Шта је саобраћај?

EВРОПСКИ КОРИДОРИ

Кроз Србију пролазе два коридора.

Друмско-железнички Коридор 10

Коридор 7 речног саобраћаја

Главни саобраћајни чвор у нашој земљи је Београд

То је један од најважнијих европских водених путева.Налази се на реци Дунав на дужини од 2300км.

То је паневропски саобраћајни коридор, иде од Аустрије до Грчке а већином пролази кроз државе бивље Југославије (Словенију, Хрватску, Србију иМакедонију). Обухвата железнички (2528км и друмски 2300 км).

Савремени друмски саобраћај почиње да се развија у Србији почетком 20. века.

Први ,,фића” у Србији је произведен 1953. године.

Основна правила друмског саобраћаја су усвојена 1968.године на Бечкој конференцији о друмском саобраћају.

Саобраћајнице су различитог значаја- аутопутеви, магистрални, регионални и локални путеви.

Битнији путни правци суБитнији путни правци су::--Аутопут Београд- Нови Сад и Аутопут Београд- Нови Сад и Суботица у правцу Суботица у правцу Будимпеште и БечаБудимпеште и Беча. . --Аутопут Београд-Ниш, Аутопут Београд-Ниш, где се где се пут код Ниша рачва у два пут код Ниша рачва у два правца.Један води ка правца.Један води ка Димитровграду и повезује Димитровграду и повезује Србију са БугарскомСрбију са Бугарском, , а други а други ка Прешеву и границом са ка Прешеву и границом са Македонијом.Македонијом. - Аутопут Београд-Шид који - Аутопут Београд-Шид који нас повезује са Хрватскомнас повезује са Хрватском. .

Ова три путна правца су део Ова три путна правца су део коридоракоридора 10. 10.

У Србији се развија од 1857. године када је изграђена прва пруга на територији Србије- од државне границе са Мађарском, преко Банатског Аранђелова и Кикинде до државне границе са Румунијом.

Због брзог развоја железничког саобраћаја време од 50-их година 19. века до 1918. назива се железничко раздобље.

Највећи железнички чворови су Београд, Ниш, Лапово, Сталаћ, Рума...

Градња пруге код Вршца 1856. године.

Локомотива из 1889. године

Станица у Лапову 1909. године

Изглед парне машине из 1873. године

Најважнији железнички правциСуботица-Нови Сад- Београд- Ниш- Врање- Скопље

Београд-Бар

Лапово- Крагујевац-Краљево- Косовска Митровица- Приштина-Скопље

Сталаћ-Ужице

Ниш-Пирот- бугарска граница

Београд- Вршац- румунска граница

Београд-Сремска Митровица- Шид- граница са Хрватском

Просечна брзина возова на пругама у Србији je 42 километра на сат.

Мокра Гора је била место спајања Аустроугарске и Српске пруге али су пројектанти погрешили за 300 м. Једини начин да се висинска разлика савлада била је изградња петље – осмице дуге 15 км. Шарганска осмица је назив за музејско-туристичку железницу уског колосека од Мокре Горе до станице Шарган и Витаси којом саобраћа музејски воз „Носталгија” и за време вожње пролази кроз 22 тунела и преко пет мостова.

Део је Коридора7.Речни саобраћај јеразвијен и имамеђународни значај.Све пловне реке иканали налазе се усеверном делу нашеземље и припадајудунавској мрежипловних путева.

Дунав је најважнија река у Дунав је најважнија река у СрбијиСрбији, , плован је целом плован је целом дужиномдужином(588 (588 кмкм). ).

Значајни делови пловне Значајни делови пловне мреже Дунава сумреже Дунава су: : СаваСава((207км207км), ), ТисаТиса((164 км164 км), ), БегејБегеј(77 (77 кмкм), ), ТамишТамиш((41км41км) ) и Велика Морава при ушћу и Велика Морава при ушћу у Дунав 3км.у Дунав 3км.

. . Канал Дунав-Тиса-Дунав Канал Дунав-Тиса-Дунав са Великим и Малим са Великим и Малим каналом, Бегејским и каналом, Бегејским и другим каналима 664км.другим каналима 664км.

У нашој земљи почео је да се развија између два светска рата.Прва редовна ваздушна линија успостављена је 1928.године између Београда и Загреба.Највећи аеродром у Србији је,,Никола Тесла’’ у Београду.Велики значај у нашем унутрашњем авионском саобраћају имају и аеродроми у Приштини и Нишу.