ГАМЕТОГЕНЕЗА

Иван Стјепановић 1/4

Гаметогенеза је назив за процес у којем се формирају полне ћелије. Процес формирања

мушких полних ћелија назива се сперматогенеза, а женских

оогенеза.

Сперматогенеза се одиграва у семеним каналићима мушких полних жлезда – тестиса, а оогенеза у јајницима.

Гаметогенеза пролази кроз 3 фазе:

Размножавање (пролиферација)

Раст

Сазревање

ФАЗА ПРОЛИФЕРАЦИЈЕ:У ОВОЈ ФАЗИ ИЗ ПРВОБИТНИХ ГЕРМИНАТИВНИХ ЋЕЛИЈА МИТОТИЧКИМ ДЕОБАМА ФОРМИРАЈУ СЕ ЋЕЛИЈЕ КОЈЕ СЕ У МУШКОМ ПОЛУ НАЗИВАЈУ СПЕРМАТОГОНИЈЕ, А У ЖЕНСКОМ ООГОНИЈЕ.

СПЕРМАТОГОНИЈЕ И ООГОНИЈЕ ИМАЈУ ДИПЛОИДАН БРОЈ ХРОМОЗОМА.

Фаза раста:Сперматогоније и оогоније повећавају своју запремину и диференцирају се у примарне сперматоците, односно примарне ооците.

У овој фази долази до репликације ДНК чиме се количина ДНК дуплира у односу на претходне ћелије (примарне сперматоците и ооците имају 46 хромозома што је у исто време 92 молекула ДНК).

Ова фаза је више заступљена у оогенези где се чак разликују два периода: превитологенеза и вителогенеза.

ФАЗА САЗРЕВАЊА:-ВРШИ СЕ КРОЗ МЕЈОЗУ I И II.

МЕЈОЗА I ЈЕ РЕДУКЦИОНА ДЕОБА – БРОЈ ХРОМОЗОМА СЕ СА ДИПЛОИДНОГ РЕДУКУЈЕ НА ХАПЛОИДАН. У

МУШКОМ ПОЛУ ОД ЈЕДНЕ ПРИМАРНЕ СПЕРМАТОЦИТЕ СА ДИПЛОИДНИМ БРОЈЕМ ХРОМОЗОМА НАСТАЈУ 2

СЕКУНДАРНЕ СПЕРМАТОЦИТЕ СА ХАПЛОИДНИМ БРОЈЕМ ХРОМОЗОМА.

У ЖЕНСКОМ ПОЛУ ОД ЈЕДНЕ ПРИМАРНЕ ООЦИТЕ СА ДИПЛОИДНИМ БРОЈЕМ ХРОМОЗОМА НАСТАЈУ 2 ЋЕЛИЈЕ СА ХАПЛОИДНИМ БРОЈЕМ ХРОМОЗОМА АЛИ НЕЈЕДНАКЕ

ВЕЛИЧИНЕ. КРУПНА СЕКУНДАРНА ООЦИТА, И СИЋУШНА ПОЛОЦИТА I. КОЛИЧИНА ДНК У ОВИМ

ЋЕЛИЈАМА ЈЕ ЈЕДНАКА КАО И У СЕКУНДАРНИМ СПЕРМАТОЦИТИМА.

Мејоза II је еквациона митоза. Свака од секундарних сперматоцита се дели на две сперматиде, и имају халпоидан број хромозома.Сперматиде се трансформишу у сперматозоиде процесом спермиогенезе.

Спермиогенеза обухвата:Образовање бича

Образовањем акрозома, који постаје од Голџијевог апарата и садржи ензиме који ће при оплођењу разложити јајне ћелије

Одбацивање највећег дела цитоплазме и кондезацију хроматина чиме се једро максимално смањује

Сперматозоиди који су прошли кроз процес спермиогенезе још увек нису потпуно зрели, односно нису способни за оплођење. Њихово

крајње сазревање се врши у:

1. Епидидимису (пасеменику) где постају покретљиви.

2. Репродуктивним каналима женке (жене)

У женском полу мејозом II од секундарне ооците настају две ћелије неједнаке величине:

крупна оотида и сићушна полоцита II, при чему су обе са n бројем хромозома.

Полоцита I се такође дели на 2 ћелије – Полоците II са n бројем хромозома.

Тако да, од једне примарне ооците настају једна оотида и три полоците II, при чему је функционална само оотида, док полоците

дегенеришу(пропадају).

Грађа сперматозоида:

Глава:- Граде је једро и акрозом.

Врат:- Две центриоле

Средишњи део:- Митохондрије

Бич:- Омогућава кретање сперматозоида.

Сперматозоиди су величине 58 до 67 микрона.

Главени регион је елипсоидан, садржи нуклеус изнад којег је акрозом (лизозоми, специјални ензими).

Вратни регион сперматозоида је врло кратак, садржи пар центриола и спирално поређаних митохондрија.

Репни део је најдужи, и омогућава активно кретање сперматозоида. Сперматозоиди се стварају у великом броју, код човека и до 120 милиона у једном ml семене течности. Ипак, покретљивост је могућа тек кад се уђе у изводне канале мушких полних органа у којима се лучи семена течност. Преживљавање сперматозоида је ограничено, у гениталним одводима жена они живе највише 2 до 3 дана.