Пољопривреда

Пољопривреда Пољопривреда је, уз лов и

риболов, најстарија привредна делатност.

Природни услови за развој пољопривреде у Србији су повољни.

Планински пашњаци и производња друге сточне хране омогућавају развој сточарства.

Удео пољопривредног земљишта по целини

Пољопривредно земљиште заузима скоро две трећине укупне територије Србије.

Развој пољопривреде У раним периодима развоја,

пољопривреду је одликовала примена примитивних средстава, ниски приноси, зависност од природних услова, као и обим производње који је задовољавао сопствене потребе. Тип производње назива се екстензивна пољопривреда и заступљен је и данас у привредно неразвијеним деловима Србије.

Пољопривредна производња Развој науке и технике омогућио је

примену савремених агротехничких мера у пољопривредној производњи. Системима за наводњавање, применом механизације и хемијских средстава, као и селекцијом и укрштањем, знатно су повећани приноси по једном хектару обрадивих површина и по једном грлу стоке. Овај тип назива се интезивна пољопривредна производња.

Укупна површина (m²)

Пољопр.

површина (m²)

%

Централна

Србија

5.596.800 3.305.516 59,1

АП

Војводина

2.150.600 1.747.441 81,3

АП

КиМ

1.088.700 574.231 52,7

Република

Србија8.836.100 5.627.188 63,7

Аграрна реформа Са успостављањем

социјалистичког уређења после Другог светског рата, извршена је аграрна реформа. Велика имања приватних поседника су национализована, издељена и дата на коришћење досељеном становништву из планинских крајева Лике, БиХ и Црне Горе.

Стратегија развоја пољопривреде Фазу транзиције, осим приватизације,

одликује тенденција опште ревитализације пољопривредне производње.

Године 2005. донета је Стратегија развоја пољопривреде, која обухвата три главна елемента:

1. завршетак транзиције из социјалистичке ка потпуној тржишној економији;

2. радикалну реконструкцију и модернизацију целог пољопривредног сектора;

3. интеграцију и придруживање Европској унији.

Гране пољопривреде

Пољопривреду чине две основне гране и то су земљорадња и сточарство.

Земљорадња је грана пољопривреде која обухвата обрађивање земљишта, гајење корисних биљака и добијање производа биљног порекла. Дели се на:

1. ратарство;2. воћарство;3. виноградарство.

Ратарство

Ратарство даје основне намирнице за исхрану људи.

Најважнији ратарски производ су жита.

Скоро две трећине пољопривредних површина у Србији су под ратарским културама (61%).

Удео ратарских култура у укупној производњи

Пшеница и кукуруз Пшеница и кукуруз су најважније житарице и заузимају највећи део ораничних површина.

Пшеница је основна житарица у исхрани, од ње се производе брашно и хлеб, док се кукуруз углавном користи у исхрани домаћих животиња, а мањим делом у прехрамбеној индустрији.

Пшеница и кукуруз се гаје широм наше земље, а најзначајнија област је Војводина, где је 2009. произведено 63% пшенице, а 58% кукуруза.

Пшеница Кукуруз

Раж, јечам и овас Раж, јечам и овас тзв. планинска

или хладна жита. Гаје се у планинској осласти до око 1.500 метара надморске висине.

Углавном се користе као сточна храна. Изузетак је пивски јечам, основна сировина за индустрију пива, који се гаји на подручју Војводине.

Јечам Раж Овас

Укупан принос житарица (хиљ. тона)

Индустријске биљке Индустријске биљке углавном представљају

сировине за прехрамбену, текстилну и дуванску индустрију.

Шећерна репа се користи у индустријској производњи шећера, али је и веома квалитетна сточна храна. Највише се производи у Војводини, а у знатно мањој количини у Мачви, Поморављу и на КиМ.

Сунцокрет је најзначајнија индустријска биљка. Производња јестивог уља од семена сунцокрета

започела је тек после Другог светског рата. До тада су се за производњу уља користиле уљана репица и семенке бундеве. У последњих дведесетак година све је значајнија и производња соје.

Војводина је 2009. дала 93% производње сунцокрета, 92% соје и 87% производње уљане репице.

Шећерна репа

Сунцокрет

Хмељ, конопља и лан, дуван, крмно биље Хмељ је индустријска биљка која се користи

за производњу пива и кваса. Целокупну производњу хмеља у Србији даје Војводина, а највише се гаји у околини Бачког Петровца.

Конопља и лан су текстилне биљке од којих се добијају груба влакна за канапе и грубо платно. Конопља се највише гаји у Јужном Поморављу, а лан у Централној Србији.

Дуван се гаји у Јужном Поморављу, Косовској котлини, подринју и знатно мање у Војводини. Након интензивне кампање против пушења производња ове индустријске биљке знатно је опала.

Производња крмног биља представља основу за развој савременог интензивног сточарства. Детелина, грахорица и сточни грашак својим коренским системом везују азот из ваздуха, због чега њихов узгој има и велики значај за побољшање плодности земљишта.

Конопља Хмељ Дуван

Поврће Поврће има велики значај у исхрани

становништва и важан је извозни пољопривредни производ наше земље. Најважније повртарске културе у Србији су кромпир, пасуљ, купус, лук, парадајз и паприка.

Кромпир се, осим у исхрани, користи и као сировина у индустрији за производњу алкохола и скроба. Највише се гаји у брдским крајевима Србије.

Пасуљ се углавном гаји као међукултура на кукурузним пољима. Највише се производи у равницама Централне Србије, Западном и Јужном Поморављу и на КиМ.

Купус тражи влажно и плодно земљиште. Највише се гаји у јужној Бачкој.

Паприка се највише гаји у Јужном Поморављу. Остале врсте поврћа (грашак, шаргарепа, краставци и др.) гаје се у мањим количинама, углавном у околини градова.

Поврће

Однос ратарских производа

Воћарство Воћарство је веома значајна грана

пољопривреде Србије. Воће се у највећој мери гаји на приватним поседима брдовитих крајева Централне Србије и КиМ.

Шљива и јабука Шљива не само да је најраспрострањенија

врста воћа, већ даје и највећи род. Највећи број стабала налази се у Шумадији, Мачви и Подрињу, као и Западном и Јужном Поморављу.

Јабука се, за разлику од шљиве, далеко више користи у исхрани, а највећи број стабала је на великим плантажама у Војводини, Подунављу, околини Београда и на КиМ.

Плантажно се гаје и брескве, кајсије, вишње и трешње и највећи део производње овог воћа прерађује се у џемове и сокове.

Воће

Виноградарство

Виноградарство се у Србији највише суочава с бројним проблемима. То су: обнова и одржавање винограда, ниске откупне цене, уситњеност поседа и др.

Око 80% произведене количине грожђа прерађује се у вино, а преостали део се суши или се користи у исхрани. Међу виноградарским рејонима у Србији по производњи се истичу фрушкогорски, вршачки, подунавски, шумадијски, тимочки...

Виноград

Сточарство Сточарство је грана пољопривреде

која се бави гајењем, укрштањем, селекцијом и искоришћавањем домаћих животиња.

Осим за исхрану, сточарски производи се користе као сировина за занатску и индустријску привреду.

Некада су се широм Србије гајиле домаће расе, као што су праменка (овца), мангулица (свиња), буша (говече). Променама које су настале у новије време, традиционални начин сточарења смењује се савременим, интезивним сточарством.

Праменка

Сточарство

Све је мање катуна и бачија, а замењују их фарме са технички опремљеним шталама. Самим тим и домаће расе, које дају мале приносе, замењују високоприносне расе добијене селекцијом и укрштањем. То су мерино овце, свиње ландрас и јоркшир, као и сименталско говече.

У односу на услове за развој сточарства, сточни фонд у Србији није на задовољавајућем нивоу. Процес осавремењавања сточарства у већој мери присутан је у равничарским пределима (Војводини, Мачви, Поморављу).

Сточарство Свињогојство је значајније заступљено на

подручју брда и ниских планина Централне Србије, овчарство доминира на југу и истоку Србије, а говедарство у Војводини (фарме) и југозападној Србији (пашњаци).

На КиМ, овчарство и говедарство су поједнако добро развијени, док је узгој свиња скоро безначајан. У Србији је у већој мери заступљено живинарство. Некада је значајно место у сточарству Србије заузимао узгој коња.

Пчеларство у новије време се све више развија, а производња меда се значајно повећава.

Пчелињак

Лов и риболов

Лов и риболов су најстарије делатности којима се човек бавио како би себи обезбедио храну и задовољио друге животне потребе. Под ловом и риболовом подразумева се узгој дивљачи ради лова у посебно организованим просторима ловиштима као и узгој рибе у рибњацима.

Разноврсни географски услови у Србији условљавају и разноврсност дивљачи и рибе. Улов, рибе, осим у рибњацима,обавља се на нашим рекама и језерима. У Србији не постоје фабрике за прераду и конзервирање рибе.

Риболов

Шумарство

Шумарство је привредна делатност која се заснива на узгајању, очувању и рационалном искоришћавању шума.

Шумом се сматра свака површина већа од пет ари која је обрасла дрвећем у облику састојине. Шумске састојне служе за индустријску производњу, имају заштитну функцију или другу намену. Према подацима под шумом је 29,1 % Србије.

Површине под шумом у Србији

Шумарство

Више од половине шума налази се у приватном власништву. Природних шума је мало. Природне, густе шумске састојне, које се развијају без икаквог утицаја људи, заузимају само 1.200 ha. Највећи део чине полуприродне шуме.

У Србији доминирају лишћарске шуме и највише заузимају лишћар, храст или буква. Затим долазе мешовите лишћарске шуме (буква и јасен, јасен и јавор, буква и граб...).

Четинарске шуме заузимају тек нешто преко 9 % наших шума, а најмање је мешовитих састојна лишћара и четинара.

Иришки венац-Фрушка гора

Шумарство

Шуме имају вишеструки значај, због чега је шумарство веома важна привредна делатност. Посечено дрво се највећим делом користи за огрев, и као сировина за дрвну индустрију и индустрију целулозе и папира.

И поред знатних површина које наше шуме заузимају, стање шумског фонда није задовољавајуће.

Планско газдовање, уз очување еколошких вредности шума и биодиверзитета, основни је циљ стратегије развоја шумарства.

Посечена дрвна маса по намени 2007. године

Јелена Судар, Јована Новаковић, VIII1