АТМОСФЕРА- VI разред основне школе -

АТМОСФЕРА

АТМОСФЕРА И ЊЕН САСТАВ

Састав ваздуха

Загријавање ваздуха

Климатски елементи

ПОЈАМ ВРЕМЕНА И КЛИМЕ

Вријеме

Прогноза времена

Клима

Заштита Атмосфере од загађености

АТМОСФЕРА

Атмосфера је танки

омотач ваздуха око

Земље који гравитација

држи уз њу.

Атмос – пара ( гас)

+ Сфера – лопта

( омотач)

СЛОЈЕВИТОСТ АТМОСФЕРЕ

ТРОПОСФЕРА- од 9 до 18 км.најнижи и најгушћи слој атмосфере ( 80%масе цијеле атмосфере) у коме се одвијају сви најважнији процеси који одређују временске прилике на Земљи.

СТРАТОСФЕРА – до 50 км.Озонски омотач између 22 – 30 км.

МЕЗОСФЕРА – до 80 км.

ТЕРМОСФЕРА – између 80 – 800 км.

ЕГЗОСФЕРА – од 800 – 3000 км.

Ш

Е

М

А

сЛ

О

Ј

Е

В

И

Т

О

С

Т

И

А

Т

М

О

С

Ф

Е

Р

Е

САСТАВ ВАЗДУХА

Ваздух је смјеша гасова коју

чине претежно азот ( 78%),

кисеоник ( 21%), и сви остали чине 1%( аргон, угњен-диоксид, водоник, озон, неон, криптон...).

Ваздух се у атмосфери не сусреће сув и чист, већ садржи различите примјесе као што су: водена пара, аеросоли ( честице прашине, вулкански пепео, чађ, честице соли, бактерије), фитонциди (испарења етеричних уља биљака).

ЗАГРИЈАВАЊЕ

АТМОСФЕРЕ Температура ваздуха зависи од

загријавања Земљине површине

Јачина загријавања појединих

области Земљине површине и

ваздуха изнад њих зависе од:

Упадног угла Сунчевог зрачења

Подлоге која се загријава

Вегетације

Надморске висине

Температура ваздуха је највећа при

површини Земље, а са висином

температура опада на сваких 100м.

за 0,6° C.

ПРОУЧАВАЊЕ АТМОСФЕРЕ

Науке које проучавају Атмосферу су:

климатологија и метеорологија.

Климатологија – проучава климу на Земљи и

њен утицај на живи свијет.

Метеорологија – проучава вријеме и стање

временских елемената.

ПОЈАМ ВРЕМЕНА Вријеме је тренутно стање климаских

елемената у атмосфери изнад неког места.

Какво ће вријеме бити у некој области зависиће од стања ваздушних маса изнад ње.

Ваздушне масе се крећу и са собом носе своје карактеристично вријеме.

На основу синоптичких карата прати се кретање ваздишнох маса и предвиђање временских промена, тј. прогноза времена.

Синоптичка карта

Карта прогнозе времена

КЛИМАТСКИ ЕЛЕМЕНТИ

ТЕМПЕРАТУРА ВАЗДУХА се исказује степеном загријаности ваздуха, мјери се термометрима, а изражава у степенима целзијусове скале.

Температура ваздуха се мијења у ритму смјене дана и ноћи и годишњих доба.

ВАЗДУШНИ ПРИТИСАК је тежина ваздуха која притискује подлогу копнене или водене површине.

Нормалан ваздушни притисак износи 1013 мб ( милибара), а може да буде већи или мањи.

Са променом температуре мења се и ваздушни притисак ( веће загријевање, нижи притисак – циклон, мање загревање, већи притисак –антициклон).

КЛИМАТСКИ ЕЛЕМЕНТИ ВЛАЖНОСТ ВАЗДУХА– Атмосфера

сваког тренутка садржи извјесну количину водене паре,која се изражава у процентима (до 80%).Испаравање је претварање воде из течног у гасовито стање.

ОБЛАЧНОСТ- Кондезација је претварање воде из гасовитог у течно стање ( облаци). Према облику издвајамо 3 основне врсте облака:

1. праменасти ( цируси)

2. слојевити ( стратуси)

3. гомиласти ( кумулуси)

Сублимација је претварање воде изгасовитог у чврсто стање.

ВРСТЕ ОБЛАКА

КЛИМАТСКИ ЕЛЕМЕНТИ

ПАДАВИНЕ– су сви облици кондезоване или сублимиране водене паре које из атмосфере доспијевају на Земљину површину. Могу бити:

1. високе падавине ( киша, снијег, град...)

2. ниске падавине ( роса, иње, слана ...)

Падавине се мјере помоћу кишомјера или плувиографа.

ТРАЈАЊЕ СУНЧЕВОГ СЈАЈА( инсолација)- је дужина сијања Сунца током дана, месеца, године. Изражава се у часовима, а мери хелиографом.

КЛИМАТСКИ ЕЛЕМЕНТИ

ВЈЕТАР– Због неравномјерног загријевања Земљине површине ваздух је у сталном кретању. Његово, претежно хоризонтално струјање из области високог ваздушног притиска (антициклона) ка ниском (циклону) зовемо вјетром.

Правац вјетра одређује се вјетроказом, док се његова брзина мјери анемометром и изражава се м/сек.

Према трајању вјетрове дијелимо на:

Сталне вјетрове ( пасати, западни вјетрови и источни вјетрови),

Периодични вјетрови ( монсуни),

Локални вјетрови ( бура, југо...).

Шематски приказ сталних вјетрова

пасати

западни вјетрови

поларни( (источни) вјетрови

пасати

западни вјетрови

поларни вјетрови

ШЕМА ПЕРИОДИЧНИХ И ЛОКАЛНИХ

ВЈЕТРОВА

ПОЈАМ КЛИМЕ

Просјечан вишегодишњи режим времена у

некој области на Земљи зове се клима.

Најважнији климатски елементи који дају

основне одлике климе су температура ваздуха

и падавине.

Климу својим међудејством одређују

климатски чиниоци (фактори), а најважнији су:

Географска ширина;

Распоред копна и мора;

Рељеф ( правац пружања и надморска висина);

Вјетрови и морске струје.

Климатски фактори

Географска ширина – (удањеност од екватора)- узрокује нејднако загријавање Земљине површине, а последица је појава топлотних појасева и различитих клима. Са удаљавањем од екватора загријавање Земље је мање, зато што Сунчеви зраци падају под мањим углом.

Распоред копна и мора – копно се брже загријава од мора али се брже и хлади, зато су климатске промјене на копну израженије од клима поред мора (температуре у већем распону, мање падавина, годишња доба израженија...).

Климатски фактори

Рељеф и надморска висина Температура ваздуха са надморском висином опада за 0,6ºC на 100 м.

Рељеф својим правцем пружања спречава продоре ваздушних маса условљавајући различитост клима ( Хималаји, Анди, Кољдиљери, Кавказ, Алпи...).

Морске струје и вјетрови- Морске струје утичу на загријавање, односно хлаћење приобалног дијела копна, као и на повећању и смањењу влажности.

Вјетрови са собом носе влажне и суве ваздушне масе које утичу на поједине типове клима. Највећи утицај имају стални вјетрови ( пасати, западни и поларни вјетрови) и периодични вјетрови ( монсуни).

ВИСИНСКЕ ЗОНЕ

МОРСКЕ СТРУЈЕ

ЗАШТИТА АТМОСФЕРЕ ОД

ЗАГАЂЕНОСТИ Ваздух се најчешће загађује гасовима и честицама

дима, гари и издувним гасовима који се најчешће враћају у виду “ кисјелих киша”.

Пораст количине угљен-диоксида у атмосфери задржава више топлотног зрачења, што доводи до загријевања Земље у целини (“ефекат стакленебаште”).

Посебан проблем је уништавање озонског омотача, стварајући у атмосфери “ озонске рупе” кроз које продиру ултравиолетни зраци који погубно делују на живи свијет.

ЕФЕКАТ СТАКЛЕНЕ БАШТЕ

ПИТАЊА

Шта је то ваздих, а шта атмосфера?

Како се назива најгушћи слој атмосфере и чиме се све одликује?

Како се загријава ваздух?

Набројте временске елементе.

Како ваздушни притисак зависи од температуре?

Каква је веза између вјетрова и ваздушног притиска?

На основу чега се прави прогноза времена?

Шта називамо ефектом “стаклене баште”?

Који су узрочници загађивања ваздуха у твом месту?

Метеоролошка кућица

ОСНОВНИ ТИПОВИ КЛИМЕ- VI РАЗРЕД ОСНОВНЕ

ШКОЛЕ-

СадржајОсновни типови клима

Тропски ( жарки) појас

Екваторијална клима

Тропска клима

Пустињска клима

Монсунска клима

Умјерени појас

Средоземна клима

Океанска клима

Континентална клима

Хладни (поларни) појас

Субполарна клима

Поларна клима

Остали типови клима

Загађијавање и заштита атмосфере

ОСНОВНИ ТИПОВИ КЛИМЕ

Клима се на Земљиној површини мијења у два правца:

1. с порастом географске ширине и

2. с порастом надморске висине.

Климатски типови су одређене комбинације временских типова.

Идући од екватора ка половима издвајају се 5 пространих климатских појасева: тропски( жарки), два умјерена и дваполарна.

Унутар сваког појаса има више климатских типова.

АНИМИРАНИ ПРИКАЗ

РАЗЛИЧИТОГ

ЗАГРИЈАВАЊА

ЗЕМЉЕ

( ТОПЛОТНИ

ПОЈАСЕВИ)

“Кретање” загријаности

Земље, ваздушни

притисак и падавине по

меридијану у току године.

23,5ºСГШ

23,5ºЈГШ

КЛИМА- ДИЈАГРАМИ

Клима – дијаграм показије средње мјесечне

вриједности температуре ваздуха и количине

падавина изнад неког подручја у току године.

Дијаграм температура – дају средње мјесечне

температуре изнад неког подручја.

Дијаграм падавина - су средње мјесечне количине

падавина изнад неког подручја.

Помоћу клима – дијаграма различитих подручја

уочава се разлика климе на Земљи.

Тропска Океанска

Континентална Субполарна Медитеранска

Хоризонтални распоред

типова клима

ТИПОВИ КЛИМЕ ТРОПСКОГ ПОЈАСА

Екваторијална клима

заступљена је у уском појасу од

5° - 10° сјеверно и јужно од

екватора. Високе температуре (од 25 –28 °C) и обилне свакодневне падавине у току цијеле године ( преко 3 000 mm).

Тропска клима ( клима савана) – распрострањена је до 20°сјеверно и јужно. Разликују се два годишња периода, сушни ( зимски) и кишни ( летњи). То је област високих трава-савана.

ТИПОВИ КЛИМЕ ТРОПСКОГ ПОЈАСА

Монсунска клима – заступљена је

на просторима где дувају

монсуни. Одликује се оскудним

падавинама у зимском периоду

( 100mm) и великом количином

падавина у љетњем периоду

( преко 5000 mm). Температуре

високе у току целе године.

Пустињска клима – заступљена је

у пустињама око повратника. То је

жарка и сува клима ( испод 100 мм

падавина ), уз велике дневне

температурне амплитуде

( најчешће преко 40°C).

КЕПЕНОВА КЛАСИФИКАЦИЈА КЛИМЕ

ТИПОВИ КЛИМЕ УМЈЕРЕНИХ ПОЈАСЕВА

Суптропска или средоземна клима

– заступљена је у појасевима

између 30°- 40° сјеверне и јужне

ГШ. Одликује се топлим, дугим и сувим љетом , благим, кратким и кишовитим зимама.

Океанска ( приморска) клима –љета свјежа, а зиме благе, са температуром изнад 0°. Падавине су распоређене равномерно током цијеле године (2 000 мм). Заступљена је у приморју умјереног појаса (Атлантског и Тихог океана).

ТИПОВИ КЛИМА УМЈЕРЕНИХ ПОЈАСЕВА

Континентална клима –заступљена је између 40° - 60°сјеверне и јужне ГШ. Одликује се жарким љетом и хладним зимама. Висина падавина од 500 – 1 000 mmи са изражена сва четири годишња доба.

Идући ка вишим географским ширинама и ка унутрашности континента клима је све оштрија, а количина падавина мања.

У оквиру овог типа разликују се: умјерено континентална клима, континентална и оштро континентална клима.

РАСПОРЕД ТИПОВА КЛИМA

ТИПОВИ КЛИМА ПОЛАРНИХ ПОЈАСЕВА

Субполарна клима – влада у

сјеверном ободу Азије и

С. Америке. Зиме дуге и

сурове (9 – 10 месеци), а љета

кратка и свежа. Падавина има

мало (300 мм) у облику

снијега.

Поларна клима ( Антарктичка и

Арктичка ) – најсуровија клима

на Земљи ( ледене пустиње).

Температуре падају од - 40° до

- 70°, са малом количином

падавина у облику снијега

( 100mm).

РАСПОРЕД ТИПОВА КЛИМА

ОСТАЛИ ТИПОВИ КЛИМА

Планинска клима – заступљена је

на планинама изнад 1 000 метара.

Зиме су дуге, снијежне и оштре, а

љета кратка и свјежа. Дању

температура брзо расте, а ноћу

још брже опада.

Градска клима – посебна клима у

великим градовима настала због

промена природе. Одликује се

повишеном температуром,

смањеном влажношћу, обилнијим

падавинама, честом појавом

магле (смога) и већом

загађеношћу ваздуха.

ПИТАЊА

Шта је то клима?

Набројте основне киматске типове.

Које су одлике екваторијалне

климе?

Гре је заступљена монсунска

клима?

Где влада средоземна клима?

Наведи разлике између

континенталне и океанске климе

умјереног појаса.

Који су типови климе неповољни

за живот људи?

ЗАНИМЉИВЕ ПОЈАВЕ

АТМОСФЕРЕ

Игра светлости

Магла

Ухватити Сунце

Дали ће издржати?

Олуја

Наилази олуја

Облак изнад Фуџијаме

Ко је јачи?

Баш гадно !