Upload
katarina-gavrilovic
View
197
Download
36
Embed Size (px)
Citation preview
КУЛТУРА И СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ ГРКА
Kатарина Гавриловић
Религија старих Грка се у најстарија времена
заснивала на обожавању природе и природних
појава-неба, грома, Сунца, животиња, итд.
Ова примитивна веровања су касније замењена
веровањем у богове који су имали људски лик. Такво
веровање се назива антропоморфизам.
Богови су били бесмртни, вечно млади, лепи и обдарени моћима.
Приношене су им жртве у храмовима.
О боговима и настанку света су стварани митови.-Мит о постанку света и
боговаСтари Грци су веровали да
је 12 врховних богова боравило на планини
Олимп у палатама одакле су управљали светом и
мешали се у живот људи.
РЕЛИГИЈА И МИТОЛОГИЈА
Зевс
Посејдон
Хера
Афродита АтинаАрес
Хад
Грци су осим богова, поштовали и полубогове-децу богова и смртника. Полубогови су живели међу
људима али су се после смрти уздизали међу богове. Највећи грчки херој био је Херакле чији је отац био Зевс. Ахил-син смртника Пелеја и богиње
Тетиде. Стари Грци су веровали у постојање разних митских бића-муза, нимфа, титана, сирена,
кентаура, сатира, троглавог пса Кербера, киклопа и других.
Грке су повезивала заједничка светилишта попут Аполоновиг пророчишта у Делфима и Зевсовог
пророчишта у Олимпији на Пелопонезу.У част боговима Грци су одржавали олимпијске
игре и панатенејске свечаности.
Порекло:-Према најраширенијој легенди, основао их је Херакле после повратка Аргонаута из Колхиде, да би се на њима Грци састајали и такмичили у разним дисциплинама и тако учврстили пријатељство.Место одржавања:-Изабрана је равница између река Алфеја и Калдеја у Елиди и дао јој име Олимпија а игре посветио Зевсу.-Олимпијске игре одржаване су сваке 4 године и трајале су 3-5 дана. Почињале су и завршавале су се приношењем жртве Зевсу.
ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ
Најлепше грађевине старих Грка биле су јавне зграде и храмови подигнути на атинском Акропољу: Партенон посвећен Атини и Ерехтеон украшен каријатидама.
УМЕТНОСТ-АРХИТЕКТУРА, ВАЈАРСТВО И СЛИКАРСТВО
-У грчкој архитектури формирала су се три стила: јонски, дорски и коринтски.-Они се разликују према облику и врховима стубова на храмовима.-Дорски стил је најcтарији и најједноставнији по облику јер нема украса.
-Јонски се одликовао елеганцијом и гипкошћу линија са врховима стубова у облику свитка.
-Најмлађи и најраскошнији био је коринтски стил, сложен и китњаст, са врховима стубова украшеним каменим листовима.
-Ови стилови су се понекад мешали, па су тако на атинском Акропољу приметни и дорски и јонски стил.
-Грци су били познати као вешти вајари. Најчешће су вајали кипове богова и велику пажњу су посвећивали лепоти људског тела.
-Најлепша и најзначајнија дела су настала у V и VI беку п.н.е.-Најистакнутији вајари били су Фидија, Мирон и Поликлет.-Најзначајнија Фидијина дела:
-Најпознатије Мироново дело:
-Најпознатије Поликлетово дело:
Велики значај имало је и сликарство. Нажалост, најзначајнија дела су изгубљена и знамо их само по описима писаца. Најпознатији сликари били су Полигнот и Аполодор. Многи непознати сликари оставили су нам слике на вазама, на којима су приказани садржаји из митологије и сцене из свакодневног живота.
Најстарија грчка књижевност била је усмена. Хомерови епови Илијада и Одисеја спадају међу прва
записана књижевна дела,а настали су као усмена поезија.
Песникиња Сапфо је опевала љубав, песник Пиндар игре и победе, вино и друге њима важне ствари.
Прво се јавила епска поезија-Хомер и Хесиод а потом и лирска.
Позориште је код античких Грка настало из светковина приређиваних у част бога вина и весеља, Диониса. Представама су присуствовали сви грађани окупљајући се у амфитеатрима под отвореним небом.
Драма се делила на трагедију и комедију. Најзначајнији трагичари су били Есхил, Софокле и Еурипид. Најпознатији комедичар Аристофан а од
прозних писаца Езоп.
КЊИЖЕВНОСТ И ПОЗОРИШТЕ
Образовани Грци су настојали да проникну у суштину свега што постоји-света, природе, човека и живота, да
утврде смисао живота и узроку постојања. Веома рано су засновали филозофију-љубав према мудрости. По
одговору на питање како је настао свет, филозофи су се поделили на две основне школе-материјализам и
идеализам. Ова подела задржана је до данас. Први филозофи су били матерјалисти и живели су у градовима Мале Азије. Талес је сматрао да узрок треба тражити у
води, Анаксимандар у бескрајној материји а Анаксимен у ваздуху. Питагора се бавио математиком, Демокрит да је основа материје атом, Хераклит ватром. Време у коме
су живели Сократ, Платон и Аристотел сматра се врхунцем ф
ФИЛОЗОФИЈА И ДРУГЕ НАУКЕ
-Најзначајнији филозоф Сократ:Тврдио је да је дух, свест, божанствено у основи света, док је материјална стварност нешто споредно. Сократово учење је образложио и наставио његов ученикПлатон.
Платон је основао прву филозофску школу у Атини-Академија.Његов ученик је био Аристотел.
Његово учење је било ближе материјализму него идеализму. Бавио се многим наукама како природним тако и друштвеним. У Атини је основао своју филозофску школу-Лицеј.У античкој Грчкој је посебно била цењена иисторија, пошто је Грке интересовала њихова прошлост и прошлост читавиг човечанства. Приче о прошлости су првобитно биле повезане са митологијом.
Оцем историје се сматра Херодот.Током живота је много путовао по Малој Азији и Египту где је прикупио многазнања о њиховој историји.
Други значајни историчар био је Тукидид
Написао је Историју Пелопонеског рата у коме је описао рат у коме је и сам учествовао.
Грци су се такође бавили и медицином, астрономијом, математиком, физиком, ботаником и зоологијом.Питагора је био добар математичар, извео је своју теорему (Питагорина теорема) и посебно је унапредио геометрију.
Осниивач медицине био је Хипократ, човек који је поставио основе модерне медицине. Тврдио је да болести имају природан узрок, а не да су последица деловања натприродних сила и духова.
Грци су волели позориште, спорт, игре, гозбе и говорништво. Посебно су неговали култ лепог тела. Постојале су велике разлике у животу богатих и сиромашних, а у најнеповољнијем положају су били робови.Одећа коју су носили је била од вуне или лана, а само богати су имали одећу од свиле. Носили су тунике причвршћене брошем на раменима и огртач.
СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ
Куће су биле мале, саграђене од дрвета или непечене цигле. Мушкарци су већи део дана проводили на агори, у храму, позоришту или на вежбалшту док су жене остајале кући. Девојчице су се удавале врло младе а мужа је бирао отац. Жене су требале да знају да преду и ткају али је било и оних образованих.