Učenik: Ilija Stamenković III4 Profesor: Dragan Ilić

SADRŽAJ

Cilj i vreme nastanka Interneta Prvi čvor izvan granica SAD-a,

nastanak novog protokola Osamdesete godine bitne za razvoj I

nterneta Izgled interneta i rad na internetu po

staju sve sličniji današnjem

Internet kao svakodnevnica

Cilj i vreme nastanka Interneta

Za vreme trajanja hladnog rata, započinje razvoj tehnike i tehnologije za povezivanje različitih kompjuterskih mreža. Internet se razvio iz projekta američkog Ministarstva, a u cilju razmene podataka preko žice i stvaranja mreže koja će funkcionisati i u uslovima delimičnog uništenja njene fizičke strukture. Stoga nastastanak Interneta vezujemo za šezdesete godine 20. veka, tačnije za 1969. godinu kada je nastala mreža ARPANet, koja se smatra prethodnicom Interneta. Ova mreža povezivala je američke naučne i akademske istraživače i sastojala se iz četiri čvora.

Prvi čvor izvan granica SAD-a, nastanak protokola

S obzirom da je ovakvo povezivanje omogućilo laku razmenu podataka, projekat je nastavljen, pa je sedamdesetih godina za mrežu bilo spojeno već 15 čvorova i 23 kompjutera. Na ARPANet je 1973. godine spojen i prvi čvor izvan granica SAD-a i to University College of London u Velikoj Britaniji. Tih godina uveden je i novi mrežni protokol (NCP – Network Control Protocol), koji je omogućio lakše umrežavanje. Za ovaj period vezuje se još i nastanak e- mail- a, mailig liste i news grupe. Krajem sedamdesetih, zbog uočenih nedostataka, razvija se novi protokol na kojem se i danas bazira Internet (TCP/IP , odnosno Transmission Control Protocol/Internet Protocol).

Osamdesete godine bitne za razvoj Interneta

ARPANet se 1983. godine razdvaja na vojnu mrežu MILNet (MILitary Network) i ARPANet. U raznim državama počinju se razvijati akademske i komercijalne mreže. Sredinom osamdesetih uvodi se i sistem označavanja kompjutera pomoću imena i domena, odnosno simboličkih adresa. Na taj način omogućuje se lakše pamćenje adresa kompjutera. Prva registrovana simbolička adresa bila je symbolic.com. Ubrzo postaje neophodno uvođenje sistema koji će pretvarati simboličke adrese u numeričke IP adrese. Taj sistem bio je, takozvani, DNS (Domain Name System). Krajem osamdesetih godina na Internet je bilo priključeno oko 100.000 kompjutera iz oko dvadeset država- SAD, Kanada, Japan, Meksiko, većina zapadnoevropskih zemalja itd.

Izgled interneta i rad na internetu postaju sve sličniji današnjem

Početkom devedesetih godina ARPANet prestaje da postoji, uvode se nove usluge i protokoli: WAIS (Wide Area Information Servers), Gopher i World Wide Web (WWW). Upravo WWW kasnije i postaje najpoznatija i najkorišćenija usluga na Internetu, pa tako prva po broju prenesenih podataka. Krajem devedesetih dolazi do komercijalizacije Interneta, sve više firmi postavlja svoje web stranice, a 1994. godine pojavljuju se prve online „prodavnice“, koje pružaju mogućnost kupovine preko Interneta. Razvijaju se nove tehnologije i usluge, kao što su pretraživači Interneta, elektronsko trgovanje (e-commerce) portali, prenos slike i zvuka uživo, Internet telefonija itd. Krajem devedesetih godina 20. Veka na Internet je priključeno preko 56 miliona kompjutera, a koristi ga oko 200 miliona korisnika.                                                                   

Internet kao svakodnevnica

Internet se razvija i raste veoma brzo. Ono sto je očigledno jeste da uzima preimućstvo nad ostalim masovnim medijima, kao sto su novine, TV, radio i telefoni. Internet postaje osnovni izvor informacija za sve veći broj ljudi, koji sve više zapostavljaju medije kao sto su novine ili televizija. Ipak, tradicionalni masovni mediji neće nestati, ali je sigurno da Internet menja gotovo sve što radimo, uključujući komunikacije, učenje, poslovanje, dobijanje raznih vrsta informacija, traženje posla, kupovinu, druženje tj. svaki aspekt socijalizacije čoveka danas. Sajtovi kao što je myspace ili facebook daju svakom korisniku interneta mogućnost da napravi sopstvenu web stranicu i na taj način se uključi u globalnu mrežu na kojoj sa ostalim korisnicima učestvuje u “cyber druženju”, da sa njima razgovara, razmenjuje fotografije, video zapise itd.

Internet kao svakodnevnica

Youtube.com je sajt na kom korisnici širom sveta postavljaju svoje snimke dostupne svim korisnicima, a wikipedia.org je najveća on-line enciklopedija na internetu. Pretraživači kao google.com ili yahoo.com i nekolicina drugih omogućuju pretraživanje kompletne mreže ukucavanjem pojma tj. reči koja se traži.Mogućnosti i ponuda interneta su iz dana u dan sve veće, čime je internet postao svakodnevnica ogromnog broja ljudi različitih zanimanja, interesovanja, i kultura širom sveta.

Literatura:

1.Wikipedia

2.DrenikNet-knjiga o internetu

3.Google

4.Udžbenik: Osnovi računarstva i informatike