prvipravi

informatior za

mladeObrenovca

Novina u životu mladih

Zapošljavanje mladih

2

saradnik:Stefan Aleksić

Štampa: 3XM, 500 primeraka

U sedmom broju “Obaveštajca“ saznaćete šta su naši sugrađani/ke radili/e pred sam dolazak leta i odlazak na odmor. Zapošljavanje mladih je tema kojom smo se bavili u prethodnom broju, ali je toliko važna i aktuelna da smo se istom pozabavili i u ovom broju. Budući da Obrenovčanima i Obrenovčankama kreativnosti ne manjaka, saznaćete i

nešto više o novim umetničkim projektima koji su uspešno realizovani.

Uživajte. Letnji pozdrav.

Prostor za kulturuObrenovački ples sa evropomBrilijantin500 limneki = 1 biciklPlaneta artSamo u srbiji se u mlade računaju ljudi do 30 god“Naj beograđanin”“Uspešan mladi preduzetnik”Karijerno vođenje za mlade20m² za mladeObrenovački odbojkaši svedskom školskom prvenstvuKreativna muzička radionica

345678-9101112131415

Prostor za kulturuPre nekoliko nedelja prelomilo se ono što se sprema već mesecima. Bigz, zgrada koja je preživela svetski rat ali ne i ovu produženu tranziciju i koja je poslednjih godina postala svojevrsni kulturni centar, efektivno je zatvorena nezainteresovanošću državnih i gradskih vlasti. Redosled događaja je, naravno, nakaradan: kažnjeni su oni koji su u zapravo bili žrtve nasilja. Podsetimo: grupa ljudi je prolazila i razbila prozor na ulazu. Ovo nasilje je iskorišćeno kao izgovor da se onima koji u zgradi drže svoje studije za snimanje i klubove koji prižaju jedinu alternativu splavovima i diskotekama zabrani rad. Ova svojevrsna sekundarna viktimizacija uništiće jedan od retkih prostora po kojem je Srbija uporediva sa ostatkom Evrope. Nažalost, kako Srbija ni po jednoj drugoj tački ne liči na Evropu, marginalci su ostali jedina tačka kojom se možemo uporediti. Za razliku od stereotipa koje nam mediji serviraju, Evropa nije samo osunčani Pariz, London, uređeni Brisel, ali nije ni uštogljena evropska birokratija. Evropa je i Kristijanija i ljubljanska Metelkova i umetnici ulice i ulični svirači i žongleri. Jedina razlika je što oni uživaju slobodu sopstvenog

prostora daleko više nego što je to slučaj u Srbiji.

Uloga koju je država samoj sebi dodelila kada su u pitanju delatnosti kulture je prvenstveno upravljačka, i to putem (arbitrarnog) finansiranja nekih institucija, i marginalizacije nekih drugih. Ovaj „državni menadžment“ kulturom, međutim, nužno se završava neuspehom, jer su kultura

i umetnost delatnosti koje su po definiciji slobodne, i to u prvom redu slobodne od države.

Ukoliko je političkoj eliti stalo do razvoja ovih delatnosti, onda odgovor nije populističko finansiranje nekih institucija jer to nužno dovodi do arbitrarnosti i favorizovanja jednih na račun drugih. Odgovor se nalazi na drugoj strani, u odgovornosti države za bezbednost onih pokreta, prostora i grupa pojedinaca koji su se već izborili za sopstveno mesto na kulturnoj sceni. U konkretnom slučaju Bigz-a, država je njih trebala sačuvati i od primarnog i sekundarnog kao i od nasilja koje sprovode oni koji od zgrade, kada je isprazne, nameravaju napraviti, recimo,

eksluzivni hotel ili poslovni prostor.

3

OBRENOVAČKI PLES SA EVROPOM“Maturantska parada – Plessa Evropom”, najveći omladinski projekat u Evropi u kojem svake godine učestvuje na desetine hiljada mladih iz gotovo stotinu evropskih gradova, ove godine je održan i u Obrenovcu. Osim srednjoškolaca iz Srbije, u ovom projektu učestvuju I mladi iz Slovenije, Austrije, Italije, Mađarske, Slovačke, Češke, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore,Bosne I Hercegovine, Bugarske i Rumunije. Ovaj plesse igra u takozvanoj “kadril” formaciji uz muziku iz Štrausove operete „Slepi miš“ i predstavlja najveći simultan I sinhronizovani ples. Osnovna ideja projekta je da se mladi povežu kroz muziku, kako bi u tih šestminuta igre svi bili kao jedan, bez razlika i bez nasilja, promovišući mir i solidarnost kao zajedničku želju čovečanstva. “Kako se maturantska parade prvi put ove godine organizovala u našem gradu, zainteresovati maturante za nešto novo i nepoznato baš u vreme kada su svi usmereni na učenje, ocene i spremanje ispita, nije bio nimalo lak zadatak”, navodi Srna Obradović, koordinatorka projekta. “Ova manifestacija je bila odličan način da maturanti steknu jedno lepo iskustvo kojim će zaokružiti svoje školovanje pred odlazak na fakultet, ali i odlična prilika da se Obrenovac poveže sa ostatkom Evrope”, dodaje Srna. Od 186 prijavljenih maturanata, u plesu je učestvovalo 72 učenika. Iako je taj broj znatno manji od broja prijavljenih, ipak je bio dovoljan da se pošalje jedna divna slika, kako ostatkuEvrope, tako i budućim generacijama obrenovačkih maturanata. Plesna obuka se održavala vikendom u galeriji SKC-a, kao i za vreme časova fizičkog. “Pored organizacije projekta, kako ujedno držim časove salse u Obrenovcu, moje zaduženje se odnosilo i na to da maturante naučim plesne korake, u čemu mi je pomogao moj partner Aleksandar Ljubinković. Neki maturanti su se ranije bavili plesom ili se dugi niz godina bave folklorom, pa im nije bio problem da nauče, ali bilo je i onih kojima je trebalo malo više vremena da se snađu. Ipak, 18.maja su svi bili spremni i ritmični, pa mogu reći da sam prezadovoljna njihovom igrom”, objašnjava Srna. Iako se cela manifestacija svodina šest minuta, iza nje stoje meseci pripreme koje ne može da se realizuje bez podrške lokalneuprave. “Nama je za sada važno da smo stekli dobru saradnju sa Kancelarijom za mlade, kao i sa srednjim školama i profesorima fizičkog, i nadamo se da ćemo i sledeće godine dobiti adekvatnu podršku od strane GO Obrenovac, kao i svih ostalih učesnika koji su pružili doprinos realizaciji projekta”, kaže koordinatorka projekta i dodaje : “Ipak, podrška koja nam je najpotrebnija jeste ona koja dolazi od samih maturanata, jer sve ostalo bez njih ne bi imalo smisla. Mi se nadamo da smo im se ove godine predstavili u dobrom svetlu i da će se naredne godine odazvati u još većem broju”.

4

Pozorišna predstava Tehničke škole povodom dana škole

“Brilijantin”Brilijantin je čuveni film, holivudske produkcije iz 1978. godine, sa Džonom Travoltom i Olivijom Njutn Džon u glavnim ulogama. “Film govori o odrastanju, o prvim ljubavima, ali i o prvim razočarenjima, o pogrešnim odlukama, ali i suočavanju sa njima. O mladosti, o prvim seksualnim iskustvima, o rizicima, o međugeneracijskim sukobima, o izborima za ceo život…baš o tome govori i naša predstava”, kaže profesorka Mirjana

Lainović, jedna od režiserki predstave. Ideja za prestavu se nije rodila odjednom. Profesorke Ivana Bogićević i Mirjana Lainović drugo su tragale za nečim drugačijim. Želele su da to bude nešto što ostavlja utisak i predstavlja školu u najboljem svetlu. “Bio nam je potreban tekst koji mladim glumcima omogućava da ispolje svoj talenat, a da pri tom nije previše zahtevan, s obzirom na to da su u pitanju amateri, od kojih će većina prvi put stati na pozornicu”, kaže Mirjana. Posle izvesnog pretraživanja dramskih tekstova, inspiraciju su pronašle u filmu. “Samo mjuzikl pruža tu raskoš, raznovrsnost i pozitivnu

energiju za kojom smo tragale. “Brilijantin” se pokazao idealnim, iz više razloga”, nastavlja profesorka.S obzirom na to da je radnja filma smeštena u šezdesete godine, režiserke predstave su se odlučile da radnju ne prebacuju u sadašnjost. Ta odluka im je postavila nove zahteve, a to je da dočaraju to vreme. “Ljudi su se tada drugačije oblačili, drugačije se ponašali, upoznavali i što je bilo najteže od svega, njihove žurke nisu izgledale kao naše danas. U tadašnjim igrankama niste mogli da uživate ukoliko niste posedovali zavidno igračko umeće. Sve ovo je predstavljalo prepreku i činilo se da ćemo teško naći zainteresovane za ovu priču. Ko bi još želeo da mu se smeju zato sto ne zna da igra,” objašnjava Mirjana. Većina srednjoškolaca koja se prijavila za učešće u predstavi nikada nije gledala ovaj film, a vreme koje je trebalo da dočaraju je bilo vreme u kojem oni nisu bili ni rođeni. Nakon tri meseca i konstantnih probi, glumci su predstavu počeli da doživljavaju kao svoju. “Pokazalo se da se likovi, koje tumače, ne razlikuju mnogo od njih, da se nalaze u istim godinama i da su na istim iskušenjima.

Savladati zahteve koreografije, pokazalo se kao dodatni izazov”, kaže profesorka.Jednoj od glumica u predstavi, Kristini Šustić, film “Brilijantin” je jedan od omiljenih, a svojom ulogom je bila posebno zadovoljna: ”Uživala sam radeći na ovoj predstavi, bukvalno svaki minut na probi, a posle toga i na sceni. Neverovatan je osećaj kada ne voliš lik Peti Simkoks i ceo život

se smeješ tome kako je čudna, a onda odjednom budeš ona”.Tehnička škola je salu , uključujući i balkon ispunila do poslednjeg mesta. I to dva puta. Mirjana smatra da je to za jednu amatersku predstavu ipak veliki uspeh:” Stekao se utisak da je i publika dobila više nego što je očekivala. Mnogi su se za trenutak vratili u svoju mladost, što nije mala stvar. A verujemo da su svi shvatili koliki potencijal imaju mladi ljudi danas, i roditelji i profesori, a i oni sami. Jer “Brilijantin” je veseo, ali poučan

komad, koji govori o tome da se sve u životu može prebroditi. Pesmom i plesom? A sto da ne?”

5

Intervju sa Duškom Krstićem, koordinatorom Kancelarije za mlade

500 limenki = 1 biciklKancelarija za mlade GO Obrenovac po drugi put je sprovela kampanju menjanja sveta, u kojoj svako ko bi doneo 500 limenki, postao bi potencijalni dobitnik jednog bicikla. Ove godine, obezbeđeno je deset bicikala, za deset potencijalnih dobitnika, a nagrade su podeljene na Dan planete Zemlje.

Koji je cilj ovakve akcije?Cilj akcije je promocija važnosti zaštite životne sredine. Ako se od 500 limenki može napraviti jedan bicikl, zamislite koliko bicikala "leži" svuda oko nas.

Koliko ljudi se prijavilo, tj. sakupilo 500 limenki?Kada smo akciju sproveli prvi put pre dve godine, pravila su bila takva da ko pre donese on i dobije bicikl. Tada se nakon prvih deset, javilo na desetine ljudi, verovatno su mnogi sumnjali da je namešteno...pa smo ove godine izmenili pravila. Pravilo je bilo da svi koji donesu 500 limenki učestvuju u izvlačenju 10 dobitnika. Izgleda je da je to pokolebalo ljude i samo 10 ljudi se i prijavilo u predviđenom roku.

Koji su bili uslovi konkursa?

Pravila:

- učesnici mogu biti samo lica sa prebivalištem na teritoriji GO Obrenovac- limenke se donose na uvid u Kancelariju za mlade (ul. Kralja Aleksandra Prvog 5, prizemlje Doma kulture, pre dolaska pozvati na telefon 0118724025),- posle upisivanja, limenke se donose na javno izvlačenje dobitnika na gradski trg,- limenke se donese odjednom, ne jedna po jedna,- limenke ne smeju biti mašinski presovane,- jedna porodica može dobiti jedan bicikl,- limenke se ne vraćaju učesnicima koji nisu dobili nagradu.

Gde su nakon podele nagrada odnete limenke?Sve donete limenke smo predali u Reciklažno dvorište JKP-a Obrenovac.

Čija je bila ideja da se pokrene ovakva akcija?Jedna od oblasti Akcionog plana za mlade je životna sredine. Jedna od mera koja je definisana AP u ovoj oblasti su različite promotivne akcije koje će aktivnije uključiti mlade i promovisati zdrav odnos prema životnoj sredini.

6

Intervju sa Rastkom Šeićem, članom udruženja građana “Šta hoćeš“

Planeta ArtKako je nastao konkurs „Planeta Art“ i šta predstavlja?

Konkurs „Planeta ART“ prirodan je nastavak aktivnosti Udruženja „Šta hoćeš“ na buđenju građanske svesti o neophodnosti i urgentnosti rešavanja globalne klimatske krize. Kada je problem, poput ovoga, opšti, naš mentalitet ga tretira kao društvenu svojinu u socrealizmu („ni moje ni tvoje“), dakle kao nešto što će drugi rešavati. Ovaj nacionalni konkurs za umetnički ekološki angažovani rad na temu globalnog otopljenja sa jedne strane vraća problem na najličniji nivo, na ravan pojedinca stvaraoca, dok je sa druge strane art najatraktivniji i najprijemčiviji način da se

poruka prenese širokoj publici. U tom smislu, „Planeta ART“ je krik za odgovoran odnos prema budućnosti planete.

Na koji način su zainteresovani mogli učestvovati na konkursu?Da li su postojali neki uslovi za prijavu?Konkurs je bio otvoren za sve umetnike, građane Srbije, bez obzira na godine, a s obzirom na svest, za crtež rukom, kratku priču ili pesmu ili pesmu kantautora ili benda. Radove je bilo moguće slati isključivo u elektronskoj formi. Veliku podršku smo imali od prijateljskih organizacija: izdavačke kuće „Kornet“, muzičke agencije „Balkan Music Box“, umetničke asocijacije „Remont“ i muzičkog studija „Master Blaster“, čiji su najviši predstavnici, zajedno sa „Šta hoćeš“, činili stručni žiri, koji je imao veliki posao da od 134 pristigla rada iz svih delova Srbije, pa i regiona, odabere najbolje. Odličan odaziv stvaralaca dobar je pokazatelj rasta svesti o gorućoj globalnoj klimatskoj krizi. Tome je doprinela i intenzivna PR

kampanja, gde su nam u susret izašli brojni mediji sa nacionalnom pokrivenošću, ali i korišćenje socijalnih mreža.

Dodela nagrada je bila pod sloganom „Tačka Srbija. Povežimo tačke“. Kakva se poruka šalje ovim sloganom?Autorima nagrađenih radova, koji su iz cele Srbije došli u Obrenovac 29. aprila 2012, priređena je kratka turističko-pobednička tura po Obrenovcu zahvaljujući pomoći „Banbusa“.Imali su priliku da se upoznaju sa arheološkim iskopinama i istorijom grada u Stublinama kod profesora Tomislava Jeremića, da probaju domaću rakiju i čuju ekološku istinu od domaćina Milana Vukosavljevića na vidikovcu u Grabovcu sa koje se vidi obrenovačka pustinja pepela, prošetaju gradom i upoznaju Milošev konak sa književnikom i bibliotekarom Aleksandrom M. Popovićem. Na splavu „Tabako“ u Zabranu je, posle obrenovačke alaske riblje čorbe za goste, održana koncertna dodela nagrada na kojoj su umetnici prikazali i izveli svoja dela. U isto vreme, širom sveta su članovi globalne ekološke mreže 350.org izvodili akciju „Povežimo tačke“, i ovo je bio naš mali

doprinos. Naravno, slogan, crna tačka i narandžasta boja upozorenja otvoreni su za različita tumačenja i nisu slučajnost.

Po Vašem mišljenju, kolika je svest građana/ki Obrenovca o globalnom zagrevanju i klimatskoj krizi?Sa jedne strane, Fejsbuk strana 350brenovac, našeg stalnog projekta, lokalne grupe 350.org, ima preko hiljadu fanova i taj broj raste u skladu sa aktivnostima. Sa druge strane, ilustrativan odgovor na Vaše pitanje je da je na konkurs stiglo veoma malo radova obrenovačkih umetnika i da je poseta koncertu na splavu Tabako bila srednja žalost, kao nažalost i na svim civilizovanim događajima s obzirom na broj stanovnika. Čini mi se da objašnjenje pre svega spada u domen socijalne ekologije. Da li je Obrenovac grad-fabrika? Mnogo je jednostavnije ići linijom manjeg otpora i prihvatiti zvaničnu istinu da sneg nije crn ili da se od uglja porizvodi čista energija i zanemariti decenije negativnog delovanja zagađivača koje

zasigurno imaju trajne posledice. Ekološka svest i razmišljanje o budućnosti planete jeste deo opšte kulture.

Koji su bili kriterijumi za odabir najboljih radova?Kako su odabrane konkursne umetničke forme najčistije u pojedinim umetnostima: crtež rukom, kratka priča ili pesma i demo snimak pesme, računali smo na čist talenat, snagu prenošenja poruke svesne nadarene individue. Na taj način je sastavljen i žiri od talentovanih ljudi koji su na nacionalnom nivou progresivni nosioci scene ili scena. Nije postojao nikakav ključ, niti protekcija, javili su se kreativni ljudi koji razumeju

neophodnost akcije.

7

„Samo u Srbiji se u mlade računaju ljudi od 30 godina“

On je već dve i po godine direktor Kancelarije za mlade i inicijator je brojnih programa sa ciljem da se pomogne mladima u Beogradu. Svojim radom pokušava da premosti jaz između mladih i Gradske uprave, a to uspeva realizacijom mnogih projekata kojima mlade približava organizaciji Gradske uprave, ali i njenom radu. Odgovore na pitanja zašto je sve veći broj nezaposlenih među mladima i zašto baš oni čine četvrtinu ukupnog broja nezaposlenog stanovništva daje Kosta Andrić, direktor Kancelarije za mlade gradske uprave grada Beograda.

Koji su osnovni uzroci nezaposlenosti mladih?Ukoliko izuzmemo ekonomsku krizu i očigledno nepostojanje novca, glavni problem je odsustvo bilo kakve povezanosti privrednog i privatnog sektora potrebe tržišta rada sa onim što se dobija formalnim sistemom obrazovanja. Poslodavci se takođe žale kako ne mogu na tržištu rada da pronađu odgovarajuće ljude, a to je posledica upisivanja fakulteta i završavanja srednjih škola bez ikakvih perspektiva zapošljavanja. Veliki problem je i odsustvo osnovnih životnih veština, a uzrok toga je izostavljena praksa prilikom obrazovanja. Takođe, značajan uticaj na nezaposlen-ost ima i pad motivacije prilikom prvog neuspeha. Ljudi pošalju veliki broj CV-eva, niko im ne odgovara, čak ni da im se saopšti da nisu prošli i onda dođe do pada samopouzdanja i gubitka vere.

Kako se može povećati njihova zasposlenost?Dugoročno - stalnom komunikacijom privrede i obrazovnog sistema lokalne samouprave, ali ne u vidu nekog saveta koji se sastaje pro forme jednom godišnje, već uz jedan mukotrpan rad i stalni kontakt. Isključivo na taj način i plus stvarnim beneficiranje poslodavaca koji zapošljavaju mlade ljude i sopstvenim trudom. Takođe, nezaposlenost bi znatno bila smanjena ukoliko bi se promenio model na kojima generacije već odrastaju. Ta očekivanja i modeli na kojima smo mi odrastali, da je sramota da se neke stvari rade dok si student ili srednjoškolac, kasnije sprečavaju da se prilikom zapošljavanja kaže da je postojala neka vrsta radnog iskustva i da si pokazao da si vredan kao pojedinac.

Koji je obrazovni pro�l nezaposlenih?U najvećem broju, ali i u najvećem problemu su ljudi koji imaju isključivo srednju školu. To je još jedan pokazatelj da srednje, strukovne škole ne daju dovoljno znanja i veština za dalji život i posao. Čak u Srbiji postoje ljudi koji se obučavaju za neke zanate za koje stvarno ne postoje radna mesta ili za rad u nekim fabrikama koje više ne postoje, još od komunističkog perioda. Nažalost, tu je i deo ljudi koji imaju završenu samo osnovnu školu i kojima je još teže da dođu do prilike za posao.

Koliko se poklapa broj određenih diplomaca sa realnim potrebama tržišta rada?Ne poklapa se, ali i to bi moglo da se izvede i ispravi kao u mnogim drugim zemljama. Decentralizacija obrazovanja bi pomogla da se svede na nivo gradova i opština i da dobiju tu vrstu uloge da se može praviti precizna projekcija koliko će ljudi iz koje oblasti biti potrebno i u kom smeru se razvija tržište rada, a analizom sadašnjih nezaposlenih može se doći do te prognoze. Problem je što ti podaci ne bi bili ohrabrujući i potrebna je velika hrabrost da ih neko saopšti i pitanje je ko će to da bude. Trebalo bi reći istinu, pa da ljudi odluče da li toliko vole to što planiraju da studiraju i da li će dati sve od sebe da se istaknu ili će to upisati zato što ne znaju šta će ili su čuli da je to perspektivno. S druge strane, ne postoji to karijerno profilisanje u srednjoj školi. U nekim zemljama postoji već u osnovnim školama - da se priča o tome kojim poslom bi voleli da se bave, pa se orgazniziju obilasci da se upoznaju sa time šta se zapravo radi na tim pozicijama i utvrđuje se da li se to zaista dopada.

U kome možemo pronaći krivca za sve veću nezaposlenost kod mladih?Smatram da je glavni krivac nesklad upisne politike i potreba tržište rada. Jednostavno ne stoji da mladi ne žele da rade, mada ne treba ni kategorizovati sve ljude u jednu grupu. Verovatno postoji deo ljudi koji razmišlja na način da ne žele da rade za male pare i da im je ispod časti da rade za određenu sumu novca i obavljaju određeni poslovi, ali taj deo je poprilično neznatan u odnosu na ostatak nezaposlenih. Mi nismo odrasli na tom modelu zapadne kulture, što je takođe jedan krivac za ovaj problem. Model po kome te roditelji upućuju na to da je normalno da preko leta odmaraš 10 dana na moru, a ostatak leta moraš da radiš. Taj sistem shvatanja mladi nisu dobili i prosto nisu odgovorni što imaju takav odnos prema tome. Možda su oni ta generacija, koja bi trebalo to da promeni poučena svojim sopstvenim iskustvom. Međutim, nikada ne bih rekao da mladi ne žele da rade, jer rad je nešto što ih ne više ne čini mladima, odnosno što ih osamostaljuje od roditelja. Ta ekonomska nezavisnost je pokazatelj kada postaju samostalni, zato su u Srbiji mladi sve do 30 godina, dok je u ostatku sveta taj prag znatno niži. Zovu te

mladim iako imaš 30 godina, što je potpuno suludo.

Koji su planovi Kancelarije za 2012. godinu u vezi sa ovim problemom?Mi smo dovedeni u situaciju da budemo vatrogasci. Nemamo nikakvu nadležnost da menjamo obrazovni sistem, a problem je sve veći. Sve što se pojavljuje kao razlog da se ne nađe prvi posao, mi pokušavamo da ispravimo u saradnji sa Nacionalnom službom. Postoje ljudi koji ne znaju da koriste računar, ne govore dovoljno dobro strani jezik, ne znaju da napišu CV ili uopšte ne znaju kako da traže posao. Pomoć oko savladavanja tih problema je jedan deo priče. Njen drugi deo je onaj koji se pokazao kao vrlo efikasan, a to je stručna praksa kojom se svake godine bavimo. Ne samo kroz organzaciju Sajma praksi, već smo i na godišnjem nivou u kontaktu sa kompanijama i pre svega studentima i srednjoškolcima, kojima omogućavamo stručnu praksu. Voleli bismo i kada bismo uspeli sledeće godine da na nivou grada oformimo telo, koje bi imalo predstavnike iz obrazovnog sistema(svih univerziteta i srednjih škola), grada Beograda i Nacionalne službe za zapošljavanje, kako bismo predložili mere poboljšanja, ali isključivo od republičkog nivoa zavisi šta se to uči u školama i na koji način se prave te projekcije. S obzirom na

sledeću godinu i na to kakva jeste, teško je očekivati da se to telo oformi.

Luka Ličina

Kancelarija za mlade gradske uprave grada Beograda otvorena je 2009. godine i predstavlja vezu mladih Beograda i Gradske uprave. Neki od poslova i oblasti delovanja Kancelarije za mlade su: organizovani pristup problemima mladih, afirmisanje rada sa mladima, kreiranje modela volonterskih radnih kampova, ravnopravan položaj mladih u društvu, podsticanje stvaralaštva mladih, informisanje mladih i drugih o mladima, unapređenje bezbednosti mladih, kao i podrška mladima u saradnji sa obrazovnim i kulturnim institucijama, Nacionalnom službom za zapošljavanje i mnogim nevladinim organizacijama.

98

„Naj Beograđanin“Nagrada „Naj Beograđanin“ se dodeljuje onima koji su doprineli kvalitetnijem životu građana. Ove godine zaslužili su je studenti okupljeni u timu Strawberry energy. Na ovu temu pričali smo sa Milošem Milisavljevićem, direktorom i osnivačem ove kompanije.

Koji je značaj nagrade “Naj Beograđanin” za vas? To je godišnja nagrada koju Studio B dodeljuje pojedincu ili grupi za koje smatraju da su najbolje predstavljali Beograd u zemlji i inostranstvu u toj godini. Ove godine smo mi izabrani. Veoma smo ponosni na ovo priznanje zbog toga što smo ga dobili od sopstvene zajednice.

Šta je bi izdvojio kao najvažnije uspehe koji su doprineli osvajanju ove nagrade? U proteklih godinu dana se dešavala cela poznatija istorija Strawberry-ja. Prva krupna stvar koju bih izdvojio je nagrada Evropske komisije u Briselu za najbolji projekat u oblasti održivog razvoja, a slede i nagrada grada Beograda za stvaralaštvo mladih, kao i postavljanje punjača u Beogradu. U prvom mesecu ovaj punjač je koristilo preko 18 000 ljudi, a zbirno svi punjači imaju preko 200 000 korisnika. Mislim da smo ovim u svet preneli pozitivnu sliku Srbije i Beograda.

Koji savet bi dao mladim ljudima koji su u potrazi za poslom?Ono što je najvažnije je da ljudi otkriju šta vole da rade, a to je teško. Ono što je pogrešno jeste jurenje za profitom. Profit nikada ne treba da bude cilj, on je samo rezultat. On mora da postoji jer od nečeg treba da se živi. On nije đavolja rabota, ali nikako ne sme da bude primarna motivacija, što je često slučaj kod mladih. Cilj treba da bude da ti učiniš nešto, da odgovoriš na neku potrebu koja postoji u društvu. Ideja postojanja ljudi je da stvaraju i doprinose društvu u kome žive.

Kako bi mladi mogli da poboljšaju svoj položaj u društvu i utiču na smanjenje stope nezaposlenosti? Odlika mudrih ljudi je da svoje nedostatke pretvaraju u svoje prednosti. Jedna od mana našeg društva je da se mladi ljudi kasno osamostaljuju. Dugo žive kod roditelja, ne zato što vole nego zato što moraju. To znači da svaki mladi čovek u Srbiji ima 5-6 godina „besplatnog življenja“ u kome može da isproba sve svoje snove, ma kako budalasti bili. Taj luksuz nema niko u svetu. Veliki broj mladih želi da se zaposli u nekoj državnoj kompaniji, a to je greška. Pošto tu nema mesta za sve, mladi u letargiji sede kod kuće i kukaju kako je teško. Kukanje nije nikom pomoglo. Mora hrabro da se krene napred.

Značajna priznanja u 2011. godini :

•Priznanje za početak Inženjerske Komore Srbije •Zelena nagrada za najbolju zelenu organizaciju Mikser festivala 2011. •Grand prix za najbolji promo-tivni nastup na 55. Sajmu tehnike i tehničkih dostignuća,•Specijalno priznanje 55. Sajma tehnike i tehničkih dostignuća •Nagrada grada Beograda za stvaralaštvo mladih za 2010. godinu •Prvo mesto na “Sustainable energy week” u kategoriji smanjenja javne potrošnje

10

„USPEŠAN MLADI PREDUZETNIK BEOGRADA“Nagrada „USPEŠAN MLADI PREDUZETNIK BEOGRADA“ dodeljuje se već četvrti put. Ove godine, dobitnik je Petar Bugarski iz Obrenovca, koji se bavi

gajenjem i distribucijom začinskog bilja i salata, kao i razvojem i projektovanjem objekata za plasteničku proizvodnju.

Koji su bili kriterijumi prilikom odabira najboljih?Na konkursu su učestvovali mladi preduzetnici starosti do 35 godina sa svojim biznisom. Ocenjivalo se vođenje i razvijanje poslovne ideje kroz tržišno okruženje, bilansi poslednje dve godine, pristup i način vođenja biznisa, saradnja sa naučno-tehničkim institucijama, društvena

odgovornost, uključenost u rad i delovanje društvene odgovornosti.

Šta biste izdvojili kao značajan uspeh koji je doveo do dobijanja ove nagrade?U proteklom periodu moje angažovanje na što boljem poslovnom povezivanju kao rezultat dovelo je do pravljenja različitih udruženja na teritoriji Opštine Obrenovac. Tako sam jedan od osnivača i član skupština i odbora Agroklastera Obrenovac, Beo food 5, Klastera voća Obrenovac, Klastera povrća Obrenovac. Sva udruženja služe radi boljeg delovanja pojedinaca na globalnom tržištu. Kroz udruženja im se pruža mogućnost edukacije, posećivanje sajmova, ali i povoljnija nabavka opreme i repro materijala. Uspeh sopstvene firme Food & Soul se ogleda u jačanju pozicije na tržištu kao i u značajnom širenju sopstvene proizvodnje. Stalna edukacija, treninzi su deo savremenog poslovanja ali i ključan faktor za uspeh svakog

biznisa.

Koliko je teško baviti se preduzetništvom u Srbiji danas?Okruženje u Srbiji je jako teško i tržište vas sporo prepoznaje. Morate proći dug period kako biste mogli videti da li vaša poslovna ideja može da uspe u Srbiji. Protekli period krize je svima smanjio mogućnosti delovanja i poslovanja, mnoga preduzeća su se ugasila ili pala u okrilje većih, tako da je mladom poslovnom čoveku sa dobrom poslovnom idejom trebalo mnogo više od znanja i upornosti da bi opstao, a na kraju i dokazao se.

Srbija se okreće velikim tržištima i posla će uvek biti.

Šta biste kao savet dali mladima koji su u potrazi za poslom?Svaka delatnost u Srbiji vapi za mladim stručnjacima punim entuzijazma i želje za radom i dokazivanjem. Ne postaje se stručnjak preko noći ali kontinuiranim radom na sebi kroz edukaciju i poslovno povezivanje dolazimo do nivoa gde sebi u poslovnom svetu podižemo vrednost, gde nas poslodavci „vuku za rukav“ da dođemo da radimo za njih. A na kraju i gde naše preduzeće dolazi u lidersku poziciju i može postaviti svoje standarde i zahteve u poslovanju. Bitno je da se razvojem i rastom vaše firme razvija i usavršava menadžment. Dakle, opet se vraćamo na edukaciju. Svakome

je bitno da u timu ima odgovornog i sposobnog čoveka, još ako je on mlad i spreman na usavršavanje, tu je siguran posao neminovan.

11

Intervju sa Bojanom Grujićem, aktivista Kancelarije za mlade

Karijerno vođenje za mladeKome je program namenjen?Program je namenjen srednjoškolcima završnih godina koji žele da upišu fakultet ili viši školu.

Šta program pruža?Program pruža mogućnast da se mladi bolje upoznaju sa ponudama fakulteta u našoj blizini, katedrama koje postoje na fakultetima i, najvažnije, koje zvanje stiču po završetku i šta u praksi podrazumeva to zvanje. Pored toga, mladima se pruža mogućnost da urade razne male testove, kojima oni mogu malo bolje razumeti svoje lične potrebe i afinitete, pa da kroz takvu spoznaju lakše se odluče za određeni fakultet, katedru i smer.

Da li postoje neki uslovi za praćenje programa?Ne postoje nikakvi uslovi, čak mladi koji ranije počnu da razmišljaju o svojoj budućnosti, mogu da dođu, i na taj način blagovremeno odluče u kom pravcu će ići njihovo dalje obrazovanje.

Gde će se program odvijati?Program se odvija u Kancelariji za mlade.

Šta za Vas znači karijera?Karijera je kao ličnost. Ona raste i razvija se sa nama ceo život. Koliko mi uložimo u nju, toliko je ona kvalitetnija i mi smo onda lično izrazito zadovoljni.

Kako mladi mogu znati koji je pravi posao za njih, odnosno za razvoj karijere?Ne postoji jedan posao za jednog čoveka. Svako od nas lično je sposoban da radi više različitih poslova u različitim privrednim sverama. Niko nije predodređen samo za jedan posao za ceo život, ali postoji grupa poslova u kojima je on bolji, od neke druge grupe.

Koliko je i da li je neformalno obrazovanje i volontiranje važno za razvoj karijere?I jedno i drugo je izrazito važno za razvoj karijere. Mogu odgovorno da kažem da ono na neki način definiše osobu u svojoj profesionalnoj ličnosti. Kroz volontiranje mladi uče mnogo o sebi, a kroz neformalno obrazovanje uče mnogo o drugim sverama u poslu sa kojim se veravatno ne bi susreli u običnim okolnostima.

12

20m² za mladeOd ukupno 34 projekta iz 34 opštine u Srbiji koje učestvuju u programu “Aktivni građani”, najbolji od njih je osmišljen upravo u Obrenovcu. Projekat ,,20m2'' se bavi problemom nedostatka prostora za mlade. Kancelarija za mlade u Obrenovcu trenutno je smeštena u prostoriju koja ima oko 20m2, pa otuda i ovaj simboličan naziv projekta. On za cilj ima skretanje pažnje na neiskorišćene javne prostore na teritoriji GO Obrenovac, koji uz malo volje i pozitnivne energije mogu postati mesto okupljanja za sve one koji žele da nauče nešto novo. „Svi pristigli projekti su vrednovani na osnovu 11 kriterijuma koje je odredio Britanski savet. Ocenjivani su od 1 (najniža ocena) do 5 (najviša ocena) za svaki od kriterijuma. Prosečna ocena našeg projekta bila je 4,88 što je ujedno i najviša ocena od svih 34 projekta. Pored toga, projekat je okarakterisan kao realan, detaljno i transparentno napisan i u potpunosti u saglasnosti sa ciljevima programa”, objašnjavaju ‘aktivne građanke’ Milica Čolaković i

Monika Pavlović.

Priča o aktivnim građanima počela je krajem 2011. godine, kada je Kancelarija za mlade GO Obrenovac raspisala konkurs za učešće u ovom projektu. Nakon selekcije izabrano je 30 učesnika, koji su prošli obuku sa ciljem da kroz brojne radionice nauče kako se piše jedan projekat i kako funkcioniše tim. Upravo je timski rad ono što Monika izdvaja kao veoma značajnu karakteristiku projekta „Aktivni građani“. „Svidelo mi se što je ceo projekat zamišljen tako da učesnici prvo imaju priliku da nauče nešto o timskom radu, vrstama konflikata, načinima prevazilaženja problema i ostalim stvarima koje prate realizaciju projekta, od početne ideje do konkretnih akcija. Ovaj program je baš sjajna prilika da se stavimo u ulogu tima, koji korak po korak, gradi projekat, razrađuje ga, smišlja aktivnosti, planira mesto i vreme održavanja, određuje budžet i na kraju sve to

upakovano predstavlja u vidu konkretnog dokumenta“, navodi Monika.

Milica Čolaković ističe da je veoma zadovoljna dosadašnjom realizacijom projekta. „Veoma sam ponosna što sam deo tima koji je dobio najvišu ocenu i čiji je projekat uzet kao najbolji u Srbiji. Drago mi je što sam upoznala ljude koji imaju stav i žele da urade nešto korisno. Za sada sve teče po planu, i ne postoji razlog da se to promeni. Naravno, naš rad se ne sme tu zaustaviti, veliki posao je bio, a i još uvek je ispred nas“, ističe Milica.

ANTRFILE Projekat ''Aktivni građani'' koji će tokom 2012. godine biti realizovan u Obrenovcu organizovan je uz pomoć Kancelarije za mlade Uprave GO Obrenovac u saradnji sa Britanskim savetom (British Council). Program se realizuje u preko 30 zemalja sveta u saradnji sa državnim

institucijama i lokalnim partnerima. Cilj programa je uključivanje mladih u proces razvoja lokalnih i međunarodnih zajednica.

13

Obrenovački odbojkaši na svetskom školskom prvenstvu

Odbojkaška sekcija Tehničke škole u Obrenovcu učestvovala je na svetskom školskom prvenstvu u odbojci, koje je održano u Tulonu, u Francuskoj, u periodu od 2. do 10. juna ove godine. Od 28 reprezentacija, mladi Obrenovčani, predvođeni trenerom Bratislavom Mićalovićem, osvojili su 14. mesto.

“Bili smo u grupi sa Danskom i Iranom. Pobedom protiv Danske smo se plasirali među šesnaest najboljih ekipa. Za ulazak u osam najboljih smo igrali sa ekipom iz Francuske i izgubili smo. Kada se sve sabere naš rezultat uopšte nije loš, mi smo 14. od ukupno 28. reprezentacija”, objašnjava gospodin Mićalović.

Priliku da otputuju u Francusku, učenici prve i druge godine Tehničke škole dobili su nakon osvojenog državnog takmičenja škola u odbojci.

“Državno prvenstvo srednjih škola u odbojci održano je 15. i 16. decembra 2011. godine u Nišu. Učestvovalo je devet škola iz Smedereva, Kruševca, Novog Sada, Kosovske Mitrovice, Beograda, Vranja. U grupi smo pobedili ekipe iz Smedereva i Beograda, a kasnije i Novi Sad i Kruševac. Kao ekipa koja je osvojila državno prvenstvo stekli smo pravo na odlazak na Svetsko prvenstvo učenika u odbojci u Francusku”, kaže trener.

Za učešće na svetskom prvenstvu momci su se naporno pripremali. U januaru, ekipa je išla na pripreme u Ivanjicu, gde su imali sve neophodne uslove za nesmetan rad. Pored toga, dečaci su članovi Odbojkaškog kluba Obrenovac, pa su i u okviru kluba imali treninge. Trener Mićalović kaže da mu je ovo bilo divno iskustvo.

“Zadovoljstvo je bilo raditi sa ovim momcima. Oni su pravi sportisti, kulturni, vaspitani momci”, navodi on i dodaje da su veliku podršku imali i u školi. “Kolege iz škole su nam izlazile u susret kad god je za to bilo potrebe, po pitanju izostajanja i ocenjivanja.”

14

Kreativna muzička radionicaAktivni građani Obrenovca su u okviru akcije "20 м²" organizovali kreativnu muzičku radionicu za mlade u trajanju od tri sata.

“Radionica je nudila priliku da posetioci stvaraju muziku u grupama i da stvoreno podele sa ostalima”, kaže Branko Spasić, organizator. Svako može da pravi muziku bez obzira na uzrast i formalno muzičko obrazovanje. To je unutrašnja potreba ljudi, ali retko kada biva zadovoljena. Razlog je najčešće taj što je većina ljudi ubeđena da ne poseduju muzikalnost. Kreativne muzičke radionice su idealno mesto za grupno stvaranje muzike

i istraživanje. Radionicu je vodio Nikola Tošić. Međutim, učesnici radionice nisu “učili” od vođe, već je on iz njih izvlačio muzički material i pomagao im u

komponovanju komada/pesme, kao krajnjem cilju radionice. Improvizacija je takođe jedna od zanimljivih i privlačnih strana radionice.Muzička radionica je bila prilagođena svim uzrastima (od male dece do starijih ljudi), svim muzičkim nivoima (bez formalnog obrazovanja do profesionalnih izvođača). Muzički instrumenti su bili poželjni, ali muzika može da se stvara i uz pomoć glasa i korišćenjem tela za proizvođenje

ritma.

15