prvipravi

informatior za

mladeObrenovca

prvipravi

informatior za

mladeObrenovca

novinauživotumladih

No. 3besplatan primerak

Zdravo drugari,

da li ste znali da je Kancelarija za mlade GO Obrenovac dobila nagradu Mladgrad? Takođe, u okviru projekta “Grad znanja”, mogli ste u toku leta besplatno da pohađate razne edukativne radionice. U ovom broju možete saznati nešto više o tome, ali i o drugim dešavanjima u toku leta.tome, ali i o drugim dešavanjima u toku tome, ali i o drugim dešavanjima u toku

Izdaje: Kancelarija za mlade, gradske opštine Obrenovac

Kordinator kancelarije: Duško Krstić

Glavna odgovorna urednica: Maja Grujić

Urednica rubrika: Dragana Belanović

Art direktor: Bojan Grujić

saradnica:Tamara Dugalić

kontakt:KzM- 011 8724 025- mladi.obrenovac@gmail.com

Štampa: grafika Perenčević, 500pimerakaFotografija na naslovnoj strani: Vukašin LjuštinaFotografija urednice: Nikola Radulović

Sadržaj:

Rad bez naknadeRad i odmorVolontiranje u TurskojŠabački letnji festivalAqua park u JagodiniNagrada Mladgrad ZdravljeBesplatna sterilizacija i čipovanje pasaTrud se uvek isplatiObrenovački omladinski književni klubNada, pobednička pričaTest - Koliko poštujemo sami sebe

345678-9101112131415

a

aaaa

a

a

a

a

s

z

f

Rad bez naknade

VOLONTIRANJE U SRBIJIU najširem smislu, volonteri su ljudi koji dobrovoljno i besplatno rade u korist drugih ili za opšte dobro. Mladi ljudi širom sveta svoja prva radna iskustva stiču najčešće kroz volonterski rad. Jeste, to je besplatan rad, ali svako bira kada će i koliko raditi. To je i jako dobar način da se otkrije koji se posao kome sviđa, a koji ne. To je i najlepše kod volonti-ranja – o svemu odlučuješ sam i, radeći za druge, radiš na sebi. Ova godina u Evropi je proglašena godinom volonterizma. Ideju je podržalo više od 40 različitih evropskih mreža koje su aktivne u dobro-voljnom radu, računajući na 100 miliona Evropljana volontera. Na Zapadu vlade daju ogromna sredstva za podršku volonterskim projek-tima. Školski sistem ima ugrađen deo koji se tiče volonterskog rada. Kod nas je volontiranje slabo zastupljeno. Iako svi podaci pokazuju da je u Srbiji jako malo ljudi koji žele da volontiraju I da urade nešto za svoju okolinu, ipak ima onih koji se trude I žele da probude svest da svako može da učini malo, a da to vredi mnogo.Eko-tim Srbije u pokretu je na Velikom ratnom ostrvu okupio volontere, koji su se nakon predavanja, priključili akciji čišćenja smeća na obali Dunava, i razvrstavanju tog smeća prema poreklu. Marija Ristić, član Eko-tima, Srbije u pokretu, rekla je da i pored toga što se preko 30 volo-ntera javilo da podrži ovu akciju, svest u ljudima o ovakvim problemima je i dalje jako mala. ”Dosta mladih želi da pomogne, da volontira, ali jednostavno nemaju tu naviku. Potrebno je malo više podsticanja da nešto urade”, objasnila je Marija.Svest kod mladih o volontiranju se polako sve više budi i mnogi imaju želju da pomognu, ali to još uvek nije dovoljno. ”Znam dosta ljudi koji samo pričaju o tome kako treba da se volontira, kako je to divno i humano, ali mali broj njih se stvarno aktivira i odvoji vreme da nešto uradi. U Srbiji mladi nemaju naviku da volonti-raju”, objasnila je Dragana Lalić, jedna od aktivistkinja Eko tima. Raditi volonterski jeste izazov – i ovde ima rokova i pritisaka, pa se iz prve ruke može osetiti prava radna atmosfera. Na kraju, volo-ntiranje je zabavno – radi se nešto što se voli i zbog toga se svi osećaju odlično.

Tamara Dugalić

Prema rezultatima istraživanja Euro-barometar, objav-ljenog u novembru 2010, 30% Evropljana volontira. Od toga 34% to čini u nekoj sportskoj organizaciji, 22% u kulturne, obra-zovne ili umetničke svrhe, 17% u humani-tarnoj organizaciji, 16% pri nekoj crkvi, 13% u sindikatu, dok je po manje od 10% njih angažovano na pomoći starima, u stručnoj organizaciji, političkoj stranci ili nekom drugom vidu volontiranja. Prema podacima tog istraživanja, u volonti-ranju su najaktivniji Holanđani – 54% – dok su najmanje aktivni Grci – 12%.

4

Volonterski kampovi Nov način putovanjaza malo novca

Koordinatorka Volonterskog servisa Srbije, Jelena Ristić Beronja, objasnila nam je šta su u stvari volonterski kampovi, kako i gde može da se ode i koji se poslovi rade.

Koje vrste poslova obavljaju volonteri u kampovima?

U kampovima možete da pomognete u obnovi manastira u srcu Rusije, da radite sa kornjačama u Meksiku, učestvujte u oživljavanju svakodnevnog života ljudi iz kamenog doba u Fins-koj. Volonteri su tako učesnici u svakodnevnom životu, a ne turisti. Programi su veoma različiti: ekološki, socijalni, umetnički, različita rekonstrukcija i izgradnja, poljoprivredni, koji se bave kulturnim nasleđem, rad sa decom i osobama sa posebnim potrebama.

Kako se život u kampovima organizuje?

Postoji radni deo, koji ne traje duže od 5-6 sati dnevno, 5 ili 6 dana nedeljno. Osim toga, kampovi uključuju i slobodne aktivnosti. To mogu biti razne ekskurzije, odlasci na koncerte, plažu, susreti sa lokalnim stanovništvom, posete obližnjim znamenitostima i institucijama. Ko može da se prijavi za volontiranje?

Volonter moze da bude svako. Student ili penzioner, zaposleni ili nezaposleni, neko od 60, a i neko od 14 godina. Svako ko ima volju da malo pomogne, druži se, upozna nova mesta, treba da se prijavi i ode u neki od kampova. Da li se dogodio neki incident sa nekim od volontera iz Srbije, tokom boravka u kampovima?

Do sada smo imali samo jedan incident, u kampovima. Naime, jedan volonter, koji je otišao u kamp u Švajcarsku, odlučio je da ne želi da se vrati u Srbiju. Tražio je čak i azil tamo, ali su ga jako brzo deportovali nazad.

Gde se volonteri iz Srbije prijavljuju za kampove?

Prijavljivanje se vrši u Volonterskom servisu Srbije i treba da se plati clanarina od 4100 dinara i put, a smeštaj i hrana za dve do tri nedelje kampa su obezbeđeni.

Tamara Dugalić

Volonterski servis Srbije smešta volontere u inostranstvo, a zauzvrat prima volontere iz celog sveta. Na programima na Obedskoj bari, Kosjeriću, Tršiću, Srems-kim Karlovcima, oni rade na podsticanju ruralnog i eko turizma, čišćenju divljih deponija, približavanju drugih kultura i naroda lokalnim zajednicama, a volon-teri iz Srbije uzvraćaju, tako što to isto rade po Evropi i svetu.

Izdaje: Kancelarija za mlade, gradske opštine Obrenovac

Kordinator kancelarije: Duško Krstić

Glavna odgovorna urednica: Maja Grujić

Urednica rubrika: Dragana Belanović

Art direktor: Bojan Grujić

saradnica:Tamara Dugalić

Volontiranje u TurskojIntervju sa Ivanom Moljkovićem

Kako si otišao u Tursku?

Za volonterski servis sam čuo još prošle godine. U pitanju je evropska organizacija za volon-tere. Ovo je bio moj prvi izlazak iz zemlje. Opština je platila deo puta, a volonterski servis hranu i smeštaj. Takođe, plaćene su bile i ekskurzije. Bio sam u Troji, Galipolju, Istanbulu. I svaka opština je platila obilazak grada. Na taj način privlače turiste da ponovo dođu.

Šta ti se najviše dopalo?

Ono što mi se najviše dopalo jeste to što je akcenat bio na druženju, a ne na radu. Radio sam tri sata dnevno. Čistio sam plažu i farbao ogradu na stadionu. Bio sam u Lapseki, na obali Mramornog mora, preko puta Galipolja. Mali grad. Svega 30.000 stanovnika. Problem je bio što niko ne priča engleski, ali su svi bili fini i druželjubivi. Imamo predrasude o Turcima a oni su super. Nisu svi niski i crni, nemaju svi brkove i žene ne nose marame. Nisam imao nijednu nepri-jatnu situaciju.

Kakav je bio smeštaj?

Bili smo smešteni u bungalovima. Svaka soba je dvosobna. Kupatilo je zajedničko. Ovaj smeštaj služi za porodice koje borave u Turskoj preko leta. Bilo je nas trinaestoro. Bilo je ljudi iz Koreje, Francuske, Kanade, Poljske, Ukrajine, Slovačke, Hrvatske, Turske. Mnogo sam naučio i saznao od ljudi sa kojima sam bio. Usavršio sam svoj engleski za pet dana. Sklopio sam prijateljskva i sada razmišljam da posetim Slovačku i drugaricu koju sam upoznao u kampu.

Kakvo je tvoje mišljenje o volontiranju?

Moje mišljenje je da hoću da volontiram, ali i da za uzvrat dobijem nešto. Postoji velika razlika u pogledu na volontere u Srbiji i u svetu. Tamo se volontiranje veoma ceni prilikom upisa na fakultet, konkursa za posao, ali kod nas ne. Ovde mladi volontiraju zbog sebe, ali ne znaju da li će im to zaista značiti i koristiti u budućnosti. U Turskoj sam radio mizeran posao i za uzvrat su mi pružili dobro druženje ali i upoznavanje sa raznim mestima i kulturnim znamenitostima.

Maja Grujić

6

Šabački letnji festivalIntervju sa Mladenom Trišićem

Kako si se odlučio za ŠLF?

Prošle godine smo Branko Spasić i ja došli do ideje da organizujemo odlazak na festival pošto u to vreme u Obrenovcu nije bilo baš nekog kulturnog dešavanja. Mi inače posećujemo ovaj festival i hteli smo to da proširimo i omogućimo i drugima. Ako već opština nije organizovala da u ovo doba možemo da slušamo muziku u našoj opštini, bar da možemo da odemo u drugu opštinu. Prošle godine je to bila naša inicijativa, kao neformalna grupa građana, uz podršku Omladinskog fonda. Ove godine su ljudi tražili da idu jer su bili zadovoljni prošlogodišnjim iskustvom, tako da je opština organizovala i u dogovoru sa Lastom dobili smo besplatno autobus. Ove godine smo Miloš Grubač i ja sve organizovali i super smo se proveli i nadam se da će biti i sledeće godine.

Kako odlučujete kog dana ćete voditi ljude na festival?

Bilo bi lepo kada bismo mogli da organizujemo na više dana odlaske. Prošle godine su bila dva dana koja su po muzičkom programu dosta odskakala. Prvog dana su bili Hladno Pivo i Dubioza kolektiv, koji su dosta popularni među mladima, a drugog dana Goblini. Razmišljali smo šta bi mladi više voleli i odabrali prvi dan. Ove godine je to bilo još čudnije. Jedan dan je nastupalo Zabranjeno pušenje, zatim Marčelo, Kanda, Kodža i Nebojša. A oni su svi nastupali već i u Obrenovcu. Deo ljudi je tražilo Eyesburn koji su bili prvog dana. Mi smo smatrali da to nije prihvatljivo jer je bio ponedeljak tako da bi bio uzak krug ljudi koji bi na to išao. Tako da je kao dobar odabir došao petak. Zato što Lasti najviše odgovara taj dan, najviše ljudi bi moglo da ide posle posla. Nastupali su Letu Štuke, Lollobrigida i Psihomodo pop koji su inače široko popularni. Tako da je to bio izbor ove godine.

Da li ti je bio problem da učestvuješ u organizaciji?

Ljudi su bili manje zainteresovani nego prošle godine. U autobusu su sva mesta bila popun-jena. Prošle godine smo imali situaciju da su posle dva sata nakog objavljivanja informacije, sva mesta bila zauzeta. Takođe, bilo je puno ljudi koji su se žalili što ih nije bilo na spisku. Princip je isti kao i prošle godine. Ko se prvi prijavi, ide. Isti princip je bio i ove godine. Spisak je bio javan na facebook-u i svako je mogao da proveri. Ove godine je bilo mesta za sve. Nadao sam se da neće biti nikakvih incidenata. I nije ih ni bilo.

Maja Grujić

Inervju sa Ivanom Moljkovićem

Aqua park u Jagodini

Ivan Moljković je aktivista Kancelarije za mlade koji je bio zadužen za zimske izlete na Divčibare. Pošto su mladi bili zadovoljni, odlučio je da im omogući i izlet tokom leta. Od prošle godine, Obrenovčani/ke mogu ići organizovano u aqua park u Jagodinu.

Šta Aqua park pruža posetiocu?

Pretpostavljam da ovaj park nije ni blizu evropskim, ali da svako može lepo da se provede. Ima puno tobogana, veliki bazen za plivače i puno bazenčića za klince. Takođe, postoji bazen sa slanom vodom kao i kafić u kom možete kupiti piće i piti u bazenu. Park radi do 18h, ali sa kupljenom kartom, u toku dana možete da ulazite i izlazite iz parka ceo dan.

Kakva je reakcija Obrenovčana/ki koji su bili na izletu?

Svi su uvek zadovoljni. Toliko, da su me već pitali kada ćemo ponovo ići. Odrasli nisu mogli da veruju da će se tako dobro provesti uz sve što park pruža. Kada sam na facebook-u pustio vest o odlasku, broj mesta u autobusu popunio se za sat vremena. Velika je zainteresovanost za izlet. Mogla bi sigurno da se napune dva autobusa.

Koliko ljudi može da primi park?

Dosta je velik. Ove godine sam bio iznenađen jer je već kraj sezone, a sva mesta na ležaljkama su bila popunjena. U bazenu nije bila gužva, ali na toboganima jeste. Moralo se čekati po nekoliko minuta da dođete na red. Bila je baš gužva.

Ko finansira odlazak u Jagodinu?

Odlazak finansira opština iz budžeta. Kada bi čovek išao u sopstvenoj režiji u Jagodinu, trebalo bi mu od 1600 do 1800 dinara samo za prevoz, plus 400 dinara za ulaz u park. Preko Kancelarije za mlade plaća se 300 dinara za ulazak u park i još 100 dinara za prevoz, tj. putarinu.

Maja Grujić

Obrenovac – grad za mlade

Gradska opština Obrenovac dobitnik je nagrade MLADGRAD 2011Razgovor sa Duškom Krstićem iz Kancel-arije za mlade uprave GO Obrenovac

Gradska opština Obrenovac dobila je glavnu nagradu MLADGRAD u kategoriji za ukupan doprinos unapređenju položaja mladih u lokalnoj zajednici. Osim ove kategorije, ove godine nagrade su dodeljene I udruženju "Forca" iz Požege za lokalnu omladinsku organizaciju za doprinos unapređenju saradnje između lokalne samouprave i mladih, kao I opštini Bečej za dodeljen javni prostor mladima. U okviru dodele "Mladgrada", specijalno priznanje za doprinos unapređenju položaja ranjivih grupa dobila je opština Bački Petrovac, a posebno individualno priznanje pripalo je koordinatoru Kancelarije za mlade Prijepolja Admiru Veljoviću.Cilj ovih nagrada je odavanje priznanja za doprinos lokalnih samouprava unapređenju položaja mladih na lokalu, kao I dalje podsticanje da se čini što više u toj oblasti. Takođe ove nagrade za cilj imaju I da se doprinosi samouprava učine vidljivim široj javnosti. Celu akciju su inicirale Građanske inicijative. MLADGRAD se dodeljuje povodom Međunarodnog dana mladih 12. avgusta.

Obrenovac je imao predstavnika među nagrađenima I prošle godine.

“Prošle godine nagradu je dobio portal youth.rs za ukupan doprinos medija položaju mladih. Ta nagrada je bila značajna. Snimljen je filmic o pobednicima. Bilo je medijski propraćeno i dosta ljudi je čulo zahvaljujući tome. Najznačajnije je to što portal funkcionise 4 godine samo zahvaljujući entuzijazmu ljudi. To je potpuno volonterska organizacija. Ali, neko je sve to sa strane posmatrao. Prepoznat je aktivizam i kroz nagradu i vred-novan“, objašnjava Duško Krstić, Kancelarija za mlade uprave GO Obrenovac.

Oni koji su posmatrali sa strane rad u oblasti omladinske politike uočili su napredak, zaključili su das u ispunjeni određeni kriterijumi I odlučili da ove godine Obrenovac dobije glavnu nagradu za ukupan doprinos unapređenju položaja mladih u lokalnoj zajed-nici.

„Važno je znati gde je mesto opštine. Ona može da da stipendiju, može da podrži sa markicom za prevoz, može da podrži sportiste, najbolje đake, može da stvori priliku za volonti-ranje, putovanje, praksu, obuku... To mi možemo da radimo ovde, da stvaramo prilike. A to i radimo“, kaže Duško.

8

Građanske inicijative tradicionalno organi-zuju dodelu priznanja MLADGRAD. Priznanje se dodeljuje lokalnim samoupravama koje su najviše radile na tome da se poboljša položaj mladih u lokalnoj zajednici. Nagrada MLADGRAD se dodeljuje od 2010. godine. Dodelu ovog priznanja organizuju Građanske inicijative u saradnji sa Mini-starstvom za omladinu i sport i Ministarstvom za ljudska prava i državnu upravu i lokalnu samoupravu, uz podršku USAID-a, ISC-a, OEBS-a, UNICEF-a, UNDP-a, ILO-a, GIZ-a i NALED-a.

9

U Kancelariji za mlade se trude da obezbede prilike, ali treba i naglasiti da briga o mladima ne može biti samo stvar opštine. U pitanju je dvosmeran proces. Neko mora i da koristi te prilike.

„Sve te skromne prilike koristi i skroman broj ljudi. Od 20 mesta za koje smo obećali besplatan prevoz na volonterske kam-pove prijavilo se njih 12-13. Ali, i to je mnogo više nego prošle godine. Moramo da radimo i na motivisanju nekoga da tu priliku i iskoristi. To zahteva širu sliku. Celu zajednicu. Treba postaviti ovu nagradu šire. Da je ovo nagrada celokupne zajednice, nagrada svih onih koji su bar jednom učinili nešto da se poboljša položaj mladih“, smatra Duško.

Ali, nije sve ni tako crno. Situacija se vremenom dosta prome-nila i mladi su sve više zainteresovani da koriste sadržaje koji im se nude.

„Ima pomaka. Prošle godine su u volonterske kampove otišle dve osobe, ove godine njih 12-13. To je konkretan primer. Zatim, 700 mladih se prijavilo za Ob-renovac grad znanja. Neće svih 700 i završiti radionice, ali i da se prepolovi i dalje cifra nije mala. Pravi se pomak. Ja nisam zadovoljan, ali baš to nezadovoljstvo može da nas podstakne da tražimo više, da stvaramo još šansi“, kaže Duško.Do ove nagrade došlo se posle napornog rada koji je počeo 2006. godine Koalicijom mladih Obrenovac. „Na početku smo tražili tri stvari - budžet za mlade, čoveka koji će biti zadužen za to i neko telo koje će se baviti brigom o mladima. Tako se došlo do ove forme i počelo se sa osnivanjem Kancelarija za mlade. Naš zadatak je da ukrstimo perspektivu mladih sa perspektivom države. Treba balansirati između. Naša uloga je da koordiniramo ono što postoji i da razvijamo kao nove usluge sve ono što nije postojalo – volontiranje, neformalno obrazovanje. Prošle godine uspeli smo da usvojimo Lokalni akcioni plan za mlade za period od 2010. do 2015. Od nastanka smo dosta postigli. Oformili smo Klub za mlade, unapredili smo usluge informisanja, formirali smo Savet za mlade, nagrađujemo najbolje studente, pružamo mogućnosti za usavršavanje. Tokom leta smo sprovodili program Obrenovac – grad znanja, koji obuhvata brojne kurseve stranih jezika i različite radionice“, navodi Duško.Ali, tu nije kraj radu sa mladima u Obrenovcu. Ova nagrada služi i kao dodatna motivacija da se u budućnosti dođe do što većeg napretka„Ideja je da se oformi save-tovaliste za mlade. Početkom godine, bio sam u obilasku Osjeka i Vukovara. Imao sam priliku da posma-tram njihove Info centre i oni imaju tu komponentu save-tovanja. Nije samo zdravlje u pitanju, već i razvoj karijere, informacije o studiranju, stipendijama... Na jesen planiramo da pokušamo to. Takođe, tragamo i za većim prostorom za Klub za mlade“, najavljuje Duško

Dragana Belanović

Prošle godine, žiri je dode-lio priznanja MLADGRAD u sledećim kategorijama:Grad Loznica je dobio nagradu za ukupan dopri-nos unapređenju položaja mladih u lokalnoj zajedniciGrad Zaječar je dobio nagradu za dodeljen javni prostor omladinskoj inici-jativi u lokalnoj zajedniciVeb portal youth.rs je dobio nagradu za medij koji je najviše doprineo unapređenju položaja mladih u lokalnoj zajednici

SAVETOVALIŠTE ZA MLADE

Mladi predstavljaju veoma osetljivu populacionu grupu, izloženu brojnim rizicima. Mladalaštvo je period odrastanja deteta u odraslu osobu. To je razdoblje avanturizma i eksperimentisanja sa novim oblicima ponašanja. Za ovaj period karakteristična je identifikacija sa vršnjacima, slabljenje veza sa roditeljima, agresivno ponašanje i zaokupljenost sobom. Često je rizično ponašanje.

U Sаvetovаlištu zа mlаde su zastupljeni problemi iz rаzličitih oblаsti, kao što su : reproduktivno zdrаvlje, prevencijа zloupotrebe аlkoholа, drogа i cigаretа, prevencijа poremećаjа ishrаne, zdrаvi izbori bez nаsiljа... U njemu je moguće rаzgovаrаti sа medicinskom sestrom, pedijаtrom, psihologom i ginekologom. Sаvetovаlište zа mlаde rаdi u okviru Školskog dispаnzerа u Domu zdravlja utorkom i četvrtkom od 10:30 do 14 čаsovа i od 16:30 do 20 čаsovа, dok je sa ginekologom moguće razgovarati sredom od 11 do 12 čаsovа i od 17 do 18 čаsovа.Savet je moguće dobiti putem telefona ili zakazivanjem susreta. Potrebnа je sаmo zdrаvstvenа knjižicа. Mladi do 16 godina na razgovor moraju doći sa roditeljima. Nаjčešće, prvа osobа koja se sreće u Sаvetovаlištu je medicinskа sestrа. Ona zаkаzuje termin kod potrebnog stručnjаkа. Ukoliko je rаzlog dolaska hitаn, zakazivanje nije potrebno.

Dobri načini za savladavanje stresa su sledeći:

• Dozvoliti sebi da ne budeš savršen-budi ono što jesi• Odrediti prioritete• Odvojiti vreme za sebe• Pripremiti se na stresnu situaciju• Zna aktivno da sluša• Poštuje druge i to traži za sebe• Jasno konkretno i direktno govori• Preuzima odgovornost za svoje ponašanje• Iskazuje svoja očekivanja i osećanja

Najčešće stresne situacije kod mladih su:

• Neprihvaćenost od vršnjaka-vodi u agresivne ili pasivne osobe• Značajne promene u životu (gubitak voljene osobe, promena mesta stanovanja)• Školski neuspeh• Strepnje oko budućnosti• Nezadovoljstvo izgledom (raskorak želja i realnosti)• Prekid veza i prijateljstva• Preterana očekivanja od roditelja i sredine

Dragana Belanović

10

U Lokalnom akcionom planu kao problemi sа kojimа se mlаdi susreću u oblаsti zdrаvljа navedeni su: nedovoljno rаzvijenа svest o zdrаvim stilovimа životа i nedostаtаk podrške prаvilnom psiho-fizičkom rаzvoju mlаdih u oblаstimа: rаzvojа zdrаve i stаbilne ličnosti kod mlаdih, rekreаcijа, ishrаnа i reproduktivno zdrаvlje; nedo-voljno orgаnizovаn i kontinuirаn rаd nа prevenciji bolesti zаvisnosti, seksuаlno prenosivih bolesti i HIV-а, mentаlnih prob-lemа u rаzvojnom dobu, аgresivnog ponаšаnjа i nаsiljа; neаdekvаtnа zdrаvstvenа zаštitа mlаdih, nedovoljno pro-movisаnа zаštitа zа mlаde, posebno zа mаrginаlizovаne grupe.

Besplatna vakcinacija i čipovanje vlasničkih pasaSekretarijat za komunalne i stambene poslove Gradske uprave potpisao je ugovore sa veteri-narskim organizacijama koje su na osnovu javnog poziva dobile sredstva za sprovođenje mera stimulacije prve vakcinacije i trajnog obeležavanja mikročipom vlasničkih pasa, kao i za sterilizaciju ženskih jedinki. Građani će na ovaj način moći besplatno da vakcinišu i čipuju svoje kućne ljubimce, a deo troškova sterilizacije takođe će biti dotiran iz gradskog budžeta.

Brojne veterinarske ordinacije u Beogradu obaviće potpuno besplatno prvu vakcinaciju i čipovanje pasa, bez obzira na njihovu starost. Za ove potrebe obezbeđeno je 10.000 vakcina i 18.000 mikročipa. Uz zakazivanje biće obavljeno i 2.000 sterilizacija ženki, što će iz gradskog budžeta dotirati sa pet hiljada dinara po jednoj sterilizaciji.

Veterinarske ustanove u Obrenovcu u kojima besplatno možete čipovati i sterilisati svog ljubi-mca su:

- Privatna veterinarsta stanica ''Dr Kostić'', Drage Vukovića 99A- Samostalna veterinarska ambulanta ''Bios'', Kralja Milana 18- Veterinarska stanica ''Aćimović – Obrenovac'' DOO, Cara Lazara 3- Samostalna veterinarska ambulanta ''Vet Tim'', Karađorđeva 52, Umka

“Trud se uvek isplati - to je pravilo!”Intervju sa Milicom Alavanjom, karatistkinjom iz Obrenovca

Koliko dugo treniraš karate?

Već trinaest godina, od '99. Tata me je jednom, posle vrtića odveo da pogledam trening lokalnog karate kluba. Već sledećeg dana sam bila član kluba

Koji su tvoji najznačajniji uspesi?

Osvojila sam preko 70 medalja na lokalnim, regionalnim, državnim i međunarodnim takmičenjima. Najdraže mi je srebro sa Balkanskog šampionata 2008. Ta medalja mi je posebno draga. To je prva medalja koju sam osvojila za reprezentaciju Srbije. Pored mojih uspeha, sada su mi najdraži uspesi dece koju treniram.

Osim sporta, čime se još baviš?

Pored karatea, volontiram u Crvenom krstu, član sam Demokratske stranke, volim da putujem, učim jezike i naravno idem u školu. Završila sam srednju Ekonomsku u Obrenovcu. Uspešno sam upisala prvu godinu na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na smeru međunarodni odnosi. Zbog toga sam veoma radosna. To je jedini fakultet koji me je zanimao. Moji drugari su imali više opcija, ja samo FPN. Dopada mi se program, predmeti, ljudi, sve mi se dopada.

Život sportiste pun je odricanja. Kako postižeš da izađeš na kraj sa svim obavezama?

Potrebno je dosta odricanja, ali pravilnim raspoređivanjem obaveza sve može da se stigne. Mada, ni dobar raspored nekada nije dovoljan. Imala sam sreću da su moja porodica, dečko i prijatelji uvek imali razumevanja za moje obaveze. Njihova podrška mi mnogo znači.

Koju poruku bi poslala svojim vršnjacima?

Verujte u sebe! Ne odusajte ni kada je najteže. Ništa u životu se ne dobija, za sve je potrebno dosta truda, ali trud se uvek isplati - to je pravilo. Moj životni moto je : “Uvek može bolje”. Zaista je tako, uvek može bolje. Čovek uči dok je živ. Svaki korak je novo saznanje, svaki tren jedna misao više. Uvek treba raditi na sebi, težiti ka boljem.

Dragana Belanović

12

13

Obrenovački omladinski književni klub

"Kad svemir zaćuti"Prvi godišnjak književnog kluba

Otkako je Obrenovački omladinski književni klub počeo sa radom provlačila se ideja o mogućem objavljivanju knjige. “To se, jednostavno, sa povećanjem broja radova članova kluba, nekako nametalo” , kaže Milica Stanisavljević, idejni tvorac I koordinatorka kluba."Kad svemir zaćuti" je prvi godišnjak književnog kluba. Čine ga tematski različiti prozni i poetski radovi članova kluba. Pored njih, svoj doprinos nastanku ove knjige dali su i najtalentovaniji ljudi koji su učestvovali na konkursima kluba. Klub je do sada raspisao dva poetsko-prozna konkursa. Na prvom konkursu radovi su prikupljani nezavisno od teme, a na drugom je tema bila "Nada". „ Odziv je bio veliki, što nam je bilo posebno drago, jer smo u bazi skupili veliki broj kvalitetnih radova koji su zauzeli svoje mesto u zbirci”, kaže Milica. Na knjizi su radili isključivo ljudi iz kluba - koordinatori i članovi. Objavljivanje ove zbirke su omogućili Sportsko kulturni centar Obrenovac, Kancelarija za mlade opštine Obrenovac i Beo-gradska knjizevna zadruga.“Očekuje se da knjiga bude dostupna čitaocima od polovine septembra”, kaže Milica i dodaje da ce po njenom objavljivanju biti organizovana promocija u našem gradu. Pored toga, zahvaljujući Beogradskoj književnoj zadruzi, zbirka će biti promovisana i na beogradskom Sajmu knjiga.Milica ističe da je prezadovoljna saradnjom koja postoji u klubu I dodaje da su im dalji planovi vezani za zajedničku promociju zbirke kao i prikupljanje radova za narednu. U međuvremenu, oni planiraju I da obraduju čitaoce organizovanjem knjizevnih veceri. Međutim, pored toga pripremaju i jedno iznenađenje o kome će tek biti reči.

Obrenovački omladinski književni klub osnovan je februara 2011. sa ciljem da motiviše mlade ljude da se aktivnije posvete svom stvaralačkom talentu, kao i da prezentuju svoje radove, kroz radionice kreativnog pisanja kao i održavanje književnih večeri. Idejni tvorac i koordinator Obrenovačkog omladinskog književnog kluba je Milica Stanisavljević, a saradnici su joj Kristina Pavlović i Matija Trajković

Dragana Belanović

Nada

U smiraj dana, kad sunce mirno zaspi i zvezdice pozlate nebo, moje misli lete nekuda daleko i iz mog tužnog srca kreće pesma. Naviru reči kao i rojevi pčela i ja tiho, prosto nečujno, zapevušim staru pesmu, dozivajući vreme da se vrati. Moja pesma se provlači kroz krošnje podivljalih šljiva, šipražje koje godinama niko nije krčio, i kao čarobnim štapićem oživljava prošlost...

Sunce se ponovo rađa. U daljini, na zelenim poljima, lagano, kao da ne žele da remete ovu besprekornu tišinu, sanjive glave suncokreta se bude veselo i remete ovu besprekornu tišinu, sanjive glave suncokreta se bude veselo i pozdravljaju vredne ratare, koji su uveliko na svojim njivama. Kukurikanje petlova budi i najmlađe ukućane i opominje ih da uzmu torbe i krenu u školu. Pucketanje šporeta nagoveštava da je mleko već skuvano, a miris vruće proje se uveliko širi kućom.

Na drvenom stolu poređane aluminijumske kašike kojima će se kusati domaće kiselo mleko, i lončići puni vrelog mleka, na kojima se već uhvatio sloj ukusnog kajmaka. Kroz kuću se čuju užurbani koraci majke koja deci dodaje bele, ceđom oprane košulje, oivičene vezom, i onda sa drvenih kuka na vratima, skida tkane torbice u kojima će poneti malo proje, komad sira i tablicu za pisanje.

U dvorištu je sve mirno. Stoka je namirena, samo par volova poslušno stoji upregnut u jaram, čekajući dedu da natovari džakove žita.

Sve to posmatram iz prikrajka, lepa, veličanstvena i najbelja u selu. Sećam se dana kada su me ozidali od blata i prekrili pločastim kamenjem, a onda pred svadbu, kada se ženio domaćin, okrečili u belo. Moje prozore okitili su crvenim muškatlama oko kojih bi leti zujale pčele. Sa jedne od njih, one najbujnije, otkinuli su cvet da zakite bukliju.

Sećam se svadbe. Prepuno dvorište okićenih i u stajaće, svečano ruho obučenih svatova, igralo je u kolu, dok je stari svirač razvlačio harmoniku u ritmu. Zatim pamtim prvi dečiji plač, osmeh, bele pelene i prve nevešte korake, kojima smo se svi radovali...

Moju pesmu prekinu lavež pasa lutalica. Otvorih oči i ugledah samo gusto šiblje. Sa tugom shvatih da je sve ovo samo uspomena koja mi vraća minule srećne dane. Iako stara i bespomoćna u gustoj travi suze lijem, još uvek gajim nadu da će moje dvorište oživeti, da će kuća mirisati na zgotovljena topla jela, da će se vratiti smeh i priča pod stari orah, gde će se piti domaća rakija i služiti slatko i kafa.

Vratiće se moji najmiliji da skinu ove teške, guste zavese, pune prašine sa mojih prozora i puste sunčeve zrake da probude već usnule stvari, koje nemo svedoče o danima sreće.

Martin Zendeli - pobednički rad na konkursu „Nada“

14

Koliko poštujete sami sebe?

Samopouzdanje i samopoštovanje usko su povezani i utiču jedno na drugo. Promene u jednom, mogu uzrokovati promene u drugom i obrnuto. Kako biste saznali koliko poštujete sami sebe, ispunite sledeći upitnik.

Pročitajte svaku stavku i zaokružite jedan od predloženih brojeva, u zavisnosti od toga u kojoj meri navedena tvrdnja tačno opisuje vaše ponašanje, osećanje i mišljenje.

0 – potpuno netačno1 – uglavnom netačno2 – ni tačno ni netačno3 – uglavnom tačno4 – potpuno tačno

1. Uopšteno govoreći zadovoljan/a sam sobom.2. Želeo/la bih više poštovati samog/u sebe. 3. Osećam da nema puno toga čime bih se mogao/la ponositi. 4. Ponekad se osećam potpuno beskorisnim/om. 5. Sposoban/a sam raditi i izvršavati zadatke podjednako.6. Uspešno kao i većina drugih ljudi.7. S vremena na vreme osećam da ništa ne vredim. 8. Osećam da sam isto toliko sposoban/a kao i drugi ljudi. 9. Osećam da posedujem niz vrednih osobina. 10. Sve više dolazim do spoznaje da jako malo vredim. 11. Mislim da vredim barem koliko i drugi.

Rezultati:

Izračunajte rezultat tako da izbrojite zaokružene brojke. Napomena: stavke 2, 3, 4, 6 i 9 boduju se u suprotnom smeru na sledeći način:

1 = 32 = 23 = 14 = 0

Ukupan zbir predstavlja Vaš rezultat na lestvici samopoštovanja:manje od 23 – nisko samopoštovanje23 – 34 – prosečno samopoštovanjeviše od 34 – visoko samopoštovanje

15

0 1 2 3 40 1 2 3 40 1 2 3 40 1 2 3 40 1 2 3 40 1 2 3 40 1 2 3 40 1 2 3 40 1 2 3 40 1 2 3 40 1 2 3 4

Radovi plaznika fotoradionice 2011

Nemanja Tacić

Milica Petrović

Vera Mirković

Jovana Tešić

Suzana Mijatović

Biljana Stojanović