KREATIVNA INDUSTRIJA, DIGITALIZACIJA I NASLEĐE

TAMARA OGNJEVIĆARTIS CENTAR

oktobar2011

KREATIVNA INDUSTRIJA Podrazumeva spoj stvaralaštva i ekonomije,

umetnosti i tržišta.

Sam pojam je nov, međutim odnos kreativnog i komercijalnog je drevan.

Kreativna industrija podrazumeva timski rad, “umrežavanje” i dostupnost najširoj publici, jer teži da samoodrživosti, odnosno ne spada u dotirane vidove kulture i stvaralaštva.

DIGITALIZACIJA Proces utemeljen na savremenim digitalnim trendovima,

objedinjuje kulturu, medije i informisanje sa ciljem da kreira novi vid komunikacije dostupan najširoj publici.

Zahvaljujući uticaju digitalnih tehnologija i digitalnog umrežavanja (networking) načini na koje kreiramo i “konzumiramo” kulturne sadržaje zauvek su promenjeni.

Konzervativno shvatanje pod digitalizacijom podrazumeva čuvanje podataka iz oblasti nauke, kulture, umetnosti, književnosti kao novo sredstvo arhiviranja baštine.

NOVA KOMUNIKACIJA

Digitalizacija u okviru koje projekt Europeana zauzima mesto od izuzetnog značaja predstavlja alat u procesu formiranja novog vida komunikacije.

Coulture at the touch of button (Pritiskom na dugme do kulture) novi kredo kulture i kerativne industrije.

Digitalizacija je put ka kulturi mlade generacije i nezaustavljiva je.

NASLEĐE I DIGITALIZACIJA Može li stari, dobri muzej u novi komunikacijiski

kontekst?

I “fizička” publika komunicira digitalno prema poslednjim istraživanjima u Luvru – Svaki drugi posetilac više fotograšiše u muzeju nego što neposredno vizuelno komunicira umetnički sadržaj.

Praksa pokazuje da veliki promet posetilaca u muzejima ometa usredsredjeno razgledanje, dok digitalna forma i 3D galerije olakšavaju pristup muzejskim sadržajima.

VIRTUELNA PUBLIKA Istraživanja u Luvru i Rijksmuseumu pokazuju da

virtuelnu publiku u najvećem % čine studenti, umetnici i visokoobrazovane žene. Večina njih koristi virtuelni servis internet prezentacije kao pripremu za fizičku posetu muzeju.

Digitalni sadržaj omogućava publici da i sama bude kreativna i da učestvuje u procesu komunikacije nasleđa. Načini da se ovakvi komunikacijski obrazac uspostave su bezbrojni i kreativno neiscrpni.

REALNA ZARADA Muzeji i drugi čuvari baštine imaju velike potencijale

za realnu zaradu kroz mehanizme koje nudi digitalizacija –

DOWNLOAD THE MONEY!

Povezivanje sa privredom i velikim sistemima, industrijom i javnim preduzećima u okviru razmene “dobara” može omogućiti muzeju da sam stvara svoje finansije –

Rijksmuseum+Hamma+amsterdamski aerodorm

UMESTO ZAKLJUČKA - HRST+REMBRANT Proces digitalizacije predstavlja optimalni okvir

za saradnju muzeja sa dizajnerima, animatorima, stručnjacima za PR i marketing, savremenim umetnicima, privrednim subjektima, institucijama u oblasti turizma i mnogim drugim faktorima tzv. poslovnog sveta.

Kakav rezultat može da da na dugoročnom planu ozbiljna i dobro osmišljena kampanja između starog i novog, stvaralaštva i ekonomije, kulture i medija efektno su pokazali Dejmijan Hrst i Rembrant van Rijen

www.fortheloveofgod.nl

Centar za istoriju, teoriju i menadžment umetnosti

www.artiscenter.com

HVALA NA PAŽNJI!