ПРОЈЕКАТ

ученика нижих разреда

ОШ “ Први српски устанак “ , издвојено одељење Копљари

фебруар 2013. аутор: Милијана Петровић ,

учитељица

СЕЛО НЕКАДА И САДАСЕЛО НЕКАДА И САДА

Ученици су подељени у групе са истраживачким задацима:

I група ПОСЕЛО-ПРИЧАОНИЦА (причала ми бака или дека , чуо сам од најстаријих у селу о

животу и раду на селу , одевању , занатима , обичајима , о школи и сл.)

II група ИСТОРИЈАТ СЕЛА (сазнали смо путем интернета , прочитали у књигама... и наше село се помиње! )

III група ИЗЛОЖБА (скупљамо старе предмете фотографије , документа и књиге , новац и сл. као сведоке прошлости нашег села)

IV група ПЕСМА , ИГРА , РАЗОНОДА (којих су се игара играли наше баке и деке , шта се певало на поселима и прелима , причамо бројалице , разбрајалице и брзалице , подсећамо се корака народних игара;)

ПОСЕЛО - ПРИЧАОНИЦАПОСЕЛО - ПРИЧАОНИЦА

ЈЕЛ БОГАТИ МАРО , ЗАР ТЕ НИЈЕ СРАМДА ТЕ НОКТЕ МАЖЕШ БАШ ПО ЦЕО ДАН?

А ШТА БИ ТИ ХТЕО ДА ЈА ДРУГО РАДИМ , НЕЋУ ВАЉДА ИЋИ КРОМПИРЕ ДА САДИМ!

НЕ МИСЛИМ ЈА , МАРО , КРОМПИРЕ ДА САДИШ,АЛ ПО КУЋИ ИМА ШТА ДРУГО ДА РАДИШ!

ЈУУУУ! АЛ СИ ПРОСТАК , ПА НИЈЕ У МОДИ ДА ОТМЕНА ДАМА КУВА , ПЕРЕ , ШИЈЕ. У МОДИ ЈЕ ДАНАС ЛЕПО СЕ ОБУЋИ И РАДИТИ МАЛОПОСЛОВЕ ПО КУЋИ!

СЛУШАЈ ОВАЈ САВЕТ И НА ПОСО КРЕНИ,ЈЕР ТИ ДОБРО ЗНАШ КАД ПРЕКИПИ МЕНИ!!!

КАКО ЖЕНА МОЖЕ БИТИ ПРАВА ДАМАКАД ЗА МУЖА ИМА ОВАКВОГ ГРУБИЈАНА

На основу припремљене изложбе , старих фотографија , прича наших бака и дека , наша “причаоница” се бавила упоређивањем живота некада и сада. Разговарали смо о одевању , раду , занатима , обичајима ... Шта се задржало а чега више нема?

ИСТОРИЈАТ СЕЛАИСТОРИЈАТ СЕЛА

-све што смо сазнали , прочитали и пронашли ставили смо на пано како би сви ученици,а и родитељи, сазнали нештошто нису можда знали...

ИСТРАЖИВАЛИ СМО ... Каратошићи (Радовановићи, Пантићи) 16 кућа св.Ђорђе

Стара породица, досељена пре устанка од Бијелог Поља - Сјенице. Од ове је фамилије Матеја Каратошић учесник у Првом Устанку.

Војиновићи (Кузмановићи) 15 к св.ЂорђеСтара породица. Не знају порекло. Била три брата, па један остао у Гарашима, други у Врбици а трећи дошао овде.

Никодијевићи (Благојевићи, Стевановићи) 36 к ЂурђицСлавили раније св.Симеуна, па због турака променили славу. До скора су преслављали св.Симеуна. Ратовали уз Карађорђа. Стара породица и мисле да су им стари досељени од Сјенице. Од старине су дрводеље, па и данас се баве тим занатом.

Кокошаревићи (Гајићи, Димитријевићи, Јоксимовићи, Јовичићи, Ђорђевићи) 25 к св.ЛукаПре устанка се доселили од Бијелог Поља и населили се најпре у Врбици.Доцније се преселе овде. Сматрају да су им од старине род Милошевићи у Врбици (у Златару).

Слепчевићи (Лукићи, Лазаревићи, Радивојевићи) 45 к св.ЛукаСтарином из Црне Горе. Прво се настанили у Старом Селу и подигли колибе. Доцније се изместеу Липар и друге крајеве. Род су им Копљарци у Белом Потоку (Београд).

Бобићи (Миловановићи, Перишићи, Марковићи и Максимовићи) 18 к св.НиколаДошли из Санџака из села Бобова (код Пљеваља).

Прекићи 18 к св.ЂорђеДошли „из прека”. Имају фамилију у Болечу (Београд) али не знају како се тамо зову.

Ерићи 6 к св.НиколаДоселили се после устанка из Лисе (Драгачево).

Вујићи 5 к св.ЈованДеда Вујо донет у колевци из Кадине Луке (ваљевски).

Радојичићи (Станишићи) 20 к св.СтеванДосељени у току устанка од Сјенице.

Јовићи 5 к св.НиколаДосељени од Тимока. Зову их Бугарима.

Матићи 10 кЦигани чергари, говоре влашки. Куће су им у Вићији.

Петровићи 2 кЦигани, говоре само српски. Куће су им у Прекића крају.

Зарићи 5 к св.ЈованДеда се доселио из околине Чачка.

Ћирковићи (Јовановићи) 3 к св.ЈованДошли пре 40 година из села Младеновца (од Јовановића - Павловића).

Копљаре

Историја места Као што назив Копљара показује, ово је било насељено место још у средњем веку. У

њему су живели „копљари“, људи који израђују копља, отуд име места.

У Копљарима, у кући породице Каратошић, боравио је Карађорђе два дана уочи скупа у Орашцу којим је започео Први српски устанак 1804. године да би утаначио време и

место састанка.

Воз “Ћира”Воз “Ћира” Инспирацију за овај чланак о “Ћири” и прузи уског

колосека која је од Младеновца ишла преко Аранђеловца до Лајковца ми је дала једна стара пожутела фотографија мог прадеде који је често путовао тим возом, па га је неко сликао како са пар људу пролази поред популарног “Ћире”.На интернету сам пронашла доста догодовштина у вези ове пруге, али чланак би био опширан па само у кратким цртама о заборављеном “Ћири” и повезивању неколико општина том пругом уског колосека. Чак је постојала једна локомотива немачке производње која је имала име Младеновац.У Аранђеловцу је током 2007. год покушано да се као туристичка атракција обнови пруга крене поново “Ћира” у правцу Младеновца.Наслов тадашњег чланка из 2007. год. је гласио : “Ћира“ кружи Шумадијом, а у наставку чланка је писало: „ХУК парне локомотиве поново ће се чути у предивним и знаменитим пределима Шумадије, од Аранђеловца, преко Копљара до Младеновца. Некадашња пруга уског колосека, која је повезивала овај град, са Младеновцем и, како Аранђеловчани кажу, остатком света, поново ће „вијугати“ Шумадијом. Циљ је да пруга поново „оживи“ и постане део културно-туристичке понуде Аранђеловца и Србије. Прва парна или дизел локомотива требало би да крене „Шумадијском кривуљом“ већ почетком 2009. године – 27 година откако је последњи воз прошао том трасом.“ (извор:Вечерње новости, 1.12.2007).

Нажалост, како то обично бива, од те идеје није било ништа….И да не дужим причу, у наставку ћу написати историјске чињенице у вези настанка и престанка рада пруге која је тада била од великог значаја за овај регион..

ПРВА пруга у Србији изграђена је 1882. године од Београда до турске границе, односно Пирота.Урађена је кредитима које је краљ Милан Обреновић узео од Аустроугарске.Први крак те пруге, уског колосека, био је од Младеновца до Аранђеловца (1904.год ).Изграђена и пруга уског колосека Младеновац – Аранђеловац – Лајковац (чувена Лајковачка пруга), чиме Младеновац постаје значајан чвор железничког саобраћаја Србије. Модернизацијом железнице и развојем друмског саобраћаја, до средине седамдесетих година укинута је и демонтирана већина пруга узаног колосека на нашим просторима.Последњи уски колосек у Србији на коме се одвијао редован железнички саобраћај, пругом Младеновац – Аранђеловац – Лајковац на овој траси је укинут путнички саобраћај 1976. године, а 1982. године и теретни саобраћај.Пруга је брзо демонтирана и шине продате у старо гвожђе.

ИЗЛОЖБАИЗЛОЖБА Ученици су припремали изложбу са

одушевљењем. Разменили смо приче са старих

фотографија, препричавали догодовштине наших најстаријих , посебно оне који су имали као ђаци...

ПЕСМА , ИГРА , РАЗОНОДА ...ПЕСМА , ИГРА , РАЗОНОДА ...

Искористили смо наше лутке за драматизацију народних песама и прича које смо обрађивали; млађи разреди су изговарали пословице , брзалице , разбрајалице ...

Мало смо се подсећали корака научених народних кола , певали , замишљали прела и посела...

А онда смо изашли на снег и играли се игара наших бака и дека...

ШАЉЕМО ВАМ ВЕЛИКИ ПОЗДРАВ ИЗ КОПЉАРА УЗ ШАЉЕМО ВАМ ВЕЛИКИ ПОЗДРАВ ИЗ КОПЉАРА УЗ ЗДРАВИЦУ:ЗДРАВИЦУ:

Дижем ову чашу за срећу и доброту нашу.

Дуго лета славили , славу не заборавили. Стално се дружили и веселили.У изобиљу

свега имали и другима давали. Добро се

међусобно пазили и сваке године једни

другима у госте долазили!

Што год радили , ДЕЦА ВАМ СЕ РАЂАЛА! И кад патили и кад ратили , и кад учили и кад се мучили , и кад љубили и кад огрубели, ДЕЦА ВАМ СЕ РАЂАЛА!!!!!!