1

VISOKA STRUKOVNA ŠKOLA ZA TEKSTILLESKOVAC

Tema: Negativan uticaj tekstilne industrije na životnu sredinu

Predmet: Ekologija u tekstiluProfesor: Student:Dr Miodrag Šmelcerović Milica Pešić Br. indeksa: 786/2013Studijski program: Tekstilna hemija i zaštita životne sredine

Leskovac,2014

Slika br.1.Proizvodnja tkanina Slika br.2.Proizvodnja pletenina

Nešto o tekstilnoj industriji...

Tekstilna industrija je grana industrije koja se bavi preradom vlaknastih sirovina i izradom tkanina,pletenih proizvoda i prediva.Oslanja se na poljoprivrednu proizvodnju iz koje crpi potrebne sirovine:vunu,lan,svilu,pamuk,...Ovo je jedna od najstarijih industrijskih grana.Krajnji produkt proizvodnje su odeća i razne vrste tkanina.U Srbiji postoji nekoliko fabrika koje se bave ovom delatnošću:Prvi maj PirotTekstilna industrija BeogradSintelon Bačka Palanka...

2

Podela sirovina...

Sirovine koje se koriste u tekstilnoj industriji prema poreklu mogu se podeliti na:životinjske: vuna,krzno,...biljne: konoplja,pamuk,lan,juta,...veštečke: veštačka celuloza,polivinil,...

Sirovinska baza u Srbiji je veoma slaba pa se tako uvozi 79% vune,95% pamuka i 100% jute,za potrebe domaće proizvodnje.Gaiji se konoplje na malim površinama i sa skromnim prinosima na Kosovu i Pomoravlju i pauk u Vojvodini i Negotinskoj krajini.

3

Uticaj proizvodnje tekstilnih proizvoda na okolinu...

I.Ekološki uticaj

Uticaj procesa proizvodnje tekstilnih proizvoda na različite oblasti životne sredine ogleda se,ukratko,kroz:

1.Potrošnju energije:

Potrošnja energije,nije sama po sebi,ekološki problem,ali proizvodnja energije i transport izazivaju uticaje na životnu sredinu.Posebno fosilna goriva iscrpljuju neobnovljive izvore i izazivaju emisije u vazduhu i vodi,a neka od njih nastaju i čvrst otpad (pepeo,šljaka,...)

4

2.Neobnovljive resurse:

Najznačajniji neobnovljivi resursi su: nafta, gas i ugalj, upotrebljeni kao goriva, a nafta i kao sirovina u proizvodnji sintetizovanih vlakana i pomoćnih hemikalija, pri čemu doiazi do emisija u vazduh i vodu i stvaranja čvrstog otpada.

3.Obnovljive resurse:

Sva prirodna vlakna i drvo koriste se za proizvodnju hemijskih celuloznih vlakana.To su obnovljivi resursi i njihovom primenom u proizvodnji tekstilnih proizvoda se,takođe,stvaraju sve vrste zagađenja.

Voda je,usled globalne cirkulacije (okean-oblaci-kiša-reke-okean) u principu,obnovljiv resurs.S druge strane,treba se uzeti u obzir da je kvalitet pijaće vode veoma ograničen resurs na mnogim mestima.

5

3.Potrošnju prostora:

Svaka industrijska proizvodnja iscrpljuje prostor za proizvodnju.Ova oblast,je u principu,ponovo upotrebljiva.Odgajanje prirodnih vlakana koristi velike oblasti,koje nisu duže raspoložive za proizvodnju hrane,koja je potrebnija (izuzetak je gajenje ovaca i upotreba pamučnih klica za ishranu).Oblasti postaju u isto vreme kontaminirane pesticidima i đubrivima na duži period.Praktično neobnovljiv gubitak oblasti je izgradnja deponija.

6

II.Globalni uticaj

U globalne uticaje proizvodnje tekstilnih proizvoda na životnu sredinu spadaju:Efekat staklene bašte:Relativan uticaj tekstilne industrije na efekat staklene bašte rezultira iz upotrebe fosilnih goriva.Uništavanje ozona:Najznačajnije supstance koje uništavaju ozon su fluor-hlor-ugljovodonici i hlorovani ugljovodonici,čija upotreba se i pored regulatornih ograničenja,još uvek može sresti u tekstilnoj industriji u nekim delovima sveta.

7

III.Regionalni uticaj

U regionalne uticaje proizvodnje tekstilnih proizvoda na životnu sredinu ubrajaju se:

1.Eutrofikacija:

Prekomerno uvođenje nutrijenata u reke i priobalne vode smanjuje sadržaj kiseonika i može dovesti do uginuća riba usled prekomernog rasta korova i druge vegetacije.

8

2.Čistoća vode:

Glavni generatori efluenata u proizvodnji tekstilnih proizvoda su mokri procesi oplemenjivanja,kao što su otskrobljavanje i odmašćivanje (iskuvavanje),koje koriste supstance koje troše kiseonik.

3.Organska halogena jedinjenja:

Organska halogena jedinjenja mogu dugo godina negativno uticati na kvalitet vode,pošto su toksična i slabo biorazgradiva.

9

4.Kiselost:

Upotreba fosilnih goriva sa visokim sadržajem sumpora daje značajno zakišeljavanje vazduha i

zemljišta.

5.Isparljiva organska jedinjenja i ozon:

Površinski ozon se formira od azotovih oksida i lako isparljivih organskih jedinjenja,pod uticajem sunčeve svetlosti.Glavni izvori opasnih isparenja su:industrija nafte,procesi sagorevanja u postrojenjima za grejanje i sagorevanje,kao i isparavanje organskih rastvarača.

10

IV.Lokalni uticaji

U lokalne efekte proizvodnje tekstilnih proizvoda ubrajaju se:sve vrste emisija;kontaminacija radnih mesta;buka i vibracije;opasne supstance koje stižu do potrošača sa proizvodima.

11

Izloženost životne sredine uticajima tekstilne industrije...

U različitim fazama proizvodnje tekstilnih proizvoda javljaju se gotovo sve vrste zagađenja (hemijska,fizička,buka,vibracije,...) svih činilaca životne sredine (voda,vazduh,zemljište,biljni i životinjski svet).Tekstilna industrija mora da preuzme odgovornost za celokupni životni ciklus tekstilnih proizvoda i u razvijenim zemljama ona to uveliko čini.Životni ciklus uključuje:proizvodnja sirovina;preradu proizvoda;proizvodnju gotovih proizvoda;potrošnju ireciklažu ili odlaganje otpada.A u svakom koraku životnog ciklusa dešava se:izlaganje životne sredine;potrošnja resursa;profesionalno izlaganje zdravlja i bezbednosti izvršilaca,...

12

Poboljšavanje performansi životne sredine...

Bolje performanse životne sredine u proizvodnji tekstilnih proizvoda mogu se postići primenom dve filozofije:Primena pritisaka sa strane,na pr. zakonske

regulative:koja definiše jasne ciljeve za zaštitu životne sredineUnapređenje sistema: što vodi stalnom poboljšanju performansi životne sredine tekstilne proizvodnje,koja koristi resurse koji su joj na raspolaganju.

13

Potencijalni uticaji na životnu sredinu...

Proizvodnja tekstilnih proizvoda počinje od proizvodnje vlakana ,odnosno od upotrebe sirovina za njihovu proizvodnju.Vlakna upotrebljena u tekstilnim proizvodima mogu se dobiti iz prirodnih izvora,na primer vuna,pamuk,proizvesti od regenerisane celuloze ili sintetizovati iz derivata nafte (na pr.poliestar,najlon,...).Od proizvodnje sirovih vlakana (prirodnih ili hemijskih),do proizvodnje gotovih proizvoda.Tekstilne sirovine polaze kroz 4 glavne etape obrade:1) proizvodnja vlakana i prediva2) proizvodnja tkanina i drugih dvodimenzionalnih tekstilnih proizvoda3) oplemenjivanje i4) konfekcioniranje (proizvodnja odeće),odnosno izrada gotovih

tekstilnih proizvoda.

14

Uticaj tekstilnih vlakana na životnu sredinu...

U izradi tekstilnih proizvoda koristi se veliki broj različitih vlakana,a najčešće su to:akrilna,poliestarska,viskozna,pamučna i vunena.Akrilna i poliestarska vlakna potiču iz neobnovljivog izvora-nafte.Viskozna,pamučna i vunena vlakna su vlakna iz prirodnih izvora i imaju različito ,,poreklo“ u poređenju sa vlaknima iz derivata nafte.Osnovna razlika je da su proizvedena iz obnovljivih izvora.Međutim i ova vlakna potiču iz različitih izvora (šuma,plantaža pamuka,ovaca,...) i ,,poreklo” ne može biti tretirano na sličan način.

15

Slika br.3.HKPK ,,Yumco”.

Holding Kompanija Pamučni Kombinat ,,Yumco" A.D.VranjeHK PK ,,Yumco“ A.D.Vranje je akcionarsko društvo čiji istorijat počinje davne 1960 god. Prva godina probne proizvodnje počela je 1964 god. sa 1200 zaposlenih radnika.Sa redovnom proizvodnjom Pamučni kombinat Vranje počinje 1965 god. i to:

Prva etapa (1965-1975)-Ovo je period primarne proizvodnje.Odlikuju ga visoki rezultati svih kategorija.Druga etapa (1976-1985)-U drugu deceniju postojanja PK je ušao u renomirani proizvođač pređe i tkanina.U ovom periodu počinje proizvodnja odeće i konca.Treća etapa (1986-1995)-Uporedo sa objedinjavanjem svih konfekcija,sagrađene su nove konfekcije. 1995 god. društveno preduzeće PK Yumco Vranje transformiše se u Holding kompaniju Pamučni kombinat Yumcko Vranje.U ovoj fazi stvara se sopstvena maloprodajna mreža i razvija saobraćaj.

16

Peta etapa (2001-2004)-Period tranzicije cele privrede Republike Srbije i najteži period naše Kompanije.U tom periodu Kompanija izdvaja neka svoja preduzeća koja se nalaze van matice kao samostalne subjektne (društva sa ograničenom odgovornošću) ili otuđuje ih i vrši se reorganizacija.

17

Četvrta etapa (1995-2001)-Sankcije su usporile intenzivan rast Kompanije ,ali ona nije obustavila svoju proizvodnju i svoja investiciona ulaganja.Izgrađuju se nove fabrike,a krajem 1998 god. kupljena su 60 najsavremenija bezčunkovna razboja sa grajferima i vazdušnim prebacivanjem potke.Od 30 juna 1999 god. Kompanija postaje akcionarsko društvo i posluje pod firmom:Holding kompanija Pamučni kombinat, ,,Yumco” A.D.Vranje.

Slika br.5.Izgled šeste i sedme etape fabrike

Šesta etapa (2004-2008)-Kompanija se polako oporavlja i vraća postepeno proizvodnju na stare kapacitete.Danas dok cela privreda Srbije stagnira,a pojedina preduzeća i nestaju ,,Yumco” uspešno posluje i prisutan je kako na domaćem tako i na stranom tržištu.

Sedma etapa (2009-do danas)-Kompanija započinje proces restrukturiranja.Cilj ovog procesa jeste povećanje produktivnosti i proizvodne efikasnosti,smanjenje troškova,obnova mašinskog parka i upošljavanje nove radne snage.U ovom trenutku kompanija ima 1758 zaposlenih i iza sebe 50 godina uspešnog rada.

18

Proizvodnja...

19

Proizvodnja tkanine i pletenina...

Od sopstvenog prediva HK PK ,,Yumco“,A.D. godišnje proizvede 2 520 000m tkanine u širini 150cm i težini od 80-350 g/m2

U zavisnosti od sopstevenih potreba ili potreba kupaca tkanina se tka u različitim sirovinskim sastavima,100% pamuk ili u mešavini sa veštačkim vlaknima (poliester,poliamid,viskoza).

20

Tkanina je tekstilni proizvod proizveden tkanjem.Za izradu potrebna su dva sastava-niti.

Tkanine mogu biti izrađene od prirodnih vlakana biljnog porekla i vlakna životinjskog porekla i mešavine prirodnih i sintetičkih vlakana.

Bukle-tkanina od vune čvrste pređe,satkana od kovrdžavog prediva;Batist-fino laneno ili vuneno tkanje;Damast-skupoceno platno tkano od svile,lana,pamuka;Traper-čvrsto i grubo pamučno platno otporno na habanje

Primeri za vrste tkanina:

21

Pored standardnog načina dorađivanja tkanina i pletenina (omekšavanja, pranja,sanforiziranja,kalandriranja,šlajfovanja,raovanja,kamenovanja u gotovom odevnom predmetu),Yumco radi i specijalne dorade.

Prema zahtevu kupca primenjuju se apreture na tkaninama za proizvodnju namenskih uniformi i radnih odela.

Primenom savremenih tehnologija u dorađivanju tkanina postiže se vodoodbojnost,uljeodbojnost,kiselootpornost,vatrootpornost,antistatičnost i stabilizacija tkanina apreturama protiv gužvanja i sakupljanja.

22

Slika br.7.Mašina za ravno pletenje Slika br.8.Mašina za kružno pletenje

Pletenina...

23

Pletenje je potpuno mehanički proces. Pletivo može biti formirano pomoću kružnog ili ravnog pletenja .U pripremi za pletenje, predivo se naulji ili prevuče voskom da bi se podmazalo.Ovaj korak može se izvesti u pletionici ili za vreme formiranja prediva, predenja ili teksturiranja.Uz to, za vreme pletenja, primenjuje se ulje na pleteninama da bi se podmazali pokretni delovi mašine. Ulje za igle koristi se u količini od 0,2-0,3 % mase tkanine. Ulja za igle su prerađena mineralna ulja, koja često sadrže biorazgradive emulzifikujuće agense.

Slike br.9.10.11.Prikazi pletenja

24

Pletena roba se razlikuje od tkanine po tome što se čitava tvorevina sastoji od očica koje se međusobno zahvaćaju,dok se u tkaninama dva sistema niti ukrštavaju u pravilo pod pravim kutom.Najjednostavnije pletenje je tzv. ručno pletenje,kod kojih se očice pomoću pletećih igala jedna za drugom oblikuju od jedne poprečne niti i nanose na jednu od igala,sve dok se ne dobije željena dubina.Smanjivanjem ili dodavanjem broja očica u pojedinom redu oblikuje se pletivo po širini.

Slike br.12 i 13.Striža ovaca

Proizvodnja organske vune...

Vuna,životinjska dlaka sa tela ovce,šiša se jednom,a ponekad dva puta godišnje,a njen kvalitet i kvantitet veoma variraju u zavisnosti od vrste ovaca i uslova pod kojima se gaje.Kada se ukloni sa ovce,vuna sadrži vosak,znoj,nečistoće i različite primese biljnog porekla.Da bi vuna mogla da se upotrebi za tekstilne namene,sve nečistoće moraju se ukloniti primenom brojnih tretmana.Procenjeno je da se vuna koristi približno 65% za proizvodnju odevnog tekstila,24% za podne obloge i 11% za ostale tekstilne proizvode.

25

Vuna se pre prerade u predivo obično pere.Sa gledišta pranja masnoće imaju najveći značaj i one se uklanjaju do određenog iznosa i to 0,5%-0,75% za vunu koja se prerađuje po sistemu češljanja,odnosno 0,75-1,5% za vunu koja se prerađuje po sistemu vlačenja.Postoje 3 metode pranja vune,i to:1) emulziono pranje;2) ekstrakcija u organskim rastvaračima i 3) smrzavanje.

Pranje se sprovodi u seriji od 4-6 kupatila.Nakon napuštanja finalnog valjka za ceđenje,vuna sadrži 40-60% vlage.U opštem slučaju,neophodno je da vuna napusti sušnicu sa sadržajem vlage od 16%.Ukupna potrošnja vode u pranju sirove vune je u opsegu između 5-40 1/kg vune,u zavisnosti od tipa vune i primenjenog sistema.Srednja potrošnja je u opsegu od od 10-15 1/kg sirove vune.Vunena masnoća,dobijena centrifugiranjem iz tečnosti od pranja,koristan je nus proizvod.Prerađena vunena masnoća (lanolin) koristi se u kozmetičkim proizvodima.

26

Slike br.14.15. i 16. Pranje vune

Pranje vune u organskim rastvaračima (benzin, ugljen-tetrahlorid, perhlor-etilen, dihlor-metan) ima mnoge prednosti u odnosu na pranje u sapunskim rastvorima, pre svega vuna se manje oštećuje i filca, lakše se vlači i prede, a regeneracija rastvarača omogućava da se on ponovo koristi.

Količina otpadnih vunenih vlakana, proizvedenih pri pranju vune u rastvaraču, manja je i iznosi samo tri četvrtine od otpada proizvedenog nakon normalnog vodenog pranja.

Ove prednosti daju velike uštede novca ,što se može upotrebiti za modernizaciju proizvodnje.

Glavna poteškoća u pranju rastvaračima je da rastvarači,koji rastvaraju masnoće,ne mogu ukloniti u vodi rastvorljive kontaminante.

27

Slika br. 17.Predivo

Proizvodnja prediva...

Procesom predenja kratka (štapel) vlakna se transformišu u pređu, a stručenjem i končanjem pređe nastaje predivo.

Gotovo svi tekstilni odevni predmeti načinjeni su od pređe i to ili 100% prirodnih vlakana ,100% hemijskih štepel vlakana ili mešavina.Samo mali broj odevnih proizvoda (na pr.ženske čarape,sportska odeća) načinjen je od filamentnih prediva.

28

S

Slika br.19 .Končanie

Postoje različiti sistemi predenja.Kod modernih postrojenja sva oprema do kadriranja potpuno je zatvorena,da bi se sprečilo udisanje prašine,a svaka prostorija ima svoju opremu za kondicioniranje,da bi se kontrolisala temperatura i vlažnost.Cirkulacija vazduha je obično odozgo -nadole,sa rešetkama na podu,što omogućava da lebdeća vlakanca budu transportovana ispod površine poda da bi se uklonila i sakupila iz vazduha.

Da bi se dobila odgovarajuća svojstva prediva,pre svega debljina i jačina,pređa se struči i konča.Filamentna prediva mogu biti glatka i tekstrurirana.I u predenju i u teksturiranju mogu se koristiti ulja za podmazivanje radnih delova mašina.

29

Slika br.20.Teksturirano i glatko vlakno Slika br.21. Pogon teksturiranja

Pamučna vlakna se podmazuju u normalnim uslovima.Pre puštanja postrojenja za predenje neka prediva se podmazuju parafinom da bi se olakšali mehanički procesi koji slede,kao što su pletenje ili tkanje.Količina primenjenog parafina je u opsegu 0,3-0,4% mase vlakna.

30

31