C E N T R A L N I V E N S K I P R I T I S A K

CENTRLANI VENSKI

KATETER

OVAJ KATETER NAJČEŠĆE SE UVODI U SLEDEĆE VENE :

• Spoljašnju jugularnu venu

• Unutrašnju jugularnu venu

• Venu subklaviju

• Unutrašnja jugularna vena se često korisi za

uvođenje CVK, a razlog za to znatno ređe dolazi do

plućnih komplikacija (hematotoraks, pneumotorak)

nego pri kateterizaciji vene subklavije, kada su

češće povredi a.carotis.

INDIKACIJE:

• 1)dopirenje do centralnog venskog sistema radi

primene tečnosti

• 2)merenje cetralnog venskog pritiska

KONTRAINDIKACIJE:

• 1)predhodna hirurška intervencija u predelu vrata

za vreme koje je došlo do oštećenja jugularne vene

• 2)sindrom vene cave superior

• 3)stečen ili urođen poremećaj krvarenja

• 4)celulit iznad planiranog mesta uboda iglom

• 5)uznemiren, nekooperativan bolesnik(relativna

kontraindikacija)

• 6)bolesnik kod koga se sporvodi KPR

MATERIJA I INSTRUMENTI:

• Gaza za dezinfekciju kože i vrata ,• Sterilne rukavice, mantil, kapa, maska • Lidocain 1%, spric od 10ml i igle • Anitbiotski krem za pokrivanje ranje• Lepljive trake • Boca s rastvorom za infuziju i sistem koji se pre kateterizacije ispere da bi

se izbacili mehurići vazduha iz spoljašnjih cevi • Komprese• Igle za šivenje s najlonskim ili svilenim koncem • Držač igle • Prave makaze• Paket gaze pokriven najlonom koji može da apsorbuje izlivnu tečnost ili

krv . Stavlja se jastuče ispod glave bolesnika • Špric i igle za probnu punkciju • Cenralni venski kateter i set instrumenta za uvođenje katetera. Ovaj set je

obično sterilno upakovan i sadži manometar za merenje centrlanog venskog pritiska

POSTUPAK

• 1)ovu medicnsko-tehničku radnju izvodi lekar uz asistenciju medicinske sestre

• 2)instrumeni se postave na stočić za instrumente

• 3)bolesnik se stavi u odgovarajući položaj

• 4)koža na vratu gde će se ubaciti kateter se dezinfikuje od ključne kosti pa sve

do ušne školjke. Oko mesta uboda stavlja se sterilna kompresa na

sternokleidomastoidni mišić.

• 5)bolesniku se savetuje da malo podigne glavu da bi se jasno ocrtao

sternokleidomastoidni mišić. Zamislit trougao koji iznad klavikule formiraju

pripoji ovog mišića

• 6)palpirati karotidnu ateretiju i zamisliti putanju unutrašnje jugularne vene koaj

se prostire lateralno i dublje od arterije

• 7)obaviti anesteziju kože, infiltrirati Lidocainom ceo puz kroz potkožno tkivo

prema unutrašnjoj jugularnoj veni

• 8)špricem i iglom obaviti probnu punkciju

• 9)iglom, punkcijom , lokalizuje se unutrašnja jugularna vena. Ako se probnom

iglom ne pronađe vena, ne sme se ni pokušavati proboj širokom iglom

• 10)ako se probnom iglom probije zid vene , većom iglom se prati isti put i

probija se vena , držaći i dalje prst leve ruke na karotidnoj arteriji kao

orijentacionoj tački

• 11)ako se u venu uvlači široka igla namontirana na špric, ivlačenjem klipa

napraviti mali vakuum u špricu. Čim igla probije zid vene potekne tamna krv.

Dok se lagano aspirira krv , igla se polako rotira za 360 stepeni kako bi se

proverilo da li je ceo otvor igle uvučen u venu. Ako pri aspiraciji u jednom

trenutku ne postoji dotok krvi , ili treba promeniti je rje vrh igle prislonjen uz zid

vene

• 12)kada se utvrdi da je igla duboko u lumenu vene s nje se skida špric, a otvor

igle pri balačku zapuši se prstom da ne bi došlo do vazdušne embolije.

Započinje uvlačenje katetera , u zavisnosti od sistema koji se primenjuje

• 13)kada se kateter bez otpora potpuno uvuče u unutrašnju jugularnu venu

treba ukloniti iglu vođicu. Još jednom proveriti da li krv iz vene dobro dotiče,

pa za otvor katetera prikačiti spojnu cev iz infuzionog sistema . Početi infuziju

• 14)kateter učvrtstiti da se ne pomera najlonom ili svilenim koncem koji se

uvrće oko katetera i vezuje. Proveriti da li je kateter dobro učvršćen, zalepiti

ga flasterima , koji se najpre trakom oblepe oko katetera za kožu koja se

predhodno premaže benzinom. Ubodnu ranu premazati antibiotksom

kremom prekriti gazom i flasterom

• 15)ispraviti bolesnika, odmah napraviti radiografiju grudnog koša kako bi se

odredio položaj vrha katetera i na vreme otkrio eventulani pneumotoraks

POLOŽAJ PACIJENTA PRILIKOM INTERVENCIJE :

• Bolesnik leži na pokretnom krevetu ili na kolicima koja mogu da se postavljaju u Trendeleburgov položaj i koja imaju pokretan naslon za glavu. Glava se okreće za 90 stepeni na suprotnu stranu od one gde se uvodi kateter. Bolesnik se postavlja u Trendeleburgov položaj , a glava se spusti toliko da se potpuno istegne unutrašnja jugularna vena , poveća intravenski pritisak i tako smanji mogućnost nastanka vazdušne embolije.

• ULOGA MST:

• Postavlja pacijenta u odgovrajući položaj, dezinfikuje kožu na mestu postavljanja katetera, priprema materijal i instrumente, asistira lekaru pti ubacivanju katetera, vraća bolesnika u odgovarajući položaj, rasprema materijal, vodi bolesnika na grafiju pluća, sprovodi toaletu rane, registruje vrednost CVP i obaveštava lekara

CENTRALNI VENSKI PRITISAK

• Određivanje CVP može da pruži dosta podataka o radu

srca bolesnika kao i o njegovom cirkulišućem volumenu.

Ova tehnika se prvenstveno koristi za procenjivanje

dovoljnosti nadoknade krvi i tečnosti kod bolesnika sa

hemoragičkim i/ili septičkim šokom, kao i pri lečenju

srčane slabosti.

• Kada se uvede CVK spaja se sa trokrakom slavinom s

jednostavnim vodenim manometrom. Nula na

manometru treba da se nalazi u visini srednje aksilarne

linije.

• Normalne vrednosti CVP kreću se od 3-10 cm

vodenog stuba. Pritisci 10-12 predtsavljaju

povećane vrednosti , dok pritisak preko 20 cm

vodenog stuba ukazuje na slabost miokrada.

• Nizak venski pritisak može nastati usled

prekometnog gubitka krvi, plazme ili drugih

eksudata bogatih proteinima, kao i usled gubitka

tečnosti. Kod prekomerne dilatacije venskog

sistema , npr. Bolesnika sa groznicom , sepsom ili

predoziranjem barbituratima takođe se javlja nizak

CVP.

• Pored merenja CVP centrlani venski kateter

istovremeno služi za:

• 1)uzimanje uzoraka krvi

• 2)ubrizgavanje lekova u centralnu cirkulaciju

• 3)obezbeđivanje dugotrajne parenteralne ishrane

• 4)ubrizgavanje boja radi merenja minutnog

volumena srca

• 5)eventualno uklanjanje vazduha kod vazdušne

embolije