Deca i porodično nasilje-prepoznavanje, znaci, praćenje, faktori rizika

Република СрбијаМИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ,

НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА

Plan prezentacije

• Porodično nasilje• Odgovor zdravstvenog sistema• Identifikovanje ZZ• Razgovor s detetom• Razgovor s roditeljima

Република СрбијаМИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ,

НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА

„ Bilo koji postupak ili propust počinjen u okviru porodice, od strane jednog od njenih članova, a koji ugrožava život, telesni ili psihički integritet, ili slobodu drugog člana iste porodice, ili koji ozbiljno ugrožava razvoj njene ili njegove ličnosti“.

Savet Evrope (Council of Europe, 1986)

Definicija

Određenje nasilja

• Nasilje u porodici je akt izvršen sa namerom • Nasilje je forma interaktivne komunikacije • Porodični obrasci interakcije dvosmerno

povezani sa nasiljem• Žene i deca trpe najštetnije posledice

zlostavljanja• Nasilje je povezano sa generalnim obrascem

kontrole ponašanja

Dinamika nasilja

Forma interaktivne komunikacije:

• prenosi žrtvi poruku - zahtev za povinovanjem , obrazac kontrolišućeg ponašanja;

• nasilje ima instrumentalnu svrhu - ispoljava moć i kontrolu nad osobom ili situacijom;

• ekspresivna svrha (izražavanje besa ili frustracije): strah, sramota, želja za osvetom ili priznanjem, uverenjem da su žena i deca ''vlašnistvo'', stavom da je kontrola, pa i kroz nasilje, neophodna da se žena ne bi ''pokvarila'', a deca '' otišla stranputicom ''.

Deca , posmatrači nasilja

Prisustvo porodičnom nasilju utiče na decu :• direktno preko onog što vide, čuju, pokušavaju

da spreče ili skrenu prema sebi;• uplašenost, zbunjenost, osećanja krivice,

anksioznosti, besa ; • psihološka zavisnost od roditelja, održavanje

lojalnosti i jednom i drugom roditelju,

• roditelji češće primenjuju tehnike koje iskazuju moć i fizičko kažnjavanje.

• od 30 - 60 % dece koja žive u porodici sa nasiljem istovremeno su i posmatrač i žrtva nasilja;

• deca ispoljavaju viši nivo anksioznosti u socijalnim interakcijama;

• dečaci odgovaraju na porodično nasilje eksternalizacijom, a devojčice češće ispoljavaju depresiju, povlačenje i druge internalizujuće simptome.;

• novija istraživanja ukazuju da i dečaci i devojčice u adolescenciji reaguju agresivnim ponašanjem

Disciplinovanje deteta primenom nasilja

• Deca koja su doživela fizičko kažnjavanje kao disciplinsku metodu: – Nacionalni prosek: 37% – U domaćinstvima u kojima glava domaćinstva ima samo

osnovno obrazovanje: 45% – U domaćinstvima u kojima glava domaćinstva ima

visoko/više obrazovanje: 26% – Učestalost nasilnih metoda vaspitavanja dece:

• Srbija 72,8%• Istočna Evropa 61 %• Zapadna Evropa 54%

(UNICEF, 2010)

Psihološko ili fizičko kažnjavanje dece 2-14 godina

Укупно Девојчице Дечаци

6764

70

86 87 85

Република Србија Роми у ромским насељима

Kategorije rizika

• Karakteristike deteta• Težina zlostavljanja/zanemarivanja • Hronicitet • Odlike roditelja/staratelja • Odnos roditelja/staratelja sa detetom • Socijalno-ekonomski faktori • Pristup roditelja/staratelja detetu i

odgovornost za dete

Plan prezentacije

• Porodično nasilje• Odgovor zdravstvenog sistema• Identifikovanje ZZ• Razgovor s detetom• Razgovor s roditeljima

Република СрбијаМИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ,

НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА

Odogovor sistema zaštite

Sistem zaštite dece od zlostavljanja i zanemarivanja

• Zaštita dece od nasilja je osnovno pravo svakog deteta

• Nasilje nad decom ima negativne posledice na zdravlje i rayvoj deteta

• Posledice nasilja nad decom su težak teret za porodicu i društvo

Princip zaštite dece od ZZ

• Zaštiti dete od daljeg ZZ• Rehabilitacija u slučaju

ZZ• Uvek voditi računa o

najboljem interesu deteta

• Pomoć roditelja u veštinama roditeljstva

• Učestvovanje deteta u donošenju odluka koje se odnose na dete

Uloga zdravstvenog sistema u zaštiti dece od ZZ

• Otkrivanje ZZ– Otkrivanje putem prepoznavanja znakova povrede

na detetu ili ponašanja deteta i porodice– Otkrivanje putem poveravanja, direktno od deteta

ili indirektno• Konsultacije i procena rizika• Prijavljivanje ZZ• Dokumentovanje ZZ• Druge uloge zdravstvenih radnika i saradnika u

procesu zaštite (terapija, veštačenje, rad s drugim službama zaštite)

Posebni protokoli (PP)• Opšti protokol za zaštitu dece od ZZ (maj 2005.)• PP za zaštitu dece u ustanovama socijalne zaštite od ZZ

(17.02.2006.)• PP o postupanju policijskih službenika u zaštiti maloletnih lica

od ZZ (11.10.2006.)• PP za zaštitu dece i učenika od nasilja, zlostavljanja i

zanemarivanja u vaspitno obrayovnim ustanovama (04.10.2007.)

• PP sistema zdravstvene zaštite za zaštitu dece od ZZ (april 2009.)

• PP o postupanju pravosudnih organa u zaštiti maloletnih lica od ZZ (17.06.2009.)

PP sistema zdravstvene zaštite

Plan prezentacije

• Porodično nasilje• Odgovor zdravstvenog sistema• Identifikovanje ZZ• Razgovor s detetom• Razgovor s roditeljima

Република СрбијаМИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ,

НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА

IDENTIFIKOVANJE ZLOSTAVLJANJA I ZANEMARIVANJA

Odnos razmatranja ZZ vs. sumnja na ZZ

• Dve kategorije, prema stepenu zabrinutosti, sa preporukama ili ‘se razmatraju' ili ‘su sumnja na' zlostavljanje

• RAZMOTRITI zlostavljanje je jedna od mogućihobjašnjenja za alarmiranje, ili je uključenou diferencijalnoj dijagnozi aktuelnog stanja.

• SUMNJA znači ozbiljan stepen zabrinutostioko mogućnosti zlostavljanja deteta, ali ne i dokaz o tome.

• MI NE DOKAZUJEMO!!!

Slušajte i posmatrajte

Uzmite u obzir celokupnu sliku deteta ili mlade osobe.

• Izvori informacija koje pomažu da to uradite su: – bilo koji podaci koje dobijate– poveravanje o zlostavljanju ili otkrivanja od strane

deteta ili mlade osobe ili trećeg lica– izgled, držanje ili ponašanje deteta– tipični simptoma– fizički znakovi

• Interakcija između roditelja/staratelja i deteta ili mlade osobe.

Fizičko zlostavljanje

Znaci upozerenja kada treba razmotriti fizičko zlostavljanje

• Svaka ozbiljna ili neobične povrede sa odsutnim ili neodgovarajućim objašnjenjem.

• “Hladne” povrede (na primer, otečene, crvene ruke ili noge) kod deteta, bez medicinskogobjašnjenja.

• Hipotermija deteta, sa neodgovarajućim objašnjenjem.

Znaci upozerenja kada treba sumnjati na fizičko zlostavljanje

• Modrice u obliku ruke, štapa, znaci ujeda i otisci zuba , dr

• modrice ili petehije (male crvene ili ljubičaste tačke) koje nisu izazvana medicinskim stanjem (na primer, poremećaj koagulacije), sa neodgovarajućim objašnjenjem

• razderotine, ogrebotine ili ožiljci na detetu koje imaju neodgovarajući objašnjenje

• Opekotine ili oparotine na detetu• Prelomi i dr. povrede

Seksualna zloupotreba

Znaci upozerenja kada treba razmotriti seksualno zlostavljanje

• Povrede, infekcije, dr• Trudnoća kod osobe od 13-15 godine• Neobične seksualizovana ponašanja u prepubertetskom

detetu – oralno-genitalni kontakt sa drugim detetom ili lutkom– zahteva da se dodiruje u genitalnom području– Direktni znaci

• Neselektivno, prevremeno ili prinudno seksualno ponašanje kod deteta ili mladeosobe

• Ponovljena ili prinudna seksualizovana ponašanja ili preokupacija u male dece (na primer, seksualno razgovor u vezi sa znanjem, crtanje genitalije).

Zanemarivanje

Znaci upozerenja kada treba razmotriti zanemarivanje

• Uporno prisustvo stanja koja ukazuju na nehigijenu (na primer, šuga ili vaške) kod deteta.

• Roditelji ili staratelji imaju pristup, ali uporno ne dovode dete na kontrolne preglede kod pedijatra

• Prisustvo kvarnih zuba, gojaznost, pothranjenost• Roditelji ili staratelji koji uporno odbijaju relevantne programe promocije

zdravlja dece koji uključuju imunizaciju, praćenje miljokaze razvoja i sl• Dete koje je stalno obučeno u odeću ili cipele koje su neprikladni (na

primer, za vreme ili prema veličini).• Dete ne napreduje u rastu i razvoju jer je uskraćeno za adekvatnu ishranu• O detetu se brine osoba koja za to nije sposobna (iz zadravstvenih,

materijalnih ili dr razloga)• Ugrizi životinja kod deteta koje očigledno nije paženo dok je u kontaktu s

životinjom• Povrede koje su nastale kao posledica neadekvatne supervizije

(opekotine, unošenje štetne suspstance zadesno)

Znaci upozerenja kada treba sumnjati na zanemarivanje

• Roditelj ili staratelj ne traži medicinski savet‚ a dete ima znakove bolesti ili trpi bol

• Dete je konstatno prljavo i širi se neprijatan miris oko njega.

• Ponavljane opservacije ili izveštaji da je sredina u kojoj se dete podiže:– Slabih higijenskih standarda koje ugrožavaju zdravlje deteta– Neadekvatna obezbeđivanje hrane– Životno orkuženje je neadekvatno za razvojni stupanj deteta

• Ako je dete napušteno to je sigurno zanemarivanje

Emocionalno zlostavljanje

Znaci upozerenja kada treba razmotriti emocionalno zlostavljanje

• Bilo koje ponašanje ili stanje emocija koje je nekonzistentno s uzrastom i razvojnim stupnjem, ako za to ne postoji medicinski razlog (strahovi, nisko samopoštovanje, agresija, roking, zastrašenost, dr)

• Dete sprovodi aktivnosti koje ometaju njegovo normalno školovanje• Nagle promene u ponašanju (noćni strahovi, agresija i sl) koje se ne

dovode u vezu s medicinskim stanje, eventualnim stresom i sl. • Prolazne epizode disocijacije koje se ne mogu dovesti u vezu s

traumatskim događajem• Namerno samopovređivanje• Bežanje od kuće i pokušaj života u vršnjačkim grupama• Dete krade stvari, hranu, a bez da je imalo ranije problema s

ponašanjem• Enureza, enkompreza

PROCENA RIZIKA OD ZLOSTAVLJANJAZLOSTAVLJANJE/ZANEMARIVANJEPonašanje roditelja/staratelja ukazuje na ZZTrajanje i učestalost ZZFizički i emocionali pokazatelji ZZ kod detetaPonašanje roditelja prema detetu tokom ispitivanjaObjašenjenje roditelja o događaju

DETEUzrast, razvojni nivo, fizičko i mentalno zdravlje, temperament, ponašanjeAktuelno funkcionisanjeObjašnjenje deteta o događaju

RODITELJFizičko i mentalno zdravlje roditelja, aktuelno funkcionisanje, način rešavanja problemaRelacije s okolinomFinansijska situacijaPORODIČNO FUNKCIONISANJENačin kontrolisanja ponašanja deteta u porodiciOdnosi unutar porodiceOdnosi s spoljašnjom sredinomKvalitet relacija

Plan prezentacije

• Porodično nasilje• Odgovor zdravstvenog sistema• Identifikovanje ZZ• Razgovor s detetom• Razgovor s roditeljima

Република СрбијаМИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ,

НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА

Kako razgovarati s detetom i roditeljima o nasilju

Osnovni principi vođenja razgovora sa zlostavljanom decom

• Cilj je da se od deteta dobiju informacije, a ne da se traži da dete potvrđuje informacije koje već znamo, niti da podrži ono što pretpostavljamo da se dogodilo

• Uzeti u obzir individualne razlike među decom; biti osetljiv na dečije reakcije i pratiti ritam deteta

• Čuvati se selektivnog traženja objašnjenja za iskaz o zlostavljanju; razmotriti i alternativne hipoteze

• Pokušati da se od deteta dobije spontana priča; koristiti pitanja što je moguće više otvorenog tipa

• Više pitanja zatvorenog tipa - manje poverenja u dobijene informacije

• Pitanje zatvorenog tipa treba da bude praćeno narednim pitanjem više otvorenog tipa

OSNOVNI PRINCIPI VOĐENJA RAZGOVORA SA ZLOSTAVLJANOM DECOM, 2

Osnovni principi vođenja razgovora sa zlostavljanom decom, 2

Struktura razgovora

1. POČETNA FAZA

Ispitivač objašnjava svoju uloguIspitivač uspostavlja odnosIspitivač objašnjava pravilaIspitivač procenjuje opšte funkcionisanje i nivo razvoja deteta

2.FAZA FOKUSIRANA NA

ZLOSTAVLJANJE

Ispitivanje otvorenog tipaNastavak ispitivanja u vezi sa otkrivanjem zlostavljanjaSpecifična pitanja

3. ZAVRŠNA FAZA

Ispitivač ponavlja iskaz koristeći detetove rečiIspitivač objašnjava šta će se sledeće desitiIspitivač umiruje dete ako je potrebno Ispitivač se zahvaljuje detetu

Uspostavljanje odnosa

• Stvoriti mogućnost za razgovor i prikupljanje informacija, a sa minimalnom reaktivacijom traume za dete

• Uspostaviti određen stepen poverenja i komunikacije

• Deca koja su konstantno bila manipulisana od strane odraslih nisu spremna da veruju ostalim odraslim ljudima

Faktori koji donose teškoće u komunikaciji sa zlostavljanim detetom

• Strah• Rečnik• Stid i neprijatnost• Razvojni nivo

Preispitajmo se

• Da li zaista znamo kako da razgovaramo sa decom?

• Da li upotrebljavamo reči koje odgovaraju detetovom uzrastu i sposobnosti razumevanja?

• Da li zaista slušamo detetove odgovore?• Da li mu dajemo mogućnost da nam postavlja

pitanja, ili dovoljno vremena da odgovori na naša pitanja?

• Da li nam se može verovati?

Osnove uspostavljanja odnosa

• Umanjiti detetovu anksioznost• Počnite sa jasnom porukom o tome ko ste vi,

koji je vaš zadatak i zbog čega ga ispitujete• Budite precizni; koristite reči koje dete može

da razume• Pokušajte da pomognete detetu

da razume da su i druga deca imala iste probleme i iste strahove

OSNOVE USPOSTAVLJANJA ODNOSA,2

• Uveravanje o poverljivosti i razgovor o granicama ove poverljivosti

• Nikada nemojte lagati dete o tome šta može da očekuje

• Pokažite poštovanje i interesovanje• Cilj je da pokažete detetu da ste odrasla osoba

kojoj se može verovati i koja hoće da sluša!• Iskreno odgovorite na sva detetova pitanja• Posmatrajte kretnje njegovog tela

Osnove uspostavljanja odnosa, 2

Zašto deca kriju tajnu o zlostavljanju?

• Boje se da im niko neće verovati• Boje se da ne upadnu u nevolju, veruju da su ona sama kriva• Boje se pretnji koje im je zlostavljač uputio • Zlostavljača (ako je bliska osoba) vole• Ne znaju kako da ispričaju šta im se dešava• Ne znaju kome da kažu• Nisu osetila da je došao pravi trenutak i prilika da nekome kažu• Ne žele da ispadnu tužibabe• Boje se odbacivanja i ismevanja od strane drugova• Ne znaju da batine ne moraju da budu uobičajena stvar• Ne znaju da je seksualna aktivnost nešto što je pogrešno ili loše• Boje se da će drugi smatrati da su homoseksualci (ako je seksualni zlostavljač osoba istog

pola)• Neprijatno im je da govore o seksualnim aktivnostima sa osobama od autoriteta (starija

deca)• Učeni su da dobra deca ne govore o polnim organima i seksualnim aktivnostima

Zašto deca na kraju ipak povere nekom da su bila zlostavljana?

• Zlostavljanje eskalira • Dete je dobilo informacije o zlostavljanju i shvatilo da to što

mu se događa nije u redu• Želja da se podeli tajna sa najboljim drugom• Primećuje da se zlostavljanje dešava i mlađem bratu ili

sestri i želi da ih zaštiti• Dete koje je postalo tinejdžer odupire se težnji roditelja-

zlostavljača da preterano kontroliše njegov život • Dete je upoznalo neku brižnu odraslu osobu kojoj veruje i

oseća da može da se poveri• Dete ima neki zdravstveni problem vezan za zlostavljanje

Pre razgovora sa roditeljima

• Procena da li razgovor sa roditeljima može na bilo koji način ugroziti bezbednost deteta

• Procena sopstvene spremnosti da se imenuje zlostavljanje i zanemarivanje

• Procena spremnosti da se roditelj vidi kao osoba sa problemom

• Priprema kroz konsultacije sa stručnim timom

Uslovi za efikasnost u radu sa roditeljima

• Uspostavljanje terapijskog konteksta u kome se roditelji osećaju bezbedno

• Uvažavanje roditeljskog distresa• Zamka

– zanemarivanje roditeljskog distresa zbog fokusiranosti na dete

– uloga “spasioca deteta”kroz kompeticiju sa roditeljima i optuživanje

Preporuke za početak razgovora• Iskazati svoju zabrinutost za dete• Zainteresovanost za osećanja roditelja• Zainteresovanost za roditeljsko viđenje problema • Prihvatanje tumačenja i osećanja roditelja bez

prosuđivanja• Imenovati sumnju na z/z• Sumnju obrazložiti povezivanjem sa prepoznatim

pokazateljima, a ne sa iskazom deteta • Upoznati roditelje sa profesionalnom obavezom prijave

sumnje i šta ih očekuje

Važno za prvi razgovor

• Preneti poruku da je zlostavljanje neprihvatljivo, ali i uverenje da predstavlja samo jedan aspekt njihovog porodičnog iskustva

• Pozitivno konotirati namere roditelja• Ukazati na druge pozitivne aspekte njihovog

roditeljstva• Iskazati zainteresovanost za roditelje i njihove

teškoće i spremnost da im se pomogne

Intervencije usmerene na promenu• Uvođenje značenja iz “cipela

deteta”- edukacija o dečjem razvoju

• Upoznavanje roditelja sa uticajem njihovih određenih ponašanja i emocionalnih stanja na dete

• Pomoć u pronalaženju efikasnijih strategija nadzora i disciplinovanja

• Pomoć u pronalaženju efikasnijih strategija prevladavanja stresa

• Pitanja?