Deca i porodicno nasilje

  • View
    531

  • Download
    1

Embed Size (px)

Transcript

  • 1. Deca i porodino nasilje-prepoznavanje, znaci, pradenje, faktori rizika ,

2. Plan prezentacije Porodino nasilje Odgovor zdravstvenog sistema Identifikovanje ZZ Razgovor s detetom Razgovor s roditeljima , 3. Bilo koji postupak ili propust poinjen u okviru porodice, od strane jednog od njenih lanova, a koji ugroava ivot, telesni ili psihiki integritet, ili slobodu drugog lana iste porodice, ili koji ozbiljno ugroava razvoj njene ili njegove linosti. Savet Evrope (Council of Europe, 1986) Definicija 4. Odreenje nasilja Nasilje u porodici je akt izvren sa namerom Nasilje je forma interaktivne komunikacije Porodini obrasci interakcije dvosmerno povezani sa nasiljem ene i deca trpe najtetnije posledice zlostavljanja Nasilje je povezano sa generalnim obrascem kontrole ponaanja 5. Dinamika nasilja Forma interaktivne komunikacije: prenosi rtvi poruku - zahtev za povinovanjem , obrazac kontroliudeg ponaanja; nasilje ima instrumentalnu svrhu - ispoljava mod i kontrolu nad osobom ili situacijom; 6. ekspresivna svrha (izraavanje besa ili frustracije): strah, sramota, elja za osvetom ili priznanjem, uverenjem da su ena i deca ''vlanistvo'', stavom da je kontrola, pa i kroz nasilje, neophodna da se ena ne bi ''pokvarila'', a deca '' otila stranputicom ''. 7. Deca , posmatrai nasilja Prisustvo porodinom nasilju utie na decu : direktno preko onog to vide, uju, pokuavaju da spree ili skrenu prema sebi; uplaenost, zbunjenost, osedanja krivice, anksioznosti, besa ; psiholoka zavisnost od roditelja, odravanje lojalnosti i jednom i drugom roditelju, 8. roditelji ede primenjuju tehnike koje iskazuju mod i fiziko kanjavanje. od 30 - 60 % dece koja ive u porodici sa nasiljem istovremeno su i posmatra i rtva nasilja; deca ispoljavaju vii nivo anksioznosti u socijalnim interakcijama; deaci odgovaraju na porodino nasilje eksternalizacijom, a devojice ede ispoljavaju depresiju, povlaenje i druge internalizujude simptome.; novija istraivanja ukazuju da i deaci i devojice u adolescenciji reaguju agresivnim ponaanjem 9. Disciplinovanje deteta primenom nasilja Deca koja su doivela fiziko kanjavanje kao disciplinsku metodu: Nacionalni prosek: 37% U domadinstvima u kojima glava domadinstva ima samo osnovno obrazovanje: 45% U domadinstvima u kojima glava domadinstva ima visoko/vie obrazovanje: 26% Uestalost nasilnih metoda vaspitavanja dece: Srbija 72,8% Istona Evropa 61 % Zapadna Evropa 54% (UNICEF, 2010) 10. Psiholoko ili fiziko kanjavanje dece 2-14 godina 67 64 70 86 87 85 11. Kategorije rizika Karakteristike deteta Teina zlostavljanja/zanemarivanja Hronicitet Odlike roditelja/staratelja Odnos roditelja/staratelja sa detetom Socijalno-ekonomski faktori Pristup roditelja/staratelja detetu i odgovornost za dete 12. Plan prezentacije Porodino nasilje Odgovor zdravstvenog sistema Identifikovanje ZZ Razgovor s detetom Razgovor s roditeljima , 13. Odogovor sistema zatite 14. Sistem zatite dece od zlostavljanja i zanemarivanja Zatita dece od nasilja je osnovno pravo svakog deteta Nasilje nad decom ima negativne posledice na zdravlje i rayvoj deteta Posledice nasilja nad decom su teak teret za porodicu i drutvo 15. Princip zatite dece od ZZ Zatiti dete od daljeg ZZ Rehabilitacija u sluaju ZZ Uvek voditi rauna o najboljem interesu deteta Pomod roditelja u vetinama roditeljstva Uestvovanje deteta u donoenju odluka koje se odnose na dete 16. Uloga zdravstvenog sistema u zatiti dece od ZZ Otkrivanje ZZ Otkrivanje putem prepoznavanja znakova povrede na detetu ili ponaanja deteta i porodice Otkrivanje putem poveravanja, direktno od deteta ili indirektno Konsultacije i procena rizika Prijavljivanje ZZ Dokumentovanje ZZ Druge uloge zdravstvenih radnika i saradnika u procesu zatite (terapija, vetaenje, rad s drugim slubama zatite) 17. Posebni protokoli (PP) Opti protokol za zatitu dece od ZZ (maj 2005.) PP za zatitu dece u ustanovama socijalne zatite od ZZ (17.02.2006.) PP o postupanju policijskih slubenika u zatiti maloletnih lica od ZZ (11.10.2006.) PP za zatitu dece i uenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u vaspitno obrayovnim ustanovama (04.10.2007.) PP sistema zdravstvene zatite za zatitu dece od ZZ (april 2009.) PP o postupanju pravosudnih organa u zatiti maloletnih lica od ZZ (17.06.2009.) 18. PP sistema zdravstvene zatite 19. Plan prezentacije Porodino nasilje Odgovor zdravstvenog sistema Identifikovanje ZZ Razgovor s detetom Razgovor s roditeljima , 20. IDENTIFIKOVANJE ZLOSTAVLJANJA I ZANEMARIVANJA 21. Odnos razmatranja ZZ vs. sumnja na ZZ Dve kategorije, prema stepenu zabrinutosti, sa preporukama ili se razmatraju' ili su sumnja na' zlostavljanje RAZMOTRITI zlostavljanje je jedna od mogudih objanjenja za alarmiranje, ili je ukljueno u diferencijalnoj dijagnozi aktuelnog stanja. SUMNJA znai ozbiljan stepen zabrinutosti oko mogudnosti zlostavljanja deteta, ali ne i dokaz o tome. MI NE DOKAZUJEMO!!! 22. Sluajte i posmatrajte Uzmite u obzir celokupnu sliku deteta ili mlade osobe. Izvori informacija koje pomau da to uradite su: bilo koji podaci koje dobijate poveravanje o zlostavljanju ili otkrivanja od strane deteta ili mlade osobe ili tredeg lica izgled, dranje ili ponaanje deteta tipini simptoma fiziki znakovi Interakcija izmeu roditelja/staratelja i deteta ili mlade osobe. 23. Fiziko zlostavljanje 24. Znaci upozerenja kada treba razmotriti fiziko zlostavljanje Svaka ozbiljna ili neobine povrede sa odsutnim ili neodgovarajudim objanjenjem. Hladne povrede (na primer, oteene, crvene ruke ili noge) kod deteta, bez medicinskog objanjenja. Hipotermija deteta, sa neodgovarajudim objanjenjem. 25. Znaci upozerenja kada treba sumnjati na fiziko zlostavljanje Modrice u obliku ruke, tapa, znaci ujeda i otisci zuba , dr modrice ili petehije (male crvene ili ljubiaste take) koje nisu izazvana medicinskim stanjem (na primer, poremedaj koagulacije), sa neodgovarajudim objanjenjem razderotine, ogrebotine ili oiljci na detetu koje imaju neodgovarajudi objanjenje Opekotine ili oparotine na detetu Prelomi i dr. povrede 26. Seksualna zloupotreba 27. Znaci upozerenja kada treba razmotriti seksualno zlostavljanje Povrede, infekcije, dr Trudnoda kod osobe od 13-15 godine Neobine seksualizovana ponaanja u prepubertetskom detetu oralno-genitalni kontakt sa drugim detetom ili lutkom zahteva da se dodiruje u genitalnom podruju Direktni znaci Neselektivno, prevremeno ili prinudno seksualno ponaanje kod deteta ili mlade osobe Ponovljena ili prinudna seksualizovana ponaanja ili preokupacija u male dece (na primer, seksualno razgovor u vezi sa znanjem, crtanje genitalije). 28. Zanemarivanje 29. Znaci upozerenja kada treba razmotriti zanemarivanje Uporno prisustvo stanja koja ukazuju na nehigijenu (na primer, uga ili vake) kod deteta. Roditelji ili staratelji imaju pristup, ali uporno ne dovode dete na kontrolne preglede kod pedijatra Prisustvo kvarnih zuba, gojaznost, pothranjenost Roditelji ili staratelji koji uporno odbijaju relevantne programe promocije zdravlja dece koji ukljuuju imunizaciju, pradenje miljokaze razvoja i sl Dete koje je stalno obueno u odedu ili cipele koje su neprikladni (na primer, za vreme ili prema veliini). Dete ne napreduje u rastu i razvoju jer je uskradeno za adekvatnu ishranu O detetu se brine osoba koja za to nije sposobna (iz zadravstvenih, materijalnih ili dr razloga) Ugrizi ivotinja kod deteta koje oigledno nije paeno dok je u kontaktu s ivotinjom Povrede koje su nastale kao posledica neadekvatne supervizije (opekotine, unoenje tetne suspstance zadesno) 30. Znaci upozerenja kada treba sumnjati na zanemarivanje Roditelj ili staratelj ne trai medicinski savet a dete ima znakove bolesti ili trpi bol Dete je konstatno prljavo i iri se neprijatan miris oko njega. Ponavljane opservacije ili izvetaji da je sredina u kojoj se dete podie: Slabih higijenskih standarda koje ugroavaju zdravlje deteta Neadekvatna obezbeivanje hrane ivotno orkuenje je neadekvatno za razvojni stupanj deteta Ako je dete naputeno to je sigurno zanemarivanje 31. Emocionalno zlostavljanje 32. Znaci upozerenja kada treba razmotriti emocionalno zlostavljanje Bilo koje ponaanje ili stanje emocija koje je nekonzistentno s uzrastom i razvojnim stupnjem, ako za to ne postoji medicinski razlog (strahovi, nisko samopotovanje, agresija, roking, zastraenost, dr) Dete sprovodi aktivnosti koje ometaju njegovo normalno kolovanje Nagle promene u ponaanju (nodni strahovi, agresija i sl) koje se ne dovode u vezu s medicinskim stanje, eventualnim stresom i sl. Prolazne epizode disocijacije koje se ne mogu dovesti u vezu s traumatskim dogaajem Namerno samopovreivanje Beanje od kude i pokuaj ivota u vrnjakim grupama Dete krade stvari, hranu, a bez da je imalo ranije problema s ponaanjem Enureza, enkompreza 33. PROCENA RIZIKA OD ZLOSTAVLJANJA ZLOSTAVLJANJE/ZANEMARIVANJE Ponaanje roditelja/staratelja ukazuje na ZZ Trajanje i uestalost ZZ Fiziki i emocionali pokazatelji ZZ kod deteta Ponaanje roditelja prema detetu tokom ispitivanja Objaenjenje roditelja o dogaaju DETE Uzrast, razvojni nivo, fiziko i mentalno zdravlje, temperament, ponaanje Aktuelno funkcionisanje Objanjenje deteta o dogaaju RODITELJ Fiziko i mentalno zdravlje roditelja, aktuelno funkcionisanje, nain reavanja problema Relacije s okolinom Finansijska situacija PORODINO FUNKCIONISANJE Nain kontrolisanja ponaanja deteta u porodici Odnosi unutar porodice Odnosi s spoljanjom sredinom Kvalitet relacija 34. Plan prezentacije Porodino nasilje Odgovor zdravstvenog sistema Identifikovanje ZZ Razgovor s detetom Razgovor s roditeljima , 35. Kako razgovarati s detetom i roditeljima o nasilju 36. Osnovni principi voenja razgovora sa zlostavljanom decom Cilj je da se od deteta dobiju informacije, a ne da se trai d