Slide 1
RAZVOJ USVOJENJA U DOMAEM PRAVU
Srpski graanski zakoniku (SGZ) iz 1844. regulisao je dve vrste
usvojenje- potpunu i nepotpuno. Potpunim usvojenjem, usvojenik je
ulazio u porodicu usvojitelja i dobijao isti status kao usvojioeva
roena deca., ali se nije kidala veza usvojenika sa njegovom
biolokom porodicom, to znai da je on zadravao nasledna prava.
Nakon Drugog svetskog rata za FNRJ donet je Zakon o usvajanju,
koji je 1963. koji se poznavao samo nepotpuno usvojenje.
Prema Zakonu o braku i porodinim odnosima ovaj institut imao je
karakter privatnog ugovora, a poznavao je potpuno i nepotpuno
usvojenje. Prilikom nepotpunog usvojenja, usvojenik je zasnivao
srodniki odnos samo sa usvojiteljem, ali ne i sa njegovim ostalim
srodnicima. Potpuno se moglo usvojiti samo dete mlae od 5
godima.
Porodini zakon iz 2005. godine poznaje samo potpuno
usvojenje.
USLOVI ZA ZASNIVANJE USVOJENJA
USLOVI NA STRANI USVOJENIKA
a) Interes deteta- uslov uslova-condicio sine qua non, ako se ne
ispuni, do usvojenja ne moe doi.
b) Maloletstvo deteta- usvojiti se moe samo lice koje nije
navrilo 18. godina ivota.
c) Krvno i adoptivno srodstvo- ne moe se usvojiti krvni srodnik
u pravoj liniji, a od srodnika u pobonoj liniji roeni brat ili
sestra, odnosno brat ili sestra po ocu ili majci
d) Saglasnost roditelja ili staratelja usvojenika-Ukoliko su
roditelji deteta ivi i poznati potrebno je da se oni saglase sa
usvojenjem; saglasnost ne mogu dati pre nego to dete napuni 2
meseca, a mogu je povui samo jednom i to u roku od 30 dana.
e) Saglasnost usvojenika- ako je stariji od 10 godina i sposoban
za rasuivanje.
2. USLOVI NA STRANI USVOJITELJA
a) Starost usvojitelja- usvojitelj mora biti najmanje 18 godina,
a najvie 45 godina stariji od usvojenika;
b) Poslovna sposobnost- Lice koje je delimino ili potpuno lieno
poslovne sposobnosti ne moe biti usvojitelj;
c) Lina svojstva -usvojitelj moe biti samo ono lice koje
poseduje odreena lina svojstva potrebna za pravilno staranje o
detetu i njegovo vaspitanje.
d) Brani i roditeljski status usvojitelja-usvojiti mogu
suprunici ili vanbrani; jedan roditelj u sluaju kada usvaja dete
svog suprunika ili vabranog partnera ili jednoj osobi koja ivi sama
ako dobije dozvolu od nadlenog ministra, ako za takvo usvojanje
postoje naroito opravdani razlozi
e) Priprema usvojitelja
f) Dravljanstvo usvojitelja- usvojiti mogu domaih dravljana ali
i strani, pod odreenim uslovima.
3. ZAJEDNIKI USLOVI
Forma usvojenja- usvojenje sprovodi nadleni organ, u skladu sa
zakon propisanom postupku. Stvarno nadlean- centar za socijalni
rad- organ starateljstva, dok po albi odluuje nadleni ministar za
pitanja . Mesno nadlean je organ starateljstva na mestu prebivalita
boravita usvojenika, a funkcionalnu nadlenost obavlja osoba
zaposlena u organu starateljstva.
b) Postupak usvojenja- Postupak usvojenja sastoji se od tri
faze:
1. Prethodni postupak:
pokretanje: 1) slubenoj dunosti; 2) zahtevom usvojitelja; ili 3)
zahtevom roditelja ili staratelja;
Proverava se da li su budui usvojitelji podobni da usvoje;
Podatci se unose u Jedinstveni lini registar usvojenja;
Organ starateljstva bira budue usvojitelje;
Upuuje im dete radi uzajamnog prilagoavanja.
2. Postupak donoenja odluke- Organ starateljstva donosi pismeno
reenje o usvojenju ako su ispunjeni uslovi.
3. Postupak registracije- donosi reenje o novom upisu roenja
usvojenika.
Ovim reenjem podatci o roditeljima zamenjuju se podacima o
usvojiteljima.
DEJSTVO USVOJENJA
Dejstvo usvojenja na roditeljsko pravo i srodstvo;
Dejstvo usvojenja na lino ime usvojenika;
Naslednopravno dejstvo usvojenja.
PRESTANAK USVOJENJA
Usvojenje je neprekidno. Jedini nain prestanka usvojenja je
ponitenje.
a) nitavosti (apsolutna nitavost)-ako nisu ispunjeni uslovi;
b) ruljivosti (relativna nitavost)- ako je zakljueno pod
prinudom ili zabludom.
USVOJENJE U HRVASKOJ
Obiteljski zakon Republike Hrvatske donet 2014.
1)Uslovi koji se odnose na usvojenika
Usvojiti se moe samo dete do 18. godine ivota, tek nakon 3.
meseca ivota
navri 12 godina i sposobno je da shvatiti znaaj usvojenja, za
zasnivanje usvojenja potreban je njegov pristanak.
2)Uslovi koji se odnose na usvojitelja
usvojitelj moe biti samo osoba koja je navrila 21 god, a starija
je od usvojenika najmanje 18 godina;
brani drugovi zajedno, jedan brani drug partner roditelju detetu
i jedan brani drug uz pristanak branog druga;
mora proi program pripreme za usvojenje .
DEJSTVO USVOJENJA U RH
nastaje pravni odnos izmeu usvojitelja i njegovih srodnika s
jedne strane, te usvojenika i njegovih potomaka s druge strane;
dejstvo na lino ime usvojenika i nacionalnost usvojenika;
upisvanje usvojitelja kao roditelja usvojenika u matini knjigu
roenih;
Usvojenik stie pravo da nasledi usvojitelja i njegovih krvnih
srodnika i obrnuto.
USVOJENJE U POLJSKOJ
Kodeks rodzinny i opiekuczy, donet 1964. poznaje tri vrste
usvojenja:
Non plena (nepotpuno usvojenje)- primenjuje se prema deci koja
su ostala bez roditeljskog staranja. Kod ovog usvojenja podaci o
roditeljima ostaju upisani u matinu knjigu roenih, a dete ima pravo
da odrava kontakt sa svojim srodnicima;
2) Plena (puno usvojenje) - primenjuje se prema deci koja imaju
ive i poznate roditelje koji su lieni roditeljskog prava ili nisu
dali saglasnost za potpuno usvojenje; podaci o roditeljima se
zadravaju;
3) Plenisima (potpuno usvojenje) se primenjuje prema deci iji su
roditelji nepoznati i prema deci iji su se roditelji saglasili sa
davanjem deteta na potpuno usvojenje; vri novi upis sa podacima o
usvojiteljima kao roditeljima.
Moe se usvojiti samo maloletno dete;
Usvojiti se ne moe dete koje je navrilo 13 god, a nije dalo
saglasnost za usvojenje;
Potrebna je saglasnost roditelja;
Usvojiti mogu samo suprunici;
Usvojitelji moraju imati poslovnu sposobnost;
Usvojitelji moraju proci kroz prepreme za usvojenje;
POSTUPAK USVOJENJA
1. Usvojenjem se bave sreski centri za adopciju koje moe
osnovati drava, katolika crkva ili nevladine organizacije.
-jedinstvena evidencija dece podobne za usvojenje i lica
zainteresovanih za usvojenje postoji u svakom vojvodstvu
- Kada se ispune svi uslovi da se neko dete da na usvajanje
adoptivni centar svakog sreza, ima mesec dana da nae odgovarajue
usvojitelje;
-dokumentacija alje u druge adoptivne centre
-dokumentacija se alje centru za usvojanje na nivou vojvodstva,
a zatim centralnoj agenciji na centralnom nivou.
-ako dete nije mogue zbrinuti u Poljskoj, ono e se dati na
meudravno usvojenje.
2. Kada se pronae adekvatni usvojiteljski par, predlog za
usvojenje podnosi se nadlenom sudu;
3. Vreme adaptacije;
4. Konanu odluku o usvojenju nakon adaptacije donose posebna
odeljenja za porodina pitanja i maloletnike pri nadlenim
sudovima.
USVOJENJE U AUSTRIJI
Austrijskim saveznim zakonom iz 1960. god
Uslovi koji se odnose na usvojenika- nikada nije bilo mnogo
ogranienja po pitanju ko moe biti usvojenik.
2) Uslovi koji se odnose na usvojitelja
Civilni zahtevi -Svako ko je pravno sposoban i nije se sveano
obeao, moe biti usvojitelj. Usvajanje deteta od strane vie osoba je
dozvoljeno samo ako su ta lica u braku
2. Zahtevi po pitanju godina-otac mora imati punih 30. godine, a
majka najmanje 28; suprunici moraju biti najmanje 18 godina stariji
od usvojenika;
3. Verski, rasni i ostali zahtevi- nisu jasno utvreni ali e biti
uzeti u obzir prilikom usvajanja.
Postoje tri osnovna oblika usvojenja:
zatvoreno usvojenje- bioloki roditelji ne znaju nita o
usvojiocima ali mogu biti obaveteni od strane organa za socijalno
staranje o razvoju deteta.
2) polu-otvoren usvajanje- bioloki roditelji znaju ko ce
usvojiti njihovo dete, ali se od njih
trai da se uzdre od kontaktiranja sa njima.
3) otvoreno usvajanje- prilikom ovakvog usvojenja bioloki
roditelji znaju ko ce usvojiti
njihovo dete i mogu uspostaviti kontakte sa novom porodicom
njihovog deteta.
USVOJENJE U AUSTRALIJI
Princip tajnosti i poverljivosti na snazi je bio sve do 1984
god, kada je omogueno otvoreno usvojenje.
1984. Viktorijanski zakona prvi je omoguio otvorano
usvojenje-bioloki roditelji su dobili pravo da dobijaju informacije
i odravaju kontakt sa detetom na nain kako je to dogovoreno sa
usvojiteljima pri usvojenju i kako je formulisano u odluci o
usvojenju.
USVOJENJE OD STRANE LBGT POPULACIJE
LBGT USVOJENJE U SRBIJI
U lanu 101. Porodinog zakona navodi se da lica koja ele da
usvoje moraju biti u braku ili vanbranoj zajednici. Na osnovu lana
3. i 4. istog zakona moemo uoiti da lica istog pola ne mogu niti da
zakljue brak, niti da registruju svoju zajednicu. Imajui u vidu ove
odredbe moemo zakljuiti da usvojenje od strane istopolnih zajednici
u Srbiji nije dozvoljeno.
LBGT USVOJENJE U HRVATSKOJ
Hrvatska nije toliko konzervativna kao Srbija po ovom
pitanju.
2003u Hrvatskoj je Zakon o istopolnim zajednicama donet, ali
usvajanja od strane LGBT populacije i dalje nije mogue
Meutim, dozvoljeno je da jedno lice brine o biolokom detetu svog
partnera. O ovoj mogunosti odluuje sud.
LBGT USVOJENJE U NEMAKOJ
Nemaka je drava koje je prihvatila srednje reenje po pitanju
usvojenja dece od strane ispolonih parova
2005. godine omogueno je ispolonim parovima da usvoje decu
svojih partnera, pod dva uslova:
1) da se sa tim usvojenjem sloi i drugi roditelj deteta
2) da socijalna sluba utvrdi da je takvo usvojenje u najboljem
detetovom interesu.
U poslednje vreme pokrenute su nove raprave oko toga da se
ispolonim parovima dozvoli da usvoje i dete koje ne potie bioloki
ni od jednog od partera, ali takav zakon jo uvek nije usvojen.
LBGT USVOJENJE U PANIJI
Jedna od drava u kojoj je dozvoljeno usvajanje od strane
ispolonih parova je panija. Pored panije tu su i Belgiji, Andori,
Velikoj Britaniji, vedskoj, Islandu, Junoafrikoj Republici kao i u
neke dravana SAD i neki delovi Australije.
Problem se javljao iz razloga to su materinstvo i oinsto
unikatni, pa oba partnera nisu mogli da se pojave kao dve majke ili
dva oca. Takoe nije bilo dozvoljeno da se kao majka pojavi mukarac
ili kao otac da se pojavi ena.
Novi zakon o braku donet je 2006. godine, njime je dozvoljeno
sklapanje brakova od strane ispolnih lica. Problem upisivanja
mukarca kao majke ili ene kao oca, reen je na nain da se jedan od
roditelja upisuje kao majka odnosno otac, a drugi partner se navodi
kao roditelj.
