НАДБУБРЕЖНЕ ЖЛЕЗДЕ glandulae suprarenales

Nadbubrežne (adrenalne) žlezde, žućkaste boje,

smeštene su izme u supermedijalne površine bubrega i dijafragme đ okružene vezivnim tkivom koje sadrži zna ajnu koli inu masnog tkiva č č

obavijene renalnom fascijom, kojom su pri vršćene za crurae dijafragmečRazdvojene su od bubrega tankim septumom (delom bubrežne fascije)

desna žlezda (PIRAMIDALNA), i dodiruje v. cavu inferior  anteromedijalno , jetru anterolateralno.

Lijeva žlezda(POLUMESE ASTAČ )u odnosu je sa slezinom, želucem, guštera om i . čSvaka žlezda ima hilus, gdje vene i limfne žile izlaze iz žlijezde,

a arterije i živci ulaze u žlezdu na raznim mestima. Medijalne granice nadbubrežnih žlezda su 4-5 cm udaljene.Teške su oko 4gr,široke oko 2 cm a na bazi imaju 4 do 6 cm

Suprarenalne arterije i vene

Zbog endokrine funkcije suprarenalnih žlijezda potrebna je njihova obilna opskrba krvlju. Suprarenalne arterije slobodno se granaju pre ulaska u žlezdu,

tako da 50-60 arterija probija auru koja prekriva celu površinu žlezda.čVenska drenaža odvija se preko velike  v. suprarenalis.

Kratka desna suprarenalna vena uliva se u  v. cavu inferior, dok se duža jeva suprarenalna vena, prazni u levu renalnu venu.

Svaka nadbubrežna žlijezda ima dva dela:1. koru,  cortex, 2.srž,  medulla;

ovi delovi su razlièitog embriološkog porekla i imaju razli ite funkcije.č

Suprarenalni korteks poti ee od mezoderma i lu i č čmineralokortikoide,kortikosteriode i androgene.

Ovi hormoni djeluju na bubreg te zadržavaju vodu i natrijum u odgovoru na stres, povećavajući volumen krvi i krvni pritisak.

Tako e deluju na mišiće i organe kao što su srce i pluća.đ

Hormoni kore nadbubrežne žlezde ili kortikosteroidi su derivati holesterola, steroidni hormoni koji se mogu grupisati na:

1.glikokortikoide, koji regulišu promet glikoze (hiperglikemijski faktori) i kojima pripadaju:kortizol (hidrokortizon)kortikosteronkortizon, koji je otkriven kod primata

2.mineralokortikoide, regulišu promet vode i elektrolita i pripadaju im:aldosteronkortikosteronDezoksikortikosteron

3.grupa seksualnih hormona koji se izlučuju u malim količinama:estradiolprogesterontestosteron

1.zoni glomerulozi je dominantna sinteza i sekrecija mineralokortikoida koju reguliše renin-angiotenzinski sistem,

dok adrenokortikotropni hormon (ACTH) kontroliše stvaranje i lučenje 2.glikokortikosteroida (zona fasciculata),

3.androgena (zona reticularis), u manjoj meri mineralokortikosteroida.

Glukokortikoidi imaju protivupalno, antialergijsko i imunosupresivno delovanje.

U kliničkoj praksi se koriste sintetički spojevi koji imaju glukokortikoidnu aktivnost za sprečavanje upalnih i alergijskih reakcija.

Glikokortikoidi uzrokuju atrofiju limfatičnog tkiva,

inhibiraju limfocitnu aktivaciju i zato se koriste za sprečavanje odbacivanja organa kod transplantacije.

REGULIŠU IH STRES I CIRKADIJALNI RITAM

Britanski profesor psihologije dr sci.Akojoši Kitaoka osmislio je brzi optički test koji meri nivo stresa kojem su ljudi izloženi.

povećava koncentraciju glukoze u krvi 1. u mišićima podstiču razgradnju proteina

2.Deluje na redistribuciji naslaga masti (odlaganje u lice, stražnji deo vrata u trbuh)

3. Deluje katabolički na kosti, na koštani matriks i uzrokuje povećanu lomljivost kosti.

Nivo glukokortikoda se povećava tokom reakcije na stres bilo koje etiologije

(fizčki, psihički, trauma, infekcija, operativni zahvat).

Srž nadbubrežne žlezde je masa nervnog tkiva koju prožimaju kapilari i sinusoidi povezanog sa simpati kim nervnim sistemom. č

Kromafilne ćelije  medulle  povezane su sa postsinapti kim neuronima čsimpatièkih ganglija poreklom i funkcijom.

Ove ćelije lu e č kateholamine (uglavnom adrenalin) u krvotok u odgovor na signale iz presinapti kih neurona. č

Potentni medularni hormoni epinefrin (adrenalin) i noreprinefrin (noradrenalin)

aktiviraju tijelo u 'flight-or-fight' status u odgovoru na spoljašnji stres. Tako e đpovećavaju frekvenciju srca i krvni pritisak

, proširuju bronhiole te mijenjaju protok krvi kroz pojedine sisteme, sve u cilju pripremanja tela na brzu fizi ku aktivnost.č

Hormoni srži nadbubrežne žlezde su kateholamini:

dopamin (DA), noradrenalin (NA) i adrenalin (ADR).

Sintetišu se i na završecima simpatikusnih postganglijskih vlakana. Polazno jedinjenje za njihovu sintezu je aminokiselina tirozin.

1.povećavaju metabolizam

2.povećavaju količinu slobodnih masnih kiselina u krvi3.omogućavaju razlaganje glikogena (glikogenoliza) u jetri i skeletnim

mišićima3.povećavaju nadražljivost srca i šire njegove krvne sudove

Delovanje kateholamina na metabolizam zavisi od prisustva tiroksina i hormona kore nadbubrežne žlezde.

Na efektorne ćelije deluju, inhibitorno i ekscitatorno, dve vrste receptora na ćelijskoj membrani:

alfa adrenergički receptoribeta adrenergički receptori.

Fiziološki efekti kateholaminina

“downregulacija” receptora – agonisti u lečenju astmeǀ

“upregulacija” receptora – glukokortikoidi, tiroidni hormoni, -blokatori,..ǀ .

Posredovani BETA-adrenalinskim

receptorimaPosredovani ALFA-adrenalinskim

receptorima

Vazokonstrikcija Vazodilatacija

Dilatacija irisa (midrijaza) Kardioakceleracija

Relaksacija intestinuma Povećanje snage otkucaja srca

Kontrakcija sfinktera intestinuma Relaksacija intestinuma i zida bešike

Pilomotorna kontrakcija Relaksacija uterusa

Kontrakcija sfinktera bešike Bronhodilatacija

Bronhokonstrikcija Kalorigeneza

Kontrakcija glatkih mišića uterusa Glikogenoliza

Kontraktilnost srca Lipoliza

Ejakulacija Sekrecija renina

Produkcija glukoze u jetri

1.Stimulišu aktivnu reapsorpciju natrija iz distalnih tubula nefrona,

2.sekreciju jona kalija i osmotsku reapsorpciju vode.

(regulacija volumena ECT i vrednosti arterijskog krvnog pritiska )

Najsnažniji podsticaj za sekreciju aldosterona je

A)hiperkalijemija

B)pad arterijskog krvnog pritiska

podstiče sekreciju aldosterona iz ćelija jukstataglomerularnog aparata bubrega

luči hormon renin

koji deluje na agiotenzinogen u plazmi i prevodi ga u angiotenzin I.

Na njega u plućima djeluje enzim i prevodi ga u angiotenzin II.

Porast nivoa angiotenzina II u krvi stimulira sekreciju aldosterona.

C)Pad koncentracije jona Na takoñe stimulira sekreciju aldosterona.

Mineralokortikoidi kontrolišu promet jona Na i K neposredno spašavaju život.

ADRENALNI ANDROGENIKora nadbubrežne žlezde neprekidno luči,

posebno u fetalno doba,

1. umereno aktivnih muških polnih hormona

dehidroepiandrosteron.DHA

2.Luče se i ženski polni hormoni ,

progesteron i estrogeni ,

ali u neznatnim količinama.

Učinci androgena kore su slabi.

Ogovorni su za rast pubičnih i pazušnih dlaka.

Neki se androgeni uperifernim tkivima pretvaraju u testosteron , pa odatle potiče njihova androgenska aktivnost.

BOLESTI NADBUBREŽNE ŽLEZDEADISONOVA BOLEST

● Hronično smanjenje lučenja svih hormona kore Hronično smanjenje lučenja svih hormona kore nadbubrežnih žlezdi .nadbubrežnih žlezdi .

● UZROCIUZROCI::● infekcije ,TBC , autoimune bolesti , metastazeinfekcije ,TBC , autoimune bolesti , metastaze● KLINIČKA SLIKAKLINIČKA SLIKA::● pacijenti su mršavi ,virilizacija pacijenti su mršavi ,virilizacija ● adinamični , hipotenzivni (gubitak mineralokortikoida),adinamični , hipotenzivni (gubitak mineralokortikoida),● umor zbog hipoglikemija (glikokortikoidi) ,umor zbog hipoglikemija (glikokortikoidi) ,● gubitak na telesnoij masi , osteoporozagubitak na telesnoij masi , osteoporoza● redukcija sekundarnih seksualnih karakteristika (sek. redukcija sekundarnih seksualnih karakteristika (sek.

androgeni) i hiperpigmentacije(tamne mrlje na sluznicama) androgeni) i hiperpigmentacije(tamne mrlje na sluznicama) ● TERAPIJATERAPIJA:doživotna supstitucija hormonima .:doživotna supstitucija hormonima .

Morbus Adisoni

Kušingova bolest

● Karakteriše je povećano lučenje glikokortikoida zone fascikulate .Karakteriše je povećano lučenje glikokortikoida zone fascikulate .

● UZROCIUZROCI : :● adenom hipofize i povećano lzučenje ACTH , adenom ili Ca koreadenom hipofize i povećano lzučenje ACTH , adenom ili Ca kore

● ili difuzna hiperplazija .ili difuzna hiperplazija .

● Povećana je sinteza glikoze i iz belančevina pa se javlja atrofija Povećana je sinteza glikoze i iz belančevina pa se javlja atrofija kože i mišića . kože i mišića .

● Nagomilava se masno tkivo pojasno, Nagomilava se masno tkivo pojasno,

● zadržava se Na, Cl i voda (hipertenzija )zadržava se Na, Cl i voda (hipertenzija )

KLINIČKA SLIKAKLINIČKA SLIKA Kušingove bolesti : Kušingove bolesti :

žene 4 puta češće obolevaju .žene 4 puta češće obolevaju .

Umor , glavobolja ,Umor , glavobolja ,

okruglo lice ,okruglo lice ,

nagomilavanje masti pojasno,nagomilavanje masti pojasno,

strije po koži trupa , strije po koži trupa ,

hipertenzija ,žedjanje, glad, hipertenzija ,žedjanje, glad,

amenoreja, virilizam , amenoreja, virilizam ,

glas dublji , glas dublji ,

maljavost muškog tipa ,maljavost muškog tipa ,

infekcije ..infekcije ..

DIJAGNOZADIJAGNOZA : laboratorija ( hormoni) CT, EHO, kraniogram : laboratorija ( hormoni) CT, EHO, kraniogram

TERAPIJATERAPIJA : hirurško otklanjanje tumora : hirurško otklanjanje tumora

Kušingova bolest

Adenom nadbubrega, CT nalaz

УЉЕЗ У СКУПУ

ГЛУКАГОН

АДРЕНАЛИН

ПАРАТХОРМОН

КОРТИЗОЛ

ИНСУЛИН

УЉЕЗ У СКУПУ

STH

FSH

LH

ПРОЛАКТИН

ADH

СПАРИВАЊЕ ПОЈМОВА ХОРМОН Циљна структура

ПАРАТХОРМОН

ОКСИТОЦИН

ТИРОКСИН

ВАЗОПРЕСИН

АЛДОСТЕРОН

TSH

ACTH

FSH

АДРЕНАЛИН

ТЕСТОСТЕРОН

МАТЕРИЦА

БУБРЕГ

ЈАЈНИК

МИШИЋИ

МИТОХОНДРИЈЕ

БУБРЕГ

СРЦЕ

ТИРЕОИДЕА

КОСТ

КОРА НАДБУБРЕГА

TRH

КОРТИЗОЛ

ГЛУКАГОН

ПРОГЕСТЕРОН

ПРОЛАКТИН

ВАЗОПРЕСИН

АДРЕНАЛИН

МЕЛАТОНИН

ЕСТРОГЕН

КАЛЦИТОНИН

КОРА НАДБУБРЕГА

ЕПИФИЗА

ЖУТО ТЕЛО ЈАЈНИКА

ПАНКРЕАС

ТИРЕОИДЕА

АДЕНОХИПОФИЗА

СРЖ НАДБУБРЕГА

АДЕНОХИПОФИЗА

ХИПОТАЛАМУС

ФОЛИКУЛ ЈАЈНИКА

СПАРИВАЊЕ ПОЈМОВА

ХОРМОН МЕСТО ЛУЧЕЊА

ХИПОФИЗА

ДВОДЕЛНОСТ КРВНИ СИСТЕМ

ГЛАВА МЕЂУМОЗАК

ДАБЛ-ДЕК ВЕЛИКИ

УСТА ГЛАД

Две половине јабуке МАЛИ

ОЧИ СИТОСТ

Женски костим КАПИЛАРИ

КОСА III КОМОРА

ТРЕНЕРКА СРЦЕ

КАПА Осморегулација

АСОЦИЈАЦИЈЕ

СТРЕС

НАЧИН ЖИВОТА ХИПЕРГЛИКЕМИЈА

АДРЕНАЛИН ТАХИКАРДИЈА

РАЗУЗДАНИ “Шећерна водица”

ХОРМОН Промена фреквенце

ХЕДОНИСТИЧКИ “ГУСТА КРВ”

ШИРЕЊЕ ЗЕНИЦА СИМПАТИКУС

СПОРТСКИ РАСТ ГЛУКАГОНА

Љубавни састанак КОНТРАКЦИЈЕ

БОЕМСКИ ПАД ИНСУЛИНА

Тест из математике СРЦЕ

АСОЦИЈАЦИЈЕ

Da vidimo šta ste naučili