FOTOGRAFISANJE HRANE

FOTOGRAFIJA HRANE Fotografija hrane je deo reklamne fotografije i

fotografije mrtve prirode, čiji je cilj stvoriti atraktivnu fotografiju

Fotografisanje hrane u najčešćim slučajevima zahteva tim saradnika

Dugo vremena, fotografi su težili ka tome da hranu fotografišu onako kako je vidi onaj ko je konzumira

Postavljali su je na sto i fotografisali odozgo Kasnije, romantičnije osvetljenje, niži uglovi

snimanja su došli u modu

U skorije vreme, preovladava trend komercijalnog fotografisanja hrane.

vrlo jednostavan i čist način,što je prirodnije moguće,sa vrlo malo rekvizita, uz korištenje velike dubinske oštrine, iskošenih snimaka i ekstremno krupnih planova,

kako bi hrana izgledala što zanimljivije, modernije i privlačnije.

STILISTA HRANE Posao stiliste hrane jeste da aranžira hranu tako da

ona izgleda što privlačnije Stilista hrane mora dobro obratiti pažnju na teksture i

boje, pozadinu, vrstu posudja, od one na kojoj se aranžira do one kojom se konzumira hrana, stoljnjaka, svetla itd...

od stiliste hrane se očekuje da zna da aranžira proizvod tako da vizuelno može da prikaže percepciju mirisa, ukusa i arome.

Pored predznanja o tehnikama kuvanja i ishrani, stilisti hrane moraju da budu snalažljivi kupci. Prilikom kupovine hrane moraju tražiti perfektan model, savršen u svakom pogledu, kako vizuelno tako i u roku upotrebe.

PROCES Proces fotografisanja hrane počinje kupovinom hrane i sastojaka, kao i

nabavkom svih potrebnih stvari koje će se pojavljivati u kadru kao što su tanjiri, čaše, stoljnjaci i eventualno pribor za jelo perfektni modeli, koji će što više sličiti jedan drugom

Tester Heroj

ukoliko bi fotografisanje potrajalo, hrana mora ili ostati u istom stanju, ili se mora zameniti što sličnijom

Fotografisanje hrane u studiju, pod tačno kontrolisanim veštačkim svetlom ili van studija na prirodnom svetlu

stativ je obavezan.

Posebno treba obratiti pažnju na white balance, kako bi se što vernije prikazala boja hrane.

Svetlo i pozadina su pažljivo pripremljeni kako bi hrana bila najbolje predstavljena, ali ne i previše upadljivi kako ne bi odvlačili pažnju.

Boja i tekstura pozadine su tačno i namenski odabrani kako bi upotpunjavali izgled hrane

Kontrast izmedju hrane i pozadine treba da bude veliki, kako se hrana ne bi stopila i bila neprimetna.

Za fotografiju hrane, izmedju ostalih se koriste i mikro objektivi kako bi se najbolje dočarale teksture hrane.

Polarizacioni filteri su obavezni, kako bi se odsjaj sklonio sa posudja, tako i da bi dobili izraženije kapljice i slično

Fotografije hrane su u najvećem broju slučajeva u boji.

Crno-bele fotografije se koriste isključivo u kreativnim svrhama, najčešće gde je strogo potrebno kao takvo, što se uglavnom odnosi na reklame.

Hrana koja se fotografiše, tj stilizovana hrana je obično nejestiva i odbacuje se posle snimajna, jer može biti tretirana prilikom fotografisanja tako da u krajnjem slučaju nije efikasna za potrošnju.

U dosta slučajeva hrana se prska ili stavlja u različitite hemikalije, kako bi izgledala što bolje, sjajnije, kako bi joj tekstura došla do izražaja.

Nekad hranu koju možete videti na fotografijama uopšte nije prava, nego je napravljena od plastike, ili sličnog materijala, kako bi izgledala što perfektnije i kako stilista i fotografi ne bi brinuli o njenoj izdržljivosti ukoliko fotografisanje traje više dana.

TEHNIKE STILIZOVANJA

stvaranje pare sa hladnim vazduhom ili mešanje odredjenih hemikalija koje proizvode dim vrlo sličan pari.

Prskanje hrane vodom, mešavinom vode sa odredjenim hemikalijama, kukuruznim sirupom, uljem ili drugim tečnostima kako bi hrana izgledala što sveže i sjajnije.

Korišćenjem odredjenim „braon agentima“ ( mešavine koje se koriste za odredjene sosove, ili para koja aktivira tečnosti, obično korišćena u pekarama) da pojača boju mesa i živine

Pored kupovine, pripreme i komponovanja hrane na tanjiru, stiliste hrane koriste brojne tehnike kako bi hrana izgledala što atraktivinije

Koristeći mileram umesto mleka u činijama sa žitaricama, sprečava se omekšavanje žitarica koje se fotografišu. Upotreba belog lepka je nepoželjna, što ne znači da se ne koristi, iako većina proizvodjača pahuljica i žitarica zabranjuju da se tako reklamiraju njihovi proizvodi

Belo i zeleno povrće, kako bi zadržalo svoju divnu boju, se ne kuva do kraja. Ostalo povrće ili hrana može biti kuvana samo da bi dobila onu boju koja je potrebna, a da ne postanu braon ili naborana tokom dužeg vremena fotografisanja.

Dodavanje vode u pića koja se fotografišu kako bi svetlo bolje prolazilo kroz tečnost koja se fotografiše i kako bi dali sjaj piću.

FOTOGRAFISANJE HLADNIH PIĆA Da bi se dobio efekat tankog sloja kondenzacije formirane na

spoljnoj strani stakla, može se koristiti kukuruzni sirup ili glicerin koji će se naprskati na flašu

Kockice leda koje se koriste prilikom snimanja su napravljene od akrila, tako da se one ne lome, ne tope a i dalje plutaju po površini pića.

Od istog materijala se prave jagode, trešnje ili drugo voće koje je potrebno prilikom fotografisanja pića kao što su kokteli, kako bi na fotografiji izgledali savršeno.

Sveži mehurići sa površine pića tako izgledaju jer je na površinu pipetom dodata mešavina vode i deterdženta

FOTOGRAFISANJE SALATA

Na fotografijama salata se najbolje može prikazati miks teksture, oblika i boja.

Da bi se poboljšala kompozicija salate u okrugloj posudi, hrana u posudi se gradi oko manjih činija postavljenih naopako u spoljašnjoj činiji.

Prelivi za salatu se ne koriste jer ostale sastojke salate čini klizavim i teškim za aranžiranje.

Salata se najćešće posipa raznim biljima i začinima preko mokre salate, ili se prska uljem.

Fotografisanje voćnih salata je veći izazov, jer se komadi voća s vremenom menjaju, zato se voće seče tik pre okidanja.

S obzirom da je bitan samo spoljni izgled salate, unutar nje se uglavnom stavlja pire krompir ili sadržina slične teksture, kako bi se komadići voća bolje i čvršće zadržali na površini.

Teški i masni prelivi se retko kad fotografišu, uglavnom se nanose četkicom ili pipetom na salatu.

FOTOGRAFISANJE HAMBURGERA I SENDVIČA

Fotografisanje hamburgera je izazov, zbog lepinjica koji brzo gube svež izgled.

Kada se montira hamburger, sastojci se pričvršćivaju čačkalicama, a sredina paradajza se otklanja kako bi se izbeglo prosipanje soka po ostalim sastojcima.

Sama pljeskavica je slabo pečena, ivice mesa se porumene zapaljenom bakljom kako bi meso izgledalo ukusnije i dobilo na boji.

Ivice topljenog sira se trljaju sredstvom za čišćenje domaćinstva, kako bi duže izgledale isto i imale sjaj.

Dodaci hrani kao što je kečap se dodaju na ivice posebno odredjenim špricem ili sličnim aplikatorom.

Za fotografisanje sendviča se koriste slične tehnike. Hleb se drži u mokrim ubrusima kako bi se sprečio od isušivanja.

Ako se fotografiše poprečni presek sendviča, sve komponente se seku makazama i aranžiraju jedna po jedna.

Reklamna fotografija hrane

Dragana StevanićMlađana Šugić