ИЗДАНАК И МЕТАМОРФОЗА ИЗДАНКА

1

Изданак

• Изданак .је вегетативни орган биљке• У њему се одвијају сви физиолошки

процеси везани за сунчеву светлост и, :ваздух а то су

– Фотосинтеза– Транспирација– Размена гасова

2

• Изданак се развија од пупољчића клице и .расте дељењем ћелија вегетационе купе

• , Изданак се састоји од стабла листова и.пупољака

• Пупољак , , је млад још неразвијен изданак . најважнији део пупољка је вегетациона купа

Пупољак који се налази на врху изданка јетемени пупољак. У пазуху старијих лисних

зачетака вегетационе купе налазе се зачеци ( ) бочних пазушних пупољака.

3

• Из теменог пупољка настају нови чланци, стабла а из бочних пупољака постају , . чланци грана бочних изданака Тако , . настаје гранање основног изданка тј .образује се систем изданака

• Пупољци који се развијају изван ( , вегетационе купе на листу стаблу или

) корену су адвентивни пупољци. Изданак који се развије из таквог пупољка је

адвентивни изданак.

4

Отварање пупољка:

Фотосинтетичкилистови

Заштитнилистићи

Бочнипупољци

Лисниожиљак

Вегетационакупа

5

• , Место на стаблу на којем се налази лист назива се чвор (nodus), а део стабла између

два чвора је чланак (internodija)

лист

чланак

чвор

бочни пупољак

темени пупољак

6

• , У зависности од дужине чланака изданци могу бити кратки и дугачки. Код кратких

, листови су приближени један другом а код .дугачких удаљени

• Код неких биљака чланци стабла остају , . увек кратки те су и листови збијени у тзв

розету.

Кратки изданци код ариша

7

• Гранање . је повећавање површине изданка 3 :Постоје типа гранања

– Дихотомо– Моноподијално– Симподијално

• Дихотомим гранањем, осовина се грана на , две нове потпуно једнаке или скоро

.једнаке гране

• Моноподијално гранање(monos- , једанpodien- / ) ножица осовина одликује то да

, главна осовина стално расте врхом а из .бочних пупољака се развијају бочне гране

8

• Симподијално гранање одликује се тиме , што главна осовина не расте стално врхом , већ прекида растење или се савија у

, страну а једна од бочних грана преузима . правац растења главне осовине Тај процес

.се стално понавља током раста биљке

9

2 3

1-дихотомо гранање

2-моноподијално гранање

3-симподијално гранање

10

Метаморфозе изданка

• Основни облик изданка је надземно стабло . са зеленим листовима Многе биљке поред

таквог изданка образују и оне који обављају допунске функције и који су зато

, измењеног облика и грађе даклеметаморфозирани.

• Код неких биљака се одређени део изданка , развија под земљом то је подземни

изданак.

11

• , Подземни изданак веома личи на корен али се од њега разликује по томе што има

пупољке и бар остатке закржљалих, .листова које корен никад не поседује

• :Најважнији облици подземних изданака– Ризом– Кртола– Луковица

• , Ризом кртола и луковица углавном служе .за смештај резервне хране

12

• Ризом , је вишегодишњи подземни изданак . обично без зелених листова На чланцима ризома налазе се љуспасти ситни и

, закржљали листићи са чланака полазе и .адвентивни корени

• , Дугачки ризоми ризоми са значајним , годишњим прираштајем имају улогу у

.вегетативном размножавању биљке• , Кратки ризоми ризоми са малим

годишњим прираштајем и приближеним чворовима имају улогу органа за

( ) складиштење хране скроба и вегетативно.обнављање

13

Ризом

Ризом ђумбира

Надземниизданак

Адвентивникорени

14

• Кртола је подземни изданак са јако . скраћеним чланцима Она је обично . лоптастог облика Листови на кртолама су

- крајње редуковани у њиховом пазуху се .налазе пупољци

15

• Луковица је јако измењен подземни. изданак Стабло је са врло скраћеним

, чланцима има облик дебелог диска на чијој се горњој страни развијају сочни листови и

, . пупољак а на доњој адвентивни коренови Цела луковица је обавијена заштитним

. листовима У сочним листовима се . складишти резервна храна Из пупољка

.луковице се развија надземни изданак

16

Луковица

17

• Надземни изданак може бити метаморфозиран у орган за смештај

, резервних хранљивих материја и воде затим у , , столоне рашљике трнове и

филокладије.

18

• Столони су пузећи изданци чији је задатак . вегетативно размножавање Кад столони

, чвором налегну на земљу на њиховој доњој , страни развија се адвентивни корен а на .горњој нови изданак

19

• Трн углавном штити биљку од животиња . које се њима хране Да је трн измењен

, изданак види се по томе што се развија у пазуху листа и што се на њему могу .развити листови

20

• Филокладије . су листолики изданци Да то нису листови види се по томе што се на , њима развија лист у чијем се пазуху

.касније образују цветови и плодови

21

• Рашљике су кончасти изданци којима се биљке витких стабала придржавају за неки .чврст ослонац

22

Стабло

• . Стабло је осовина изданка Најчешће је , ваљкастог облика и радијалне симетрије

, али има и биљака код којих је троугласто .четвороугаоно или полигонално

23

• Основне улоге стабла су да постави листове у најповољнији положај према светлости и да транспортује материје од корена ка

. листовима и обрнуто Осим тих функција , стабло може вршити и друге као што су

, фотосинтеза складиштење хранљивих .материја и воде

• , Према саставу односно чврстини , надземних делова разликују се две велике

:групе биљака– Дрвенасте– Зељасте

24

• , , Зељасте биљке имају меко сочно зељасто .и већином зелено стабло

• , Дрвенасте биљке имају чврсто одрвенело. стабло Изглед дрвенастих биљака зависи

, од начина гранања па се дрвенасте биљке :деле на

– Дрвеће– Жбунове– Полужбунове

25

• Дрвеће има вишегодишње разгранато или неразгранато стабло које функционише

. током целог живота биљке Зависно од тога , да ли се и како стабло грана разликују се :два типа дрвећа

– Тип палми– Тип лишћара и четинара

26

• Палме се не гранају већ се на

врху једноставног стабла налазе .крупни листови

27

• Лишћари и четинари имају разгранато стабло које на

извесној висини . образује круну

Стабло четинара често представља

моноподијалну, осовину док се код лишћара стабло

обично симподијално.грана

28

• Жбунови се гранају скоро од саме , , површине земље тако да немају једно

, главно стабло него су саграђени од, , - неколико или много стабљика мање више

.исте величине

29

• , Полужбунови се гранају као и жбунови али су њихови изданци само у доњем делу

. дрвенасти и вишегодишњи Једногодишњи изданци развијају се на старим дрвеним, .деловима пред зиму изумиру и отпадају

30

• Зељасте биљке немају вишегодишње . надземне изданке То значи да надземни

органи ових биљака изумиру на крају . вегетационог периода Зељасте биљке могу

:бити– Једногодишње– Двогодишње– Вишегодишње

31

• Једногодишње зељасте биљке почињу и завршавају свој животни циклус у току

.једне вегетационе сезоне• Двогодишње зељасте биљке прве године

, образују над земљом само розету листова а , друге године биљка цвета и доноси плод .после чега се осуши

32

• ( ) Вишегодишње зељасте биљке перене , имају вишегодишње органе а надземни

, изданци су једногодишњи суше се и . опадају на крају сваке вегетационе сезоне

Из пупољака подземних органа почетком, нове вегетационе сезоне образују се нови

. надземни изданци На њима се развијају, .цветови а затим плодови на семенима

33

Грађа Стабла

• Изданак расте у дужину деобом и , диференцијацијом ћелија вегетационе купе

а у дебљину деобом и диференцијацијом - ћелија бочних творних ткива камбијума и

.фелогена• :Стабло има два типа грађе

– Примарну грађу– Секундарну грађу

34

• Примарна грађа ствара се у почетним . фазама развића изданка Примарну грађу :стабла чине

– Епидермис– Примарна кора– Централни цилиндар

• Епидермис је примарно површинско ткиво . које има заштитну улогу Граде га ћелије

, епидермиса са кутикулом на површини ћелије затварачице стоминог апарата и

.различити трихоми

35

• Примарну кору , чине механичке ћелије паренхим примарне коре и понекад.ендодерм

• Централни цилиндар изграђују спроводна . ткива и паренхимске ћелије сржи У односу

, . на распоред спроводних ткива тј на грађу , 3 централног цилиндра постоје типа

:примарне грађе– Тип стабла без спроводних спонића– Тип стабла са спроводним снопићима– Тип грађе стабла монокотила

36

• Тип стабла без спроводних снопића јавља . се код неких четинара и дикотила

Прокамбијум и спроводна ткива граде . непрекидан цилиндар Епидермис се налази

, на површини испод су ткива примарне коре и цилиндар од спроводних ткива са

.паренхимом сржи у средини

37

Епидермис

Примарна кора

Централни цилиндар

Зона камбијума

38

• Тип стабла са спроводним снопићима јавља . се код других четинара и дикотила

, Прокамбијум је у облику трака а , , спроводна ткива граде са њим спроводне

. снопиће који окружују паренхим сржи , Епидермис је на површини испод

, примарна кора централни цилиндар је прстен изграђен од спроводних снопића

-раздвојен широким тракама паренхима . сржним зрацима Сржни зраци повезују

.кору са сржи у централном цилиндру

39

Епидермис

Примарна кора

Централни цилиндар

Фасцикуларни камбијум

Интерфасцикуларникамбијум

Паренхим

40

• Тип грађе стабла монокотила јавља се код . монокотила и неких зељастих дикотила Спроводни нису у једном прстену који се

. налази између примарне коре и сржи Не постоји граница коре и централног

, цилиндра него граде неколико прстенова или читав систем снопића расејаних у

, паренхиму тако да се примарна кора не може раздвојити од централног цилиндра и.сржи

41

Епидермис

Паренхим

Затворени колатералниспроводни снопић

42

Постанак примарне грађе

• Вегетациону купу изданка изграђују ћелије . , које се деле Од њих настају лисни зачеци нове вегетационе купе и три примарна

- меристема , протодерм основни меристем и прокамбијум.

• Протодерм настаје од ћелија које граде . површински слој купе Ћелије протодерма

, се деле расту и сазревају дајући ћелије.епидермиса

43

• Ћелије основног меристема се налазе у , . самој средини купе испод протодерма Оне

, губе способност деобе повећавају се и . диференцирају у ћелије паренхима Од

слоја испод протодерма настаје примарнакора, а од слојева у средини срж.

Паренхимске ћелије примарне коре често – имају хлоропласте фотосинтетички су

. активне Ћелије коре некада имају . ускладиштен скроб Код неких биљака

ћелије сржи су разорене па је стабљика.шупља

44

• Прокамбијум чини прстен снопића издужених ћелија који се налази између спољашњег и унутрашњег слоја основног

, меристема одмах испод самог врха . вегетационе купе Сваки снопић

прокамбијума постаје спроводни снопић тако што се његове ћелије деле и ка

унутрашњости се диференцирају у , примарни ксилем а ка површини у примарни флоем

45

• Секундарну грађу стабла имају . вишегодишње дрвенасте биљке

Секундарна ткива стварају се у старијим деловима стабла активношћу секундарних

, . бочних меристема камбијума и фелогена У стаблу са секундарном грађом могу се

:издвојити три основна дела– Кора– Секундарно дрво– Срж

• . .Граница коре и сек дрвета је камбијум

46

Перидермис

Секундарни флоем

Зона камбијума

Секундарно дрво

Орах

47

Флоем

Зона камбијума

Секундарнодрво

48

Смолни канали у кори

Смолни канали усекундарном дрвету

49

Год

Јесење дрво

Пролећње дрво

50

• Кору , чине остаци епидермиса перидерм или , , мртва кора остаци примарне коре групе

.механичких елемената и секундарни флоем• Камбијум се граничи са секундарним

. флоемом и секударним дрветом Камбијум . изграђује неколико редова ћелија Камбијум

. се активира периодично Пречник трахеја и трахеида насталих у пролеће већи је од , пречника оних које настају у јесен зато се , разликује пролећно од јесењег дрвета они

заједно чине год.

51

• Секундарно дрво , чини основну масу стабла .граде га ксилемски елементи

• Срж је изграђена од паренхимских ћелија у .којима се често складишти скроб

52

Постанак секундарне грађе

• Камбијум се ствара тако што се прво деле , ћелије фасцикуларног камбијума

, смештеног у спроводним снопићима а затим паренхимске ћелије које се налазе између снопића стварајући

. интерфасцикуларни камбијум Фасцикуларни и интерфасцикуларни

.камбијум се спајају у камбијални прстен

53

• Ћелије камбијалног прстена се деле дајући , , елементе секундарног флоема ка периферији и ( ), елементе секундарног ксилема дрвета ка

. унутрашњости стабла Увек се диференцира .много више ксилема него флоема

• Притисак који настаје у стаблу због све веће количине секундарних спроводних ткива разара примарну кору и епидермис и представља

сигнал који побуђује ћелије спољашњег слоја . паренхима да почну да се деле Њиховом деобом

, настаје фелоген чијом активношћу се образује. .плута Тако настаје перидерм

54

– , Изданак храна зачин и лек

• У исхрани се користе надземни и подземни .изданци многих биљака

– : , , , ...Надземни купус келераба кељ карфиол– : , Подземни луковице белог и црног лука кртолекромпира

• Из стабљике шећерне трске добија се.шећер

• : Као лек користе се изданци мајчине, , , душице кантариона раставића кора

, , ...шишмирике храста дрво клеке

55

КРАЈ

Ђорђе Марјановић 2010.Мај

56