Саша Савичић (Гендер центар)

САША У ЗЕМЉИ КРАЉА АРТУРА

„...Измахнуо сам високо, на елегантној челичној пали ци сунчеви зраци су се преламали у заосталим капљицама јутарње росе...благо напетим мишићима руку усмјерио сам дјело­вање силе гравитације и па лица је звизнула кроз зрак... славодобитни звук тврдог контакта палице са статичном лоптицом... са­вр шена кружница замаха и очи које прате дуги лук кретања, сада врло дина­

мичне лоптице... тик до прве пободене заставице на стољећима његованом травнатом тепиху...“

...то је слика која ми се радо јави, нешто као сијевање муње у топ­ло љетње предвечерје док у сигурности те­расе кафића „Понте“ у Петровцу на Мору испијам хладан нес у друштву своје Мор­ске Звијезде, на по ми­њање студијске посје те (са елементима ин тен­зивног тренинга), Ве ли­

кој Британији, односно На­ци оналној школи за уп раву Владе Велике Бри таније.

Ево како је све почело...јануара 2007. године почео је, под диригентском па­лицом АДУ, пројекат обуке инструктора/ица за обуку државних службеника/ца у управи Републике Српске, који је требало да у пет модула оспособи одабране државне службенике/це за инструкторе/ице. На­ци онална школа за упра­

ву Владе Велике Бри та­ни је је ангажована као извршилац обуке за бу­дуће инструкторе/ице, ко­ју је требало провести током 2007. године. Моја организација је препознала важност ове обуке, те зна­ња и вјештина које су се нудиле, те је кандидовала два представника/це (оба прихваћена), од којих сам један био ја.

Живио Sunningdale Park!

Програм боравка у сје­дишту Националне школе у Великој Британији , у Sun­ningdale Park­u код Лондона (Ascot, Berkshire SL5 0QE­

Одржали смо обећање дато у прошлом броју Билтена АДУ и креирали први број, млад, са првим чланцима, као првим зу­бићима, којима желимо да поздравимо ДОБРО и да угриземо ЗЛО, да подржимо КОРИСНО и да извучемо тепих испод ногу ШТЕТНОМ, да ЧОВЈЕЧНО, и СОЛИДАРНО

РАВНОПРАВНО уградимо у темељне прин­ципе рада у републичкој управи...ТЕМА ОВОГ БРОЈА је добре праксе и мо­гућности усавршавања државних слу­ж беника/ца у иностранству и још по нешто... прочитајте до краја па се видимо (читамо) ускоро у новом броју...

БИЛТЕН РЕЛИЗУЈЕ: АГЕНЦИЈА ЗА ДРЖАВНУ УПРАВУ и ГЕНДЕР ЦЕНТАР УРЕЂУЈУ: Дејан Мајкић (АДУ) и Саша Савичић (Гендер Центар)

БЕЏ – први билтен овакве врсте у републичкој управи код нас.

1

United Kingdom), дошао је као шлаг на торту коју смо спрат по спрат (читај мо­дул по модул) зидали од вјештина и знања, знања и вјештина, које су нам преносили искусни стру­чњаци најстарије др жа в­не управе у свијету, на челу са виртоузом међу тренерима ове школе, Oliverom Quentin­om. Од 7. до 14 октобра 2007. године, десет кандидата/киња за инструкторе из неколико министарстава, АДУ и Ге н дер центра прове­ло је седам незаборавних да на у сједишту Националне шко ле у Лондону и у парку поред Лондона, за који сам већ рекао да се зове Sunningdale Park. Нећу о Лон дону, о томе како смо посљедња три дана хо­да ли као помахнитали по разгледници на којој се груписало све оно што смо видјели на те левизији и у

фил мовима,

почев од мо стова и уских кал дрм и са них уличица из серијала о Шерлоку Холмсу, па до монументалних фуд­балских арена из серијала о Лиги шампиона, нећу о ноћном животу по чуве­ним старим пабовима на обалама Тем зе, нећу о ко­смополитском ша ренилу људи и текстила, нешто као Вавилон модер ног до­

ба, нећу о цркви Светог Саве у којој је службовао и проповједао Свети Николај Велимировић, о осјећају ко­ји топи душу када у туђини наиђеш на ћирилицу којом су исписана име на српских

светитеља, нећу о све му томе, бар не овом приликом... рећи ћу вам

нешто о Парку (који заслужује да се пише великим почетним сло вом), у којем сно се обрели као у некој бајковитој земљи у ко­јој вријеме не тече...

Зечеви и вјеверице

То наше упознава­ње са Парком почело је искреним наздрав ља­

њем, чистом шљиво­ви цом, у хотелу, у ком плексу зграда ко јима газдује На ­ци о нална шко ла, за дуг и сре ћан жи вот новорођених бли за­наца нашег ко ле ге инструктора Дали бо­ра Ћопића. По слије тога, а мож да и због

тога, у свему смо много више уживали.

Трава… то је мекани, дубоки, њежни, освјежа­ва јуће зелени, мирисни пре кривач, на којем се не осјећа тврдоћа тла или ка­менчићи (овдје принцеза не би осјетила зрно грашка), на којем зечеви и вјеверице заједно јуре (жива истина!) уз бла­ге, таласасте падине, те рене за голф и па­шњаке за пунокрвне (нисам чуо да је неки коњ малокрван, али хајде де…) енглеске липицанере из обли­ж ње краљичине ер­геле…

Морам да при з­нам да сам ужи вао, покушао сам да заразим и друге

својим одушев ље њем, али то ми је успјело тек када смо играли популарну игру “хитни лоптицу у шумицу”, скраћено названу ­ голф. Голфање је бесплатно, али су нас упозорили да на плаћују по изгубљеној лоптици (нису прецизирали износ, па смо нагадјали до фантастичних сума), те када нам се и десило да смо једну од три додијељене заиста изгубили, тако смо преровили оближњи шу­марак да смо вратили тачан број задужених и понијели пет лијепих

2

BEy

сувенира, као подсјећање на ове

славне дане.Шетње у зору, када се,

росом и благом кишном из маглицом, освјежена трава посебно зелени, пружиле су ми увид у начин живота на Острву, много више него велики Лондон… Таква природа, украшена одомаћеним си­вим зечевима и дугорепим вјеверицама, осамљује чо­вјека, затомљује природне потребе за групом, веже га за себе и нуди му своју љепоту на дар, али под условом да је човјек сам троши, поглед по поглед и корак по корак…

Quentin Oliver

Приче о посјети Парку не би било без наших пријатеља из Националне школе. Q.Oliver заслужује да

буде посебно спо­

менут: наш домаћин, водич, тре нер, равноправан компа њон у посјети па­бовима (Q. Oliver нас је од­вео у паб са истим

н а з и в о м као у омиљеној серији “Мућке” – Коњска глава!), увијек је био уз нас и за нас.

Хвалио се нашом групом пред другим тренерима из Националне школе, борио

се за најбољи стол у ресторану у Парку за нас, орга­ни зовао га­ла вечере за госте из Р е п у б л и к е Српске у ек­с к л у з и в н и м просторијама

Парка , резервисаним само за највише краљичине служ­бенике, и на сваки начин био на услузи сваком по­јединачно и свима заједно. Q. Oliver је та ко постао много више од тренера на интер национал ном за да т ку – постао нам је пријатељ.

А учење, знање, вје­штине!?

Понијели смо пуне гла ве: провјежбаних ра­дионица, симулираних улога, разрађених сту­дија случаја… Гледали смо најбоље тренере На ционалне школе на дјелу, копирали фазоне

и форе, и све то похранили како бисмо једном, негдје, пренијели нашим колегама и колегиницама у управи Републике Српске…. На­жа лост трансфер је за сада ограничен на обу ке новозапослених у ре пуб­личкој управи, али смо спремни (“рачунајте на нас”) да активирамо на­ше акумулирано знање и искуство и пренесемо га ради бољег рада наше управе, наше земље и нашег друштва (мислите да нисмо дорасли задатку – те стирајте нас!)…

3

BEy

4

BEy

Поред стратешког по ло жаја,

ова ли јепа земља, си ја јући и да њу и ноћу на Малајском полуострву, „за падала је за око“ многим осва јачима и дуго би ла под стра ном до минацијом ев роп ских народа ­ Пор ту галаца, Холанђана, Бри та наца, те се тек го ди не 1957. из борила за сво ју пуну независност. Хин ду и зам и будизам су већ би ­ли раширени када је у земљу у 14. вијеку до­шао ислам, те постао пре­овла ђујућа религија ме ђу ста­новништвом које да нас броји око 27 милиона људи.

Све је то лијепо, али от куд још један Европљанин, ово­га пута из Републике Срп ске и Босне и Херцеговине, те као захвални полазник обуке из информационих технологија у овој лијепој и далекој азијској земљи?

Земља насмијаних људи и високих технологија

Крстарећи доступним из ­ворима за стручно уса врша­вање државних слу жбеника на интернету, уочио сам једну вео ма ин тересантну обуку: “Ме наџмент информа цио них те хнологија у јав ном сектору”

у Ма лезији. Ин форма цију о обуци сам пронашао на wеб сајту Министарства ино стра­них послова БиХ, а даље је текло само од себе – пријава, обавјештење да сам примљен на програм, авио карта и неопходне при преме за далеки пут. Овај, веома раскошан и добро ор га низован програм Владе Ма лезије, у трајању од мјесец дана, намијењен је обу­ци др жавних слу ж беника из свих органа уп ра ве те земље, али је ин те рнационализован те

прима државне служ бе­

ни ке раз них зема­ља свијета, међу којима је и БИХ. Програм пот пуно покрива трошкова превоза, смјештаја, обу ке и чак и џе парца (ни ја нисам штедио, све је по­трошено).

Како отићи? Вр ло ла ко, наиме по требно је пра ти ти када се објави по зив за аплицирање, уз тра же не ква ли­фикације и зна ње ен глес ког је зика (до­вољно је и со ли дно познавање), бићете изабрани, а виза за ову земљу нам није потребна. У Малезији ово је континуирана обука још од 1985. године и понавља се сваке године. Програм

се изводи у великом броју доб ро опремљених учионица, на најсавременијој опре ми. Укратко, имате на распола­гању све што вам може пасти напамет (видио, сур фао, ужи­вао).

Менаџмент инфор мационих

технологија у јавном сектору

Мој предмет интересо­ва ња био је Менаџмент ин­фор мационих техно логи ја у јавном сектору. Цијела обу ка

била је ба зи рана на се­гментима тог пројекта као што су: ИТ иницијативе, ИТ безбједност, националне ИТ стратегије, Стратегијско пла нирање ИС, E­учење, Уп ра вљање пројектима, ИТ ис тра живање у индустрији, e­Влада, Систем за упра в­љање знањем, Open Source политике и имплементације итд.

Е, сад вјерујте или не мојте, али много се радило и много

сам научио, што ми је помогло да тестирам своје до тадашње знање и искуство. Једноставно искористио сам прилику, и ево шта се де сило: освојио сам награду као најбољи и најактивнији учесник у гру ­пи, а по врх тога, мо ја група је

Дејан Мајкић 1

МАЛЕЗИЈА ­ “ЗЕМЉА СУНЦА И МЈЕСЕЦА“Куала Лумпур, 28. октобар ­ 21. новембар 2008. године

1 www.majkic.net

5

BEy

освојила на гра ду као нај боља у окви ру че ти ри ИТ под гру­пе. Вир туелни барјак по бједе ви јо ри на мом ра чу нару у канцеларији, а то се „високо котира” у свијету ИТ­а.

За оне које занима ква­литет обуке могу ре ћи да је систематична и квалитетна. Врхунска опрема, пре да вачи, организација. По томе се ви­ди колико ова земља придаје важ ности доброј и ефикасној др жа в ној управи. Искрено сам им захвалан за знање које су ми пренијели. Њи хо­ви ин ст ру к тори су врло пажљиво слушали на­ше представљање и дијелили сво ја иску­ства, да вали нам смјер нице за развој, своје контакте, изра­жавајући спремност да нам помогну и у трансферу знања, кроз обуке као што је била моја, и у им­плементацији уређаја и си стема које посједују, уко лико би то од њих за тражили (цијена се није помињала, стога вјерујем да су спремни да инвестирају у нас pro bo no).

Рад, рад, а шта је са за­бавом рећи ћете? Малајци то немају у дневном ра спо реду, помислићете? Ме ђу тим, програм обуке је пре д видио и значајан број из ле та и студијских по­сјета ин форматичким, архи те­тк тон ским и привредним чу­дима овог дијела свијета ­ Twin Towers, Cyber Security Malaysia, Data Center Management MAM­PU, Road Transport Department, Telekom Malaysia, Immigration Department, Uni versity Technol­

ogy Malaysia, Ди­стрибуција воде и гаса Ma laysia, Tanjug Pe le pas Port, Jo hor ­ гдје су нас упознали са ср цем ин фор­ма тичког дру ­ ш т ва у Ма лезији. Све функцио ни ше беспријекорно.

Малезија ­ земља вјечног љета

Малезија је прелијепа зе­мља вјечног љета, на смија них људи, необичних грађеви на, високих техно логија. Овдје сам упознао људе из разних ди­јелова свијета: од Кубе, Бар­

бадоса, Пакистана, Ира­

на, Сри Ланке, Филипина, Брунеја, Тајланда, Мексика, Непа ла, па све до Малауија, Танзани је и Зимбаб­веа, скупљени на једном мјесту, у Куала Лумпуру, у Национал­ном институту јавне управе Малезије ИНТАН ­ Букит Киа­ра, а са не кима од њих склопио нераскидива при­јатељства.

Поред неколи­ко градова у које сам имао прилику да обиђем, посеб­но желим да ис­такнем главни град ­ Куала Лумпур и град Малаку, који су ме одушевили својом архитекту­

ром и живописношћу. Купање на морској обали, у Straits of Malaka, је истински ужитак и провод, а у планинском дијелу Куала Лумпура смо имали при­лику посјетити њихов највећи хотел до којег смо дошли жи­чаром која је у једном смијеру дугачка 4 км и прелази пре­ко невјероватне тропске пра­шуме која представља праву дивљину у срцу града. У току излета по околини, упознава­ли су нас са малезијском, ки­неском и индијском културом. У аутобусу, као на екскурзији ­ увијек живо, пјевале су се пјесме са разних страна сви­јета и на разним је зи цима. Скроман допринос опу штају­ћој ат мосфери сам и сам дао, те пјевао пјес ме Aerosmith­a, Beatles­a, Elvis Presley­a и пар бучних народњака. Највећи

ап лауз сам добио за звијезде наше естраде.

Joш само нешто о храни…

Малезијска храна има спе цифичан укус, који ми у по четку није одговарао. Јелов­ници су богати рибом и морским плодовима, али и за чињеним со­совима “не по знатог”

по ријекла. Мо ж да сам због тога омрша вио пар килограма, али можда је то било и због спортских активности које смо имали у слободно вријеме, нпр. фуд бал, стони тенис пли­вање...

6

BEy

Na prvi pogled se čini da je oblast zdravlja i zdravstvene za­štite rezervisana samo za one kojima je medicina profesija, ali ipak nije tako. Veoma inspi­rativno iskustvo iz Ljetne škole za promociju zdravlja u Torontu naučilo me da se zdravlju može i treba pristupiti i malo drugačije.

Zdravlje je stanje ukupnog blagostanja, koje uključuje ne samo psihofizičko zdravlje, tj. odsustvo bolesti. Sa tim pristu­pom, u ljeto 2007. godine imala sam priliku učestvovati u Ljet­

noj školi za pro­

mociju zdravlja, koja se održavala u Centru za promo­ciju zdravlja Odsjeka za javno zdravlje Univerziteta u Torontu. Sve to zahvaljujući tome što sam bila aktivna saradnica u ok­viru sprovođenja projekta“ Mla­di i zdravlje na Balkanu“ (CIDA Balkan Youth and Health), koji veoma vodi računa o kompo­nenti ravnopravnosti polova u okviru pristupa zdravlju mladih. Grupa je bila sastavljena od 25 osoba različitih profesija, od kojih najviše iz oblasti medicine i psihologije, iz Srbije i Bosne i Hercegovine.

U Kanadu smo otputovali da se upoznamo sa konceptom

promocije zdravlja, koji je u Kanadi prisutan već više decenija i dio je akadem­skog programa. Ovaj kon­cept uključuje mnoge aktere i podrazumijeva da se u za­jednici moraju i mogu naći ino vativni načini unapređenja opšteg zdravlja i blagostanja svih. Ipak, i pored toga, prisutan je veliki broj beskućnika i mladih koji se odaju drogama i prosti­tuciji, mada su za svako divlje­nje napori svih tih malih i velikih „klinika“ u lokalnim zajednica ma koje se na različi te načine no se

sa ovim problemom, manje ili više uspješno. Tre­ba imati u vidu da ove „klinike“ nisu samo tipični domovi zdravlja ili bolnice kao kod nas. To mogu biti i usluge koje se pružaju u lokal­noj zajednici, od strane nevladinih organi zacija i slično, a za misao je da budu što više dostupne krajnjim korisnicima, od­

nosno ciljnim grupama, da budu „youth friendly“.

Posjetili smo više ovakvih or­ganizacija i klinika, vi djeli kako rade i na te renu, mnogi od njih izlaze na ulice i rade sa ranjivim grupama, kao što su ovisnici i mladi koji se bave prostitucijom. Za­divljuje ko ličina entuz­ijazma i profesional­nosti ovih ljudi, i žena i muškaraca, koji su svoju misiju vidjeli u tome da pomažu on­ima kojima je pomoć

potreb­na. Meni je bila veoma

interesantna organizacija koja pruža pomoć maloljetnim trud­nicama i majkama. Ove djevojke i mlade žene imaju kome da se obrate, da potraže psihološku pomoć, materijalnu i ljekarsku pomoć, da se druže i da dovode svoje bebe. Na taj način pomaže se ovim mladim majkama, pogo­tovo onima koje nemaju porod­icu, ili su odbačene od okoline. Ovdje takođe postoje programi rada sa očevima ove djece, kako bi pri hva tili svoje roditeljske

obave ze prema

Jelena Milinović, Gender centar Republike Srpske

LJETNA ŠKOLA ZA PROMOCIJU ZDRAVLJA

Toronto, 07­22. jula 2007. godine

7

BEy

nj i­ma i odgovornost

ko ja im time pripada.Naši domaćini i predavači,

Fran, Suzanne, Naim, Larry, Ken, Jennifer, Melisa i mnogi drugi bili su izuzetno zanimlji­vi, profesio nalni i inspirativni. Osim predava nja o strateškom planiranju i komunikacijskim stra te gijama, koja su bi la izu­zetno kori sna, posjetili smo mnogo organizacija, vidjeli smo koliko je za promociju zdravlja važno u kakvim us­lovima živite, kakvo obrazovanje vam je dostupno, da li im­ate igralište u svom naselju, da li su vam usluge dostupne na vašem jeziku (jer je Kanada pu na do seljenika). Kao je dan primjer na­veš ću SOS liniju za pomoć ženama žrtvama nasilja u porodici, koja je dostupna 24 časa dnevno na jezicima svih etničkih grupa koje žive u Ka­nadi.

Posebno moram da napome­nem da smo imali priliku upoznati se sa dr Carolyn Bennett, članicom Parla­menta i prvom ministarkom za javno zdravlje u Kanadi. Ona je bila jedna od lidera koji su pokrenuli i osnažili ovaj koncept i bi li smo im­presionirani njenim živo t nim i profe sionalnim iskustvom, pristupačnoš ću i velikim smi­slom za humor.

Naravno, za vrijeme boravka nismo samo učili, već smo se i do­bro provodili! Obilazili smo Toronto svakod­nevno, nakon naših redovnih obaveza. Iako je bi­lo ljeto, d n e v n e tempera­ture su

bile 26­27 stepeni, uveče nije bilo hlad­no, pa smo koristili svaku moguću pri­liku da vidimo što više. Čak su nas i na ulici zaustavljali da nas pitaju gdje se nalazi neka ulica, a mi smo odgovarali, bez greške! Od silnih obilazaka grada, svako veče smo se u hotel vraćali bolnih nogu, ali je i za to bilo lijeka: bazen

i džakuzi na 27. spratu

našeg hotela bili su otvoreni za goste do ponoći, što smo mi obilato ko­

ristili. Subotom uveče, naravno, kao i svi mladi ljudi, izlazili smo u noćne klubove, zahvaljujući našem poznaniku Kanađaninu koji se revnosno potrudio da nas upozna sa čarima noćnog života, sve do ranih jutarnjih

časova:­)

Posebno zadovoljstvo nam je bio izlet na Nijagarine vodo­pade, i to u pravim šestometar­skim limuzinama! Potrpali smo

se i uživali u vožnji, zatim u brodiću kojim smo ušli u čuvenu „potkovicu“, pa na ručku u Planet Holivudu. Sli­kanje kod spomenika Nikoli Tesli kao obavezno! Tog dana smo posjetili jednu veoma in­teresantnu vinariju, gdje smo probali i kupili veoma neobična vina koja se tamo proizvode, a obišli smo i jedan istorij­ski muzej/kompleks od stare nekadašnje tvrđave, koja još čuva duh tog vremena i otvore­na je za posjetioce.

Sve u svemu, veoma aktivne i za bavne dvije sed­mice, sa odlično organizovanim predavanj ima, dobrim „vannas­tavnim aktivnos­tima“ i lijepim poznanstvima i prijateljstvima!

8

BEy

БЕЏ: Колико си тежак јутрос?• мало, 75 кг

БЕЏ:Омиљени чај?• зелени

БЕЏ:Да ли си зимогрожљив?• не

БЕЏ:Број ципела?• 41 или 42

БЕЏ:Боја у коју би префарбао свијет?

• зелена

БЕЏ: Да ли је, по твом миш­љењу, Загор јачи од Блека?

• јесте, јер има сјекиру и Чика

БЕЏ: Зашто имаш мобилни?• да ме «нађу»

БЕЏ:Да ли си давалац крви / органа / сперме / косе?

• не (пс коса је сама «оти­шла»)

БЕЏ: Омиљена фигура у шаху?• краљица (дама)

БЕЏ:Да ли Бог вјерује у Тебе?• да

БЕЏ:Да ли си водио љубав прве брачне ноћи?

• да

БЕЏ:Омиљени стих у народној пјесми «Мали Радојица»?

• Кад је згледа Мали Радојица,лијевијем оком прогледује,деснијем се брком насмијава.А кад вид’ла Хајкуна ђевојка,она сними свилена јаглука,њиме покри Рада по очимаа да друге не виде ђевојке;

па је своме баби говорила:“Јадан бабо, не гријеши душе,већ носите сужња, закопајте!”

БЕЏ: Колико си књига украо?• мало

БЕЏ: Устајеш ли ноћу на WC?• да, водим свог Душана на

WC

БЕЏ: Шта обично сањаш у Ти­гровом часу (4 сата ују тро)?

• скијање

БЕЏ: Омиљена дрога?• музика

БЕЏ: Шта ти је на првом мје­сту: породица (љубав), омладина (феште), спорт (зној и феште)?

• породица ван конку рен ције

БЕЏ: Храниш ли птице?• то је посао којим се бави мој

син Душан

БЕЏ: Пси / мачке?• маце

БЕЏ:Да ли би се сликао наг за «Глориу»?

• не, бих!!!

БЕЏ: Склекови: 36, 72, 144 (по­двуци тачан одговор)?

• 36

БЕЏ:Волиш ли мирис бен зи на?• јако

БЕЏ: Да си по занимању глу­мац, у којем филму би радо глумио?

• Ивкова слава

БЕЏ: Спаваш ли без јастука?• кад ми га извуку

БЕЏ: Интересантни ожиљци?• лијева обрва – варичела;

глава тјеме – потреса мо­з га (карате); лијево ра ме – пад с мотора; десна нога – фудбал;...

БЕЏ:Гдје се по теби налази душа?

• између носа и пупка

БЕЏ:За крај остави нам PIN код телефона и банковне кар­тице?

• аха...

БЕЏ ти жели здравље, љу бав, наду и вјеру, остани свој...

СТАЛНА РУБРИКА БЕЏ-А: УСПЈЕШНИ МЛАДИ ЉУДИИНТЕРВЈУИСАО ЗА ВАС: САША САВИЧИЋ

НА ДОРУЧКУ СА... помоћником министра за породицу, омладину и спорт ­ Дариом Сандићем, дипл. правником.

● Рођен 01. 10. 1978. године у Градишци. Основну школу и гимназију завршио у Српцу. Правни факултет у Бањалуци уписао 1997. године, а на истом дипломирао 22. 10. 2002. године. Радио у основном суду и окружном суду у Бањалуци. Сретно ожењен и отац двоје дјеце.То је, драги наши читаоци, оно што можете сазнати на званичним страницама Министарства за породицу, омладину и спорт – званично ништа, јер у питању је жива душа, човјек који дише, воли, сања, смије се и плаче...зато је наш интервју степеница више у сазнању о нашем младом саговорнику...

THE END… ...овог броја, али не бацајте га иако је првo мачe, јер ако му дате времена и мало вашег сарадничког доприноса, преобразиће се у снажног лавића, који ће се већ у следећем броју позабавити новом актуелном темом – исхрана на радном мјесту!

Своје прилоге шаљите на горе задану тему броја, али и на било коју другу тему ­ хвалите, кудите, предложите нам на сљедећу е­пошту: bedz@adu.vladars.net; и не заборавите: носите и читајте с поносом свој ваш БЕЏ!!!