Чудеса електрицитета | Томислав Сенћански

106

^udesa elektricitetaTomislav Sen}anski

ilustrovaliMilan Pavlovi} i Jovan Ukropina

UrednikVladimir Mari}

likovno oblikovaweJelena Reqi}

lektorNevena ^ovi}

Za izdava~aQiqana Marinkovi}, direktor

izdajeKreativni centar, BeogradGradi{tanska 8tel.: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659e-mail: info@kreativnicentar.co.yuweb: www.kreativnicentar.co.yu

[tampaGrafiprof

tira`2.000

Copyright Kreativni centar 2007

ISBN978-86-7781-552-3

tel.: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659e-mail: info@kreativnicentar.co.yu

Copyright Kreativni centar 2007

^udesa elektriciteta

Veoma sam zahvalan prof. dr Svetislavu Smiqani}u, dipl. in`. elektrotehnike, na stru~noj pomo}i koju mi je

pru`io pri pisawu ove kwige.

Tomislav Sen}anski

Uvodebo je kao neki gigantski filmski ekran preko kojeg svakodnevno

prolaze stotine likova na~iwenih od oblaka od oblika koji li~e na kontinente do onih koji neobi~no podse}aju na qudska lica. Oluje, koje su neprekidno aktivne, remete miran hod oblaka. Tada nastaju stra{ne pojave, pred kojima se ~ovek ose}a malenim. To su muwe, koje izazivaju veliki strah kod svih `ivih bi}a.

Dugo je poreklo tih pojava bilo velika tajna. Zahvaquju}i trudu nau~nika otkrivena je wihova elektri~na priroda. Te se pojave i daqe prou~avaju. U ovoj kwizi opisana su neka od tih prou~avawa.

Kwiga ima dva dela. U prvom delu su na slikovit na~in predstavqena osnovna znawa o naelektrisavawu tela, pa se ~itaoci lako i brzo uvode u svet elektriciteta. U drugom delu govori se o elektricitetu u prirodi. Tu su i ~udne i uzbudqive pri~e koje }e biti interesantne qubiteqima nau~nopopularnih kwiga.

Sve u ovoj kwizi omogu}uje nam sticawe znawa jednostavni ogledi, neobi~ne pri~e, slikovito prikazivawe, bogate ilustracije

Na ~itaocu ove kwige je da presudi da li je korisno upotrebio svoje vreme.

Autor

N

I DEO

NaElEktrisavawE tEla

Feni~ani su bili ~uveni moreplovci i trgovci starog veka. Plovili su u daleke severne krajeve Evrope kako bi pokupili morsko zlato. [irili su fantasti~ne pri~e da bi }ilibaru {to vi{e podigli vrednost. Cena }ilibara tako je dostigla cenu zlata!

Mala pri~a o }ilibaru

re mnogo hiqada godina tlo severne Evrope prekrivale su ogromne ~etinarske {ume. Drve}u u tim preistorijskim {umama veliku {tetu nanosili su gladni insekti i gqivice. Borovi su rane le~ili lu~ewem `ute smole, koja je klizila niz wihovu koru i padala na zemqu.

Prohujale su stotine i hiqade godina. Prastare {ume su prestale da rastu, a smola se osu{ila i stvrdnula. Velike morske plime odnosile su `utu smolu, a talasi su je izbacivali na obalu.

Vekovima su qudi skupqali stvrdnutu smolu koju su talasi izbacivali na kopno. Izba~eni komadi bili su razli~ite veli~ine. Neki su bili te{ki i preko tri kilograma. Ta stvrdnuta smola nazvana je }ilibar.

P

U staroj Gr~koj se verovalo da je }ilibar okameweni sun~ev zrak.

]ilibaru je vrednost davala `uta boja. Bilo ga je i prozirnog poput vode, belog kao kreda, zelenkastog, crvenkastog i tamnocrvene boje krvi. Ve{ti trgovci su pomo}u vrelog uqa mewali boju komadi}ima }ilibara u skladu sa `eqama kupaca. Od }ilibara su izra|ivani

razni ukrasni predmeti. Qudi su se wime rado kitili.

Oko vrata su nosili ogrlice od svetlucavog }ilibara,

veruju}i da ih on {titi od bolesti. Estetske vrednosti }ilibara zadr`ale su se do

na{ih dana. Nakit od ove stvrdnute smole i daqe se

ceni, ali }ilibar danas ima i tehnolo{ki i nau~ni zna~aj.

U nekim komadima }ilibara zadr`ali su se ostaci biq-nog i `ivotiwskog sveta iz vremena kada je }ilibar nastao. O~uvanost tih osta-taka je fascinantna, {to je dana{wim nau~nicima omogu}ilo da zavire daleko u pro{lost. U [paniji su 2003. godine otkriveni osta-ci paukove mre`e stare 110 miliona godina! To dokazuje da su ovi lovci insekata postojali jo{ u vreme dinosaurusa.

Istorijski gledano, }ilibar je najva`niju ulogu imao u otkrivawu elektriciteta. Re~ elektricitet vodi poreklo od re~i elektron, {to je naziv kojim su Stari Grci ozna~avali }ilibar. Jo{ tada qudi su znali da }ilibar protrqan o sukno ima sposobnost da privla~i lagana tela.

Vilijam Gilbert, engleski lekar i prirodwak, izvodio je u XVI veku eksperimente s }iliba-rom. Protrqao bi }ilibarsku {ipku tkani-nom i pribli`io je laganoj igli koja je mogla da rotira. Na osnovu ja~ine privla~ewa igle grubo je procewivao koli~inu elektriciteta na }ilibaru. Osim s }ilibarom, Gilbert je izvodio eksperimente i s drugim materija-lima. Na osnovu toga da li igla skre}e utvr|ivao je prisustvo naelektrisawa na telu.

re~ }ilibar je persijskog porekla, a u srpski jezik je u{la preko turskog. Na persijskom jeziku }ilibar ozna~ava ono {to privla~i slamu, truwe, insekte

U staroj Gr~koj se verovalo da je }ilibar okameweni sun~ev zrak.

Elektricitet korica Final zElektricitet korica FinalElektricitet