2 TRGOVINA I TRGOVINSKA POLITIKA

PREDMET II GODINE, 2010/11.: MEĐUNARODNA EKONOMIJA I

FINANSIJE

“Trgovina i trgovinska politika”• Predavač:

mr Srđan Blagojević

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA – ČAČAK

03.03.2011.

Trgovina je razmena direktnim putem ili putem sredstva razmene

Predstavlja vezu između proizvodnje i potrošnje

Najčešći problemi savremene trgovine vezani su za asortiman, trendove, zalihe, tržište, transport i distribuciju, skladištenje i čuvanje

Deli se na unutršnju, unutar iste države, i spoljnu

Međunarodna trgovina je opterećena merama trgovinske politike: carine, kvote, dozvole, devizna kontrola.

POJAM TRGOVINE

Trgovinska politika predstavlja skup pravila, normi i aktivnosti jedne države u cilju upravljanja tokovima trgovine i plaćanja

Uloga države je u stvaranju makroekonomskog ambijenta za obavljanje trgovine

Slobodan promet roba i usluga podrazumeva podsticanje konkurencije i tržište sa povećanim obimom trgovine odnosno proizvodnje i potrošnje

Država treba da u malom broju slučajeva utiče na cene

Npr. izvoz pšenice

TRGOVINSKA POLITIKA

Tržište predstavlja mesto gde se susreću ponuda i potražnja

Tržište je stalan i organizovan oblik dovođenja u kontakt ponude i potražnje roba i usluga

Struktura tržišta može biti sa potpunom i nepotpunom konkurencijom

Tržišta nepotpune konkurencije su monopol, monopolistička konkurencija, duopol, oligopol, monopson, oligopson, kartel i dr.

TRŽIŠTE I TRŽIŠNA STRUKTURA

Monopol je oblik nesavršene konkurencije gde se pojavljuje veliki broj kupaca na strani tražnje a samo jedan proizvođač na strani ponude

Bilateralni monopol predstavlja oblik nesavršene konkurencija kada se na strani ponude i potražnje pojavljuju po samo jedan subjekat

Kvazimonopol je oblik nesavršene konkurencije gde postoji jedan prodavac i mali broj kupaca

MONOPOL

Postoje četiri vrste Monopola:

Prirodni – vodovod, gasovod...Zakonski – telekomunikacije, struja...Ekonomski – koncentracija kapitalaOktopodski – kombinacija gore navedenih

MONOPOL

Veliki broj privrednih subjekata prodaje slične proizvode u određenoj privrednoj grani

Ovo je oblik nepotpune konkurencije koji karakteriše nedostupnost informacija o proizvodima i tržišnim uslovima

Tržnja je elastična a promena cene jednog proizvođača utiče na cene drugih

Ovaj oblik tržišne strukture je bliži potpunoj konkurenciji nego monopolima

MONOPOLISTIČKA KONKURENCIJA

Ovo je oblik nesavršene konkurencije gde postoje samo dva subjekta ponude i javlja se u granama privrede gde je ulazak na tržište veoma težak

Karaktereistika ovog modela, koji se naziva i Bertranov, je da se proizvodi i usluge mogu prodavati i po cenama nižim od proizvodnih samo da bi se sprečio ulazak konkurencije na tržište

Oligopol – nekoliko proizvodnih subjekata kontrolišu ukupnu ponudu – primer tržište automobila

Oligopoli mogu biti i tajni

DUOPOL I OLIGOPOL

Monopson je oblik tržišne konkurencije u kome postoji više proizvođača a samo jedan kupac

Ovoj oblik nesavršene konkurencije karakterističan je u poslovima u kojima se država javlje kao kupac

Oligopson karakteriše prisustvo samo nekoliko kupaca na strani potržnje

U ovom obliku tržišne strukture svaki kupac ima moć da utiče na cenu

MONOPSON I OLIGOPSON

Kartel je oblik tržišne strikture po svojim karakteristikama identičan oligopolu ali sa dogovorom ponuđača o visini cena

Cilj je maksimiziranje cena i ograničenje količina

Karakteristika ovog modela je da je proizvodnja ograničena

OPEC (Organization of Petrol Exporting Countries)

KARTEL

Da bi se umanjili efekti Monopola i drugih oblika nepotpune tržišne konkurencije država može da preduzme niz mera od kojih su najčešće: Donošenje anti monopolskih zakona, ohrabrivanje konkurencije, kontrola cena, oporezivanje...

AKTIVNOSTI DRŽAVE

Spoljna trgovina zavisi od:Spoljne politikeNivoa ekonomske razvijenostiOpštih ekonomskih ciljevaVeličine zemljePrivrednih i drugih resursa

Suficit i deficitAko je izvoz veći od uvoza – suficitAko je uvoz veći od izvoza - deficit

SPOLJNO TRGOVINSKA POLITIKA

Spoljna trgovina je šansa za svaku nacionalnu ekonomiju i zaokruženu ekonomsku regiju da racionalnije koristi raspoložive resurse, u skladu sa tražnjom na svetskom tržištu, koja je uvek veća od tražnje na nacionalnom ili regionalnom tržištu.

Osvajanje što bolje pozicije na svetskom tržištu i ostvarivanje što većeg profita na njemu, postalo je strateško opredeljenje svake savremene nacionalne ekonomije i njenih tržiših aktera.

SPOLJNA TRGOVINA

U sistemu tržišne ekonomije, u svetskim razmerama, najviše odluka o konkretnim spoljnotrgovinskim poslovima donose preduzeća, slobodno i samostalno, a ne države (vlade).

Međutim, vlada nijedne države u svetu nije se odrekla paternalističkog (očinskog) odnosa prema svojim preduzećima u vršenju izvoznih i uvoznih poslova.

ZNAČAJ SPOLJNE TRGOVINE

Državni organi su zadržali pravo da utvrđuju spoljnotrgovinsku politiku, mere, instrumente i režime kojima se u znatnoj meri utiče na obim, dinamiku, pravce i strukturu izvozno-uvoznih poslova, da nadgledaju tokove izvoza i uvoza roba i usluga, da podstiču ili usporavaju određene uvozne ili izvozne transakcije, da uvode carine, da utvrđuju robne kontingente, da propisuju carinske procedure i druge protekcionističke mere.

ZNACAJ SPOLJNE TRGOVINE

redovan izvoz i uvoz dobara i usluga; intra-firm trgovina; inter-firm trgovina; „vezana“ trgovina (kompenzacioni poslovi,

barteri i sično); i specifični spoljnotrgovinski poslovi (lizing,

franšizing, faktoring, forfeting i dr.).

OBLICI SPOLJNE TRGOVINE

“Vezani” spoljnotrgovinski poslovi su oni poslovi u kojima se uvoz jednih roba i usluga vezuje za izvoz drugih roba i usluga, i obrnuto.

U spoljnotrgovinskoj praksi se susreće više oblika “vezane“ trgovine:

Klasični barter; Savremeni barter; Kontrakupovine; Offset aranžmani; Buy - Back aranžmani; Poslovi prethodne kupovine; Klirinški poslovi.

POSLOVI “VEZANE” TRGOVINE

Poslovi dorade i prerade;Lizing poslovi;Šering poslovi;

Franšizing poslovi;Faktoring poslovi;Forfeting poslovi;

Reeksportni poslovi.

SPECIFIČNI SPOLJOTRGOVINSKI POSLOVI

HVALA NA PAŽNJI!JOŠ DVA KORAKA DO DANAŠNJEG USPEHA!