Efikasnost tržišta, tržišni “neuspeh” i uloga države

EFIKASNOST TRŽIŠTA, TRŽIŠNI “NEUSPEH” I ULOGA DRŽAVE

Tržište savršene konkurencije efikasno alocira resurse, tako da je ekonomija na granici proizvodnih mogućnosti. Međutim, postoji mnoštvo uzroka koji onemogućavaju efikasnost potpune konkurencije, tj., dovode do tržišnog neuspeha. 1

EFIKASNOST TRŽIŠTA, TRŽIŠNI “NEUSPEH” I ULOGA DRŽAVE

Tržišni neuspeh postoji kada tržište, prepušteno samo sebi, ne uspeva da izvrši efikasnu alokaciju resursa, uzrokujući neefikasnu proizvodnju ili potrošnju. Najvažniji uzroci neefikasnosti tržišta su nepotpuna konkurencija nepotpuna konkurencija (tržišna moć), eksternalije i javna (tržišna moć), eksternalije i javna dobra.dobra. 2

Nesavršena konkurencijaNesavršena konkurencija se javlja, kao što je već naglašeno, kada kupac ili prodavac poseduju tržišnu moć,odnosno mogu uticati na cenu dobra. Nesavršena konkurencija dovodi do cena koje podižu troškove i smanjuju kupovine potrošača ispod efikasnih nivoa. 3

Model previsoke cene i preniske proizvodnje obeležje je nesavršenosti povezanih s imperfektnom konkurencijom. Krajnji slučaj nesavršene konkurencije je monopolistamonopolista – samo jedan ponuđač koji sam određuje cenu određenog dobra ili usluge. 4

Država konkurenciju štiti antimonopolskim zakonima, Ipak, najvažnija mera protiv nesavršene konkurencije je otvaranje tržišta konkurentima, bilo domaćim ili stranim.

5

Druga vrsta neefikasnosti javlja se kad postoje prelivanja ili eksternalije koja uključuju nedobrovoljno nametanje troškova ili koristi. EksternalijeEksternalije (ili efekti prelivanja) javljaju se kad preduzeća ili ljudi drugima nameću troškove ili koristi izvan tržišta. Države se danas češće brinu za negativne nego negativne nego za pozitivne eksternalije.za pozitivne eksternalije. 6

Krajnji primer pozitivne eksternalie su javna dobra.

Javna dobra su robe u kojima mogu uživati svi i niko ne može biti isključen.

7

Države imaju tri glavne ekonomske funkcije u tržišnoj ekonomiji:

- povećavanje efikasnosti, - unapređenje jednakosti i - jačanje makroekonomske stabilnosti i

rasta. Države povećavaju efikasnost

unapređujući tržišnu konkurentnost, smanjuju eksternalije poput zagađenja i obezbeđujući javna dobra.

8

Države promovišu jednakost korišćenjem poreza i programa rashoda kako bi preraspodelile dohodak određenim grupama.

Države jačaju makroekonomsku stabilnost i rast – smanjenjem nezaposlenosti i inflacije i podsticanjem ekonomskog rasta – putem fiskalne politike i monetarne regulacije.

9

Označavanje nejednakosti u raspodeli dohotka kao tržišni „neuspeh“ predstavlja jasan primer nerealnih očekivanja, jer tržište po definiciji stvara najednakost, kao posledicu razlika u efikasnosti.

10

Od svojih početaka kapitalizam su mučili povremeni napadi inflacije (rastućih cena) i recesije (visoka nezaposlenost). Ta su kolebanja poznata kao poslovnu ciklusiposlovnu ciklusi. Tržišna samoregulacija poslovnih ciklusa bila je jedna od zabluda neoklasične ekonomske škole do Velike depresije.

11

Metodi i instrumenti državne Metodi i instrumenti državne intervencije u ekonomijiintervencije u ekonomiji

Značaj podrške države konkurentskim sektorima, stvaranje uslova za priliv stranog kapitala, pružanje finansijskih i poreskih olakšica – primer podrške Francuske države programima u oblasti elektronike i informatike.

12

Uloga i značaj institucija koje deluju na povećanje kvaliteta i efikasnosti ekonomije.

13

Čak i u situacijama kada tržišni mehanizam funkcioniše na najefikasniji način, to ne predstavlja garanciju da se neće proizvesti pogrešan ishod – nejednakosti u raspodeli.

Suočavanje tržišne ekonomije sa privrednim poremećajima, zbog čega je neophodna državna intervencija. 14

Uloga države u otklanjanju tržišnih neuspehaUloga države u otklanjanju tržišnih neuspeha

15

Tržišni neuspesi Delovanje države Oblici državne politikeNeefikasnost

Monopol

Eksternalije

Javna dobra

Posredovanje na tržištu

Posredovanje na tržištu

Podsticaj pozitivne del.

Antitrustovski zakoniZakonska regulativaOdbrana

NejednakostNeprihvatljive nejednakosti u raspodeli

Preraspodela dohotka Progresivno oporezivanje

Programi pomoći

Makroekonomski problemi

Privredni ciklusi

Spor ekonomski rast

Stabilizaciona makroekonomska politika

Stimulacija rasta

Monetarna politikaFiskalna politika

Ulaganje u obrazovanjeSmanjenje deficita i povećanje štednje

16

PREDNOSTI I OGRANICENJA TRZISTA

PREDNOSTI: Slobodno konkurentsko tržište predstavlja ekonomsku osnovicu političkog pluralizma. Pojedinci slobodno deluju kao homo oeconomicus i homo politicus.

17

Dominacija tržišta u privredi oslobađa državu ekonomskih zadataka regulacije i usmerava je na ostvarivanje funkcija u sferi zakonodavne, sudske i izvršne vlasti.Tržište omogućava postizanje optimuma po Pratovom kriterijumu stanja u kome niko ne može poboljšati svoj položaj, a da istovremeno to ne znači pogoršavanje položaja drugog.

18

OGRANIČENJA: Ne postoji slobodna konkurencija i obilje tačnih jeftinih informacija potrebnih za funkcionisanje tržišta. Cena kao tržišna kategorija ne internalizuje sve troškove, već se mnogi troškovi prevaljuju na društvo i prirodnu sredinu.

19

Većini potrošača su nepoznate prednosti i nedostaci pojedinih dobara koja se nude na tržištu . Teško je postići ravnotežu u uslovima fiksiranih cena prema monopolističkom načelu zidanja troškova.

20

Dodatni nedostaci tržišta su i opšta javna dobra koja ne mogu biti obezbeđena pomoću tržišta, gde odlučujuća uloga ne pripada tržištu, već državi.

Hvala na pažnji !

21

TRAŽNJA I PONUDA

PREDAVANJE 4

Prof. dr Zoran Milenković

22

23

Tražnja je ona količina proizvoda koju su potrošači spremni da kupe po odgovarajućoj ceni.Najbitnije vrste tražnje su:

1. Platežno sposobna tražnja - je količina proizvoda koju potrošači potencijalno mogu da kupe po datim cenama.

2. Efektivna tražnja - je količina proizvoda koju će potrošači stvarno tražiti i kupiti u datom vremenu.

24

Faktori koji deluju na obim i strukturu tražnje su:

1. Sistem potreba2. Dohodak3. Cene

POJAM, KRIVA I FAKTORI TRAŽNJE

Model ponude i tražnje povezuje dva važna koncepta: krivu ponudekrivu ponude (pokazuje odnos između cene dobra i ponuđene količine u obliku grafikona) i krivu tražnjekrivu tražnje (pokaziije odnos izmeđii cene dobra i tražene količine u obliku grafikona).

25

POJAM, KRIVA I FAKTORI TRAŽNJE

Imajući na umu da su količina (Q) i cena (P) obrnuto povezane, tj. količina raste koda cena opada, tada kriva tražnje ide prema dole i to svojstvo se zove Zakon opadajuće tražnje.

26

27

Zakon tražnje tvrdi, uz pretpostavku da je sve ostalo nepromenjeno, da se tražena količina nekog dobra povećava kada opada cena tog dobra, i obrnuto – smanjuje se kada raste cena istog dobra.

28

ANALIZA TRAŽNJE

TražnjaTražnja je količina dobara i usluga koje kupci žele da kupe po tržišnoj ceni.

Što je viša cena nekog dobra ljudi će ga Što je viša cena nekog dobra ljudi će ga manje kupovati i obrnuto - što mu je manje kupovati i obrnuto - što mu je niža cena više će se kupovatiniža cena više će se kupovati, uz ostale nepromenjene uslove.

29

ANALIZA TRAŽNJE Odnos cena i količina dobara koja se kupuju nazivamo

tražnjom, odnosno krivom tražnje. Tabela predstavlja hipotetički primer tražnje za pšenicom.

Tražnja za pšenicom Cena

(€ po mtc) Tražena količina

(milion mtc godišnje) P QD A B C D E

5 4 3 2 1

9 10 12 15 20

Tražnja stavlja u odnos količinu i cenu

Po svakoj tržišnoj ceni potrošači će hteti kupiti određenju količinu pšenice. Kako pada cena pšenice, tako raste tražena količina pšenice i obrnuto.

30

31

Opšti zakoni tražnje su sledeći:

1. Kurno-Maršalov: tražnja robe x zavisi od cene te robe: Tx = f (px)

2. Valrasov: tražnja jedne robe zavisi od cene svih ostalih roba: T = f (p1, p2,

…,pn)

32

3. Hiks-Alenov: tražnja jedne robe zavisi od cene ostalih roba i dohodka: T = f (p1, p2,…,pn, D)

4. Mur-Šulcov: tražnja jedne robe zavisi od cene ostalih roba,dohodka i vremena: T = f (p1, p2,…,pn, D, t)

KRIVA TRAŽNJE

je grafički prikaz tražnje.Kriva ima negativannegativan nagib dole od

severozpada ka jugoistoku. Ovo važno svojstvo zove se zakon opadajuće zakon opadajuće tražnjetražnje. .

Ovaj odnos između količine koja se potražuje i cene možemo napisati u obliku jednačine: QQDD=Q=QDD(P)(P)

33

KRIVA TRAŽNJE

5

4

3

2

1

5 10 15 209 12

A

B

C

D

E

D

DP

0 Q

34Slika br. 4-2. Prema dole nagnuta kriva tražnje izražava odnos tražene količine i cene.

Svaka promena koja povećava količinu proizvoda od pšenice koju kupci traže da kupe po datoj ceni, pomera krivu tražnje iz položaja D, D udesno u D1,D1 (

Svaka promena koja smanjuje tražnju proizvoda od pšenice koju kupci žele da kupe po datoj ceni, pomeraju krivu tražnje ulevo, iz položaja D,D u D2,D2 ( ).

35

POMERANJE KRIVE TRAŽNJE

Cen

a pr

oizv

oda

od p

šeni

ce

Količina proizvoda od pšeniceQ

P

D2

D

D1

D2 D D136

Svaka promena koja povećava količinu proizvoda od pšenice koju kupci traže da kupe po datoj ceni, pomera krivu tražnje iz položaja D, D udesno u D1,D1

Svaka promena koja smanjuje tražnju proizvoda od pšenice koju kupci žele da kupe po datoj ceni, pomeraju krivu tražnje ulevo, iz položaja D,D u D2,D2

TRAŽENA KOLIČINA SE SMANJUJE, KAKO JOJ CENA

RASTE - RAZLOZIEfekat supstitucijeEfekat supstitucije

Čim se cena nekog dobra povećava, potrošač odlučuje da to dobro supstituiše nekim drugim sličnim dobrom. Na primer, ako se povećava cena svinjskog mesa, konzumiraće se više pilećeg mesa. 37

Efekat dohotkaEfekat dohotka Ovaj razlog dolazi do izražaja u

uslovima rasta cena, jer rastom cena svako postaje siromašniji ako ostali uslovi ostaju nepromenjeni. Na primer, ako se udvostruče cene benzina, a svako ko koristi benzin za vožnju automobila ima manji dohodak, usloviće se smanjena potrošnja benzina i ostalih dobara.

38

TRAŽENA KOLIČINA SE SMANJUJE, KAKO JOJ CENA

RASTE - RAZLOZI

KomplementarnostKomplementarnost Dobra su komplementarna kada porast cene jednog dobra dovodi do pada tražnje za drugim dobrom. Na primer, automobili i benzin

39

Specifični - specijalni elementiSpecifični - specijalni elementi,, na primer vreme, utiču na veličinu tražnje. Na primer, ako je kišno vreme odlika

neke klime, povećava se tražnja za kišobranima,

visoki snežni pokrivač u skijaškim centrima utiče na povećanu tražnju za skijama, a temperatura na moru utiče na povećanu tražnju dasaka za jedrenje.

40

PROMENA TRAŽNJEPROMENA TRAŽNJENeto efekat promeneNeto efekat promene u uticajima koji se krije iza

tražnje nazivamo povećanjem ili smanjenjem povećanjem ili smanjenjem tražnjetražnje..

Povećanje tražnje za pšenicom prikazano je na sledećoj slici kao pomeranje krive tražnje udesno, u položaj D’D’ , pano (a), ili ulevo, pano (b) u polozaj D’D’ , kada se

smanjuje platežno sposobna tražnja odnosno nivo dohotka.

41

PROMENA TRAŽNJE

42

Povećanje i smanjenje tražnje za pšenicomPovećanje tražnje za pšenicom, ako ostale stvari ostaju

nepromenjene, uslovljeno je smanjenjem cena, panel (a), dok je smanjenje tražnje uslovljeno rastom cena, panel (b)

PROMENE KRIVE TRAŽNJE

POTROŠAČI POTRAŽUJU MANJE PRI SVAKOM NIVOU CENE (D’’)

POTROŠAČI POTROŠAČI POTRAŽUJU VIŠE POTRAŽUJU VIŠE PRI SVAKOPRI SVAKOMM NIVOUNIVOU CENE (D’)CENE (D’)

43

P

Q

D’’

D

D’

ANALIZA PONUANALIZA PONUDEDEPonuda Ponuda predstavlja količinu nekog dobra koju su preduzeća voljna da proizvedu i ponude u određeno vreme, na određenom mestu, po određenim cenama.

44

PonudaPonuda, za neko dobro, pokazuje odnos odnos između njegove tržišne cene i količine između njegove tržišne cene i količine tog dobra koju su proizvođači voljni tog dobra koju su proizvođači voljni prizvesti i prodati,prizvesti i prodati, uz pretpostavku da ostale stvari ostanu nepromenjene, posebno troškovi proizvodnje. Ovu odliku možemo nazvati zakon zakon ponudeponude.

45

Ponuda je količina dobara i usluga koje prodavci žele da prodaju po određenoj, odnosno bilo kojoj realnoj ceni.

Ponuda pšenice Cena

(€ po mtc) Količina koja se nudi

(milion mtc godišnje) QS P QS A B C D E

5 4 3 2 1

18 16 12 7 0

46

Ponuda povezuje ponuđenu količinu sa cenomTabela prikazuje pri određenom nivou cena, količinu pšenice koju

proizvođači žele da proizvedu i prodaju. Uočite direktnu ili pozitivnu vezu između cene i količine koja se nudi. Viša cena - veća ponuda, niža cena –

manja ponuda

KRIVA PONUDEnagib krive ponude prema gore i prema desno. Kriva ponude pokazuje odnos

između cene (P) i količine ponuđene robe Qs, dok ostale stvari ostaju nepromenjene.

Ovu vezu možemo napisati i u obliku jednačine: Qs=QS (P).

P

0Q

1

2

3

4

5

5 10 15 20

Količina pšenice (milioni mtc godišnje

Cena

pše

nice

(€ p

o m

tc)

E

D

C

B

A S

Troškovi proizvodnje

18

47

PONUDA

48

100 200 300 400 500 600količina

0

10

20

30

40

50cena

Ponuda

Povećanje cena...

Povećava količinu ponude.

ANALIZA PONUDE

Ključna determinanta ponude jeste veličina troškova proizvodnje.veličina troškova proizvodnje. Kada su troškovi proizvodnje nekog

dobra niski u odnosu na tržišnu cenu, proizvođači ostvaruju profit i nude veliku količinu tih dobara.

49

I obrnuto, kada su troškovi proizvodnje visoki u odnosu na cenu, preduzeća nemaju inetresa, jer nema profita, i proizvode malo ili jednostavno napuštaju takvu proizvodnju.

Na veličinu troškoa deluju troškovi tehnologije, inputi, vladine regulative tehnologije, inputi, vladine regulative itd.itd.

50

ANALIZA PONUDE

51

Povećana i smanjena ponuda automobilaPovećanjem cena povećava se ponuda automobila, ako ostale stvari ostaju nepromenjene, panel (a), a smanjenjem cena smanjuje se ponuda automobila, panel (b)

PROMENE KRIVE PONUDE

PREDUZEĆA NUDE MANJE PRI SVAKOM NIVOU CENE (S’’)

PPREREDUZEĆA DUZEĆA NUDE VIŠE PRI NUDE VIŠE PRI SVAKOSVAKOM M NIVOUNIVOU CENE CENE (S’)(S’)

52

P

S’’

Q

SS’

INDIVIDUALNA I TRŽIŠNA TRAŽNJA I PONUDA

Definicija tražnje kao količine nekog dobra koja se traži pri određenoj ceni odnosi se na individualnu, ali i na tržišnu tražnju. Razlika je u tome što tržišna tražnja predstavlja zbir individualnih tražnji, odnosno ukupnu količinu nekog dobra koja su svi kupci spremni da kupe pri određenoj ceni. 53

INDIVIDUALNA I TRŽIŠNA TRAŽNJA I PONUDA

Tržišna kriva tražnjeje zbir pojedinačnih krivih tražnje pri svakoj ceni. To najbolje ilustruje sledeća slika koja pokazuje kako treba horizontalno zbrajati individualne krive tražnje da bi se dobila tržišna kriva (D,D). 54

Nju najčešće koristimo kada analiziramo tržište. Kriva tržišne tražnje pokazuje kako se ukupna tražena količina menja kada se menja cena tog dobra, a svi ostali faktori ostaju nepromenjeni.

55