Gramatika 4 Razred

ATRIBUT

ZAMENICE

NEPROMENLJIVE VRSTE RECI

BROJEVI

ATRIBUT

Atribut je imenski dodatak koji blize odredjuje imenicu uz koju stoji.

On kazuje osobinu,

pripadanje,

kolicinu

ili

broj onoga sto znaci imenica uz koju stoji.

Najcesce je to...

GLEDAJTE VESELE NOGE!

ATRIBUT

ATRIBUTSKU SLUZBU OVDE

VRSI PRIDEV

Pridev…

GLEDAJTE NASE NOGE!

ATRIBUT

ATRIBUTSKU SLUZBU OVDE VRSI ZAMENICA

pridevska zamenica...

DOLAZI I PETI IGRAC!

ATRIBUT

ATRIBUTSKU SLUZBU OVDE VRSI BROJ

ili broj….

ali moze biti i imenica…….

TO JE MUZIKA MAJSTORA!

ATRIBUT

ATRIBUTSKU SLUZBU OVDE VRSI IMENICA

LJUDI VESELIH NOGU UZIVAJU!!!!

ATRIBUT ATRIBUT

ATRIBUTSKU SLUZBU OVDE VRSI I IMENICA I PRIDEV

…. pa i citav izraz

U ovom primeru vidimo dve imenice i dva atributa:

Skakutanje

psasrecnog (ATRIBUT + IMENICA )

IMENICA = ATRIBUT

Evo jos nekoliko primera:

Nasa skola je nova.—

Tri leptira lete nad cvetnom livadom. —

Moje knjige su uredne. —

Uranila lepota devojka. —

Sreo starca duge sede brade. —

Sumori Dunav plav. —

ZAMENICE

Заменице су променљива врста речи.

Оне упућују на лица, ствари, особине, односно замењују именице .

Zамеnicе zамеnjuјu iмеnicе. U rеcеnici su sамоsтаlnе, а vrsе, najcesce, sluzbu subјекта.

Личне заменице

Личне заменице имају род …

мушки

женски

и средњи

… и број …

једнина

и множина

Једнина:

1. ја

2. ти

3.он (мушки род),

она (женски род),

оно (средњи род)

Множина:

1. ми

2. ви 3. они (мушки род),

оне (женски род),

она (средњи род)

Licne zamenice kao promenljive reci-

OVO SAM JA…

A TO STE VI…

ALI……

JA VIDIM VAS

I MI VIDIMO TEBE!

JA

MENE

MENIMENE

SA MNOM

O MENI

Непроменљиве врсте речи

У српском језику постоји десет врста речи.

Од тих десет пет је променљивих, а пет непроменљивих.

Непроменљиве врсте речи:

Прилози

Предлози

Везници

Узвици

Речце

Prilozi oznacavaju mesto, vreme, nacin.

Primer: mnogo,

vrlo,

ovde,

onde,

sada,

juce,

...

Прилози

Predlozi se ne menjaju, stoje uz imenice kada su one u odredjenim padeznim oblicima:

na,

uz,

pokraj,

kraj,

sa.

Предлози

Veznici su nepromenljive reci koje sluze za

oznacavanje veze medju pojedinim recima u

recenici, kao i medju recenicama.

Везници

i, pa, ali,

da, dok, jer,ako, kada, vec,

dakle, posto, kako.

Recce (partikule) cine posebnu vrstu reci.

Bliske su prilozima i veznicima;

za razliku od njih, mnoge recce izrazavaju

licni stav govornika prema onome sto se

iznosi recenicom. Spadaju u nepromenljive

reci.

Речце

дa и нe,ли, да ли, зар; нека; aлa; међутим, пак; дакле; само, једино; кao; сигурно,наравно, зацело, дакако, вероватно, ваљда, можда, нипошто, уистину, заиста, збиља; управо, баш; бар; ево, ето, ено;

Речце

BROJEVI

Бројеви су делимично променљиве речи.

Деле се на

основне (један, два, три..)

редне (први, други, трећи...)

збирне (двоје, троје, четворо...).

Редни бројеви се обавезно мењају

кроз падеже (као именице, заменице и

придеви):

први, првог(а), првом(е);

сто осмога, сто осмоме...

Основни број један се такође обавезно

мења кроз падеже (један, једнога,

једноме...).

Писање бројева

Основни и редни бројеви могу се

писати цифрама:

1, 2, 3, 4... 1. 2. 3. 4... (I, II, III, IV),

али збирни се могу писати само

словима (двоје, троје, четворо...).

Иза редних бројева пише се тачка

уколико су написани

арапским цифрама (1. 2...)

Такође, број 600, словима можемо писати као

seststo или sest stotina.

Распрострањена је грешka sesto.

sesto је заправо VI тј. 6. (нпр. село) по реду.