Pivo koje se stavlja u promet mora: da je bistro i bez...

Pivo koje se stavlja u promet mora:

• da je bistro i bez taloga• da je odre đene boje (karakteristi čne za datu vrstu piva)• da je tipi čnog mirisa i ukusa• da sadrži najmanje 3 g/l CO 2• da ima pH vrednost do 5 jedinica

2• da ima pH vrednost do 5 jedinica

Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za pivo. Službeni list SCG 36/2004 i 39/2005 i Sl. glasnik RS 43/2013.

U zavisnosti od sadržaja ekstrakta slada , u promet se stavlja pod nazivom:

- pivo , sadrži 5-13,5% m/m ekstrakta- specijalno pivo, sadrži 13,5-16% m/m ekstrakta- jako pivo, sadrži najmanje 16% m/m ekstrakta

Prema sadržaju alkohola , razlikuje se:Prema sadržaju alkohola , razlikuje se:

• bezalkoholno pivo, sadrži najviše 0,5% v/v alkohola• lako pivo, sadrži najviše 3% v/v alkohola• standardno pivo , sadrži 3-5% v/v alkohola

Razlikuju se još i jaka piva sa preko 5% i je čmena piva sa preko 8% alkohola

� svetla piva, čiji je intenzitet boje do 30 EBC jedinica

� tamna piva, čiji je intenzitet boje od 30

Podela piva prema boji :

intenzitet boje od 30 EBC jedinica

EBC (European Brewing Convention Unit) predstavlja međunarodnu jedinicu boje za pivo

� pivo sa niskim sadržajem uglj. hidrata (najviše 7,5 g/l)

� “mutno” pivo, proizvedeno po specijalnom tehnološkom postupku

� piva sa dodacima: vo ćni sokovi, tekila, OBP

Vrsti piva ima na hiljade, jer su posledica kombinacije:

razli čitih žitaricahmeljakvascatehnologije proizvodnje

90% piva se proizvodi kao uniformno svetlo lager pivo

uniformnost ukusa, bez varijacija u zavisnosti od godine proizvodnje

Serviranje piva� flaširano pivo� točeno pivo

aparati sa CO 2, N2 ili mešavinom kao potisnim gasom potisnim gasom

Najbolja temp. za skladištenje piva 6-8 oC, na tamnom mestu

temp. = prilikom to čenja se znatno peni i gubi na ukusu

temp. = mutno i ne daje penu (manja koli činaoslobo đenog CO 2)

Temperatura serviranja zavisi od vrste piva

Idealna bi bila 8 - 10 oC pravilno se peni bistro je

tamna ale piva 12 - 15 oCvoćna piva 5 - 10 oCgorka piva 10 - 12oCgorka piva 10 - 12 C

Izbor čašezavisi od aromati čnosti samog pivaale piva razvijaju ja če arome

čaše čiji su rubovi otvoreniji

lager piva nemaju jake arome

ravna, visoka i uska čaša (kako bi min. bilo u dodiru sa vazduhom i izgubilo aromu)

Služe se na nešto nižim temp.

krigle sa drškom(da se izbegne razmena toplote izme đu ruku i piva)

VINOVINO

Vino� Sabiraju ći i muljaju ći grož đe divlje loze, primitivni čovek je dobijao slatki, ali i prevreli grožđani sok – vino

� Između pripitomljavanja vinove loze i razvoja � Između pripitomljavanja vinove loze i razvoja starih civilizacija postojala je uzajamna povezanost

Istorijski razvoj:

Vino� dobija se potpunom ili delimi čnom

alkoholnom fermentacijom svežeg grožđa, kljuka ili šire od grož đa vinskih sorti vinove loze

vinski kvasci

bele vinske sorte

isklju čivo za proizvodnju belih vina

crne vinske sorte

za proizvodnju belih,ruži častih i crnih vina

� sorte za vrhunska crna vina su: vranac, blatina, kaberne sovinjon, kaberne fran, merlo, burgundac crni i game crni

� sorte za vrhunska bela vina s u: šardone, rizling (italijanski i rajnski), šardone, rizling (italijanski i rajnski), sovinjon blan, muskati (otonel i krokan), traminac, pino (beli i sivi), semijon.

visok sadržaj še ćera (20-25%) 15% alkohola+aromati čna jed. + organske kis.

Sorte grož đa

Zakon o vinu Službeni glasnik RS, br. 41/2009 i 93/2012.

Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za vinoSlužbeni glasnik RS, br. 87/2011.

Prema Zakonu o vinu, sva vina se razvrstavaju na:

1. mirna vina (“In stricto sensu”)1. mirna vina (“In stricto sensu”)2. specijalna vina3. vina za destilaciju

Mirno vino je vino proizvedeno enološkim postupcima tretiranja grož đa, kljuka i šire uobi čajenom fermentacijom koja vidno ne osloba đa ugljendioksid

Specijalno vino se proizvodi specijalnim enološkim postupcima

Specijalna vina se razvrstavaju na:- prirodno desertno vino- likersko vino- aromatizovano vino- penušavo vino- penušavo vino- kvalitetno penušavo vino- aromatizovano kvalitetno penušavo vino- gazirano vino- polupenušavo vino- slabo gazirano vino- druga specijalna vina

Vino za destilaciju je, kako i sam naziv kaže, vinonamenjenoj daljoj destilaciji

Karakteristike za sortu ili sorte su naro čito izražene, grož đeje poreklom iz istog vinogradarskog rejona, pri čemu se proizvodnja i prerada grož đa i proizvodnja vina obavlja u okviru datog vinogradarskog rejona