Pravosuđe u Republici

Pravosudje u republiciPoto je ustav pravni akt najvee pravne snage, potrebno je da postoje odreeni mehanizmi zatite i kontrole, kako ne bi organi vlasti donosili propise kojima se kre odredbe ustava. To je neophodno da bi bio ostvaren princip ustavnosti i da bi se drava mogla smatrati pravnom dravom. Kontrola se najvie odnosi na zakone, jer se njima razrauju i neposredno primenjuju ustavne odredbe.

Tokom istorije kontrola ustavnosti nije bila podjednako prihvaena. Njeni protivnici su smatrali da naruava samostalnost i nezavisnost zakonodavne vlasti. U najveem broju drava, ova kontrola je danas neophodna.U gotovo svim dravama koje pripadaju kontinentalnom pravnom podruju, zatita je poverena jednom posebnom organu to je ustavni sud. Ovaj institut datira iz 1920. godine. Prvi put se javlja u austrijskom ustavu i njegov tvorac je Hans Kelzem.

Ustavni sud je poseban dravni organ i od ostalih organa se razlikuje po svojoj nadlenosti. On ima mogunost da kontrolie akte izvrne i zakonodavne vlasti. Ukoliko utvrdi da je zakon neustavan, stavlja ga van snage. Pored toga, odluuje o povredi graanskog prava, zabrani rada politike stranke, grupe graana, sindikalne organizacije...

Sudska vlast na teritoriji Republike Srbije je jedinstvena, pripada sudovima opte i posebne nadlenosti.

Sudovi opte nadlenosti su :

Osnovni osnivaju se za teritoriju jedne ili vie optina i sude u prvom stepenu. Vii obuhvataju podruje jednog ili vie osnovnih sudova. Sude u prvom i drugom stepenu. U drugom stepenu sude u albenom postupku, a u prvom stepenu sude radne sporove, zatvorske kazne od 15 godina i vie i kad je osueni maloletno lice. Apelacioni ima ih 4 (u Beogradu, Novom Sadu, Niu i Kragujevcu), sude po albama na presude viih sudova

Vrhovni (kasacioni) sud najvia sudska instanca nalazi se u Beogradu.

Sudovi posebne nadlenosti su :

Privredni reavaju sporove izmeu privrednih subjekata

Privredni apelacioni

Prekrajni

Vii prekrajni

Upravni sud

Ustavni sud u Republici Srbiji

Ustavni sud u Republici Srbiji predstavlja poseban dravni organ, samostalan i nezavisan. Njegova osnovna uloga je zatita ustavnosti i zakonitosti ljudskih i manjinskih prava i sloboda. ini ga 15 sudija koji se biraju na period od 9 godina : 5 sudija bira narodna skuptina, drugih 5 vrhovni kasacioni sud, a preostalih 5 predsednik republike. Sa svake od ove 3 liste najmanje jedan kandidat mora da bude sa teritorija autonomnih pokrajina. Sudija ustavnog suda mora da ima najmanje 40 godina ivota i najmanje 15 godina iskustva u struci.

Odluke koje donese ovaj sud su konane, to znai da na njih ne moe da se izjavi alba, izvrne deluju odmah i opte obavezujue vae za sve.

Nadlenosti ustavnog suda :

1. Kontrola ustavnosti i zakonitosti : saglasnost meunarodnih ugovora sa ustavom, saglasnost zakona sa ustavom i prihvaenim pravilima meunarodnog prava, saglasnost akata koje donese autonomna pokrajina sa zakonom i ustavom.

2. Reava sukob nadlenosti izmeu svih ostalih sudova.

3. Odluuje o zabrani rada politikih stranaka, sindikata i grupa graana.

4. Odluuje o ustavnoj albi.

Ustavna alba je pravno sredstvo koje se moe podneti ukoliko nisu predviena ili ukoliko su iskoriena sva druga sredstva za zatitu prava i sloboda, a njihova povreda je nastala usled radnje dravnog organa.

Postupak pred ustavnim sudom moe da pokrene svaki dravni organ, najmanje 25 narodnih poslanika, svako pravno i fiziko lice i sam ustavni sud.