Svet Ne Moze Propasti Bez Nas

Сатирикон

Весна Денчић

СВЕТ НЕ МОЖЕ

ПРОПАСТИ

БЕЗ НАС

Рад / Београд

1996

4

Било је то у некој земљи сељака, сами су се покопали.

Десет божјих заповести свели смо на разумну меру.

Кад је дошло до грла, морала се одрубити глава. Барикаде су темељи споменицима. Гробља су доказ да је ту некад било живота.

6

Добро смо се укопали, Кад коњу скину улар више ни непријатељ не би учинио. губи смисао за оријентацију Непријатељ никад не спава, Дајте ми циљ, чујем смену стража. да оправдам средства. Осудили су га на живот. Ово је година културе. Тако пише у хороскопу. Државни апарат је најефикаснија справа за мучење. Због несташице папира дозвољава се преправљање старих парола.

5

8

Моле се штрајкачи да се врате на посао. Горуће проблеме решавају шмрком. Влада је објавила обуставу рада. Не зна свиња шта је диња, Пратимо научна достигнућа. кад је навикла на кавијар. На пристојном растојању. Наполеон је пао у Русији, Пасји живот је под контролом шинтера. ми нисмо морали тако далеко да идемо. Више се дуг не рачуна Наш циљ је просто невероватно добар. по глави становника. Нема толико глава.

7

10

Кад нужда закон мења Непријатељ број један ту нешто смрди. зачетак је серијске производње. Кад се кућа гради од крова, Упала би и њему секира у мед, богатство је у подземљу. али не може да је извади из комшијине главе. Публику јефтине представе доводе у ред. Шинтери би имали посла преко главе да закон не штити поједине џукце. Поразивши непријатеља Оптерећени су комплексима непроцењиве вредности. прешли су на своју територију.

9

12

Да памет и лепота не иду заједно Партија, то је више од игре! доказује интелигенција која одлази из земље. Устав треба мењати! Довољно је имати штапић, Сви су га прочитали. и ето виле! Коње који су изгубили трку, Водили су љубав, на њиву! а онда је дошао рат. Није то Глупи Август, Све се мења сем камења, него она наша будала! али и камен се мења туцањем.

11

Уведено је ванредно стање. До сада је било изванредно.

Демонстрантима је дозвољено да псују владу, Коначно смо прогледали. Гле мрак! али не може се некажњено

ометати саобраћај.

Због редара нико не може да се докопа првих редова.

Изложба је била величанствена! И аутор је обешен!

13

16

То нису моје речи, О мртвима све најлепше, ја сам само писац. док се не отворе архиви. Изоштрите боје, мешају се. Нису скидали звезде са неба, било је довољно палих. Великан је прошао, То ти је живот, рече карикатуриста. рекла бих по траговима. Голуб на грани не пева револуционарне Правда не може да победи, песме. јер није у игри.

15

18

Био је то добар човек, рече црв. Батина је из станице милиције изашла. У сушним годинама Жртвовали су их наводњава се пљувањем. да им живот не прође узалуд. Само кад кују у звезде толико лупају. Да је материјал корисније утрошен недостајао би величанствен споменик. Да би се проверили темељи, За много успелих фотографија мора све да се сруши. довољан је један негатив.

17

20

Писац није крив Нису убијали без потребе, што цензор има покварену машту. све су то теоријски оправдали. Оно што нас је везивало Васпитавани смо у духу заједништва, није вредно помена. а онда се пробудио традиционални дух. У почетку беше тама, Залутали метак ретко промаши. а онда је револуционарно завладао мрак. Не дирајте у достојанство, Осакаћена марионета мрси конце. ту смо најтањи.

19

22

Ради сагледавања светле прошлости До коначне верзије историје морао је да завлада мрак. обуздајте жртве! Водио нас је од почетка до краја! Кад је народ дошао на власт, трон се срушио. Зар је за ово био потребан вођа?! Нит’ већег сина, нит’ мањег човека. Док бајку прочиташ Дао је живот да му буде боље. прође ти време.

21

24

Од кад је уведен полицијски час Не плашим се за судбину сатире знамо колико је сати. док постоји власт. Џелат има посла преко главе. Покушала сам да схватим идеју, али ме је било срамота да размишаљам на тај начин. Ако те пробуде униформисана лица, Није брод потонуо узалуд! значи да ниси узалуд сањао. У основи сваког процеса је болест. Поштени грађани морају да се жртвују.

23

26

Наши хероји се не могу Прави визионар зна и ко ће га сахранити. на прсте избројати. Зато постоји операција множења. Да је Вођа бројао жртве И како Воћа рече: чиме би се историчари забављали?! доста је било демократије за цео дан! Пребродили смо ми и веће кризе, Од новинара се захтева али не треба да нас заварају срећне да буду објективни, околности. то олакшава читање између редова. Геније не дели судбину народа. Нашли смо се лицем у лице Он је случај за себе. са непријатељем. Невероватно је колико личимо!

25

28

Из извештаја: град спава као заклан, Нема будућности без прошлости, нигде живе душе. рекоше и вратише нас у средњи век. Ако не заслужују бољу смрт, Није ово пропаганда. не треба ни да живе! Ово је систем информисања. Народни син нас је разочарао. Нашу трагедију је тешко описати Одрекли смо га се преко новина. у неколико речи, мада може и у једној. Сахранисмо једног Вођу. Портрет незнаног јунака Следећи! не сме одударати од оригинала.

27

30

Правио је вицеве на свој рачун. Ко је у оно време имао шта да нам каже Никог није вређао. сазнавали смо из читуља. Представили су се у најбољем светлу. Кад политичка сцена оживи, Отуд заслепљеност. публика не мора да глуми. Да имамо дугу демократску традицију Претрпљени пораз не сме да обесхрабри сведоче и октроисани устави. ако се за праву ствар гине. Виле су доказ да није све било бајка. Вратите једнопартијски систем, хоћу да се помирим са родитељима!

29

32

Диктатор воли свој народ, Жртва је увек на месту злочина. до последњег. Демократска власт прислушкује, Проблем треба свести у реалне оквире. жели да чује још неко мишљење. У затвор. Да је Југославија рођена у знаку стрелца Промене ће наступити једног лепог дана. види се по жртвама. Пошто је идентификовала убицу, Прошлости се радо сећам, жртва се опростила од живота. лепо је описана.

31

34

Суђење ратним злочинцима код нас није спроведено, јер се код нас злочинци

Што је демократија већа, то има више посла за војску и милицију.

другачије третирају. Новог Вођу нећемо сахранити Проклет био издајица своје домовине... у Кући цвећа, али смислићемо већ нешто. Химна или клетва? Пошто су га митинзи избацили у први Купила сам оружје. план, оштро је осудио таква дивљања. Сада сам јачи пол! Њима ће судити историја, Са њима нема неизвесности. мада не видим разлог зашто толико да се Ко не погине у рату, умреће од глади. чека.

33

36

Мемоари су написани, Не могу да склопе примирје, треба само дописати имена. непријатељ још увек даје знаке живота. Да би у неку земљу дошле мировне снаге, Беда је у пуном сјају. треба се зверски борити. Не допада ми се програм владајуће Кад су схватили да смо небески народ, партије, а и претплата је висока. спалили су нам куће. Кад су пљунули на братство и јединство, Кад се измакне столица жестоко им је узвраћено. уже долази до изражаја.

35

38

Кукавичје гнездо сада је митраљеско.

Умољавају се добровољни даваоци крви

да стрпљиво сачекају Позив. Батина је из раја изашла, рече мазохиста.

Отворили су очи непријатељу. С леђа. Сила Бога не моли. Сила је Бог.

40

Показали смо се као достојан противник, Наша школована омладина била би грехота да нас сатру. по иностранству пере судове, али тај проблем посматра филозофски. Криминал је порастао. Опасност вреба на сваком кораку, Власт је морала да узме све у своје руке. а носи и препознатљиве боје. На једној страни су створили пакао Српске мајке рађајте синове да би се на другој осећали као у рају. да би отац нације имао с ким да се поигра. Да народ више не би жалио за старим Нису се у потпуности одрекли Бога, добрим временима уназадили су га потребна им је здрава конкуренција. за неколико векова.

39

42

Ко је још видео да се два братска народа Цео свет је полудео, воле безгранично?! али ни наш допринос није мали. Није мала ствар имати великог вођу. Председник није желео да се експонира, пустио је друге да гину.

Нису они никога силовали, Уклоните психијатре из политике! била је то очајничка борба против беле Зар и они да нас подсећају на наше стање! куге. Опао је наш углед у свету, Нисмо ми измислили рат. а ми смо одувек знали ко су они. То нам је у генима.

41

44

Наша историја је пуна славних људи, Комунистичка телевизија никад није који су прошли неславно. говорила о криминалу, и сви су мирно спавали. Ја сам геније! Да би предупредила ефекат санкција, Да ли сте то и ви приметили? власт је на време опљачкала народ. Скренули смо са Титовог пута, Број верника расте из дана у дан. а и пре тога. Дошао је ђаво по своје. У светлим тренутцима Не само да су измишљали непријатеље, чинили су најмрачнија дела. него су их и наоружавали.

43

46

Протестне вечери више нису толико Како сунце да нас огреје занимљиве. Сви могу слободно да се врате кућама. кад смо на погрешној страни?! Народ гладује, а спреман је Није проблем што је Вођа залутао, да и на друге начине омаловажава власт. него што смо га баш ми нашли. О њему увек говорите у множини, Победник пише историју, јер зло никад не иде само. поражени ионако више нема шта да изгуби. Динар се везао за марку Пристајемо на све! и не пушта је да падне. То је наша последња понуда.

45

48

Бележимо велике губитке, али неће се на томе завршити.

Није нам била намера да ратујемо против целог света,

али сами су то тражили. Председник не носи маскирну униформу. Нема потребе да се крије.

Само једном се живи, рекоше и падоше за отаџбину. Медијска блокада је уследила након блокаде мозга.

50

Са Хрватима смо се разишли Народ не може без Вође. тек кад смо добили свог Броза. Плаши се да лута сам. Учињени су крупни кораци, Имамо независно судство, линија раздвајања све је тања. суди се независно од закона. Осуђујемо сваку агресију Ово је правна држава. у којој не учествујемо. Суди се на правди Бога. Благо је дубоко закопано, Њихове докторске дисертације зато копају јаме. довољно говоре о стању наше науке.

49

52

Пензионери нам умиру природном смрћу. Наше традиционално слепило није могло Од глади. сагледати последице великог визионара.

Председник ужива масовну подршку Круна ретко пада без главе. пензионера, све су то његови исписници. Између жеља и потреба Комунисти још нису ни отишли, разапео се социјализам. а већ су се повампирили. Скупо смо платили своју кожу, Нису се ни отрезнили, зато идемо голи и боси. а револуција прође.

51

54

То што су нам цветале руже Минут ћутања понекад је минут среће. довољно говори о квалитету ђубрета. Некад се на овим просторима лепо Достојевски би нам позавидео живело, рече диктатор на самрти. са каквом лакоћом правимо идиоте. Кад ружа процвета, Независни зависе од милостиње. зрела је за сахрану. Савршену гробницу ни мтрав Отворили смо се према свету. не би пожелео. Просимо.

53

Рука која даје увек је изнад руке која прима - батине. Имали смо бурну историју, још увек таласа. Србија се сагињати неће, до гуше је у блату. Од власти не тражим ништа, само нека оду.

55

ДУХОВИТА ОШТРОВИДОСТ

Дајте ми циљ да оправдам средства

(Весна Денчић) Својом новом књигом Свет не може пропасти без нас, Весна Денчић заузела је важно место у чувеном Беог-радском афористичарском кругу. Њена уметничка инди-видуалност препознатљива је у доследности и бескомпро-мисности, у мисаоној прегнантности и лапидарности изра-за. Њена иронијско-хуморна енергија готово да је неспоји-ва са крхким женским бићем. Што је најважније, она је ус-пела, пажљивим усавршавањем, да обликује своје мисли уверљиво и једноставно да им се ништа не може ни додати ни одузети. Оштроумост је нагнала не да се приклони игра-ријама пуке досетке већ да изведе своје мисли до рафини-ране духовитости, да их учини логичним. Ауторка је трага-ла за јасном представом, а онда је реским језиком облико-вала. То је и разлог што се њени афоризми лако уче напа-мет. Понекад је довољно да запамтимо почетак, а онда нас животно искуство води до краја. То је због тога што њени афоризми живе у нама као индивидуално и колективно ис-куство. По томе често подсећају на народне пословице. Афоризми Весне Денчић понајчешће се темеље на политичком етосу, на искуству о политичкој заједници. Чи-ни се да ауторка нашу савремену историју доживљава као махнито и хаотично збивање, као тортуру. Њена оштрови-дост прониче у суштину идеолошких превара и демонизам

политичког бешчашћа. Зато није необично што политичку стварност види као онтологију небитног, као беду политич-ке збиље.

58

Разумљиво је њено непристајање на аутократски по-редак, јер он угрожава опште добро и грађанске слободе. Властодржац је често мета њене бодре и отржњујуће кри-тичке опсервације. Њено политичко чуло помогло јој је да сугестивно обликује своје уметничке реакције и своје сен-зибилне критичке неспокоје. Медитативност њеног подсм-еха утемељена је у драми спознавања човековог зла и дес-трукције. Ауторка покушава да исмеје аутистичку памет која влада свуда унаоколо. Кад већ не може да је ограничи и укине - она је изврграва руглу и циничном презиру. А то што реагује снажно и неравносушно на брутализацију и посрнуће стварности треба видети као начин њеног трага-ња за својим сатиричким знаком. То је, у ствари, критичка делотворност која је неспојива са апсурдном осећајношћу. И да не заборавим, Весна Денчић један је од гради-теља слободног јавног мњења и сатиричке слободе. Спо-собност да из сурових и прозаичних парадокса извуче ду-ховите поенте њено је велико умеће. Духовита оштроум-ност и критичко умовање стављају је у ред наших најлу-циднијих афористичара.

Ратко Божовић

57

БЕЛЕШКА О ПИСЦУ

Весна Денчић, рођена је 30.11.1963. год. у Београду. Објавила збирку афоризама У друштву се не шапуће (Пожега, 1987). Заступљена у неколико збирки кратких прича и антологија афоризама, од којих су неки преведени у Пољској, Немачкој и Бугарској.

59