- 1. Predmet Higijena sa medicinskom ekologijomDoc.dr Aleksandra
Stankovi PEDOLOGIJA nauka oZagaenje zemljita zemljitu i uticaj na
zdravlje Zemljite definicija = tanak povrinski sloj zemljine kore
(litosfere) koji nastaje kao proizvod geoloke podloge uz uee
klimatskih faktora i ivih bia Faktori koji utiu na formiranje
zemljita Zemljite je sastavni deoLjudske aktivnost (sea uma i
poumnjavanje,navodonjavanje iisuivanje,izgradnja hidrocentrala i
vestakih jezera) ekosistema i nalazi se Klima (temperatura utie na
vlanost i razgradnju organskih smeteno izmeu Zemljine materija)
povrine i stena.Vegetacija (raspadanjem biljaka stvara se
humus)Reljef (utie na formiranje zemljita karakterom vodenog reima
iveliinom insolacije) Podeljeno je na horizontalne slojeve koji se
meusobno razlikuju po svojim fizikim, hemijskim i biolokim
karakteristikama i imaju razliite funkcije. Proces formiranja
zemljita PEDOGENEZAProces formiranja zemljita je dugotrajan (oko
500 godina Osnovne karakteristikeje potrebno da se stvori sloj
debljine 2,5 cm ), te se zbog zemljitatoga smatra da je zemljite
neobnovljiv resurs. , Mehanika struktura . Proces formiranja
zemljitapoinje povrinskim raspadanjem usitnjavanjem masivnematine
stene.Hemijski sastavSadraj vazduha 1
2. Zemljite EvropeMehanika struktura zemljita Moe biti zrnasta
ili Mokompaktna U Evropi postojipreko 320 osnovnih tipova
zemljitazemlji Hemijski sastav zemljita , , Preko 80 elemenata .
.Prisustvo mikroelemenata u zemljitu zemljiutie na zdravlje svojim
prisustvom iliutiodustvom iz vode ili hraneNa odreenom podruiju
postoje endemskipodrudeficiti Najvaniji NajvaJ endemska guavost guF
karijesFe,Cu i Co anemijaZn oteenje embriona o teMn usporen rast
Sadraj vazduha u zemljitu Sadr zemlji 50% (45% Utie na rastresitost
zemljitaUtizemlji 5% ) 25% ) O2 .. , , 2 3. Sta je plodnost
zemljista? BICENOZA ZEMLJITANajvie ih ima na dubini od 10 do 40cm
(po nekim procenamaPLODNOST osnovna karakteristika u 1 ha zemljita
u sloju dubine 70 cm nalazi se oko 25 tonazemljita koja ga
razlikuje odrazliitih organizama (bakterije, aktinomicete,
gljivice, crvi,matine stene od koje vodi poreklopuevi itd).to je
sposobnost zemljista da biljkeUlogasnabdeva vodom,
mineralnimsupstancama i kiseonikomuestvuju u stvaranju
humusarazgrauju organske materijepoboljavaju plodnostvre preiavanje
Funkcije zemljita obezbeuj stit regulisanje rezima vode, odrzavanje
regionalne klime,cistog vazduha i stanista .Primarna funkcija
zemljita je proizvodnjazemljihrane i sirovina.sirovina.Zemljite se
koristii i za gradnju naselja, saobraajnica, Samopreiavanje
zemljitaindustrijskih pogona, eksploataciju sirovina,
(filtrira,absorbuje,razlae,transformie)g a. Ako je zagaenje
neprestalno i veliko, zemljitegubi ovu sposobnosti postaje izvor
polutanta ! 3 4. Degradacija zemljitaOteenje zemljita te
zemlji(degradacija,destrukcija i potpuno Erozijaiskljuenje iz
funkcije)iskljuAcidifikacija (ubriva i kiselih kisa)kisa) Veliki
ekonomski razvoj Nagli rast populacije TA PODRAZUMEVA POJAMEROZIJA
ZEMLJITA ? Destrukcija zemljitaFiziko odnoenje povrinskih
slojevaEksploatacija mineralnih i energetskihzemljita (nekada sve
do matine izvorastene), pod uticajem vode, vetra,snega, leda
...Erozija zemljita predstavlja prirodniproces, star koliko i
zemljite, ali jezanemarljiva u odnosu na dejstvoovekaNestanak
starih civilizacija dovodi se u vezu sa prekomernim Totalno
iskljuenje zemljita iz iskoriavanjem prirodnih resursa i funkcije
erozijom zemljita (=Mesopotamija, Deponije,ski staze,naselja
Egipat, Vavilon, Grka, Rim ... !?)4 5. 1. Zagaenja iz vazduha,
atmosfere emisije iz tehnolokih procesa, emisije
usledvazduha,tehnolosagorijevanja fosilnih goriva, stambenih
zgrada, emisije uslijed izduvnih gasovaIzvori zagaenja
zemljitaautomobila(spiranjem sa padavinama, a aerosoli i estice
direktno sedimentacijom).2. Zagaenja iz otpadnih voda - otpadne
vode iz tehnolokih procesa, otpadne vode iz tehnolodomainstva, vode
zagaene uslijed poljoprivredne djelatnosti i td.doma td.3. Zagaenja
vrstim otpadom iz privrede, domainstva i poljoprivrede doma
Industrija Poljoprivreda Domainstva Doma Uticaj zagaenog zemljita
na TEKI METALIzdravlje Teki metali TeTeki metali se prirodno nalaze
u zemljitu, u odreenim koncentracijama, i vode poreklo od matine
stene, Vetaka ubriva Ve ta u povrinskim horizontima zemljita esto
se mogu nai i teki metali koji nisu geohemijskog Pesticidi ve
antropogenog porekla, odnosno, dospeli su u zemljite kao posledica
razliitih ljudskih aktovnosti (industrija, sagorevanje fosilnih
goriva, primena agrohemikalija, atmosferska depozicija...).TEKI
METALIDeca su veinom vie izloena uticaju kontaminanataTEKI METALIiz
zemljita od odraslih ljudi(obiaj dece da tokom igrestavljaju
prljave prste i igrake u usta i na taj nain uU jednoj studiji se
precizira da deca teinesvoj organizam unose znaajno vie zemljita od
10 kg koja borave u vrtiu 8 satiodraslih osoba) dnevno/250 dana
godinje u proseku dnevno unesu u digestivni sistem oko 0.2 g
zemljita na dan, dok je za odrasle ljude prosean unos zemljita u
organizam procenjen na 0.1g/dan 5 6. Toksikokinetika metalaTEKI
METALIHranaIzvor toksinih toksimetalaPre svega deca imajuGIT
Apsorpcijamalu telesnu masu to uveava njihovu relativnuizloenost
kontaminatu (koja se izraava po kg jetrakrvotokostali
organiTransport itelesne mase),distribucijamnogo veu
gastrointestinalnu absorpciju tekih ububreg koakometala
iBiotransformacijanjihov nervni sistem nije u potpunosti razvijen
feces urin znoj kosa Eliminacijapa su mnogo osetljiiviji na
neurotoksine metalekao to su Pb i HgSudbina metala u orgnanizmu
posle unoenja hranomuno . Sudbina metala u orgnanizmu posleAkutna
toksinost tekih metala toksi te unoenja hranom uno Retka izuzev
akcidentalnih situacija Deponovanje: esti simptomi: munina,
povraanje,mupovraoteenje mukoze GIT, bol, znojenje,te Olovo -
kosti; glavobolja, teko disanje, pogoranetepogor Kadmijum - jetra i
bubrezi;kognitivne i motorike sposobnosti, konvulzije motoriBakar
bubregHronina toksinostHroni toksiGvozde-jetraGvozde- Simptomi se
javljaju nogo kasnije u odnosu naekspoziciju: pogorane motorike,
kognitivne i pogormotorigovorne sposobnosti, tekoe u uenju, nervna
te ko ui emocionalna nestabilnost, letargija oseajosebolesti; teko
ih povezati sa uzrokom teTubularna nefroza bubrega Hemosideroza Od
ega zavisi toksinost metala?toksiMehanizmi toksinog delovanja
metalaMehaniz toksiFiziko-hemijske osobine metala:Vezivanje metala
za proteine Hemijski oblik, npr. CH3Hg i Hg2+ Rastvorljivost,
stabilnost Mesta vezivanja Sposobnost da reaguju sa biolokim
ligandima Najvanije SH grupe Najva (reaktivnost zavidi od pH,
redoks uslova, T, vrste medija)Vezivanje Hg2+, Pb2+, Cd2+ Graenje
kompleksa sa proteinima (metalotioneini gradekomplekse sa Cd, Zn,
Cu i dr.) Zamena kofaktora enzima toksinim metalom toksiZamena jona
cinka jonom kadmijuma
(alkohol-dehidrogenaza,(alkohol-Elektrohemijske karaktristike
(elektropozitivnost poveava karboanhidraza); toksinost) Promena
strukture, funkcije proteinaStanje organizma Promena aktivnosti
enzima Starosna dob (deca osetljivija vei % apsorpcije uUticaj na
biohemijske procese, inhibicija respiracijeGIT-u, posebno Pb)
Oksidativni stres: Nain ivota (alkohol, puenje)arsen, bakar, gvoe,
hrom, kadmijum, kobalt, mangan, nikl, olovo, ivagvoe, Stanje imunog
sistema Ishrana Naruavanje strukture i funkcije organela Naru 6 7.
Ispoljavanje toksinih efekata tekih toksite Karcinogenost
jedinjenja metala metala u specifinim organimaspecifiMetal Bubreg
Nervni Jetra GITResp. Hemato Kost Endokr. Koa KoKardio sistem
sistempoezasistem vaskul As+ ++ ++ ++ Cd +++ +++ Cr ++ ++ + Co++
+++ + Cu + +++ Fe+ ++ ++ ++ Pb +++++ Mn++ Hg +++ + Ni++ +Mehanizmi
dejstva: Zn ++ + Stvaranje adukata sa DNA i proteinima Generisanje
kiseoninih radikala oteenja DNA kiseoni te Indukcija ekspresije
onkogena i inhibicija popravke oteenja o te I esencijalni teki
metali ispoljavaju toksini efekat!!! tetoksi Kadmijum(Cd)
Bakar(Cu)Do kontaminacije zemljita kadmijumom dolazi zemlji ~ vee
koncentracije ovog elementa sakupljaju se u veizlivanjem
kanalizacionih otpadih voda, upotrebomzemljitu preko fungicida i
kanalizacionih otpadnih zemljinekih fungicida ili fosfornih ubriva.
ubriva.voda.Veina biljaka moe lako usvojiti ovaj element,Ve mo~
Povean sadraj bakra, od normalno prisutnog, Povesadrposebno ako je
u zemljitu prisutan i Zn.zemljitoxian je za mikroorganizme.
toxiPoveane koncentracije dovode do zaustavljanja iliPove~ Vei
sadraj izaziva deficit Fe, i pojavu hloroze. Ve sadrusporavanja
rasta biljaka, a kod ljudi koji koristekontaminirano povre i
itarice, kadmijumpovruzrokuje oboljenje krvnih sudova i
hipertenziju.VETAKA UBRIVAVE TA Zagauju podzemne i povrinske vode
povrAZOTOM I FOSFOROMNajvaniji makroelementi uNajvaNitrati i
nitriti preko povra u lanac ishrane (prekursori
nitrozamina)povrnitrozamina)mineralnoj ishrani biljaka su N,
PAzotni anjoni nakupljaju se u rastvor zemljita, podzemnim vodama
izemljii K. Zato je njihovo prisustvojestivim delovima biljaka esto
do koliine koje su toxine za ljude i kolitoxineophodno zemljitu u
dovoljnoj zemljiivotinje (cijanoze i metahemoglobinemije).koliini,
i u pristupanimkoli pristupaformama.Ubiranjem plodova
gajenihbiljaka iz zemljita se iznose ovi
zemljimakroelementiuvelikimkoliinama, pa postoji
opasnostkolitrajnog osiromaenja zemljitaosiromazemljineophodnim
elementima.Da bi se ouvala plodnost, ozemljitu se dodaju
ubriva.zemljiubriva. 7 8. PESTICIDI PESTICIDI - Hemijska
jedinjenja, primenjuju se u suzbijanju tetnih biolokih
agenasabiolo- u zatiti domaih ivotinja, protiv bolestizadoma - -
Najvea primena u poljoprivredi, umarstvu, Najve tripanosomijaze
tripanosomijaze pri deratizaciji i dezinsekciji- proizvodnja
pesticida u svetu i kod nas je veoma - u zatiti ovekovog zdravlja,
protiv bolesti zaintenzivna fularijaze- unitavanjem crva Nematoda
ifularijaze uni godinje u svetu u ivotnu sredinu dospe oko 20 godi
protiv malarije- unitavanjem malarinih malarije uni malari miliona
tona razliitih organskih hemikalija, od kojih, razli komaraca samo
na pesticide otpada oko 1 000 000 t podela pesticida prema ciljnim
organizmima: DESIKANTI NAINI DOSPEVANJA PESTICIDA NA (sredstva za
INSEKTICIDI(insekti)isuivanje)U ZEMLJITE ZEMLJIHERBICIDI FUNGICIDI
(korovi) (gljivice) DEFOLIJANTI CILJNI- DIREKTNO: u cilju
unitavanja korova, gljiva,DIREKTNO: uni(sredstva za otpadanje
lia)ORGANIZMIinsekata ili glodara- INDIREKTNO: usled spiranja
atmosferskimINDIREKTNO: AKARICIDIRODENTICIDI(grinje i
pauci)(glodari) talozima, sa tretiranih biljaka ili usled
zapraivanjazaprauseva i umaLIMACIDI (mekuci)REPELENTI (sredstva
zaodbijanje insekata,ptica i divljai) kako pesticidi ulaze u
organizam? PONAANJE PESTICIDA U ZEMLJITU PONA ZEMLJIVelike koliine
pesticida mogu se PREKOapsorbovati preko koe, zbog lipofilnog KOE -
PREMESTANJE PESTICIDA - zavisi od njegovekaraktera same hemikalije.
U tomsmislu najopasniji su tekui preparati Unos putem hrane -
rastvoljivosti u vodi,interakcije rastvora sa cesticama(npr.
lindan). Ti su spojevi naroitonajvaniji nain unosa! zemljista
(sorpcija) opasni ako dou u dodir sa sluznicomoka Otrov se u usta
unosi i prljavimrukamanpr. - DISTRIBUCIJA PESTICIDA - najvazniji
proces ULAZAK prilikom puenja; putem Tim putem u organizam vode ili
akcidentalno zadrzavanja pesticida u zemljistu ulaze gasoviti
pesticidi iPESTICIDA UORGANIZAM - zavisi od mehanickog
sastava,sadrzaja i sastava aerosoli. U tom smislu najopasniji su
klasiniPREKO humusafuminganti (metilbromid, respiratornog
PREKOdigestivnog cijanovodik)tesistema - DEGRADACIJA PESTICIDA -
proces smanjenjaorganofosfatisistema konc.ili potpunog nestajanja
sa povrsine ili iz zemljista Opasnost za zdravlje od pesticida
posledica je uglavnom njihove duge postojanosti u prirodnim
uvjetima (neyavisno o akutnoj toksinosti)to dovodi do njihovog
nakupljanja u okolini i posledino u hrani. Ako se pesticidi
prilikom obrade hrane ne razgrauju dolazi do nakupljanja toksinog
spoja u hrani8 9. 1. ORGANO FOSFORNI PESTICIDISa zdravstvenog
aspekta u prolosti su koriteni kao bojni najvanije skupinepesticida
su :R1 O (S)otrovi (SARIN- u prvom svetskom ratu) P danas se
uglavnom koriste kaoR2Xinsekticidi ali imaju i veliku primenukao
akaracidi i larvacidi predstavnici: PARATION ima najiri spektar
djelovanja;HERBICIDI INSEKTICIDIali se zbog izrazite akutne
otrovnosti vie nekoristi MALATION, DIAZINON, TRIKLORFON osnovne
karakteristike OFS-a:hlorofenoksi- spojevi (organo-
organohlorniorganofosforni velika akutna toksinost karbamati
piretroidi hlorni ugljo ugljovodonici spojevi vrlo se dobro
apsorbiraju: ingestijom, inhalacijom i-vodonici) preko koe2.
ORGANOHLORNI UGLJOVODONICI mehanizam delovanja: inhibicija
acetilholin esteraze, tako da jetrovanje organofosfatima posledica
pojaanog delovanjaacetilholina u organizmu
DDTDIELDRIN2,4,-DIKLORFENOKSI-ZNAKOVI AKUTNOG TROVANJA: OCTENA
KISELINA kontrakcija bronhialnih miia, pojaana salivacija,
znojenje, nemaju veliku akutnu toksinost ali su izuzetno
perzistentnibronhijaln hipersekrecija, pojaan motilitet i sekrecija
vrlo su lipofilni - nakupljaju se u organizmudigestivnog trakta ne
razgrauju se pa se vremenom znaajno nakupljaju u kod unosa veih
koliina: parestezija, nesanica, nepravilne okolini i ivim
organizmima (voda, zemlja, hrana, masno tkivo)kontrakcije miia
(posebno lica), poremeena koordinacija upravo zbog velike
sposobnosti bioakumulacije mnogi od njihkretanjasu zabranjeni i vie
se ne koriste u razvijenim zemljama svijeta teka trovanja: koma,
arefleksija, cijanoza, edem plua i smrt MEHANIZAM DJELOVANJA:
inhibiraju enzime sredinjegod asfiksije (prestanka disanja)nervnog
sistema (CNS-a)PEDIKULOCIDI: simptomi akutnog trovanja: grevi,
munina, povraanje, proliv, pojaano izluivanje sline, krvarenje iz
nosa, sredstva protiv vai parestezije jezika i usana,
preosjetljivost na spoljnee nadraaje. Kod unosa velikih doza dolazi
do paralize disanja i kao aktivne sastojke uglavnom smrtisadre
piretroide (permetrin) ipiretrin simptomi hroninog trovanja-
nastaju nakon due ekspozicije manjim koliinama otrova.
Karakteristino je vrlo niska toksinost u sluaju oteenje jetre i
bubregaizloenosti putem koe lako prolaze kroz placentu u sluaju
pojave rezistencije koristese pedikulociti koji sadre malation
izluuju se putem majinog mleka (organofosfat)ili
lindan(organoklorirani ugljikovodik) vea najvaniji izvor ovih
spojeva je hrana (jer se zbog stabilnostitoksinostakumuliraju u
prehrambenom lancu)9 10. REPELENTI uz piretroide, aktivni sastojak
veine repelenatana tritu je DEET (dietil-toluamid)Radioaktivan
kontaminacija(radioaktivni kontaminacija(radioaktivni mogua
povezanost primene takvih repelenata ipojave konvulzija i
encefalopatije kod djeceotpad,nuklearne probe) u Americi i Kanadi
obavezno je oznaavanjeproizvoda koji sadre DEET posebno se ne
preporuuje koritenje kombinacijesredstva za sunanje i repelenta s
DEET-om:poveana sistemska toksinost pojava preosjetljivosti
(kontaktni dermatitis) ne koristiti kod malih beba (alternativa su
prirodnirepelenti s uljem citronele, lavande, bosiljka
ieukaliptusa)Odreivanje zagaenosti Mere za ouvanje zemljita
zemljita Hemijska ispitivanja( PRAVILNIK O DOZVOLJENIMHigijenski
nain sakupljanja, odvoenja i naodvo KOLIINAMA OPASNIH I TETNIH
MATERIJA U ZEMLJITU I KOLI ZEMLJIdispozicije otpadnih materija
METODAMA ZA NJIHOVO ISPITIVANJE Sl. listu RCG br. 18/97) 18/97)
Bakterioloka ispitivanja BakterioloOzelenjavanje javnih i slobodnih
povrina povr Helmintoloka ispitivanja HelmintoloRacionalna primena
ubriva i pesticida10
