УТИЦАЈ ИСХРАНЕ СИЛАЖОМ НА ЗДРАВСТВЕНО СТАЊЕ

ЖИВОТИЊА

• Употреба неквалитетне силаже, а у неким случајевима и квалитетне, али у неодговарајућим количинама и периодима производње, доводи до здравствених поремећаја, и пада производње;

• Неки случајеви здравствених поремећаја су неспецифични, те се приписују другим болестима.

• Штетни састојци из силиране хране могу се преко млека пренети и до човека, и имати утицај на његово здравље;

• Све ово не треба да утиче на пад заинтересованости за коришћење силаже, већ напротив, познавање изнетих проблема треба да допринесе успешнијем пословању око добијања великих количина квалитетне силаже, и њеном правилном коришћењу у исхрани животиња.

КИСЕЛА ИНДИГЕСТИЈА (АЦИДОЗА)

• Кисела индигестија је метаболички поремећај који се јавља при коришћењу великих количина концентратних хранива у оброцима за преживаре, али може да настане и због преобилне исхране силажама које су богате угљеним хидратима, било скробом (кукурузна силажа) или лако растворљивим шећерима (травна силажа), а такође и при наглом увођењу таквих хранива у оброк.

• Појави ацидозе јако погодује низак ниво суве материје силаже (<18%), ситно сецкање (1 – 2 цм), низак удео сирове целулозе (< 18%), низак ниво азотних и минералних материја, као и знатно присуство зрна, односно угљених хидрата;

• При коришћењу оваквих силажа у бурагу настају велике количине органских киселина, пре свега млечне, која нарушава нормалну ацидо-базну равнотежу буражног садржаја.

• Због нагомилавања киселина закишељава се садржај бурага (pH од 5,8 до 4,5), услед чега се смањује број Грам негативних целулолитичких бактерија, ишчезавају чак и протозое, а преовладавају Грам позитивни амилолитички сојеви;

• Упоредо са тим повећава се и разградња протеина, јер микроорганизми рода Lactobacillus садрже и декарбоксилазе аминокиселина;

• При томе настају токсични амини, пре свега хистамин, али и други (тирамин, триптамин, кадаверин, путресцин и коламин), зависно од врсте оброка;

• Део млечне киселине се ресорбује у крв, а део остаје у бурагу, где се због високог осмотског притиска разређује, и прелази у остале делове дигестивних органа.

• Због киселе средине јавља се упала слузокоже бурага, као и осталих делова, а кроз упаљену слузокожу продиру токсичне материје и изазивају упалне промене паренхиматозних органа, јетре, бубрега и срца.

• Токсични амини трују и нервни систем, а због ацидозе блокирана је синтеза витамина Б1, што додатно компликује стање организма;

• Све то изазива смањење конзумирања и млечности, доводи до репродуктивних сметњи и оштећења папчане рожине.

• На крају долази до опште телесне слабости па животиња више не може да устаје;

• Главу савије и држи је на грудима или је положи на земљу па симптоми личе на порођајну одузетост;

• Болест прати благо повећање телесне температуре, воденаст пролив и дехидрација, уз значајно смањење млечности;

• У крајњем случају долази до смрти због токсикације организма;

• Кисела индигестија од употребљене силаже настаје у току зиме и пролећа, када се ово храниво највише и користи;

• До ове болести долази ако је силажа прекисела или покварена, ако се даје дуже време у превеликим количинама уз смањену количину сена, и ако се у оброк укључи исувише нагло;

• Код млечних крава ацидоза се манифестује у акутном и субакутном облику;

• До акутног облика долази код преживара када са слабих оброка пређу нагло на силажу од трава доброг квалитета, или на силажу кукуруза са доста зрна;

• Манифестује се престанком конзумирања и преживања, уз пад млечности, престају контракције бурага, и јавља се пролив и колике;

• У тежим случајевима долази и до угинућа животиње.

• Код субакутног облика најпре се јавља слабљење апетита, ређе преживање, благ надун, пад млечности или само смањење процента млечне масти, склоност кетози и грчевима, повремена или трајна шепавост као последица промена у папчаној рожини, а може доћи и до потпуног ,,изувања’’;

• Ако болест потраје јавља се мршављење, заостајање постељице и смањење виталности телади;

• Код јунади у тову јавља се надун, мокраћни камен у бубрегу и мокраћним путевима, паракератоза слузокоже бурага, као и апцеси у јетри;

• Прекиселу силажу животиње јако дуго жваћу, како би присутне киселине неутралисале базном пљувачком, те се смањује и конзумирање, а силажу са дна сило-облекта, где је и највећа концентрација киселина, уопште и не конзумирају.

• Превентива у циљу спречавања појаве ацидозе је пре свега постепен прелазак и привикавање животиња на силажу у трајању од око две недеље;

• Уколико је силажа јако кисела, а исхрана њоме дуготрајна и обилна, до привикавања и не дође, већ се развија ацидоза;

• Неопходно је и избегавање претераног ситњења биљног материјала, и обавезно давање грубе хране (сена, евентуално сламе), у количини од бар 1,5 кг по грлу дневно.

Кетоза

• Кетоза је болест преживара коју карактерише поремећај метаболизма угљених хидрата, масти и протеина, уз повећање производње кетонских тела у организму;

• Јавља се код крава у пуној лактацији (од 2. до 4. недеље по тељењу, нарочито зими), када потребе у енергији нису у складу са снабдевањем организма из хране;

• Кетоза се јавља у условима интензивног гајења.

• Појаву кетозе при коришћењу силаже посебно подстиче висок удео бутерне киселине (> 1% суве материје), која се апсорбује у желуцу и крвотоком стиже до јетре где се трансформише у кето тела;

• До кетозе долази чак и при употреби силаже одличног квалитета, са врло мало бутерне киселине (силаже трава, кукуруза), а због погодности ових силажа за производњу бутерне киселине у бурагу.

• Кетоза се испољава у два облика: субклиничном (скривеном) и клиничном;

• Код субклиничног облика нема спољашних знакова, осим варирања млечности у току дана;

• Код клиничног облика долази до смањења млечности за 50 - 70 %, јавља се мршављење, атонија бурага и карактеристичан мирис на ацетон у стаји;

• Уз све то долази до оштећења јетре услед масне дегенерације и цирозе.

• Лечење кетозе има смисла само уколико краве нису јако омршавеле и није дошло до цирозе јетре;

• Најважнија мера за сузбијање кетозе јесте уравнотежена исхрана у току периода засушења и месец дана по тељењу;

• У запатима где се појављује кетоза у периоду засушености треба давати количину концентрата која је довољна за 10 кг млека а силажу треба редуковати.

• У истом периоду треба избацити из оброка хранива са превеликом количином масноћа (уљане погаче);

• За време лактације треба избегавати нагло повећање оброка и нагли прелазак са једне на другу врсту хране;

• Као мера превентиве кетозе јесте редовно испитивање кетонских тела у мокраћи, прво 6. и 21. дана после тељења, а затим један до два пута месечно све до засушења.

• У случају појаве кетозе треба смањити или искључити силажу из оброка, и повећати количину сена;

• У периоду засушености крава треба максимално смањити количину силаже;

• Цирозу јетре може да проузрокује метил и етил алкохол, који се у неким силажама стварају у значајним количинама, а нарочито етил алкохол кога у кукурузној силажи спреманој од јако влажног материјала може да буде и 5 - 7 % од суве материје;

• То једноставно значи да говече које дневно конзумира 20 - 25 килограма кукурузне силаже, у организам унесе у неким случајевима и 200 - 300 грама етил-алкохола, што је по нама ближим мерилима једнако или више од 0,5 л неког јачег алкохолног пића.

• Етил-алкохол се слабо разлаже у бурагу, па највећа количина преко зида бурага улази у крвоток, и у јетри се трансформише у сирћетну киселину;

• Блокирајући гликолизу и Кребсов циклус, етил-алкохол поспешује појаву кетозе и претерано образовање масти, те у дужем времену доводи до цирозе јетре;

• Метил алкохол је знатно токсичнији од етил алкохола, а јавља се у луцеркиним силажама, где настаје из пектина.

Алкална индигестија (алкалоза)

• Уколико је маса намењена силирању јако ђубрена азотним ђубривима (траве), или се покоси јако рано (легуминозе), значајан део азотних материја се налази у облику који се брзо разлаже у бурагу;

• При неповољним условима силирања, без употребе конзерванаса, ферментација се одвија уз максимално деловање ензима биљке и присутних микроорганизама, те је јако велика количина растворљивог азота (> 75 %), и амонијака (> 15 %), а pH вредност је висока.

• У том случају у бурагу се интензивно развијају протеолитичке бактерије, на рачун целулолитичких и амилолитичких, пХ вредност расте преко 7,5, интензивно се производи амонијак који прелази у крв, и стварају се токсични амини (хистамин, кадаверин, путресцин);

• Уколико животиње дуже користе овакву силажу, јављају се симптоми слични као и код коришћења оброка са великом количином урее.

• У таквим случајевима амонијак и сличне материје прелазе капацитет и могућност јетре за детоксикацију, па се јавља низ здравствених поремећаја;

• У лакшим случајевима долази до смањења апетита, преживања и броја контракција бурага, уз повремен пролив, и евентуално смањење млечности;

• Животиње се у ходу заносе задњим делом тела или трајно леже;

• Код тежих облика долази до смањења млечности, надуна и атоније.

• Уз све ово може да се јави запалење материце и вимена, заостајања постељице, стерилитета, смањене виталности телади и др.;

• Слични симптоми се јављају и уколико се животињама даје лоше припремљена, неправилно ферментисана и трула силажа (пХ 5 – 7);

• Трулежне бактерије E. coli и Proteus vulgaris које у нормалним условима не могу да дођу до изражаја због активности микрофлоре бурага и антибиотика које она производи, у алкалној средини се интензивно множе и потискују нормалну микрофлору;

• Интензивна синтеза амонијака и отровних амина доводи у овом случају до индигестија и интоксикација познатих као трулење у бурагу;

• До сличних проблема долази и при коришћењу силаже кукуруза којој је додата уреа у већим количинама;

• Такође, исхрана оброцима са уреом ствара предиспозицију за настајање маститиса, пошто карбамид врши трансконформацију оних супстанци које дају имунолошке особине организму, те се смањује антимикробна активност лизоцима у млеку .

• Оброке са уреом треба допуњавати олигоелементима Co, Zn, Mn, а обавезно сумпором ради синтезе тиоаминокиселина;

• При прекомерном ђубрењу ораница азотним ђубривима, у биљкама се акумулирају значајне количине нитрита и нитрата;

• У желуцу се нитрати редукују у нитрите, а ови смањују или онемогућавају коришћење каротина, те доводе до хиповитаминозе витамина А.

• У случају појаве алкалозе треба смањити количину силаже у оброку, уз повећање енергетског дела, док трулу и покварену силажу не треба уопште користити;

• При додавању урее приликом силирања кукуруза треба се држати препорука и упутстава стручњака (до 0,5% у кукурузну силажу).

ПОРЕМЕЋАЈИ КОЈЕ ИЗАЗИВАЈУ ПРИСУТНЕ БАКТЕРИЈЕ И ПЛЕСНИ У СИЛАЖИ

• Неке бактерије и гљивице присутне у силажи могу довести до врло тешких здравствених поремећаја животиња, а да се права дијагноза тешко може установити;

• Проблеми везани за деловање бактерија се ређе јављају, док је највећи проблем појава плесни.

Поремећаји чији су узрочници бактерије

а) Ботулизам се јавља при исхрани силажом у којој се налазе лешеви угинулих глодара, а узрочник је Clostridium botulinum, који је спороген и анаероб, и за развој му погодују влажна земља, силажа и трула храна;

• Манифестује се најпре парализом ждрела и сметњама у ходу, после чега долази до парализе целокупне мускулатуре и смрти услед гушења;

• Говеда су мање осетљива на токсине ове бактерије у односу на коње и овце.

б) Листериоза је зооноза, чији је узрочник Listeria monocytogenes, пореклом из земље унете у силажу;

• Патогеност овог микроорганизма је релативно слаба, те долази до изражаја углавном у случајевима када је организам већ оптерећен неким другим поремећајем (метаболичким, паразитарним или исхрамбеним);

• Испољава се септикемијом, побачајима, упалом мозга и можданих овојница, ретенцијом постељице и стерилитетом;

• У акутним случајевима, нарочито код оваца, животиње нагло мршаве, јавља се некроза јетре, те уз општу изнуреност често долази до угинућа.

Поремећаји чији су узрочници плесни (микозе и микотоксикозе)

• Изазивачи микоза и микотоксикоза су различите гљивице (Penicillium, Aspergillus, Claviceps, Stachybotris, Fusarium и др.);

• Симптоми су врло различити, зависно од врсте гљивице, и њеног токсина;

• Углавном се уочава мршављење, пад конверзије, сметње у размножавању, лажно гоњење, побачаји, проливи и вртоглавице, мишићни грчеви, шепање, узбуђеност, губљење равнотеже, а у одређеним случајевима и смрт.

• Већина микотоксина испољава општу токсичност за све ћелије организма, док неки имају специфичан афинитет за ћелије јетре, бубрега, срца, нервног и хематопоетског ткива;

Аспегилоза

• Од микоза најчешћа је аспергилоза, врста плућне болести чији је узрочник Aspergillus fumigatus, а такође и Aspergillus flavus, nidulans, niger, terrus и др.

• Испољава се код говеда преко побачаја и упала млечне жлезде, а код оваца преко побачаја и упале бронхија и плућа;

• Животиње дуго болују, мршаве, и на крају угину;

• Микозе проузрокују, такође, и гљивице Mucor и Apsidia;

• Ове гљивице доводе до побачаја на крају бременитости, али се чешће јављају при коришћењу сена, а ређе силаже.

• Од микотоксикоза посебно је опасна афлатоксикоза, коју изазивају продукти гљивица Aspergillus flavus и Aspergillus parasiticus, као и Penicillium rubrum;

• Симптоми афлатоксикозе су слаб пораст, мршављење и пад млечности, код тежих облика индигестија, поремећен рад црева, нервни поремећаји и тежак пролив;

• При тежим тровањима смрт наступа за 1-3 дана;

• Овце су знатно отпорније на афлатоксине у односу на говеда.

• Посебан проблем је тај што се афлатоксин излучује млеком, те представља опасност за младунчад (токсикозе) и човека (канцерогено дејство);

• При коришћењу буђаве кукурузне силаже може да се јави естрогенизам, чији су узрочници гљивице из рода Fusarium;

• Токсин зеараленон изазива поремећаје на гениталним органима, у виду хипертрофије стиднице и вимена, побачаје, атрофију оваријума и др.

• Хеморагични поремећаји настају при коришћењу силаже од недовољно сабијеног материјала (у случају високог садржаја суве материје, преко 35 %, или код силираног зрна кукуруза), а због уношења токсина Т2 кога производи Fusarium tricinctum;

• Друге плесни (Aspergilus flavus, Penicilium rubrum), могу да изазову поремећаје у крвним судовима код говеда и свиња.

• Поремећаје у раду бубрега изазивају Aspergillus niger и Penicillium citrinum, који луче цитрин;

• Симптоми тровања су пролив и ренална инсуфицијенција, праћена кризом уремије, што се у неким случајевима завршава смрћу;

• Код аутопсије се запажају промене на желуцу, устима, езофагусу и листавцу, а нарочито у виду периреналног едема.

• Нервни поремећаји код преживара могу да буду изазвани плеснима врсте Byssochlamus nivea, који се у знатној мери могу размножити у неким силажама кукуруза;

• Ове плесни луче токсин патулин.

• Поремећаји везани за коришћење смрзле силаже

• Коришћење већих количина смрзле силаже може довести до појаве упале слузокоже преджелудаца, која се манифестује губитком апетита и смањеном моториком преджелудаца;

• Због тога смрзлу силажу треба користити тек након што у стаји одстоји неко време и раскрави се;

• Смрзавању су подложније силаже са већим степеном влаге, као и силаже из вертикалних сило-објеката.

• Како до замрзавања најчешће долази на местима где је сило-објекат отворен ради узимања силаже, овај део треба после вађења силаже ,,утоплити’’ балама сламе или сноповима кукурузовине;

• У брдско-планинским пределима са оштријом климом и нижим зимским температурама силажу треба правити од провенутог материјала, како би се смањила могућност замрзавања такве силаже.

Поремећаји везани за механичке примесе у силажи• Овај проблем се јавља нарочито при исхрани

силираним главама и лишћем шећерне репе, при чему остаци земље и друга прљавштина могу довести до ,,пешчаног’’ запушавања листавца, а услед токсина који стварају бактерије труљења, пореклом из загађеног лишћа, може доћи до појачаног пролива;

• При провењавању вишегодишњих легуминоза може доћи до већег степена контаминације земљом или песком, што у првом реду негативно утиче на ферментацију, а може довести и до напред описаних проблема.

• Силажа може бити контаминирана и деловима фолије употребљене за покривање силаже, земљом или песком коришћеним за оптерећивање силаже, џаковима од PVC-а, жицама, пластичним везивом, металним опиљцима или деловима машине за убирање и ситњење биљне масе, и другим;

• Овакве примесе се понекада могу визуелно уочити, па их на време треба одстранити из силаже, или те делове силаже уопште не користити.

Утицај фитоестрогених материја из силаже

• Ове материје изазивају поремећаје плодности код оваца, говеда и свиња, блокирајући гонадотропну секрецију хипофизе, или изазивајући промене на јајницима и ендометријуму;

• То су: изофлавин, генистеин, биоцханин А, даидсеин, формононетеин, кумарин, куместрол, псоралидин, пратенсеин, и деривати стерола и индона;

• Њих у највећој мери садрже легуминозе, пре свега луцерка и црвена детелина, затим траве као што су ливадарка, јежевица и др.

• Мањи садржај фитоестрогена заступљен је и код соје, кукуруза, глава и лишћа шећерне репе, нарочито у форми силаже, као и других биљака;

• Код силиране хране њихова активност се углавном не мења и остаје очувана;

• Естрогена активност луцерке I откоса (који се иначе најчешће препоручује и користи за спремање силаже) је већа у односу на луцерку II откоса, и не мења се под утицајем провењавања.

УТИЦАЈ КОРИШЋЕЊА СИЛАЖЕ НА КВАЛИТЕТ МЛЕКА И МЛЕЧНИХ ПРОИЗВОДА

• Највећи утицај на количину и састав млека исхрана остварује у лактацији, и то у њеном средњем делу, када количина произведеног млека директно зависи од исхране;

• На количину и састав произведеног млека може се утицати саставом оброка, нивоом примењене исхране, а затим врстом и квалитетом како кабасте, тако и концентроване хране.

• У последње време, зависно од опредељења произвођача и захтева прерађивачке индустрије, покушава се да се исхраном утиче не само на количину, већ и на састав млека;

• Треба очекивати да на удео масти може најлакше да се утиче, код процента протеина то је много теже, док проценат лактозе практично и не може да се промени.

• Као што је већ изнето, битан предуслов за синтезу задовољавајућег % масти је застуљеност сирове целулозе у СМ оброка, која треба да је између 13 и 20%;

• Укључивање веће количине концентрата у оброк доводи до повећања производности крава, али може депресивно деловати на % масти;

• Да би се то избегло препоручује се давање концентрата у мањим количинама више пута у току дана;

• Поједина хранива или групе хранива такође могу утицати на производност крава и састав млека;

• Познато је да краве дају више млека када се хране зеленом храном него када се та иста храна даје у виду силаже или сена;

• Делимична замена сена силажом или силаже репом доводи до одређеног повећања количине произведеног млека.

• Да би се повећао проценат млечне масти треба краве стимулисати на максимално конзумирање кабасте хране, тиме што ће она бити убрана у одговарајућем стадијуму зрелости;

• Што је бољи квалитет кабасте хране, то већи део оброка она може да обезбеди;

• Потребно је у оброку избалансирати различите типове угљених хидрата и протеина и ускладити брзину њихове разградње у бурагу.

• Повећање удела протеина у млеку је знатно тежи задатак;

• У неким земљама, за потребе млечне индустрије посебно се подстиче производња протеина млека;

• Стратегија исхране се састоји у томе да се стимулишу микроорганизми бурага на максималну синтезу протеина, а уз то се према потреби у оброк укључује и неки погодан извор допунског неразградивог протеина чиме се обезбеђује довољно аминокиселина за ресорпцију у танким цревима;

• Храна може утицати специфично на састав и технолошке карактеристике млека;

• Састав оброка, као и застуљеност и хемијска својства масти у храни могу знатно утицати на састав и особине млечне масти преко утицаја на однос незасићених и засићених масних киселина.

• Мирис силаже може да се пренесе на млеко, преко дигестивног тракта, односно након конзумирања силаже, а има чак мишљења да се то дешава преко атмосфере, односно удисањем испарљивих састојака;

• Реалније је да се ароматични састојци силаже, растворљиви у воденој фракцији млека, преносе након конзумирања силаже;

• Они се могу одстранити аерацијом помуженог млека, или аерацијом загрејаног млека у вакууму.

• Са друге стране, мирис силаже може да се пренесе при мужи у отворене судове, при чему се не везује само за водену фракцију, већ и млечну маст, одакле се не може, или може само делимично одстранити аерацијом.

• Због наведеног, препоручује се да се силажа даје кравама тек након обављене муже, како би било довољно времена да одређени системи разграде ове непожељне састојке до следеће муже.

• Употреба силаже може да утиче на тврдоћу и мазивост маслаца;

• При коришћењу већих количина кукурузне силаже повећава се количина бутерне, капронске и каприлне киселине у млечној масти, а самим тим и тврдоћа маслаца;

• Међутим, у већини случајева микроорганизми бурага врше хидрогенизацију масних киселина из оброка и тиме онемогућавају да се исхраном утиче на састав млечне масти.

• При мужи у отворене судове у млеко могу да доспеју из ваздуха споре Clostridiae, које потичу из силаже, при чему оне утичу на непожељан процес зрења тврдих сирева, уз надимање и промену структуре, ароме и укуса, док није запажен утицај на квалитет меких сирева;

• Природно станиште анаеробних спорогених бактерија је земљиште, које може у 1 г да садржи око 300 - 400 ових бактерија, а и више;

• У току спремања силаже може доћи до контаминације исте спорама Clostridiae, а због уношења земље у силажу, било приликом убирања биљног материјала, или приликом уласка у сило-објекат трактора, чије су гуме запрљане земљом.

• При исхрани таквом силажом, споре ових бактерија доспевају у фецес, где их може бити и неколико милиона по граму, а одатле, преко ваздуха, у млеко;

• Ових микроорганизама има нарочито много у у силажама од материјала који се сам тешко силира (луцерка, црвена детелина, грахорица), и где недовољна количина лакорастворљивих угљених хидрата не дозвољава брз развој и доминантност бактерија млечне киселине;

• Због тога је при спремању силаже од оваквих култура неопходно применити хемијске конзервансе или угљенохидратне додатке;

• И у току саме обраде млека и спремања сирева могуће је смањити негативан ефекат присутних бутерних бактерија употребом чистих култура млечних бактерија, повећањем концентрације кухињске соли до одређене мере, као и нижом температуром у току зрења сирева.

• У неким земљама забрањена је употреба силаже за краве краве чије се млеко користи у производњи квалитетних познатих сирева, пре свега ементалера и гријера;