ПРЕДНОСТИ И НЕДОСТАЦИ СИЛАЖЕ

• Силажа је биолошки ферментисана или хемијски конзервисана храна за животиње биљног (и животињског) порекла;

• Силажа је данас основа економичног и савременог сточарства, и најближа замена зеленој сточној храни.

• На основу историјских извора зна се да је поступак силирања био познат још Египћанима, Кинезима и Картагињанима;

• Сама реч ,,силос’’ грчког је порекла и означава јаму.

• Један од најважнијих разлога за споро прихватање технологије силирања у пракси, јесте вероватно, недостатак одговарајуће механизације за ситњење (сецкање) сировина.

• Силажа је, свакако, најзначајније храниво за говеда, како за производњу млека, тако и за тов;

• Концепт коришћења конзервисане кабасте хране преко целе године веома је значајан, из разлога што се тиме обезбеђује максимално стабилан оброк, а самим тим и стабилна производња млека;

• У складу са тим, на пример, запати крава у Америци и многим земљама Европе преко читаве године хране се козервисаном храном.

• На све већем броју фарми код нас зелена храна је потпуно искључена из оброка, а уместо ње се користи силажа или сенажа;

• Тиме се смањују варијације у саставу хране, а тиме и варијације у количини и квалитету млека.

Предности силирања

• Силажа је по хемијском саставу и хранљивој вредности веома слична зеленој храни, како по садржају суве материје, тако и протеина и витамина;

• Због тога је највише подесна за зимску изхрани животиња, мада се у новије време користи свих 365 дана у години;

• Коришћењем силаже постиже се уједначен састав оброка у дужем временском периоду, што доприноси стабилној производњи млека, како у погледу количине, тако и састава;

• Силирати се могу биљке које дају високе приносе у зеленој маси, а нису погодне за припремање сена због грубости стабла (кукуруз, сирак, сунцокрет…), или се због временских прилика не могу осушити за сено (луцерка или ливадске траве у кишним периодима године);

• Кукуруз за силажу се убира раније него када се гаји за зрно, што омогућава благовремену припрему земљишта и сетву озимих култура;

• Спремањем силаже кукуруза добија се знатно више енергије по хектару него када се кукуруз користи у облику зрна и кукурузовине,

• Јесењи ветрови, кише и росе доприносе да се у већини случајева и оно мало квалитетне лисне масе на кукурузовини изгуби, док остаје стабљика са грубим лисним рукавцима;

• При силирању вишегодишњих легуминоза или трава комбајнирана маса се одмах одвози са парцела па се брже обавља регенерација и добија се један откос више у току године;

• Силирати се могу и различити споредни производи биљне производње (главе и лишће шећерне репе, кукурузовина и слама), затим споредни производи индустријске прераде (сирови резанци шећерне репе, пивски троп, комине…)

• Тиме би било омогућено боље искоришћавање свих ресурса у исхрани домаћих животиња, а самим тим смањење трошкова исхране;

• Силирањем зелених биљака постижу се мањи губици у хранљивим материјама (угљеним хидратима, протеинима, витаминима и минералним материјама) у односу на сушење;

• Тако, на пример, припремањем сена губи се најчешће око 25% (а понекада и 30-40%) суве материје, док при силирању сви губици ретко прелазе 10%;

• Силирање омогућава боље коришћење земљишта, са две жетве годишње, јер се културе за силирање могу гајити као озими, пролећни, накнадни и пострни усеви;

• Поступак силирања је у мањој зависности од временских услова него што је спремање сена;

• Силирање олакшава сузбијање корова, који се често шире сеном или сувом кабастом храном;

• У 1 м3 силаже стаје двоструке више суве материје (160-180 кг/м3) него у 1 м3 небалираног сена (70-80 кг/м3);

• Готово сви процеси силирања, као и дистрибуције силаже животињама, могу бити потпуно механизовани;

• Добро спремљена силажа, у добрим сило-објектима, може се чувати до момента употребе више година, по неким ауторима и до 20 година;

• Због високог садржаја влаге силажа се чува без опасности од могуће појаве пожара, док сено и слична хранива добијена сушењем (кукурузовина, сламе и плеве) су стално угрожена овом потенцијалном опасношћу.

Недостаци силирања

• И у току силирања настају одређени губици хранљивих материја, који су, истина, мањи него при спремању сена;

• Силажа до скора није могла бити предмет купопродаје, јер се лако квари, па се не може транспортовати на веће удаљености и користи се тамо где се и спрема;

• Изузетак је сенажа у великим округлим балама;

• Та могућност је новијег датума и код нас се за сада ретко користи;

• Силирање захтева веће почетне инвестиције, за набавку сило-комбајна и подизање сило-објеката;

• При ad libitum исхрани преживара мање je конзумирањe суве материје него при конзумирању свежих или осушених кабастих хранива;

• Употреба неквалитетне силаже може изазвати поремећаје здравља животиња;

• Коришћење силаже утиче негативно на зрење квалитетних сирева.

Фактори који утичу на квалитет силаже

Анаеробност средине

• Стручни термин „анаеробност” подразумева одсуство ваздуха, односно кисеоника;

• Неопходна је како би се елиминисали бројни сојеви трулежних микроорганизама, који за своју активност захтевају присуство кисеоника;

• У анаеробним условима брзо постају доминантне бактерије млечне киселине које су факултативно анаеробни микроорганизми.

• Поред тога, у условима минималних количина кисеоника знатно се скраћује трајање „оксидативне фазе" у којој још увек живе биљне ћелије обављају различите метаболичке процесе трошећи хранљиве материје и ослобађајући топлоту;

• Анаеробност средине се постиже пре свега силирањем у објектима чији су зидови непропустљиви за ваздух, уз ситњење биљне масе, добро сабијање и покривање, односно затварање сило објекта;

• Посебну пажњу треба обратити на степен ситњења;

• Када су у питању биљке са грубим стаблом (кукуруз), или биљке које имају шупље стабло (жита, траве), онда одресци треба да су краћи него када су у питању биљке које имају нежније (тање) стабло, или стабло испуњено паренхимом (легуминозе);

• Степен ситњења зависи и од влажности биљног материјала, односно влажнији материјал се ситни на дуже одреске;

• Одресци код материјала који се силира за говеда могу бити нешто дужи, него у случају спремања силаже за овце;

• Степен ситњења зависи и од исправности механизације, односно режућег дела сило-комбајна;

• Овај фактор може често бити пресудан и ограничавајући за добијање квалитетне силаже, а нарочито у случају силирања биљних врста које се одликују грубљим стаблом.

• За правилну исхрану није добра ни друга крајњост;

• Исувише фино сецкање доводи до губљења основног физичког карактера кабасте хране, услед чега се смањује коришћења хранљиве вредности оброка, пад масноће млека и неки здравствени поремећаји.

• Сабијање уситњене масе врши се људском радном снагом или механизацијом, а код сило-торњева и под сопственом тежином горњих слојева биљне масе.

• Уобичајено време гажења сило масе је око 2 - 2,5 мин. по тони, уз лагану вожњу (4 км/сат) са најмање три преласка по трагу;

• Пожељно је коришћење тешких трактора са једноструким точковима, како би се повећао притисак по јединици површине.

Гажење (сабијање) силаже

Додатно оптерећење трактора који гази силажу

Додатно оптерећење трактора који гази силажу

Додатно оптерећење трактора који гази силажу

• Употреба ваљака за ефикасније сабијање биљног материјала

• Употреба ваљака и других додатака за ефикасније сабијање биљног материјала

Пример добре сабијености

Обратите пажњу на исправност трактора који гази силажу!

Уколико је потребно, вежите му “пелену”

Гуме трактора који гази силажу треба да буду добро опране!!!

• Споре бутерних бактерија налазе се у земљи, па ако се силирани материјал контаминира земљом на њиви или у сило-објекту, при повољним условима (висока влажност материјала и спора млечнокиселинска ферментација), може доћи до њиховог активирања, продукције бутерне кисeлине и токсичних амина, трошења млечне киселине и пораста пХ вредности.

• Не дозволите да вас било шта омете у овом важном послу!!!

• Када се прави силажа, водите рачуна о мотивисаности радне снаге али не претерујте.

• Покривање сабијене масе данас се успешно обавља захваљујући пластичним фолијама, док се код вертикалних сило-објеката затварање врши фолијом, бетонским плочама или специјалним пластичним балонима.

• Преко одговарајућег “покривача” требало би поставити и одређено оптерећење, које ће спречити да сув и еластичан материјал “ради”, и тиме поново дође до уласка ваздуха.

• У ту сврху могу да се користе различита решења, импровизована или направљена само за ту намену.

Силажа оптерећена циглама

Силажа оптерећена бетонским плочама

Шећерни минимум и пуферни капацитет биљака

• Шећерни минимум је минимална количина лако растворљивих угљених хидрата, неопходна за успешну ферментацију и производњу довољних количина млечне киселине, која ће конзервисати силирани материјал.

Подела биљака према погодности за силирање

I група Могу се саме силирати

II група Теже се саме

силирају

III група Не могу се

саме силирати Цела биљка кукуруза Траве Луцерка

Прекрупа влажног зрна или клипа кукуруза

Травно-легуминозне

смеше Соја

Сирак Детелине Перко Сунцокрет Грашак Уљана репица

Жита Грахорица Сточни кељ Главе и лишће шећерне

репе

Сирови резанци Кромпир Чичока

• Пошто садрже довољно шећера и уколико се обезбеди анаеробност и оптимална влажност, могу се саме силирати следеће врсте: кукуруз (биљка, клип и зрно), сирак, суданска трава, репа, кромпир, репини резанци...

• Насупрот набројаним врстама, луцерка, а затим друге лептирасте биљке, имају мало шећера и доста протеина и калцијума, због чега се у чистом виду не могу саме силирати;

• Теже се силирају и траве, као и травно-легуминозне смеше, због високе влажности али и велике количине протеина, те се морају краткотрајно просушити (провенути) пре силирања;

• Количина ферементабилних угљених хидрата у легуминозама је на самој граници шећерног минимума;

• Та количина би теоретски могла бити адекватна за продукцију довољних количина млечне киселине која ће конзервисати силажу, под условом да је ефикасност трансформације шећера у млечну киселину готово 100%-на;

• Међутим, природна микрофлора садржи углавном хетероферментативне бактерије млечне киселине које свега око 50% присутних шећера преводе у млечну киселину, док остатак трансформишу у неколико других производа који су слаби конзерванси или уопште немају конзервишуће својство (сирћетна киселина, метил- и етил-алкохол, угљен-диоксид и др.).

• Могући степен биолошког закишељавања силираног материјала не зависи само од количине шећера, већ и од заступљености основних састојака који “пружају отпор” смањењу pH вредности;

• То је нарочито велики проблем за легуминозе које се карактеришу управо високим уделом протеина и калцијума;

• Пуферни капацитет (ПК) биљака или њихова способност супротстављања промени pH је важан фактор код силирања.

• Због овог проблема, за успешно силирање легуминоза неопходно је коришћење одговарајућих поступака и додатака, чији је циљ да се повећа количина ферментабилних угљених хидрата, као и да се они ефикасније користе за синтезу млечне киселине;

• Постоји још једна могућност, а то је директно закишељавање силиране масе легуминоза минералним или органским киселинама, као и употреба других хемијских материја које имају бактериостатско и бактерицидно дејство;

• Наведени поступци су више историјског карактера, а нарочито за наше поднебље где се користи искључиво природна (спонтана) или индукована (употреба инокуланата) ферментација.

• Да би се ефикасно решио проблем мале количине шећера и високе пуферне вредности у легуминоза, користе се одговарајући угљенохидратни додаци (при силирању вишегодишњих легуминоза) или се обавља здружена сетва једногодишњих легуминоза и жита.

Додавање кукурузне прекрупе при силирању луцерке

Додавање кукурузне прекрупе при силирању луцерке

Гајење здруженог усева грахорице и тритикалеа

Гајење здруженог усева грашка и овса

Гајење здруженог усева соје и кукуруза

Гајење здруженог усева пасуља и кукуруза

Оптимална влажност

• Спонтаним млечнокиселинским врењем успешно се конзервишу хранива која садрже мање од 80% влаге;

• За кабаста хранива оптимална влажност треба да је 65-70 %, а за концентрована 33 - 38%;

• У силажама од исувише влажног материјала настају знатни губици хранљивих материја услед издвајања биљних сокова, а развија се и бутерно врење;

Оптимална влажност материјала за силирање постиже се:

• За кукуруз убирањем у оптималној фази зрелости;

• За вишегодишње и једногодишње легуминозе провењавањем (уколико временски услови дозвољавају) или мешањем у одговарајућем односу са сувљим хранивима (уколико не може да се изведе провењавање).

• Оптимална фаза за жетву кукуруза за силажу: - Воштана зрелост зрна; - Појава црног слоја на врху кукуруза; - Млечна линија на ½ до ¾ висине зрна.

Примери млечне и воштане фазе зрелости зрна кукуруза

• Провењавање зелене биљне масе

• Мешање сувљег и влажнијег материјала

• Превисока влага, преко 80 %, условиће добијање силаже врло лошег квалитета, не само при спонтаној ферментацији, већ и при коришћењу хемијских конзерванаса, јер се услед цеђења сока из горњих слојева не може постићи равномерна расподела природног или додатог конзерванса;

• Провењавање, односно краткотрајно просушивање, јесте свакако најјефтиније решење за успешно силирање биљака са нежнијим стаблом (трава, легуминоза и травно-легуминозних смеша);

• Ефикасно конзервисање провенулих биљака објашњава се израженом способношћу бактерија млечне киселине да буду активне и у средини са повећаним осмотским притиском, док истовремено већина других анаеробних микророганизама не може да им конкурише.

• Провењавање треба да се врши до степена влаге од 65 - 70 %, а још боље до 55 - 60 %, јер већина трулежних микроорганизама престаје да буде активна при уделу суве материје од 60 - 65 %, док неки сојеви бактерија млечне киселине настављају деловање и при влази од само 30 - 40 %;

• У провенулом материјалу ферментација је редукована, и са мањом укупном количином ферментационих производа;

• По лепом и сунчаном времену провењавање траје 1 - 4 сата, а при већој релативној влажности 5 – 6 сати па и више;

• У просеку се губи по топлом и сунчаном времену 3 - 5 % влаге на сат;

• Временски услови су ти који диктирају дужину трајања провењавања;

• За силаже од провенулог материјала карактеристичне су више pH вредности, па се при коришћењу неких метода за оцену квалитета силажа које строго разматрају и pH вредности, увек добија лошија оцена од реалне.

Температура

• Температура силираног материјала у току трајања ферментације условљена је интензитетом оксидационих процеса, који се максимално контролишу добрим сабијањем и покривањем силиране масе;

• Топлотни интервал у коме су активне млечнокиселинске бактерије је веома широк, и за различите сојеве бактерија налази се у распону од 5 – 55 °Ц;

• За добијање силаже доброг квалитета температура у силираном материјалу не би смела да прелази 35 - 38 °Ц;