Upload
instituttam
View
126
Download
0
Embed Size (px)
Citation preview
Силирање трава и травно-легуминозних смеша
• Силаже трава се припремају, пре свега, у брдским реонима, и то са површина пашњака које су у ротационом (прегонском) систему испаше вишкови у каснијим турнусима
• Ови вишкови се могу конзервисати и као сено, али честе кише у неким рејонима могу у знатној мери ометати овакав поступак, па се прибегава силирању.
• Траве и травно-легуминозне смеше се могу силирати и без додатака, што зависи од удела појединих вишегодишњих врста легуминоза, садржаја лакорастворљивих угљених хидрата у биомаси и садржаја суве материје.
• Биљке у фази цветања садрже знатно више суве материје и лакше се силирају;
• Због смањене сварљивости у тој фази неопходно је раније силирање (пред или на почетку цветања за легуминозе, односно у почетној фази класања за траве), као и провењавање.
• Травне силаже од провенулог материјала су значајне и због могућности већег конзумирања суве материје, што је посебно важно за грла веће млечности.
• Травна маса са већим уделом суве материје се теже сабија, услед чега се може добити силажа лошијег квалитета.
Силирање жита
• Стрна жита се могу у основи користити као кабасто протеинско храниво или као кабасто енергетско храниво, што зависи од фазе у којој се коси;
• Уколико се жито коси у фази пред класање, онда се добијају нешто мањи приноси суве материје али су сварљивост силаже и ниво протеина већи;
• У том случају је неопходно провењавање до 35-45% СМ, а препоручује се и инокулација;
• Убирање стрних жита за овакву намену врши се у нашим условима у другој половини априла и почетком маја, после чега може да уследи сетва кукуруза;
• Уколико се дозволи да жито искласа, и да зрно буде на завршетку фазе млечне зрелости (30 % млечна и 70% воштана зрелост), цела биљка има 30-35% СМ те се може силирати без провењавања;
• Оваква силажа се припрема у другој половини маја, после чега опет може да уследи сетва кукуруза (хибриди краће вегетације), под условом да има довољно земљишне влаге или је могуће заливање.
Силирање сунцокрета
• За спремање силаже користи се пре свега сунцокрет из пострне сетве;
• Силирање се обавља када је биљка у пуном цвету;
• Сунцокрет може да се силира на исти начин као и кукуруз, сам или у комбинацији са кукурузом.
Силирање кромпира
• За успешно силирање кромпира потребно је да се обезбеди 30-35 % суве материје, а то се најлакше постиже додавањем 10-20 % сецкане сламе, кукурузовине или сена;
• Силажа кромпира са 50 % сена по хранљивој вредности је приближна кукурузној силажи.
Силирање купусњача
• Купусњаче (крмна репица, сточни кељ, перко) су биљке изузетног производног потенцијала, јер могу да дају принос од 60 до 100 тона зелене масе по хектару;
• Купусњаче доста добро издржавају ниске температуре, посебно сточни кељ, па се дубоко у јесен и у току благих зима користе као једина зелена храна.
• Вишкови наведених крмних биљака се могу силирати, али због високог садржаја влаге њих треба мешати са неким сувим додатком, ради обезбеђења минимално 25% суве материје;
• Имајући у обзир висок садржај влаге, а самим тим малу концентрацију хранљивих материја, треба тежити да се биомаса наведених биљака првенствено користи у зеленом стању.
Силирање глава и лишћа шећерне репе
• Главе и лишће шећерне репе могу да чине 20-45 % од укупног приноса шећерне репе, што по хектару представља преко 20 т;
• Одликују се високим уделом сирових протеина, који према различитим ауторима износи 13-18 %;
• При механизованом вађењу шећерне репе у заосталој зеленој маси главе учествују са око 25 %, а лишће са око 75 %.
• Највећи проблем за добијање квалитетне силаже од глава и лишћа репе јесте значајно присуство земље, као и велика количина влаге;
• Уколико се силирају неуситњене главе и лишће, сабијање треба обавити интензивније него у случају њиховог предходног сецкања. Пуњење једног или дела силоса треба завршити најдуже за 4-5 дана.
• Због високог присуства влаге у главама и лишћу репе (84-87%), у току силирања долази до издвајања значајне количине ефлуента (сока), која може да чини и до 300 л/т, чиме се изгуби и до 40 % хранљиве вредности;
• Ради везивања вишка влаге препоручује се мешање глава и лишћа са неким сувљим хранивом, на пример уситњеном сламом или кукурузовином.
Силирање репиних резанаца
• У погледу хранљиве вредности, репини резанци су типично угљенохидратно храниво, богато шећерима;
• Одмах после производње резанци се кратко могу користити у свежем стању, јер се брзо укваре, киселе, плесниве и труну;
• Захваљујући двократном пресовању у савременим погонима добијају се резанци са 20 % или још више суве материје, што је знатно боље за добијање квалитетније силаже;
• Међутим, уколико је влажност већа од 25% сабијање репиних резанаца је отежано због еластичности.
• Одмах након пресовања резанци имају температуру од 50-60 оЦ, а у великим силосима дневно се ова температура снижава за 0,5-1,5 %.
• Најбоље је да се силирање резанаца у сило-рововима обавља у слојевима дебљине до два метра, чиме се постиже ни пребрзо ни преспоро хлађење, а ферментација тече у оптималним температурним условима.
• Пуњење силоса треба обавити за један дан, уз равнање површинског слоја, умерено гажење и покривање пластичном фолијом;
• У тову говеда дневно се по грлу може давати и до 40 кг силираних репиних резанаца, док се за музне краве користе 15-30 кг, а за овце до 2 кг;
• Животиње радије једу силиране него свеже рeпинe рeзанцe.
Силирање пивског тропа (требера)
• Сирови пивски троп сматра се квалитетним хранивом пре свега за исхрану музних крава, па се највеће количине утроше у сировом стању, одмах по добијању.
• Због високог процента влаге брзо ферментише и лако се квари и плесниви.
• Из тог разлога се и користи пре свега на фармама у близини пивара, одакле може да се набавља за краћи временски период, што је посебно вaжно зa летње месеце.
• Уколико се због удаљености пиваре набављају веће количине, неопходно је да се требер конзервише силирањем како би се спречила неправилна ферментација и кварење;
• Због високог садржаја влаге потребно је да се меша са неким сувим хранивом.
• Уколико се сачека да се добро оцеди, требер се може силирати без додатака, уз благо сабијање.
• Коришћење додатка на бази мравље киселине, од требера се, такође, може добити добра силажа.
• Силирање мањих количина може да се обавља у бурадима или другим сличним судовима;
• Због високог садржаја влаге и у овом случају препоручује се коришћење сувих додатака (уситњене сламе, кукурузовине или ливадског сена).
Силирање комине гожђа
• Комина грожђа, као споредни производ производње вина и воћних сокова, представља велики проблем за складиштење и животну средину;
• Од укупне количине грожђа добија се око 22-25% свеже комине, која садржи 40-50% суве материје;
• Садржај хранљивих материја у комини је варијабилан и зависи од сорте грожђа, технологије прераде, климатских и земљишних услова производње.
• С обзиром на мали садржај протеина, било је покушаја да се у току силирања користе додаци који у сило-масу уносе непротеински азот или да се врши мешање са луцерком.
• Домаћа искуства указују на позитивне резултате при додавању 1% бенурала или зенурала (домаћи или страни комерцијални непротеински извори азота).
• Још бољи резултати код нас су постигнути при комбиновању провенуле луцерке и комине грожђа, у односу свеже масе 1:1.
Механизација и објекти за силирање
• Комбајни;
• Косачице (за ниске културе);
• Транспортна средства;
• Машине за пуњење сило-објекта;
• Трактори за гажење силаже;
Врсте сило-објеката
• Сило-камаре;
• Сило-јаме;
• Сило-ровови;
• Сило-торњеви;
• Сило-кобасице;
• Сило-вреће;
Вађење силаже
• Ручно (ашовима, мотикама, моторним тестерама);
• Механизовано (утоваривачи, силофрезе, специјалне самоходне машине);
• Најважније је да после вађења силаже остане раван пресек, како би што мање ваздуха (кисеоника) улазило и довело до загревања и буђања силаже!!!
Неправилно вађена силажа
Правилно вађена силажа