Predavanje 1

Predava: dr Dejan Markovi, Vrsta kursa: izborni.Trajanje: jedan semestar.Broj asova: 2+2.Ocenjivanje: 30% predispitne aktivnosti (test, esej na zadatu temu, istraivanje...), 70% zavrni ispit.Odakle uiti:Kosti, A. (2006). Kognitivna psihologija. Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd. (poglavlja o jeziku, str. 235-317)Jackendoff, R. (1994). Patterns in the Mind. Basic Books (1-10 poglavlje, knjiga je na engleskom, a predavanja e se delimino bazirati na njoj).Prezentacije.

Nsiam vrevoao da zpavrao mgou rzmaueti ono sto ctaim. Zaavljhuujci nobniecoj mcoi ljdksuog mgzoa, pemra irtazsiavnjima nucainka sa Kmbreidza, njie vzano kjoim su roedsldoem npiasnaa slvoa u rcei, jdieno je btino da se pvro i psldeonje sovlo nlaaze na sovm msteu. Otasla solva mgou btii u ptponuom nerdeu i bez ozibra na ovu oloknost, tkest mzeote ctiati bez pobrelma. Ovo je zobg tgoa sto ljduksi mzoak ne ctia savko slvoo pnaooosb, vec rcei psmraota kao cleniu. Oavj preomecaj je sljiavo nzavan tipoglikemija.Zacudjujuce, zar ne? A uevk ste msilili da je pavrpois vzaan!

Tekst koji ste upravo proitali navodi nas da postavimo vie zanimljivih pitanja. Neka od njih mogla bi da budu...Kako moemo da razumemo rei ukoliko su slova u njima izmeana?Kakav je odnos izmeu pojedinanih slova/glasova i rei?Kakav je odnos izmeu pojedinanih rei i reenica?Kakav je odnos izmeu reenica i celog teksta (pasusa...)?Kakav je odnos izmeu misli i jezika (rei, reenice...)?Da li postoji velika razlika izmeu teksta napisanog na srpskom ili engleskom? I, ako da, na kom nivou i u kom smislu?Kakav je odnos izmeu jezika i ljudskog uma?ta upotreba jezika moe da nam kae o naem psihikom ivotu?

Na samom poetku: kognitivna lingvistika je disciplina lingvistike koja ispituje jezik kao kognitivni fenomen; psiholingvistika je empirijska disciplina na granici izmeu lingvistike i kognitivne psihologije, koja ispituje psiholoku realnost (kognitivnu relevantnost) pojava koje lingvisti postuliraju u svojim teorijama. Jeste slino, ali nije ba isto Ponimo sa kognitivnom lingvistikomta, najpre, znai kognitivna ?

Dekart: Cogito ergo sum (Mislim, dakle postojim)Savremena psihologija u osnovi razlikuje tri grupe procesa: kognitivne, konativne i emotivne. Oni se bave, redom, miljenjem, voljom i oseanjima (ovo, naravno, znate mnogo bolje od mene!)

Moda je najbolja definicija ona koju daje Enciklopedija Britanika:Kognicija proces kojim se odvija saznanje, ili in saznanja, koji se sastoji od opaanja i donoenja suda. Kognicija ukljuuje sve svesne procese kroz koje se akumulira znanje, kao to su opaanje, prepoznavanje, obrazovanje mentalnih slika (predstava, reprezentacija), te zakljuivanje. Drugim reima, kognicija je saznajno iskustvo, koje se razlikuje od voljnog ili emotivnog iskustva. Jedna je od retkih rei koje se jednako primenjuju kako na mozak tako i na um.

kao i svaka druga definicija, i ova otvara gomilu dilema...Za sada, neka kognitivni procesi budu oni koji se odnose na miljenje i obradu informacija u mozgu.... I prihvatimo to da je nae znanje jezika uglavnom kognitivni proces.... A slika desno predstavlja ono to podrazumevamo pod kognitivnom vebom.

Pokuajmo da odmah zapamtimo dve stvari:1. Nakon decenija u kojima je bio naputen, termin kognitivno postao je opet moderan sredinom ezedsetih, sa dolaskom tada mladih istraivaa, od kojih je jedan bio Noam omski. Ovaj period danas zovemo kognitivna revolucija. Ona je dostigla vrhunac kasnih osamdesetih, a mogli bismo da kaemo da dostie zenit upravo danas.2. Danas postoji i vii rodni pojam, termin-kiobran: kognitivna nauka. Radi se o multidisciplinarnom poduhvatu koji izuava kogniciju sa razliitih aspekata (u ovu disciplinu spadaju bar jo kognitivna psihologija, vetaka inteligencija, filozofija uma i kognitivna lingvistika).

JezikLingvistika

Da li iko sme da se usudi i pokua da definie jezik?

Danas standardna definicija Ser Dona Lajonsa (1968):Jezik je simboliko sredstvo komunikacije.Lingvistika je nauno izuavanje jezika.

Na ta mislimo kada kaemo da je jezik simboliki sistem komunikacije?Mogli bismo dapoemo od tripartitne podele uvenog engleskog filozofa i semiotiara Perse (semiotika je, u osnovi, disciplina koja izuava znakove). On je tvrdio da ljudi operiu sa tri osnovne vrste znakova:

Charles Saunders Peirce (1839-1914)

Ikone znaci koji fiziki podseaju na objekte iz realnog sveta (referente, objekte iz ekstralingvistike realnosti) koje oznaavaju:

Indeksi znaci kod kojih postoji odnos uzroka i posledice izmeu onoga to oznaavaju i njih samih.

Simboli ini se da ne postoji oigledna veza izmeu znaka i onoga to on oznaava.

Dakle, poto jezik koristi vei broj simbola, koji nisu u direktnoj i oiglednoj vezi sa onim to oznaavaju, kaemo da je jezik ARBITRARAN.Kada vidimo ovo, , imamo generalnu ideju o tome ta taj znak moe da znai, bez obzira na zajednicu iz koje potiemo (i njen maternji jezik). Takoe, kada vidimo da se neko tetura, i imamo nekakvo osnovno ivotno iskustvo, lako moemo da zakljuimo koji su mogui uzroci njegovog stanja.

No u kakvoj vezi je ovo sa ovim:

Arabic: Chinese (Traditional): Czech: strom French: arbre German: der Baum Greek: Italian: albero Japanese: Russian:

Odgovor je ni u kakvoj.Poto barata simbolima, koji su arbitrarni, i sam jezik je arbitraran.(Naravno, ne u smislu da svaka kombinacija glasova daje smislene jezike jedinice samo odreene kombinacije se prihvataju, i to u konkretnoj zajednici u kojoj postoji drutveni dogovor da se one prihvataju)Jezik je arbitraran u smislu da ne postoji oigledna, inherentna veza izmeu zvuanja i znaenja (osim kod onomatopeja? Da li i tada?) Ovaj problem naziva se dvostruka artikulacija ili dvostruka struktura (Kosti) jezika.

Razlika izmeu simbola uopte i jezikih simbola je u tome to jeziki simboli mogu da se kombinuju i time grade smislene jedinice:#, +, #+, +#, #+#, +#+, #+#+#, #+#+#+#Nizovi nelingvistikih simbola ne znae nita.

Ali:A, N, AN, NA, ANA, NANA, ANAN, NA-NA-NANizovi lingvistikih simbola mogu da se koriste KREATIVNO i PRODUKTIVNO i time grade znaenja.Zbog ovoga je jezik diskretni kombinatorni sistem (Stiven Pinker, Jeziki instinkt, 1994).

isto da steknete ideju o lingvistikoj kombinatornoj eksploziji:

Geschwindigkeitsbegrenzung = ogranienje brzineGeschwindigkeitsberschreitung = prekoraenje brzineHoechsgeschwindigkeitsbegrenzung = maksimalno dozvoljena brzina

Ovo je trenutni pobednik (radi se o zakonu koji odreuje kako treba obeleiti govedinu igom):

RindfleischetikettierungsberwachungsaufgabenbertragungsgesetzEvo iste rei podeljene na morfeme (gradivne jedinice znaenja):[[[Rind]fleisch][[etikettier[ungs]][[[ber]wachungs][[[auf]gaben][[[ber]trag[ungs]][gesetz]]]]]]] goveemeso ozna avanjenad gledanje zadatak podnosei zakon Zakon o nadgledanju transfera i oznaavanja goveeg mesa?!

I to su samo pojedinane rei. Zamislimo ta e se desiti ako ponemo da ih koristimo u reenicama...Ne razumem ta znai Geschwindigkeitsbegrenzung.Joca kae da ne razume ta znai Geschwindigkeitsbegrenzung.Kada govorimo o rei Geschwindigkeitsbegrenzung, dolazimo do zakljuka da se ta re ne moe lako razumeti.Geschwindigkeitsbegrenzung je moja omiljena nemaka re!I tako dalje, praktino ad infinitum.

Deri je verovao da je Don mislio da je Meri rekla da je Dejms insistirao na tome da Petar razume da se Marta sloila da je G. Holms objasnio da je njegov asistent raistio da, premda je moda razume poneki obrazovani izvorni govornik nemakog jezika, te da se ona sastoji od pojedinanih morfema ija su znaenja sasvim jasna, Geschwindigkeitsbegrenzung ostaje zaista jako komplikovana re!

Jezik je KREATIVAN u smislu da je broj kombinacija koje neto znae, a koje su u njemu mogue, praktino neogranieno veliki. No, ovo stvara velike teorijske i praktine probleme, od kojih emo neke pomenuti ovog semestra. Dakle, moda moemo da kaemo da je jezik kreativni, diskretni kombinatorni sistem koji se koristi arbitrarnim simbolima i omoguava komunikaciju meu ljudima!

Nauno izuavanje jezika.Koliko je lingvistika nauka jo uvek je otvoreno pitanje.Kao posebna disciplina, ona se pojavila u ranom 20. veku. Prva prava knjiga iz lingvistike verovatno je de Sosirov Kurs opte lingvistike (1916).Nakon njega, svaka nova kola u lingvistici teila je da bude nauna.Lingvisti obino tvrde da je samo NJIHOV pristup istinski nauan, dok su pristupi DRUGIH nenauni, naivni, zastareli, vredni prezira, i, uopte, neprihvatljivi.Nesuglasice su ponekad dovodile do otvorenih sukoba (Haris: Lingvistiki ratovi, 1993).

Kako bi neka disciplina bila nauna, ona mora da zadovolji nekoliko kriterijuma:Objektivnost (inter-subjektivnost?)ProverljivostHipoteze i kako ih testiratiEksperimentalni (ili drugi) naunio metodAkumulacija i unapreenje znanja Sve ovo bi trebalo da se primeni i na lingvistiku (Mada je to retko sluaj)

Ovde zaista ima puno kola (kao i u optoj psihologiji, uostalom). Trebalo bi da zapamtite bar ove etiri oznake (koje se odnose na kole aktivne tokom 20. veka):TradicionalnaStrukturalnaGenerativnaKognitivna

Kognitivna lingvistika je nauno istraivanje jezika koje se fokusira na kognitivne aspekte jezike sposobnosti.Kognitivni lingvisti posmatraju jezik kao deo ljudskog kognitivnog aparata, kao mentalnu sposobnost, deo nae psihologije, u krajnjoj liniji biologije, koji nam omoguava simboliku komunikaciju.Caveat: kognitivna lingvistika e za nas obuhvatiti sve kole koje izuavaju jezik sa fokusom na kognitivne fenomene.U uem smislu, kognitivna lingvistika predstavlja samo jednu od takvih kola. Ovo nije toliko bitno za vas, ali ipak pokuajte da drite ovu injenicu na umu.

Ovo je stara strukturalistika klasifikacija, ali jo uvek nam moe posluiti kao dobra polazna osnova:

(Fonetika)FonologijaMorfologijaSintaksaSemantika(Pragmatika)

Fonetika: fizika, perceptivna i produktivna svojstva glasova (fizika, fiziologija...)Fonologija: APSTRAKTNA svojstva glasova (distinktivna obeleja, foneme...)Morfologija: APSTRAKTNA svojstva minimalnih jedinica znaenja (morfeme / morfi)

Sintaksa: APSTRAKTNE osobine jedinica veih od rei (sintagme, klauze, reenice)Semantika: APSTRAKTNA svojstva elemenata znaenja (pojam, slika, simbol vs. referent, realni objekat iz vanjezike stvarnosti)Pragmatika: odnos izmeu jezika i sveta iskustva (sociologija, psihologija, antropologija...)

Zapamtimo re APSTRAKTAN budui da je i jezik APSTRAKTAN.

Od Karavaa do Renoara