PsiholingvistikaPredavanje 4

ProProšlog putašlog putaArgument o urođenom znanju“Sprava” za usvajanje jezikaGenetska hipotezaFunkcionalizamTeza o modularnostiFonološka struktura (fonetika vs.

fonologija)Distinktivna obeležjaTeorije obrade fonoloških informacijaDvoznačnost i njen značaj u

kognitivnoj nauci

Ako je pravougaonik ljudski Ako je pravougaonik ljudski mozakmozak??

Jezik se nalazi u crvenoj zoni:

Zvučni obrasci

Motorne instrukcije

Fonološkastruktura

Sintaksičkastruktura

Misli

JEZIK

Podsetnik...Podsetnik...Discipline lingvistike i osnovni elementi koje

one izučavaju(Fonetika) = lingvistika + fizika, fiziologija...)Fonologija – fonemaMorfologija – morfemaSintaksa – rečenicaSemantika – koncept, pojam, značenje(Pragmatika) = lingvistika + sociologija,

antropologija

Psiholingvisti često izučavaju značenje pojedinačnih reči (leksema) odmah nakon diskusije o fonološkoj strukturi. Mi ćemo to ipak uraditi na kraju, što je uobičajen postupak u lingvistici.

Morfološka strukturaMorfološka strukturaU generativnoj

lingvistici Čomskijevog tipa, morfologija se izučava mahom u okviru sintakse.

Ipak, tradicionalni, strukturalistički i kognitivni pristup pridaju veliki značaj i morfološkoj strukturi, tj. strukturi koja nam pomaže da “izgradimo reči.”

Klasifikacija jezikaKlasifikacija jezika

Arealna

Klasifikacija jezikaKlasifikacija jezika

Genetska

Klasifikacija jezikaKlasifikacija jezika Tipološka: svrstava u istu grupu jezike

koji nisu nužno istorijski ili geografski povezani, ali koje vezuju zajedničke apstraktne, pre svega morfološke karakteristike.

Tipološka podela je zasnovana na morfološkim kriterijumima, tj. po pravilima koji važe kako za dodavanje gramatičkih nastavaka tako i za “tvorbu reči”. Osnovno pitanje: da li se leksičkim formama reči dodaju određeni nastavci kako bi se izgradile nove reči, ili dobile određene gramatičke funkcije?

Izolirajući Aglutinativni Afiskalni jezici

Jezička tipologijaJezička tipologija

Korenski (izolirajući): sve morfeme su slobodne, nema nikakvih nastavaka, sintaksičke i semantičke strukture dobijaju se prostim nizanjem reči.

Kineski: Ta chi fan le On jesti meso prošlo vreme

Jezička tipologijaJezička tipologija Aglutinativni: imaju

kompleksnu morfološku strukturu koja često preuzima ulogu koju u našem (i engleskom) jeziku igra sintaksa. Naime, ovi jezici “lepe” sve neophodne gramatičke markere na jednu reč. Time se dobijaju vrlo dugačke reči

Zvanični Ginisov rekord (finska reč): epäjärjestelmällistyttämättömyydellänsäkäänköhän

"I wonder if — even with his/her quality of not having been made unsystematized"

Jezička tipologijaJezička tipologija Flektivni jezici: u pitanju se

jezici sa veoma razvijenim sistemom flektivnih morfema koje izražavaju najrazličitije gramatičke funkcije (srpski i engleski, kao i većina indoevropskih jezika, uključujući latinski i grčki – spadaju u ovu grupu).

Čim u jezicima postoji razvijen sistem konjugacija i deklinacija, radi se o flektivnom jeziku:

Puella, ae (f) Das Mädchen devojčica

Ps Kostić koristi termin “infleksioni” (transliteracija engleskog “inflectional”). Radi se o istoj stvari.

Morfološka strukturaMorfološka struktura Iznad nivoa fonologije, a ispod analize pojedinačnih

reči, flektivni jezici baziraju se na konceptu morfeme. Radi se o minimalnoj jedinici značenja, koja može, ali ne mora, da postoji kao zasebna reč.

Vuk Vuk – ovac Vuk – ovc – ima Morfema je “u glavi”, apstraktna jedinica koja se

ne može izgovoriti. Njene različite pojavne manifestacije nazivamo morfi ili alomorfi.

Npr. apstraktni koncept “morfeme za izgradnju množine” u engleskom realizujemo alomorfima [s], [z] i [iz], koje smo pominjali prošlog puta:

Book – s, bag – s, church – es

Morfema i povezani Morfema i povezani konceptikoncepti

Morfeme mogu biti slobodne i vezane.

Slobodne morfeme mogu da stoje same (čovek), ali i u izvedenim (čovečan) ili složenim rečima (čovekoljublje).

Vezane morfeme po definiciji ne mogu da stoje same (- ost, kao u narodnost, živahnost, revnost).

Morfema i povezani Morfema i povezani konceptikonceptiMorfeme još mogu biti leksičke i

gramatičke.Leksičke morfeme služe nam da

izgradimo nove reči sa punim značenjem, npr. imenice, prideve, glagole:

nacion, nacionalizam, nacionalizacija, nacionalizovati, nacionalizovanost (vrste reči?)

Gramatičke morfeme služe da određenu reč uklopimo u gramatičku strukturu koja nam je neophodna u datom kontekstu:

Čitaju, vukom, poznatih...

Morfema i povezani Morfema i povezani konceptikoncepti

Koren reči predstavlja srž značenja neke reči koji se ne može dalje deliti na manje elemente.

Osnova (baza) reči je tehnički termin u morfologiji kojim označavamo deo reči na koji se dodaju afiksi. Ona može, ali ne mora da se poklapa sa korenom (često je veća).

Afiksi su vezane morfeme koje su dodaju osnovi. Ako se vezuju pre osnove, zovemo ih prefiksi, ako se javljaju posle nje, u pitanju su sufiksi, a ako se jave u samoj osnovi i dele je na dva dela, zovemo ih infiksi.

Dodavanje afiksa je flektivno (ako se gradi gramatička struktura, npr. treće lice jednine prezenta), ili derivaciono (ako se grade nove reči, npr. pridev od imenice).

Gramatička morfologijaGramatička morfologija Fleksija engleski/srpski U engleskom jeziku postoji samo 8 flektivnih sufiksa.

(play, plays, playing, played...) Zato kažemo da je engleski “lak za učenje”. Broj

“gramatičkih” morfoloških nastavaka je veoma mali, pa gotovo da ne treba pamtiti padežne nastavke i deklinacije uopšte, niti nastavke za lica i broj u vremenima, tj. konjugacije.

Za razliku od engleskog, u srpskom je ovo noćna mora za strance. Radi se o desetinama i stotinama sufiksa (ja strizijah, ti strizijaše, oni strizijahu... )

Sa druge strane, ta “jednostavnost” mora negde da se nadoknadi. Zbog relativno jednostavne gramatičke morfologije, u engleskom je sintaksa noćna mora. Da li neko može da prevede ovo:

Having been doing the homework for so long, I decided that not to have slept would have been a fine idea (!?!?!)

Leksička morfologijaLeksička morfologija Ovde se radi o tzv. “tvorbi reči”. Tu su i engleski i

srpski jako kreativni! Derivacija – tvorba dodavanjem sufiksa

(nacionalizacija, ugnjetavač, prestolonasljednikovica, antidisestablishmentarianism)

Kompozicija – tvorba izgradnjom složenica (White House, slovoslagač)

Konverzija – promena vrste reči bez ikakve promene forme (samo engleski: to machine gun, to English, to book, to process...)

Reduktivna tvorba – “oduzimanje”, a ne dodavanje nastavaka – intuition, to intuit

Reduplikacija – udvajanje osnove uz eventualne strukturalne promene: willy-nilly, wishy-washy... Njam-njam, mac-mac, cile-mile, navrat-nanos, hopa-cupa

Akronimija – NATO, SCUBA

Primer jednostavne Primer jednostavne analize analize Rad – koren/osnovaNe rad – prefiks, osnovaRad nik – osnova, derivacioni

sufiksRad om – osnova, flektivni sufiksRad nik om – osnova, der. sufiks,

flek. SufiksRad ov ima – osnova, infiks, sufiksNe rad nik om – prefiks, osnova,

der.sufiks, flek.sufiks

Psiholingvistika i Psiholingvistika i morfologijamorfologija

U vezi sa morfološkom strukturom koju nude lingvisti, pitanje koje psiholingvisti treba da postavi je na koji način se (u realnom vremenu) u ljudskom mozgu obrađuju morfološki složene strukture (bilo gramatičke, bilo leksičke).

Najlakše je pretpostaviti da se reči sa različitim nastavcima pamte kao posve različite reči (pesma, pesme, pesmi, pesmu, pesmom, pesmama, možda i pesmo). No, i Džekendof i Sternberg i Kostić slažu se da bi to bilo neproduktivno: prebrzo bi se istrošili svi neuroni na morfološke oblike (Kostić: “morfološki složene reči onda bi bile uskladištene kao integralne memorijske jedinice”).

Ipak, ovaj model i dalje ima svojih pristalica. Osnovni argument im je da nema razlike u vremenu obrade samih osnova i osnova kojima su dodati sufiksi. Ovaj pristup se u psiholingvistici zove model integralnih leksičkih jedinica.

Kognitivna obrada Kognitivna obrada složenih rečisloženih reči Mnogo je realnije da pretpostavimo da se kao memorijske jedinice

pamte osnove i afiksi, pa da se onda oni uz pomoć nekog nesvesnog, implicitnog znanja nekako spajaju. Ovo drastično smanjuje neophodan broj memorijskih jedinica za pohranjivanje morfoloških informacija, ali i navodi na pitanje – kako se ovo spajanje vrši?

Ovo se zove model dekompozicije. Najpre se reč deli na osnovu i afiks, a onda kreće pretraga u zasebnim

delovima mentalnog leksikona u kojima su uskladištene ove komponente.

Ukoliko jedan od konstituenata nije pronađen, niz se odbacuje kao pseudoreč. Ako su osnova i afiks pronađeni, obavlja se naknadna provera valjanosti njihove kombinacije i tek pošto se utvrdi da je kombinacija valjana, prikazani niz se identifikuje kao reč datoga jezika.

Opisani proces predstavlja i osnovu za eksperimentalne paradigme u današnjem ispitivanju kognitivne relevantnosti morfološke strukture (u većinih flektivnih jezika).

U srpskom istraživanja ipak nisu dala zadovoljavajuće rezultate (Kostić). Neki zato danas ukazuju da oba modela imaju smisla: frekventne reči će se pohraniti kao integralne jedinice (u svim morfološkim oblicima), dok će se manje frekventne analizirati dekompozicijom (Šrojder i saradnici : model dvostrukog puta).

Uticaj konteksta na obradu Uticaj konteksta na obradu morfološki složenih rečimorfološki složenih reči

Semantičko ili gramatičko “primovanje” (priming). Tehnika u kome prethodno prikazani kontekst može da utiče na naknadnu interpretaciju ciljanog stimulusa.

Kućama se sporije obrađuje od u visokim kućama.

Postoji jak efekat “fasilitacije” ukoliko je morfološkoj strukturi obezbeđen gramatički i semantički kontekst.

Objašnjenje? “Redukcija neizvesnosti”. Model višestrukih skica (Denet). Očekivanje i njegov značaj u kognitivnim naukama.