Предавање бр. 6 (, 1,1МB)

Informatika

Predavanje br.6

Hardver računara

dr Ana Kovačević, vanr. prof.

[email protected]

Fakultet bezbednosti, 2016

mailto:[email protected]



autor: dr Ana Kovačević, FB 2

Računarski sistem

• Elektronska računarska mašina- računarski sistem (sistem opšte namene).

• Prvi računari- su imali specifičnu namenu.

• Evolucija računara:

– Povećanje propusne moći računara

– Povećanje broja i vrsta U/I uređaja koji rade u direktnoj vezi (on-line) ili na indirektan način (off-line) i razvoj masovnih memorija

– Baferovanje ulazno/izlaznih podataka.

20.3.2016


Računarski sistemi

• Računarski sistemi (računari) su

elektronske mašine koje obrađuju ulazne

podatke i od njih proizvode izlazne

rezultate.

• Program skup instrukcija za računar da bi

se izvršila neka obrada.

• Računari izvršavaju samo ono što je

zadato instrukcijama, programima.

20.3.2016


Osnovne funkcije računara

• Prima ulazne podatke iz fizičkog okruženja

• Obrađuje podatke izvršavajući aritmetičko-

logičke operacije nad ulaznim podacima

• Proizvodi izlazne podatke ili informacije za

okruženje – korisnike, druge računare ili mašine

i

• Skladišti podatke u memorijske uređaje.

20.3.2016

Računar

• Kompjuteri koriste kombinaciju hardvera i

softvera za obradu podataka u informacije:

– Hardver je bilo koji deo računara koji može

fizički da se dodirne; elektronske i mehaničke

komponente sistema.

– Softver je skup kompjuterskih programa po

kojima računar radi:

• Aplikativni softver

• Sistemski softver

5

autor: dr Ana Kovačević, FB 20.3.2016


Računarski sistemi

• Hardverske komponente računara su izgrađene u vidu elektronskih komponenata koje su kod savremenih računara realizovane u poluprovodničkoj tehnologiji.

• Program niz instrukcija: sve instrukcije obavljaju operacije koristeći podatke koje se u računarima predstavljaju u vidu binarnih brojeva

20.3.2016


Personalni računar

• Računar opšte namene, čija veličina, mogućnost i pristupačna cena čine pogodnim za individualnu upotrebu.

• Kod personalnih računara memorija, CPU, disk, napajanje ...su projektovani i napravljeni prema industrijskim standardima: potpuno je otvoreno od kog proizvođača će koji deo biti ugrađen u računar.

20.3.2016


Von Nojmanova arhitektura

• Nastala krajem 40-tih godina prošlog veka.

• Osnovni koncept Von Nojmanove arhitekture:

– memorija

– upravljačka jedinica

– aritmetičko-logička jedinica

– ulazna jedinica

– izlazna jedinica

20.3.2016



• Prednosti Von Nojmanove arhitekture su:

1. Isti način punjenja glavne memorije

programima i podacima.

2. Programi se mogu procesirati drugim

programima

3. Programi mogu da modifikuju sami sebe

• Usko grlo: CPU je mnogo brži od prenosa

CPU i glavne memorije.

20.3.2016



• Osnovna karakteristika je uvođenje

računara sa uskladištenim programom

(eng. stored program computer), tj. RAM

memorija se koristi za skladištenje i

programa i podataka.

• Računari kod kojih je implementiran

koncept uskladištenog programa se često

nazivaju računari opšte namene.

20.3.2016

Podela PC-a

– Prenosivi • Laptop ili notebook

• Netbook (slično kao laptop, manji, ekran 7-10 inči, duže traje baterija)

• Tablet PCs (slično kao laptop ali monitor se okreće, koristi se spec. olovka)

• Tablet računar (iPad, Samsung Galaxy Tab, integrisan sa multouch-sesitive ekranom)

• Ultrabook

– Stacionarni • Desktop računari

– Zasebno kućište i periferijski uređaji.

• All-in-one računari (memorija i procesor su u monitoru, kao i tastatura): Apple iMac ili HP TouchSmart.

11


Podela PC-a


20.3.2016


Periferijski uređaj

• Periferijski uređaji se priključuju spolja na računarski sistem, a služe za unošenje podataka u memoriju računara ili za prezentaciju rezultata.

• I podela:

– Ulazni: za unošenje podataka u računar: miš, tastatura, skener, touchpad, digitalna olovka, džojstik, web kamera, mikrofon, digitalni fotoaparat.

– Izlazni: za prikazivanje rezultata: monitori, štampači, zvučnici, slušalice.

– Ulazno-izlazni

• II podela:

– standardni (obavezno ili standardno koriste u računarskim sistemima)

– nestandardni

20.3.2016


Standardni periferijski uređaji

• Neophodni za rad računara. Standardni periferijski uređaji su napravljeni prema važećim standardnima, radi kompatibilnosti.

• Kontroleri standardnih periferijskih uređaja se nalaze u sastavu centralne procesorske jedinice.

• Primeri: – monitor

– štampač

– tastatura

– miš

20.3.2016


Nestandardni periferijski uređaji

• Nisu neophodni za rad računarskog sistema.

• Primeri: – skener, ploter.

• Na računar mogu da se priključe i mnogi stvarni uređaji i realna aparatura. Npr. za uređaje za kontrolu tehnoloških procesa i drugih procesa, kao i na različitu aparaturu za prikupljanje i obradu podataka specijalne namene (registratori, prijemnici itd.). Preko specijalnih kontrolera se priključuju na računar, koji se isporučuju zajedno sa uređajem.

• Kontroleri za prilagođavanje rada uređaja i računara, u električnom i vremenskom pogledu.

20.3.2016

Ulazni uređaji

• Uređaji koji unose podatke i instrukcije u računar

• Najčešći:

– Tastatura za unošenje kucanih podataka i komandi

– Miš za unos odgovora i komandi

• Drugi ulazni uređaji:

– Mikrofon za unos zvuka

– Skeneri za unos slika, i nedigitalnog teksta

– Digitalna kamera za unos digitalnih slika

16


Ulazni uređaji: Tastatura

• QWERTY tastatura je standardna na većini PCa

• Netbook i laptop tastatura je kompaktnija ima manje tipki.

• Bežična tastatura koristi radio frekvenciju

• Alternativne tastature:

– Fleksibilna (za “punu” tastaturu za laptop, netbook)

– Virtualna (projektuje slike tastera na ravnu površinu a senzori detektuju pomeranje prstiju prilikom kucanja).

17


Ulazni uređaji: Miš i drugi pokazivači

• Optički miš

– Koristi interne senzore ili laser da detektuje

pokrete miša.

– Pomera se pokazivač na ekranu

• Bežični miš

– Optički i trackball

– Podaci se šalju radio frekvencijama ili pomoću

Bluetooth tehnologije.

18


Ulazni uređaji: Miš i drugi pokazivači

• Kontroleri igre šalju

podatke kompjuteru:

– Džojstik

– Game pad

– Volan (Steering wheels)

19


Ulazni uređaji (Slika kao ulaz)

• Digitalni fotoaparati, kamere,

mobilni telefoni (slika ili

video)

• Skeneri: kreiraju digitalnu

sliku

• Webcams

– “Hvataju” i prenose live video

– Koriste se za video

konferencije

20


Ulazni uređaji (zvuk)

• Mikrofon “hvata” zvučne talase i prenosi ih

u digitalni format.

• Zvučni talasi omogućavaju:

– Video konferenciju

– Audio konferenciju

– Pričanje sa prijateljima preko Interneta

umesto korišćenja telefona

21


Ulazno/Izlazni uređaj:

Touch Screen

• Prikazuje ekran koji odgovara na komande

pritiskanjem slova ili olovkom.

• Postaje popularno na mnogim

kompjuterskim uređajima:

– Smartphones

– Tablet PCs

22


Izlazni uređaji

• Omogućuju da se pošalju obrađeni podaci

van računara u formi teksta, slike, zvuka ili

videa.

• Primer:

– Monitor,

– Printer

– Zvučnici i slušalice

23

autor: dr Ana Kovačević, FB

Izlazni uređaji

Monitori

• Liquid crystal display (LCD)

– Ravan ekran

– Energetska efikasnost

• Light-emitting diode (LED)

– Energetski efikasniji od LCD monitora

– Bolji kolorit i tanji ekran

• Organic light-emitting diode (OLED)

– Energetski efikasnije i imanja tanji ekran od LED (3mm)

– Primena: mobilini tel, iPod, fotoaparat 24

autor: dr Ana Kovačević, FB

Izlazni uređaji

Monitori • Kako LCD monitori rade

– Ekrani su rešetka načinjena od miliona malih tačkica- tzv. piksela

– Svaki piksel je se sastoji od crvenog, zelenog i plavog dela (RGB sistem)

– Dva ili više materijala su napunjeni tečnim kristalima.

– Fluorescentni panel sa poleđine LCD monitora generiše svetlosne talase. Kada električna struja prođe kroz tečni kristal, kristal se pomera i ili blokira svetlosti ili propušta.

– Razne kombinacije crvene, plave i zelene čine komponente boje kakve vidimo na monitoru.

25


Izlazni uređaji: Monitor

• Biranje LCD monitora – Aspect ratio – proporcija širina i visina (tradicionalno

4:3, noviji 16:9 (HDformat)

– Rezolucija – broj piksela koji se prikazuje na ekranu

(1600x1200: ima 1600 vertikalnih kolona, sa 1200

piksela u svakoj koloni);

– Kontrast – razlika u intenzitetu svetla između

najsvetlije bele i najtamnije crne (400:1- 1000:1

poželjno)

– Ugao posmatranja – u stepenima sa strane (ili iznad

ili ispod) monitora. Za 17’’ monitore, preporuka ugao

ide 150 stepeni i više..

26


Izlazni uređaji: Monitor

– Brightness – najveća količina svetla koja

predstavlja kada monitor prikazuje čistu belu

– Vreme odgovora – vreme koje je potrebno za

piksel da promeni boju


20.3.2016

Izlazni uređaji

Printeri • Inkjet printers

– Izbacuju male kapi mastila na stranu

• Laserski printeri

– Koristi lasterske zrake i statički elektricite da

isporuči toner do strane

• Matrični štampači danas se retko koriste

28


Izlazni uređaji

Printeri • Inkjet

– Dostupni

– Visoki kvalitet za slike u boji

– Brzi i tihi

• Laskerski

– Brže štampanje

– Bolji kvalitet kopija

– Skuplji (?)

29


Izlazni uređaji

Printeri

30

• Bežični printeri

– Bez žice

– Nekoliko ljudi mogu da štampaju na istom

printeru sa različitih mesta

– Dva tipa – WiFI i Bluetooth

– Omogućava štampanje sa portabilnih

uređaja.


Izlazni uređaji

Printeri

31

• All-in-one printer

– Funkcionišu kao printeri, skeneri, kopir aparati i

faks.

• Ploteri: koriste se za štampanje većih slika

• Thermal printer

– Popularni za mobilne i

portabilno štampanje


Izlazni uređaji

Printeri • Izbor pritnera zavisi od vaših potreba za

štampanje: • Brzina (stana po minuti; brži laserski od inkjet)

• Rezolucije odnosi se na jasnoću slike (br. tačaka

po inču). Preporuka za tekst 300, za slike 4800.

• Boje otiska (4-6 boja)

• Cena (nekada punjenja (cartridges prevazilazi

cenu štampača)

32


Izlazni uređaji (zvuk)

• Zvučnici

– Jeftini zvučnici se isporučuju sa računarom

– Surround-sound zvučnici

– Wireless zvučnici

• Slušalice ili bubice ne ometaju ostale

(voditi računa o sluhu)

33



Control Panel\All Control Panel Items\Performance Information and Tools

20.3.2016


Matična ploča • Matična ploča je velika

štampana elektronska ploča

na kojoj se nalaze centralni

procesor, memorija, i

istovremeno priključuju i

kartice za periferijske

uređaje.

• Kada se sastavlja novi PC

prvo se postavlja matična

ploča, a nakon toga se

povezuju ostale komponente

• Matična ploča – srce računara 20.3.2016

Centralna procesorka jedinica

• Centralna procesorska jedinica

– Zove se i CPU ili procesor

– “mozak” računara

– Kontroliše sve funkcije koje izvode druge

računarske komponente.

– Obrađuje sve komande i instrukcije

– Može da izvrši milijarde operacija u sekundi.

36



Procesor

• Mikroprocesor – silikonski čip na kome se jedinica centralnog procesora nalazi i u okviru koga je ona implementirana.

• Centralni procesor može da radi isključivo sa binarnim podacima, tj. brojevi, slova, slika, video, zvuk-- mora se konvertovati u binarni oblik.

• Danas procesori nekoliko milijardi tranzistora.

• Na procesor se stavlja hladnjak

20.3.2016


CPU

• Osnovni zadaci CPU:

– uzimanje mašinske naredbe iz memorije

– dekodiranje mašinske naredbe

– izvršavanje naredbe

– izlaz, tj. vraćanje rezultat obrade natrag u

memoriju.

20.3.2016


Keš memorija (engl. cache

memory) • Nekim podacima se pristupa češće nego

drugim, pa radi povećanja brzine rada, uvedena je veoma brza memorija malog kapaciteta.

• Često tri nivoa keš memorije, koji se razlikuju po kapacitetu i brzini rada.

• Uvođenjem keš memorije smanjuje se uticaj razlike u brzini rada centralnog procesora i glavne memorije.

20.3.2016


Takt CPU

• Brzina takta centralnog procesora se meri

brojem ciklusa u sekundi, odnosno u Hertz-ima:

3GHz predstavlja 3x109 ciklusa u sekundi.

• Brzina takta CPU, pored drugih činioca, utiče na

performanse sistema, ali ne linearno.

20.3.2016


CPU obično sadrži

• Upravljačku jedinicu

• Operacionu jedinicu:

– Aritmetičko-logičku jedinicu

– Registre, koji služe sa privremeno skladištenje podataka pri izvršavanju programa, i za čuvanje podataka o trenutnom stanju programa koji se izvršava.

• Podsistem za povezivanje s memorijom i periferijama.

20.3.2016


CPU

• Sadrži registre za privremeno smeštanje podataka koji mogu poslužiti za neka dalja izračunavanja u okviru novih instrukcija ili pre nego što se oni prebace u glavnu memoriju.

• Registri se mogu posmatrati kao nulti nivo keš memorije.

• 1. Kada procesor sabira 2 vrednosti koje se nalaze na dve memorijske lokacije u gl. memoriji, onda uzima te vrednosti i smešta ih u registre.

• 2. CPU potom izračunava zbir ova dva registra u ALU, nakon čega rezultat smešta u određeni registar.

• 3. Prebacivanje rezultata iz ovog registra na lokaciju u glavnoj memoriji.

20.3.2016

CPU

• CPU merenje performansi

– Brzina procesora merena u hertzima (Hz)

• MHz (Megahertz) ili GHz (Gigahertz)

– Broj jezgara:

• Single

• Dual

• Quad

• Eight

43



Osnovne karakteristike CPU

• Osnovne karakteristike pomoću kojih se određuje klasa i kvalitet različitih mikroprocesora:

– Skup instrukcija- osnovni skup instrukcija koje CPU može da izvršava

– Propusna moć- broj bitova koje procesor može da odradi u okviru jedne instrukcije

– Brzina časovnika: koja se daje u MHz ili GHz i koja je određuje koliko instrukcija procesora može da se odradi u jednoj sekundi.

20.3.2016


Propusna moć

• Broj bitova sa kojima procesor može da

radi, je važna karakteristika pored brzine.

• Npr. 32-bitna arhitektura procesora znači

da će mašinske instrukcije koje

podrazumevaju naredbe da imaju 32 bita

za specifikaciju naredbi za adresiranje.

• Na računarima sa 32-bitnim procesorom

se instaliraju 32-bitni operativni sistemi.

20.3.2016


CPU

• MIPS Milions of Instruction per Second-

jedinica pomoću koje se meri brzina

procesora.

• Procesor sa 100 MIPS može da izvršava

100.000.000 instrukcija u 1s.

20.3.2016


Aritmetičko logička jedinica

• Deo CPU u kome se izvršavaju operacije

+,-, kao i logičke operacije.

• ALU je izvršna jedinica koja dobija

podatke iz registra centralnog procesora,

obrađuje ih i vraća natrag u registre.

20.3.2016


Sistemske performanse

20.3.2016

Power Controls

• Cold boot: Uključivanje računara iz

isključenog stanja .

• Moderni operativni sitemi omogućavaju

upravljanje najzahtenijim komponentama

za napajanjanje sistema (hard disk i

monitor) da se ugase nakon kratkog

perioda ne korišćenja.

49


Power Controls

51

• Sleep Mode – Podaci, dokumenti, aplikacije ostaju u

RAMu.

• Hibernate – Slično kao Sleep Mode

– Svi podaci se skladište na hard disk

– Računar je isključen.

• Warm boot – Restarovanje sistema dok je uključen.



Vrste memorije

• RAM

• ROM

• Virtuelna memorija

• Spoljašnja memorija

20.3.2016


RAM

• RAM (engl. radnom access memory) označava vrstu memorije koja je direktno adresibilna i čijem sadržaju se može pristupiti proizvoljno, a ne samo redno (sekvencijalno) kao na trakama.

• RAM gubi sadržaj nakon napajanja.

• RAM je dostupna procesoru preko njegovih glavnih magistrala (adresnih i za podatke).

• Prilikom očitavanja neke memorijske adrese uzima se samo kopija sadržaja.

• Kapacitet memorije – broj bajtova. 1024B – 1KB; 1024KB-1MB

20.3.2016


RAM

• RAM je radni prostor u kome računar smešta programe koji se izvršavaju, izvršava izračunavanja i smešta međurezultate i završne rezultate.

• Koja vrsta RAM memorije se koristi zavisi od matične ploče.

• Ključni faktori za što bolje performanse su veličina i brzina.

• Memorija se sastoji od elektronskih komponenti od kojih svaka može da ima dva stanja, označena sa 0 i 1, tako da svaka komponenta sadrži jediničnu količinu informacija – 1 bit.

20.3.2016


Osobine RAM memorije

• Brza, danas bilo kom delu primarne memorije se može pristupiti za svega nekoliko milisekundi, dok pristup bilo kom podatku na hard disku u proseku traje preko 12ms.

• Direktno je adresibilna (bilo koji jedinični podatak, dok kod HD (min. sektor podataka- 512 bajtova).

• Gubi sadržaj po prestanku napajanja

20.3.2016


RAM

• Operacije sa RAMom:

– čitanje

– pisanje

• CPU čita iz RAMa preko magistrale

podatka (data bus).

– Max brzina prenosa podataka između radne

memorije i centralnog procesora određena je

brzinom radne memorije, kao i brzinom i

širinom magistrale podataka.

20.3.2016


Virtuelna memorija

• Savremeni OS omogućavaju da se na čvrstim diskovima simulira RAM u obliku virtuelne memorije.

• OS koji podržavaju virtuelnu memoriju simuliraju povećanje radne memorije tako što delove radne memorije koji se trenutno ređe koriste prebacuju u deo sekundarne., a deo koji je sledeći potreban vraćaju iz sekundarne u radnu- fizička radna memorija može biti manja od one koja je potrebna za pokretanje programa.

20.3.2016


ROM

• ROM (engl. Read Only Memory) –

postojana memorija

• Koristi se za:

– skladištenje sistemskih programa

– mikroprogramiranje

– skladištenje biblioteka programa za često

korišćene funkcije

– tabele funkcija

20.3.2016


ROM

• ROM samo za čitanje

• ROM zove se i trajna memorija jer se

sadržaj ne gubi po prestanku napajanja.

• Osnovne funkcije:

– mikroprogramiranje

– čuvanje sistemskih programa

– čuvanje biblioteka programa za često

korišćene funkcije i tabele funkcija.

20.3.2016


ROM memorija

• ROM memorija – čip integrisanog kola.

• Osnovna karakteristika: nakon izvršenog

upisa nije moguće upisivanje novih ili

ažuriranje postojećih podataka.

• Upis podataka u procesu fabrikacije.

• Fiksni troškovi upisa podataka u ROM

memoriju, isto za 1 ili više; podesna za

proizvodnju u velikim serijama.

20.3.2016

Memorija

RAM Random access

memory

• Čuva instrukcije i podatke

• Serije nekoliko memorijskih kartica ili modula

• Privremena memorija

ROM Read-only memory

• Čuva star-up

instukcije

• Trajna memorija

61



Spoljna memorija

• Primena trajno skladištenje podataka ili

fizički prenos podataka.

• Uređaji spoljne memorije, pristup

podacima:

– direktni, računar može pristupiti podacima po

proizvoljnom redosledu (npr. hard disk)

– sekvencijalni, primena za arhiviranje (npr.

magnetne trake).

• Uređaji spoljne memorije: magnetni i

optički.

–

20.3.2016


Magnentni diskovi

• Magnetni diskovi obezbeđuju postojano

skladištenje podataka.

• Značajno utiču na performanse

računarskog sistema.

• Brzina prenosa podataka između

magnetnog diska i glavne memorije zavisi

od širine i brzine kanala preko koga se

podaci prenose.

20.3.2016


Hard disk

• Vrsta sekundarne (spoljašnje) memorije.

• Podaci se snimaju magnetnim putem u koncentričnim krugovima na površini čvrstih okruglih ploča.

• Sledeće vrste hard diskova: – Unutrašnji (interni) disk

– Spoljašnji (eksterni) disk.

• Diskovi su osetljivi na štetni uticaje iz okoline, pa su hermetički zatvoreni, a proizvede se u strogo sterilisanim uslovima.

20.3.2016


Hard disk

• Upisivanje i iščitavanje upisanih podataka

zasnovano je na elektronskom

manipulisanju promenama

namagnetisanja na tankim okruglim

pločama koje se nalaze unutar čvrstog

diska.

20.3.2016


Spoljašnji hard disk

• Služi za prenos

podataka sa

jednog na drugi

računar.

• Povezivanje preko

USB porta

20.3.2016


Magnetni uređaji spoljne memorije

• Magnetni uređaji spoljne memorije, koriste

komponente koje imaju površinu od

magnetnog materijala.

• Jedinica informacije, bit, koja može imati 0

ili 1, određena je orijentacijom magnetnog

polja.

• Magnetni uređaji spoljne memorije:

diskovi, trake i kartice.

20.3.2016


Magnetni diskovi

• Magnetni diskovi uređaji spoljne memorije sa slučajnim ili direktnim pristupom.

• Disk je izdeljen na kružne koncentrične linije, koji je potom podeljen na sektore.

• Velika brzina okretanja diska ispod upisno/čitajuće glave.

• Velika brzina pristupa podacima, što se ogleda u velikoj brzini prenosa podataka u operativnu memoriju.

• Magnetni diskovi: – fiskni (ugrađeni ili hadrd diskovi)

– izmenljivi (flopi, ....)

20.3.2016


Optički uređaji spoljne memorije

• Podaci se skladište optički, korišćenjem laserskog zraka za upis ili čitanje podataka.

• Optički uređaji:

– diskovi

– optičke kartice (podaci se mogu očitavati).

• CD utiskuju se na njegovoj površini podaci u obliku 0 ili 1. Rupice se detektuju pomoću laserskog mlaza.

20.3.2016


CD i DVD

• CD Compact disk, optički zapis razvijen

kasnih 70-tih; 650MB

• 1996. DVD (Digital Versatile Disk)

– jednoslojni 4,7 GB

– dvoslojni 8,54 GB

• Backup

• Blue-ray diskovi 25GB (50GB).

20.3.2016


Memorijske kartice

• Memorijske kartice je elektronska fleš memorija za čuvanje digitalnog sadržaja. Primena: u mnogim elektronskim uređajima, kao što su digitalne kamere, fotoaparati, mobilni tel., MP3/MP4 plejeri i konzole za video igru.

• Male su, na njih se mogu da se upisuju i brišu podaci, a mogu da zadrže podatke bez napajanja.

• Danas najpoznatija: SD karica (Security Digital Card) kapaciteta 64 GB.

20.3.2016

USB memorija

• Kada se ubaci flash drive u USB port

računara, pojavljuje se kao novi disk

(pisanje/čitanje).

• Bez delova koji se pomeraju

• Imaju značajnu memoriju 32GB…


20.3.2016

Povezivanje periferijskih uređaja

• PORT (priključak) mesto preko koga se

periferijski uređaji priključuju na računar,

tako da razmenjuju podatke između njih i

operativnog sistema.


20.3.2016


Priključci

• Universal serial bus (USB) je najčešći tip porta koji se korisit da poveže periferijske uređaje za računar.

• USB priključci – USB 1.0 1996 (12Mb/s)

– USB 2.0 2000 (48o Mb/s)

– Novi USB 3.0 standard obezbeđuje brzinu prenosa koja je 10 puta veća.

• Serijski – bitovi se šalju 1 po jedan. – COM1, COM2, COM3 ili COM4.

• Paralelan – šalje bitove odjednom; ranije za povezivanje štampača.

20.3.2016

Povezivanje periferijskih uređaja za

računar: FireWire

• FireWire 400

– Prenos 400 Mbps

• FireWire 800

– prenos 800 Mbps

• FireWire 3200 (prenos 3.2Gbps)

• Primena za prenos podatakak kod: eksternih hard diskova, digitalni fotoaparata…

75


Portovi


IZVOR: Alan Evans, Kendall MartinMary, Anne

Poatsy: Technology In Action, 2012

20.3.2016

Povezivanje periferijskih uređaja na

računar

• Portovi za poverezivanj omogućavaju pristup mreži i Internetu

– Eternet port (do 10.000Mbps): za povezivanje na mrežu, kablovski modem ili DSL (digital subscriber line)

– Modem port (koristi tradicionalnu telefonski signal da se poveže na Internet preko telefonske linije).

• Audio portovi

– Povezuje slušalice, mikrofone, zvučnike

77


Power Controls

• Cold boot: Uključivanje računara iz

isključenog stana .

• Moderni operativni sitemi omogućavaju

upravljanje najzahtenihij napajanjem

sistema (hard disk i monitor) da se ugase

nakon kratkog perioda

78



20.3.2016

Power Controls

80

• Sleep Mode – Podaci, dokumenti, aplikacije ostaju u

RAMu.

• Hibernate – Slično kao Sleep Mode

– Svi podaci se skladište na hard disk

– Računar je isključen.

• Warm boot – Restarovanje sistema dok je uključen.



računar

• Video portovi

– Povezivanje monitora i multimedijalnih

uređaja

– VGA (video graphics array) port za

povezivanje starijih LCD monitora.

81



računar

• Digital video interface (DVI): portovi koji se

koriste za povezivanje novijih LCD

monitora i drugih multimedijalnih uređaja

– DVI nosi samo video signal

• High-definition multimedia interface

(HDMI) kompaktni audio-video interfejs

koji prenosi HD video i nekompresovani

digitalni audio u jednom kablu

– Digitalni konektor za korišćenje u okruženju

HD kućnog bioskopa. 82


20.3.2016 autor: dr Ana Kovačević, FB 83


Benčmarking

• Benčmarking je postupak merenja

performansi hardvera ili softvera u

eksplicitno definisanom i striktno

kontrolisanom okruženju.

• Benčmarking može biti ponovljen i ima

određeni značaj za ocenjivanje nekog

programa ili hardverskog uređaja.

20.3.2016

Ergonomija

• Ergonomija objašnjava kako da podesite vaš računr da se minimizue rizik od povrede, neudobnosti ili naprezanja očiju.

• Smernice: – Korektko podešavanje monitora (oko 65cm

od očiju, a nivo očiju pod uglom od 15-20 stepeni ispod linije pogleda)

– Koristiti adekvatnu stolicu (noge dodiruju pod)

– Pretpostaviti ispravnu poziciju dok se kuca

– Praviti pauze u toku rada

– Obezbediti adekvatno svetlo. 85


Ergonomija

86 IZVOR: Alan Evans, Kendall MartinMary,

Anne Poatsy: Technology In Action, 2012 autor: dr Ana Kovačević, FB 20.3.2016

Podešavanja

87

IZVOR: Alan Evans, Kendall MartinMary, Anne

Poatsy: Technology In Action 10th, 2014



Literatura

• Dejan Simić: Osnove informaciono-

komunikacionih tehnologija, FON 2011.

• Alan Evans, Kendall MartinMary, Anne Poatsy:

Technology In Action 10th, 2014

• Ozren Džigurski: Informatika, FCO 2002.

• Milorad Marković: ECDL 5.0 Module1: Osnove

informacionih i komunikacionih tehnologija,

Mikro knjiga 2010.

20.3.2016

Documents

Предавање бр. 6 (, 1,1МB)