2 K E K E Ц

Нина Ребреновић II-1

Инес Ђенђиновић III -2

3 K E K E Ц

Редакција: Драгана Апрцовић Nataša Pomoriški-Kastratović Секције школе Насловна страна: Фотографија ученика Прелом и штампа: Основна школа „Кекец” Тираж: 500

Лист Основне школе „Кекец‖ Сутоморе Адреса: Сутоморе, Улица 20. јула бр. 24 Телефон: 030/373-351 Директорица: Мира Никић

Још једна школска година, још један број Кекеца, лист ученика наше школе, 16. Прелистате ли његове странице запљуснуће вас богатство живота једне школе.

У овом броју љепоти страница часописа, осим стандардних тема, допринијели су ученици који су бираним ријечима, стиховима, обиљежили деценију независности наше државе, као и 45 година постојања наше школе.

Надамо се да ће овај наш примјер послужити као путоказ следећим генерацијама, како би у будућности било што више оваквих позитивних и искрених мисли и жеља. Тешко је на једном мјесту сакупити све оно по чему ћемо памтити ову годину. Кажу да је раздобље похађања основне школе најљепше раздобње нашег живота. Намјера нам је била да сачувамо бар дјелић тог времена. Украсти га забораву.

Процјените сами јесмо ли успјели! Уредништво

Пснпвна щкпла Кекец пве гпдине слави 45 гпдина. Пве щкплске гпдине има 480 ушеника и 39 заппслених. Шкплскп пкружеое краси мали парк у кпјем ушеници прпвпде свпје слпбпднп вријеме и пдржавају шаспве.

У щкпли ради изузетан Тим наставника међу кпјима са ппнпспм истишемп прпфеспра ликпвне културе Гпрана Ћеткпвића, академскпг сликара, кпји је пве гпдине дпбитник награде

“Милунпвић, Стијпвић, Лубарда” на 71. излпжби Удружеоа ликпвних умјетника Црне Гпре, дпктпранта коижевнпсти и сарадника Завпда за щкплствп Драгана Маркпвића, магистра физишке културе Маркп Рајпвић, сараднике завпда за щкплствп прпфесприцу Весну Кекпвић, инаше једна је пд аутпра учбеника за гепграфију у VII и VIII разреду, педагпгицу Натащу Радпвић Јпванпвић, пптпредсједницу Удружеоа прпфеспра енглескпг језика Зпрку Радпоић.

Пнп щтп нас сигурни шини другашијим пд псталих јесте наще настпјаое да прекп јавних шаспва укљушимп щтп вище рпдитеља у настани прпцес и рад щкпле. Пд щкплеске 2010/2011. гпдине у щкпли се пдржавају Јавни шаспви , а у млађим разредима и шаспви радипнишарскпг типа гдје су рпдитељи равнпправни ушесници са дјецпм.

Оегујемп лијепу ријеш крпз рад језишких секција какп на црнпгпрскпм такп и на оемашкпм и енглескпм језику. Круна тпг рада јесу коижевне вешери кпје се пдржавају у шаст ппзнатих коижевника.

4 K E K E Ц

Имамп изузетну екипу прпфеспра разредне наставе кпјима је припала шаст припреме

ушенике пд II дп VIII разреда да у пквиру међунарпднпг прпјекта Жпгарија представљали Црну Гпру на Финалнпм такмишеоу у Љубљани пдакле су се вратили са псвпјеним Првим мјестпм за фер плеј и у укупнпм пласману пети.

Наще Лушпнпще увијек наградимп кпмплетпм коига за први разред гимназије а ђака генерације и нпвшанп.

У щкпли ради већи брпј секција. Ппследое недјеље првпг пплугпдищта пдржава се сајам

секција, гдје ушеници прикажу пнп щтп су радили.

Представе кпје су припремили нащи ушеници тпкпм 2014/15. И 2015/16. Гпдине: • „Пахуљица“ – ученици првпг разреда децембар 2014. • „ Десет љутих гусара“ – ученици III разреда - март 2015. • „Биберче“ – ученици V разреда – јун 2015. • Другаци и Ђеда Мраз- децембар 2015. • Нпвпгпдишоа приредба првака- децембар 2015. • РОЦК Н РОЛЛ журка – ученици III, IV i V разреда -децембар 2015. • Нека ти пвај букет ружа каже КОЛИКО ТЕ ВОЛИМ!- ученици старијих разреда МАРТ 2016. Мама, вплим те! – прваци свпјим мамама – март 2016. Сваке гпдине прганизују се приредбе за Пријем првака у малу щкплицу кап и приредбе

ппвпдпм Дјешије недјеље; сајам секција, Дан предузетнищтва, ушествујемп у свим хуманитарним

акцијама Црвенпг крста Бар , акцијама Туристишке прганизације Бара за љепщи и шистији град,

вепма дпбру сарадоу имамп и са лпкалнпм заједницпм кап и Ппщтинпм Бар, културним центрпм

Бар кап и мнпгим јавним и културним радницима нащег града. Лијепу сарадоу оегујемп и са

пснпвним и средоим щкплама нащег града.

5 K E K E Ц

Црна Гора-Монте Негро (црне шуме-планине) као назив потичу из 1276. год у повељи српског краља Милутина.У касним писаним изворима спомиње се као Черна Гора или Монте Негро. Италијански назив Монтенегро-Црна Гора(планина) ушао је у западно-европске језике и задржао се све до данас.У почетку се овај назив односио на простор између приморја и ријеке Мораче, Скадарског језера и Ловћена, који је увијек представљао државотворно језгро Црне Горе. У најранијем периоду државног развитка IX-XII вијека територија Црне Горе укључивала је дијелове сјеверне Албаније, Босне и Далмације. У периоду као Дукљанска дрзава простирала се од Дриваста до Имотског и од планине Радуша до Проклетија. Назив Дукља потиче од римског утврђења Доклеа чији се остаци налазе недалеко од Подгорице.

Овај назив државе задржао се од VII-XI вијека. Из тог периода спомиње се дукљански владар Петар на једном оловном печату,као Архонт од Доклеје. Познати владар Дукље био је кнез Јован Владимир крајем X и почетком XI вијека. Историјски извори говоре нам да је он имао своју престоницу у Крајини код цркве Пречиста Крајинска, на западној обали Скрадарског језера. Након заузимања Дукље 997. године од македонског владара Самоила био је заробљен, а онда га је оженио својом кћерком Косаром и дао му на управу Зету и Драчку област. Послије Самоилове смрти, кнез Владимир је на превару намамљен у Преспу и убијен 1016. године. Управо ове године се обиљежава 1000 година од његове смрти. Дукљански кнез Стефан Војислав је 1025. год. подигао неколико устанака против византијске власти са намјером да ослободи Дукљу од византијске власти.

Послије познате Барске битке 1042.године у

којој је Војислав тешко поразио византијску војску,

проширио је државу на Драчку област. Дукља је тада била прва балканска земља која је

изборила државну независност. У историјским списима везаним за барску битку, први пут се

помиње име Зета по истоименој ријеци,притоци Мораче. Наредних година Војиславов син кнез

Михајло је добио од римског папе Гргура VII. 1077. gод. Краљевске знаке циме је Зета фактички

била међународно призната. У доба Михајловог сина Бодина Зета је добила и црквену

6 K E K E Ц

Површина Зете се знатно увећала у доба Војислављевића, Балшића, као и Црнојевића. У њихово доба опсег државе која се умјесто Зете почела називати Црна Гора и имала је површину 1500км

2, коју је задржала и за

вријеме Турске власти.

Већи опсег своје територије Црна Гора доживљава крајем XVIII вијека

под династијом Петровића. Тада се Црној Гори прикључују Бртске области-

Бјелоплавићи, Пипери, Ровци и Морача. Чиме је створена територија од

3000км2. Послије битке на Граховцима територија Црне Горе увећана је за

1500км2 и износила је 4404км

2. Послије Вељег рата са Турском 1876.-1878.

година , Црна Гора је проширила државне границе.

Берлинским конгресом 1878. Године територија Црне Горе је удвостручена на 9475 км2 и

потврђена је њена независност и добијено међународно признање као 27. земље на свијету. Добијањем излаза на море од ријеке Жељезнице до Бојане, Црна Гора је добила на државном значају. Уобличавање своје територије Црна Гора је завршила након Балксанских ратова 1913.године, и њена територија износила је 14000км

2 површине. Граница са краљевином Србијом

остаће до данас непромењена, као и гранична линија према Херцеговини. Једино ће се послије 1945. године граница мијењати на осталим дијеловима.

Завршетком 1. Свијетског рата Црна Гора је 1918. год., одлуком Подгоричке скупштине присаједињена Србији, чиме је збачена династија Петровић. Тада је постала дио КССХ од 1929. краљевина Југославија. На тај начин престала је да постоји као самостална држава. У 2. Свјетском рату након Италијанске окупације подигнут је 13-о јулски устанак у НОР-у.Црногорски антифашисти су дали значајан допринос борби Југословнеских народа против фашизма. Послије рата у Новој Југославији, Црна Гора је као једна од равноправних република са Боком Которском постала равноправна чланица Југословенске федерације.

У СФРЈ Црна Гора је остварила општи друштвени напредак у свим сверама живота.

Распадом Југословенске заједнице 1991. год. Црна Гора је са Србијом остала у СРЈ. Коначно

2003. год. преуређена је заједница Србије и Црне Горе (СЦГ). Послије референдума

организованог 21. маја 2006. године, већинском вољом грађана, Црна Гора је постала независна

држава и обновила своју независност у границама, некадашње Југославије .Њена независност

свечано је проглашена 3. јуна 2006. године и Црна Гора је те исте године постала 192. чланица

УН-а. Управо ове године (2016.) прослављамо јубиларну десетогодишњицу независности наше

државе.

7 K E K E Ц

Јубиларној години независности Црне Горе свој скроман допринос дала је и наша школа, учешцем њених ученика у мулти дисциплинарном квизу под слоганом ,,Познајем домовину-зато је волим’’. На овом такмичењу у част независности ученици наше школе

заузели су 1. мјесто и постали први побједници у такмичењу у независној Црној Гори.

Такође треба нагласити да ове године у јеку прославе независности Црне Горе Основна школа ,,Кекец’’ у Сутомору прославља 45 година постојања (од изградње новог објекта).Од давне 1971/1972 године када је почела са радом,након изградње ,која је донирана доприносом вечерњих новина листа ,,Кекец’’ (по ком је добила назив). Основна скола ,,Кекец’’ је захваљујуци колективу управи, и примјерном залагању уценика, дала низ веома образованих младих људи који су својим даљим радом и усаврсавањем оставили свој траг као вриједни стручњаци, како у својој држави тако и ван њених граница.

За цио вијек свог постојања, за укупне резултате у образовању и васпитању младих генерација и доприносу просвјети култури уопште Основна скола ,,Кекец’’ је 31.12.1985. год. одликована Орденом ,,Заслуга за народ’’ са сребрним крацима. Своју богату традицију и даљи допринос побољшању квалитета просвете,развоју културе и науке, Основна школа ,,Кекец’’ и даље ће слиједити свој начин рада који кроз јубиларну десетогодишњицу независности државе и 45 година изградње школе представљају даљи пут афирмације наше школе и Сутомора у цјелини.

На општинском такмичењу „Познајем домовину, зато је волим“ наш тим Врсута

освојио је ПРВО мјесто, а на регионалном ДРУГО и стекао право да се даље такмичиње у

финалу које је одржано у Подгорици и на коме су побиједили и постали најбоља екипа у

Црној Гори. Квиз знања је емитован на ТВ Атлас и тада је наша екипа „Врсута ― показала

завидни ниво знања из више области (језика и књижевности, историје, географије,

биологије и умјетности.) и убедљиво побједила .

Екипу „Врсута― чинили су ученици Милош Медојевић, Дамјан Ранитовић и Анабела Ђиновић, а њихови ментори су били Драган Марковић, проф.српског језика и Ненад Симоновић, професор историје.

Ненад Симоновић

Ученике за такмичење припремам тако што пажљиво одаберем литературу (уџбенике, енциклопедије, текстове са интернета о историјским занимљивостима). Код припреме за квиз Познајем домовину зато је и волим одабрани су ученици који се својим радом на редовним и додатним часовима истичу знањем и одговорношћу. Припреме за квиз су трајале око мјесец дана, с посебним освртом

на теме које је истакао Завод за школство. Постигнутим знањем ученика сам био задовољан. Драго ми је што су учеици били мотивисани и што су имали велику жељу за успјехом. Ученици су од општинског до државног нивоа висок ниво одговорности и знања. Нарочито сам задовољан што је у финалу тим ОШ Кекец имао најбоље резултате из 6 предмета, због чега нашој срећи није било краја. На крају се показало да нема фаворита и сигурних побједника, већ мање или више спремних екипа, од којих се на крају и одвоје најспремније и најбоље. Моје задовољство као ментора је тим веће што смо у надметању 163 школе постали прваци квиза о домовини.

Драган Марковић

Припрема ученика за такмичење не траје буквално дан или мјесец, већ почиње од

како неке ученике упишемо у нашу школу. Такмичари су ученици који се својим знањем,

радом и мотивисаношћу истичу у наставном процесу. То су ученици који воле науку.

Поред редовне, уџбеничке литературе, ученицима дајем и литературу која ће им дати

извјесну ширину у познавању језика и књижевности. На додатним часовима разрјешавамо

недоумице и проблематичне податке.

8 K E K E Ц

Анабела Ђиновић

Учествовање на такмичењу за мене представља једну нову авантуру, ново искуство и

шансу за стицањем нових пријатеља. С обзиром да је наша школа веома мала, прво мјесто у

држави веома много значи. Наставници су веома поносни на нас, а требало би да буду поносни на

себе, јер без њих не бисмо могли ништа. Ту су и Слађан и Милка, наше замјене, који су нам

пружали веома велику моралну подршку и све време били уз нас, наша директорица која нас је

бодрила, говорила да ћемо сигурно бити први, веровала у нас и учинила све да се ослободимо

треме. Велику захвалност дугујемо нашим менторима, нашој директорици и свима који су од

почетка били уз нас. Не могу рећи да су питања била лака, зато што нису. Било је питања на које

нико од нас није знао одговор и питања чији смо

одговор знали сви. По мени, најтежа су била

питања на која смо одговор давали помоћу слика.

Дамјан Ранитовић

Припремали смо се за такмичење око мјесец

дана. Учествовање на такмичењу за мене

представља игру у којој могу да покажем своје

знање и да покажем колико волим своју домовину.

Уживао сам у такмичењу. Јако ми је драго што

смо побиједили. Искрено, очекивао сам добар

пласман, јер смо се трудили, али прво мјесто

стварно нисам. И захвалио бих се нашим менторима без којих не бисмо могли све то постићи. Не

може се рећи да су питања била лака, а исто тако, не може се рећи ни да су била нерјешива

Милош Медојевић

За сва три циклуса такмичења спремали смо се око мјесец дана. веома обимне и опширне припреме које смо урадили са нашим менторима довеле су нас до овог резултата. За нас то представља изузетно задовљство и част, јер по први пут имамо прилику да се опробамо у знању о нашој јединој домовини и да јој на прави начин пожелимо срећну деценију независности. Пуни смо утисака, јер је то такмичење за нас било веома важно. Када смо прошли општински дио у Бару, схватили смо да се можемо борити за прво мјесто. Предивне утиске носимо о овом такмичењу, па се захваљујемо Министарству просвјете и Атлас телевизији која је била медијски спонзор такмичења.

9 K E K E Ц

Разлог и понос нашег рада су Ваша- Наша дјеца. Они су снага која даје крила за велики животни лет. С њима летимо и ми ... Још једна успјешна години је за нама. Наши ученици су, уз наше залагање, показали труд, стрпљење и рад што је резултирало само успјесима. Ученици наше школе су на разним конкурсима и такмичењима показали велико умјеће и знање. Све секције су неуморно радиле. Показали смо се као добри спортисти, умјетници, познаваоци многих научних области и уз добре менторе и прије свега уз њихову вољу прославили име своје школе. Донијели су јој многа признања о чему награде говоре и зато ДРАГИ НАШИ УЧЕНИЦИ ХВАЛА ШТО ПОСТОЈИТЕ! ‗Међународно такмичење Жогарија IV мјесто у укупном пласману и проглашени за најбољу Fair Play екипу такмичења. Општинско такмичење „Европска недjеља мобилноси― – IV мјесто Општинске школске спортске игре у Бару: Маша Јелић, 300 метара, I мјесто у општини II у регији Мила Вучићевић, 100м, III мјесто Вукић Данило, 600м, III мјесто 4*100м штафета II мјесто Екипно атлетика II мјесто Фудбал– дјечаци I мјесто Одбојка– дјечаци III мјесто Ликовни конкурс на нивоу државе „ Лумбарда― тема: Свемир Ивана Машановић IX2, III мјесто Најбоља колекција ликовних радова ученика наше школе. Ликовни конкурс на нивоу општине―Црна Горо вилим те― Сандра Величковић VIII3, I мјесто Међународно такмичење Жогарија III мјесто на државном такмичењу Општинско такмичење из Прве помоћи Наша екипа III мјесто Општинско такмичење рецитатора Хелена Марковић II2 Квиз на нивоу града ―Црна Гора волим те― Ана Раичевић IX2, II мјесто Мултидисциплинарни квиз „Познајем своју домовину, зато је волим― Ученици су показали своја знања из шест области. Прво мјесто у општини Прво мјесто на регији На државном такмичењу: Први у ¼

10 K E K E Ц

Жогарија Ученици наше школе су прошле године били побједници на регионалном и

државном такмичењу тако да су стекли шансу да пођу на 10. међународно такмичење. 18. септембра у Словенији, у Љубљани,.

Ђаци су се такмичили у три категорије: квизу знања на енглеском језику, играма спретности, фудбалу 3 на 3. Наставници су се такмичили у игри наставника. У укупном пласману Црна Гора је заузела пето мјесто, са посебним нагласком да смо проглашени са фер плеј екипу игара на овогодишњој Жогарији. Ово је била брилика да ученици промовишу Црну Гору у Словернији, јер су се тамо представили у црногорским народним ношњама и игром Врсута, а званичницима су подијелили промотивни материјал који представља турситичку понуду општине Бар.

18.маја 2016.год. наша екипа наставља да понавља успјех на истом такмичењу, одржаном у Тивту. Наша школа осваја ТРЕЋЕ мјесто на државном такмичењу у играма спретности, малом фудбалу и игри знања. Као и увијек наше учешће, спортски дух и огромна навијачка подршка од другара оставила је позитиван утисак на све извођаче и организаторе. Наша навијачка химна већ је препознатљива на ово такмичењу.

11 K E K E Ц

Црна Гора – неугасива бакља слободе Ој, јуначка свијетла зоро, Домовино, Црна Горо, Неугасива бакљо слободе, Ти, земљо мила, мили роде. Црна Гора у бој креће Без побједе вратити се неће. Ђе се црногорски барјак вије Ту јуначка крв се лије За част, право и слободу Сваки јунак вјеран своме роду. Са планинског врха кличе вила: „Црна Горо, мајко мила Црна Горо, вјечна да си Да те понос увијек краси“. Црна Гора јест' малена, Ал' је часна и поштена.

Милка Кнежевић VIII-1

12 K E K E Ц

Црна Гора

Мала, али прелепа земља у срцу Балкана, стоји поносна,слободна и неугасива, окрузена прелијепим ријекама, морем и језерима, прича неиспричане приче о својој слободи и култури многих народа, обојена

најлепшим пјесмама које носи у својим њедрима.

Због љепота често заборавимо на њену бурну прошлост, када су многи жељели бар парче ове лијепе земље, али она је увијек као краљица, гордо и усправно стајала пред најездом непријатеља који су је желели покорити. Црна Гора је успјела да сачува свој мир, свој језик и своју

културу, своје богатство и природне љепоте, своје људе.

Зато је ја морам бранити и вољети, јер је у њу уложена велика љубав, храброст, и жртве, а успјела је да одоли искушењима и неправди, али и

сачува свој вјечни пламен који гори у свима нама.

Јована Ристић VIII-2

Моја Црна Гора

Знам, мала је! Али исто тако знам да је и велика, а за неке и превелика, недостижна, узор, мотив, тежња, смисао живота, понос… Могао бих много тога о њој да кажем, али то се не може описати ријечима, то се мора доживјети, бити дио ње, живјети у њој и са њом, представљати је, бранити

је, а понекад је и кудити. Ето то је она!

Она се одликује чојством, јунаштвом, поштењем, слободом и свим оним чиме се сваки човјек на свијету поноси. Давно је она постала и кроз историју истрајала. Многи су покушали да угасе њену бакљу слободе. Неки нису успјели, а неки би у томе на кратко успијевали, али и тада је остала она искрица жара коју су њени поданици претворили у највећу ватру коју више нико није могао да угаси. Доста је јаких вјетрова дувало кроз њу и покушавало да угаси њену бакљу слободе, али нису је угасили, само би је на трен пригушили и натјерали да пусти црни дим под којим се тешко дисало и од којег су многи ратници, јунаци, сељаци, па чак и ђеца, страдали. Све је то цијена коју некада морамо платити да би бакља слободе горјела, баш онако

како сада гори и обасјава пут у неки бољи живот.

И да не заборавим, она је моја Црна Гора.

Дамјан Ранитовић VIII-3

13 K E K E Ц

14 K E K E Ц

Црна Гора

Историја нас учи да је Црна Гора била под влашћу Турака дуги дио времена. Иако смо били под њеном влашћу, Црна Гора је успјела да остане јака и вјерна

својим обичајима и култури.

Црна Гора је држава у југоисточној Европи. Већина људи у свијету није чула за нас, али захваљујући љепоти наше државе, мора и планина, име Црне Горе краси многе магазине широм свијета. По начину на који смо представљани у свијету и колико брзо расте наша популарност, знам да ћемо бити једна од најљепших земаља на планети и да ће многи хтјети да дођу и да искусе нашу културу. Све моје мисли о будућности Црне Горе ме чине поносном. Историја нам говори да је Црна Гора неугасива бакља слободе. Ово ме асоцира на ватру на Олимпијским играма, на Оној момент када почасна особа има ту привилегију да запали бакљу на Олимпијским играма и тако отпочну најгледаније спортске игре на свијету. Тај пламен гори данима и може се виђети са свих страна. Имајте у виду да овај пламен није велик, али његова свјетлост и љепота привлачи пажњу свих људи и сви му се диве. То ме подсјећа на Црну Гору. Тако мала држава, али има толико љепота, свјетлости и вриједности да људи са свих страна свијета долазе да је посјете и да уживају у њеним природним чарима. Црна Гора има ту неугасиву бакљу која гори. Та бакља представља слободу нашег народа, слободу за коју смо се борили дуги низ година и која нам значи много. Ускоро ће бити десет година од

како смо независна земља, држава која је жељна да буде позната и призната у свијету од стране многих народа.

Ја сам поносна што сам Црногорка. Ја сам поносна што имам ту срећу да

живим у овој држави.

Тијана Златичанин IX-2

15 K E K E Ц

Црна Гора – неугасива бакља слободе Црна Горо, бакљо слободе, Нек' слободно теку твоје воде. Нек' луча твоје слободе вјечно пламти, Кроз историју да се памти! Твоја брда и долине Још су тврде, најтврђе. Соколи и вуци из планине Још се боре За своју земљу, за слободу, За Црну Гору Своју! Свијетла кап у мору ланаца Нема ропства на врху кланаца. Кад мајској зори сунце привири Са Ловћена се Италија види! Нигдје камен овако не рађа, Нигдје сунце овако не сија, Нигдје ријеч овако не погађа, Нигдје вук тако не завија, Нигдје није плаво море, Нигдје није чисто небо Као изнад Црне Горе. Црна Горо, мајка нам си Црна Горо, вјечна да си.

Милош Медојевић VIII-1

Црна Горо, отаџбино моја

Настала између планина и мора, представљала је природну оазу гђе се сваки посетилац који дође очара њеном лепотом. О њој су писали познати књижевници, Алекса Шантић и Петар Петровић Његош, а што би рекла моја маленкост, недорасла сам овим генијима јер сам ја само дијете, али дијете које је изникло из свог камена као и моји преци. Моји преци су крвљу чували и стварали Црну Гору, уз гусле су пјевали о ратовима за њеној слободи, додајући тој бакљи слободе увијек и пламен. Без обзира на то што смо ми млади данас одрасли на технологији и што нас многи не сматрају озбиљним, одрасли би требало знати да у нашој крви, то јест наша ДНК, носи крв наших предака и љубав према камену и слободи ове земље.

Ја волим да уживам у љепоти своје отаџбине и молим се за мир који влада у њој, али исто тако знам да када би дошло вријеме да се она брани, да њена слобода буде угрожена, сви бисмо ми били пламичици те бакље која гори од њеног настанка па све до данас. Наш је задатак да ту бакљу данас сачувамо.

Jована Бошковић VIII-1

Неда Гутић VI1

Aнђела Симоновић VIII3

16 K E K E Ц

Aна Раичевић IX2

17 K E K E Ц

Земљо моја, поносна и мила На брдовитом Балкану, Између планина и мора, Налази се моја Црна Гора. Земљо моја, поносна и мила У теби сам ја увијек слободна била. Испред мене плаво море, Иза мене зелене горе. Музика је моја песме птица пој, Волим своју земљу, а и све у њој. Широко је небо, слободно изнад нас Љубав и пјесма свуда као спас. Упаљена бакља слободе и мира, Гори и горјеће све док си кроз нас жива. Никоме нећемо дати да угаси Наших срца плам Јар слобода је оно што Заувијек желим да имам. Анђела Данић VIII-1

ТЕХНИКА ТЕХНИКА ТЕХНИКА „ „ „ ШЕСТ ШЕСТ ШЕСТ ШШШЕЕЕШШШИРАИРАИРА“““

Технику "Шест шешира" осмислио је Др. Едњард де Боно, љекар, психолог, почасни доктор најпрестижнијих свјетских универзитета и човјек за кога се слободно може рећи да је измјенио визуру разумевања

људског мишљења.

"Шест шешира" (паралелно мишљење) се може користити на различите начине:

■ за развој креативности, смишљање нових идеја

■ за унапређивање комуникације и тимског рада

■ за критичко и аналитичко мишљење, рјешавање проблема и доношење одлука

Потреба за оваквом техником појавила се из простог разлога што је већина људи склона да размишља увијек и о свему на такорећи исти начин. Циљ је уочавање могућности да се све може посматрати из више углова и да, иако смо научили да ствари, појаве, проблеме, посматрамо на један начин, можемо успјети да видимо ствари и из другог угла. Ова техника се може примењивати индивидуално или у групи са темама из живота или наставе.

Техника је изузетно ефикасна, па је користе менаџери великих компанија, а у исто вријеме и веома једноставна, па је могу користити и дјеца у основној школи.

Црвени шешир има везе са осјећајима и интуицијом. Ви можда не знате разлог зашто вам се нешто свиђа или не свиђа. Када је црвени шешир у употреби, имате прилику да искажете своје осјећаје и интуицију без било каквог објашњавања. Ваши осјећаји постоје и црвени шешир вам даје дозволу да их искажете.

Бијели шешир занимају информације. Када ставимо бијели шешир тада постављамо нека од следећих питања: "Шта знамо?" "Које информације су нам потребне?" "Која питања је потребно да поставимо у вези са овом идејом? Бијели шешир се користи како би усмерили пажњу на информације које имамо или које нам недостају.

18 K E K E Ц

19 K E K E Ц

Црни шешир нас позива на опрез. Он нас чува од непромишљених одлука које би могле бити штетне. Црни шешир нас упозорава на ризик и на могуће недостатке наших одлука. Када ставимо црни шешир, размишљамо о ризицима и могућим негативним посљедицама идеје.

Зелени шешир је креативни шешир. Он је намјењен планирању и

стварању нових идеја. Под зеленим шеширом можемо предлагати промјене и алтернативе предложеним идејама. Он нам омогућује расправу о различитим могућностима. Када користимо зелени шешир, постављамо

питање: „Може ли се ово направити на још неки начин?”

Жуто подсјећа на сунце и оптимизам. Под жутим шеширом настојимо пронаћи све оно што је позитивно. То можемо учинити постављајући нека од следећих питања: "Шта су предности ове идеје?" "Ко ће имати користи од ове идеје?" "Како ће се корисни ефекти догодити?“

Плави шешир је намјењен разматрању самог процеса мишљења. На пример, можемо се запитати шта ћемо следеће учинити или у чему смо до сада успјели. Плави шешир можемо користити на почетку расправе ако би одлучили о чему ћемо расправљати и шта очекујемо од расправе. Он Нам моţе помоћи у договарању распореда коришћења осталих шешира. Плави шешир моţе послужити за разматрање учињеног на крају расправе.

Педагогица Наташа Радовић Јовановић

Творац ―Мапа ума‖ је британски научник Тони Бузан. Дипломирао је психологију 1964. године на универзитету Бритисх Цолумбиа, од када се бави прагматичним делатностима из области психологије, развоја наших умних и креативних способности. Бузан ради и као саветник у министарствима, као и у многим мултинационалним компанијама широм света. Радећи са децом која су имала проблема у развоју, досетио се да им помогне управо стварајући мапе ума. Бузан је аутор 64 књиге из области интелектуалног развоја, а код нас су до сада објављене: „Мапе ума―, „Брзо читање―, „Савршено памћење―, ― Користите обе хемисфере мозга‖, ―Склад ума и тела‖, ―Хоризонти интелигенција‖ и две у којима је Бузан коаутор: „Моћ дечијег ума― и „Поука из уметности жонглирања―. За књигу „Моћ дечијег ума― (која садржи мапе ума за децу), коаутор му је била 13-годишња Лана Израел, која према проценама наставног система у Великој Британији није била за похађање средње школе. После завршеног курса мапе ума, Лана је за само годину дана од најлошијег, веровали или не, постала најбољи ученик у школи.

Након обнављања лекције о зими заједнички смо започели мапу ума, одрадили смо комплетну прву грану и основне појмове.

Користимо бојице ради њихове сигурности и

могућности брисања.

У првом рареду су радили сликовне

мапе ума. Пред крај првог полугодишта почели

су и ријечи да уносе, тако да још немају сви

осјећај орјентације писања.

Интересантно је што њих у 80% на зиму

асоцира Сњешко и пахуље.

20 K E K E Ц

https://volimbiologiju.files.wordpress.com/2013/09/169208462-toni-buzan-mape-

Ово су мапе рађене на почетку неђеље када упознају особине бајке.

На овој страници су мапе рађене након обраде бајке Пепељуга.

Задатак им је био да у бајци Пепељуга пронађу и издвоје особине које

карактеришу све бајке. Ураст је II разред.

21 K E K E Ц

* Дебата „Школа – да или не―

* Дан породицe *―Да ли да пријавим насиље – да или не― – дебата * Свјетски дан здравља * Дан планете Земље * Дан игре У дебати на тему „Школа – да или не― учествовали су ученици VIII разреда и супростављали ставове потребе постојања, или непостајања школе, као васпитно- образовне институције. Обије групе су изнијеле јаке аргументе у прилог својих ставова, али ипак на крају је однио превагу став ученика VIII-1 да постоји потреба даљег опстанка и развоја школе, јер школа, поред породице, доприноси изградњи и развоју личности дјетета и представља незаменљив фактор трансфера знања. Неоспорна је чињеница на коју су указали ученици VIII-2 ,да је људско друштво од свог постанка до данас, много дуже егзистирало и развијало се без школе. Али је, такође, неоспорна и чињеница коју су истакли ученици VIII-1, да је од појаве школе до данас, људско друштво напредовало неупоредиво више него у цијелом дотадашњем периоду.

Породица је топло гнијездо у којем смо поникли. Научили прве ријечи и кренули првим несигурним кораком у непознато. Сигурна лука у коју се увијек враћамо. А школа је прва непозната средина у коју ступамо.

Наши најмлађи школарци су при свом првом преласку школскога прага имали вјероватно различите, али сви приближно подједнако јаке утиске, а ми смо са наше стране их дочекали раширених руку и са жељом да им тај први сусрет остане у што љепшем сјећању. У прилог томе смо и направили манифестацију обиљежавања Дана породице, да би још више истакли нераскидиву спрегу између ове двије форме људског друштва. Ученици I разреда су са учитељима и васпитачицом припремили за своје родитеље пригодан програм и пјесмом и игром обиљежили овај дан. Родитељи су након одгледаног програма, узели учешће у креативним радионицама са својом дјецом.

22 K E K E Ц

У оквиру пројекта „Школа без насиља― одржане су радионице у организацији педагогице школе,у којима су старији ученици млађима говорили о вршњачком насиљу, а потом и дебата на тему „ Да ли пријавити насиље - да или не―. Учесници те дебате били су ђаци VII разреда. Ученици VII-1 говорили су о разлозима, оправданим или не, због којих се жртве насиља, или они који за њега сазнају, не усуђују да га пријаве,као што су: бојазан да то други неће протумачити као насиље, да онај који га врши неће бити адекватно кажњен због тога, да ће им се светити ако га пријаве и наставити са насиљем итд. Друга група у дебати коју су чинили ученици VII-2 су истакли да свако онај ко према другоме примјењује силу, сам себе дехуманизује и обавезује заједницу да према њему предузме одређене мјере у циљу довођења у регуларне оквире друштвеног понашања. Због тога у сваком случају треба пријавити насиље, јер штитећи лоше, штети се добрима и човјек који то не би урадио и сам постаје саучесник неприхватљивог понашања. Жртва насиља у сваком случају мора наћи унутрашњу снагу да се истом одупре, јер, како су нагласили ученици, не само да тим чином штити себе, него и обавља вишу друштвену мисију одвраћања и других, потенцијалних насилника, у намјери да чине слична дјела. „ Ал` тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија! “ ( Њ е г о ш ) Ова дебата је успјешно реализована у присуству публике коју су чинили ученици VI разреда, као најмлађи у првој смјени,и њихови родитељи.

Свјетски дан здравља обиљежава се 7.априла као дан оснивања СЗО (1948.).Свјетски дан здравља даје јединствену прилику да се заједнице, као у нашем случају школска и здравствена, удруже и промовишу активности које могу да унаприједе здравље. Ове године он је био посвјећен шећерној болести. Поводом обиљежавања Свјетског дана здравља, наша школа у сарадњи са Домом здравља Бар је у простору испред улаза за ђаке, спровела мјерење вриједности шећера у крви. Обављено је укупно 90 прегледа и вађења крви наставног особља, ученика и њихових родитеља. Том приликом присутни суграђани су могли да разговарају

са здравственим радницима Дома здравља из Бара и добију стручне савјете и одговарајући промотивни материјал. Дјеца су у квизу знања о диабетесу показала да су упозната са овом болешћу и како се она може побиједити, а пре свега спријечити.

23 K E K E Ц

Нашу школу су посјетили чланови НВО „ Еко-ДЕЛФИН “ који уз подршку Мисије ОСЦЕ-а у Црној Гори,имају неке интересантне пројекте.

Чланови еколошке секције су прихватили да заједно са још 20 школа на црногорском приморју учествују у реализацији занимљивих тема , а једна од њих је

„ОДРЖИВО УПРАВЉАЊЕ ОТДАДОМ-КОМПОСТИРАЊЕ “ .

При томе,ми смо упознати са циљевима и активностима везаних за реализацију овог пројекта. Од њих смо добили модел компоста

са кратким упутствима.

Ова метода је најстарији и најприроднији начин рециклирања отпада. Компостирање је у ствари природна разградња органских материја ( трава, лишће, гранчице, био-отпад из домаћинства )

дејством бактерија, црвића као и малих инсеката. Добијени компост је користан материјал, сличан хумусу, без непријатног мириса и може се користити за обраду земљишта или као ђубриво.

Овако смо ми, еколози ,правили компост. Начин обраде

видјећете у приложеним сликама :

24 K E K E Ц

Од 2010. године наша школа је чланица удружења Међународне организације за очување биодиверзитета. Увјек се радо одазивамо и учествујемо на разним акцијама поводом очувања природе. Двориште наше школе је оплемењено са великим бројем медитеранских садница.

Чланови еколошке секције Основне школе “ Кекец “ готово свакодневно саде разне медитеранске биљке, цвијеће и саднице оплемењујући тако простор који користимо. Тиме наши ученици показују однос према очувању биодиверзитета.

На Дан планете Земље, педесет ученика наше школе, са

осталим ученицима школа барске општине, у времену од 9- 13 сати,

узели су активно учешће и крајње одговорно приступили

рашчишћавању сутоморске плаже, под вођством своје професорице

биологије Марјане

Васовић.

25 K E K E Ц

МОЈА ШКОЛА

Ученица сам Основне школе ,,КЕКЕЦ“ . Школа се налази у Улици 20. јула у Сутомору.

У школи сам стекла многа знања, а и добрих, лијепих другара. На школској табли смо научили прва слова и бројеве. Посебна је некеко, та моја школа. Понекад ми личи на кошницу пуну вриједних и паметних пчела. Није много велика, али има све: библиотеку, салу за физичко, фудбалски терен... У њој дијелимо све радости и туге. Она је мој други дом, а учитељи су нам други родитељи. Сваки дан у школи ми је посебан, јер се увијек учи нешто ново.

У мојој се школи сваком ђаку пружа прилика да буде оно што воли, како би постали успјешни људи.

Николина Дакић IV- 3

************************************************

МОЈ ДРУГ Хвала ти за љубав, радост, смијех, Хвала ти за сваки скривени гријех. Хвала ти за срећу што ми сузе брише, јер такав се пријатељ не налази више. Сви треба да знају шта другарство значи, заједно смо храбрији, заједно смо јачи. Ако имам бригу, проблем он помаже да их ријешим, он рјешење са мном тражи, искрено савјетује да не гријешим. Сви треба да знају шта другарство значи, Тијана Гвозденовић I—2 Заједно смо снажнији, заједно смо јачи.

Никола Радовић IV 2

26 K E K E Ц

27 K E K E Ц

ШКОЛА Школа је наше мало царство, Јер се у њој рађа другарство. У школи се стиче знање И лијепо васпитање.

У школи се уче важне лекције И дјеца иду на разне секције. Буде у школи и мало бриге, Али је све то због књиге.

Све те бриге брзо нестају,

Када угледаш своју симпатију. Увијек је сретнем у школском холу И зато волим моју школу.

Милош Спаић V-2

****************************************************

НАЈЉЕПШИ СУ ШКОЛСКИ ДАНИ

Поново је прољеће, а са њим и тромјесјечје, пуно школских обавеза, пуно учења, питања, активности и читања. Понекад ми се чини да вријеме

лети.

Викенд пролази у игри, шетњи, одмарању. Недјељом поподне се раде домаћи задаци, чита лектира и понављају нове лекције. А онда? Па,

ишчекивање понедељка.

Ипак су ми дани који се нижу од понедељка до петка, најдражи - узбудљиви, интересантни, посебни. То су дани које проводимо у клупи, жељни новог знања, када нам ништа није тешко. Тада се сви трудимо да што боље научимо пјесму, напишемо одговоре на питања, урадимо контролни и учитељицу и родитеље учинимо срећнима. Све нам је забавно,

имамо врло мало брига, а пуно, пуно другара и догодовштина са њима.

Нове симпатије, прве чарке и препирке које се завршавају слатким помирењем, као да се никад није ни десило. Весеље кад другарица добије одличну оцјену, а туга и брига кад се другар повриједи па га нема у школи данима. Тога се највише сјетим када сам на распусту и послије пар дана

схватим да ми све то ужасно недостаје.

Родитељи ми често кажу да живим најљепше доба свога живота – ђачко доба. Све више схватам да су у праву и да су заиста најљепши

школски дани.

Андрија Ђуровић IV 1

Дујовић Милица VI1

Антон Егоров V 2

28 K E K E Ц

29 K E K E Ц

Филип Петровић VI1

Ивана Машановић IX2

30 K E K E Ц

УЧИТЕЉИ У школи „Кекец―, са дјецом се друже и труде се да им пуно знања пруже. Осим свога звања, шта рећи о њима, свако неки скривени, свој таленат има. Мира и Наташа Су умјетнице праве. За драмску секцију њима нема равне. Биљана и Соња Са пуно труда на паное излажу литерарна „чуда―. Ако имаш проблем математику да схватиш треба да се одмах учитељици Славки обратиш.

А за рачунаре, ако те „боли― глава ICT kоординатор Драгана одмах проблем рјешава.

Са хармоником својом Милорад је познат свима, на сваком весељу њега увјек има. Са пуно стрпљења и воље Маја и Зорица креативност испоље и украсе зидове учионице, да уживају мале дјечије главице. Санела и Миња, и са њима Мара и Цеца, увјек се труде да се радују дјеца, па одговорно раде са љима тако да је милина свима. Данка је неко ко стихове ниже да моје колеге упознате што ближе, као и да на платну користи боје да изрази дубоке осјећаје своје. Учитељица Данка

31 K E K E Ц

НАСТАВНИЦИ Наши наставници луди веома су добри људи. Наставница Татјана, свима позната као Тања, преноси нам о математици знања, а наставник Влатко дужи црта глатко. Наставник историје пуно строг није, воли да се шали, да нас засмије. Код наставнице Маријане учимо да препознамо органе и да се чувамо генетски модификоване хране. Да ти језик буде лаган ту су Сузана и Драган: ако хоћеш пет да буде, ти не смишљај шале луде, мора да је спремна клупа и оловка да није тупа. Кад Њемица дође у учионицу нашу, увијек јој неко доноси ташну. Та наставница се зове Јасмина и на себи увијек има црвеног кармина. За енглески три тичерке ту су: наставница Весна наша је пјесма, њен час волим, јер знам да постојим; да нам енглески буде лак као сан, ту је тичерка Зорка да нам уљепша дан; а наставница Тања презент симплом нас на сваком часу гања. Хемичар Рашо формуле сања да би улио дјеци што више знања. Физичар Јовица „коло― води и пази да нас струја не погоди. За умјетност зна се: када се у школи пјесма чује то наставница Зорица хором диригује; наставник Горан четкицом шара и зидове школе нам уљепшава. „Стани у врсту, стани у ред, имате нови распоред!― Бијела мајица и шорц црни, Марко каже: „Круг обрни!― Географичарки Весни нијеме карте опсесија су права, Али она не зна да нас од њих боли глава. Информатички магови М&М, Милош и Маријан, тандем су прави кад дијаграм треба да се направи. Кликни лијево, кликни десно, Јединице избјегавамо свјесно. Наши наставници су сјајни, Уче нас свему док пролазе дани. Ученици виших разреда

ЈАВНИ ЧАС ИЗ ЦРНОГОРСКОГ- СРПСКОГ,БОС.ХРВ.ЈЕЗ.И

КЊИЖЕВНОСТ : ,, МАМА И ЈА''

Циљ: Учешће у приредби и извођење рецитација,ритмике,хора..

Најљепши поклон који дјеца могу да дају својим мамама је учешће у разним активностима кроз приредбу.

Смјењивале су се рецитације, ритмика, а са хорском

пјесмом ,,За милион година'' од Леонтине,указали су на то

колико је повезана и на који начин прожета њихова љубав.

32 K E K E Ц

33 K E K E Ц

Мама и ја

И кад сунце сјаји

и кад пада тама,за

мене се брине

моја драга мама.

За мене је она све,

радост моја све

и нико је не воли

тако као ја.

Чујте сада и ви сви

што цео свет зна,

да једно смо срце

Учитељица– Данка Шћепановић На јавном часу, циљ је био да ученици разумију и науче на који начин су жива бића међусобно повезана. Са великим интересовањем су, у раду по станицама, уз различит дидактички материјал (картон, пластелин, пузле, картице…) , приказивали међусобну повезаност живих бића кроз различите животне заједнице (ливада, врт, воћњак, шума) и кроз одговарајуће ланце исхране.

Ученици су на

креативан начин и са

уживањем одговарали

на постављене задатке.

34 K E K E Ц

Page 35 K E K E Ц

ШКОЛСКА 2015-2016.ГОДИНА

Учитељица- Драгана Апрцовић Jавни час био je из математике.

Циљ часа: Препознају и именују једноставна

геометријска тијела; формирају почетну

представу о квадру и купи.

Ученици су кроз активно учење дошли до

нових сазнања. Преко раазних игара

"Пронађи ме" Опипај и откри какве су моје

површи; Питалице; "Путоказ" (Пратимо

путоказ поштујући правила.) усвојили су нове

појмове.

K E K E Ц 35

Учитељица Мирјана Булатовић

Почетком децембра мјесеца одржан је јавни час из предмета природе и друштва. Час је био динамичан са доста активности. Дјеца су кроз скривалице, загонетке и рад по станицама поновили научено о кружењу воде у природи. Атмосфера је била радна, такмичарска,а за најбоље свака станица је имала и додатни задатак. На крају часа, помоћу мапе ума, систематизовали су своје знање.

36 K E K E Ц

37 K E K E Ц

38 K E K E Ц

39 K E K E Ц

Учитељица - Наташа Поморишки-Кастратовић Предмет – познавање друштва Циљ – Породичне свечаности- црногорска свадба

Ученици IV-1 одјељења припремили су јавни час из познавања друштва на коме су приказали породичну свечаност – црногорску свадбу. Кроз драмски приказ ученици су дочарали обичаје, игру, пјесму и здравице које су некад красиле ту свечаност.

Родитељи и ученици школе уживали су гледајући свадбу, а на крају

су се послужили разним црногорским специјалитетима које су припремиле

наше маме и баке.

Учитељица Санела Гаговић одржала је јавни час у свом одјељењу из природе и технике.

Циљ часа је био :Зна да именује и препозна животне заједнице.

Ученици су радили у групама и

имали су задатак да свака

група припреми плакат са

посебном животном

заједницом. На плакату су

лијепили одговарајуће сличице

и проналазили текст и

записивали. На часу групе су

презентовале радове

говорећи текст и

објашњавајући слике. На

самом крају часа су радили

листић спајајући сличице

животиња и биљака у ланац

исхране за различите животне

заједнице.

40 K E K E Ц

Учитељица Мара Маџгаљ је заједно за својим одјељењем одржала јавни час из предмета -физичко васпитање.

Циљ часа: Развијају снагу мишића ногу и издржљивост

Ученици су били у прилици да покажу своја умијећа у

разним вјежбама. Почевши од занимљиве игре ,,Корњача― у

уводном дијелу, преко игри загријавања у пару, до рада по

станицама ( на три различита мјеста (станице) су имали

различите игре - ношење медицинке лопте , шведски сандук и

прескакање ниске греде). На крају је слиједио, наравно,

незаобилазни такмичарски дио у коме су ученици још једном

показали такмичарски дух.

41 K E K E Ц

Јавни час у одјељењу V1 Соња Лекић

Циљ часа: Разврстајмо плодове, обрада

Циљ часа је био усвајање нових и проширивање постојећих знања о плодовима воћа. Ученици, подијељени у групе, имали су задатак да истражују и припреме одређени материјал. Током часа, помоћу презентације/слајдова уочавали су основна својства плодова воћа, које су сврставали у одређену групу. Сваку подјелу, групе ученика су допуњавале са припремљеним материјалом. Ученици су уз помоћ мини квиза испитивали једни друге. На крају, у пару, рјешавали су наставни листић.

42 K E K E Ц

ЈАВНИ ЧАС учитељице Биљане Тубић у одјељењу V-2

Циљ часа: Чита, разумије и анализира књижевно дјело

( домаћа лектира „Игралиште у парку― Миленко

Ратковић)

43 K E K E Ц

Ученици су на овом часу били подијељени у четири групе:

1.ТУЖИОЦИ – чувари парка

2.ОПТУЖЕНИ –дјечаци

3.БРАНИОЦИ –родитељи дјечака

4.ПОРОТА

Улога пороте је била да управља

расправом и просуђује снагу аргумената

осталих група.

Овај час је био веома динамичан и поучан. Дјеца су се упознала са

радом у судници и начином вођења судског поступка. Играњем улога, а на

основу садржаја приче по којој је лектира и названа, бранили су одређене

моралне ставове и мишљења. Изразили су жељу да што прије се сличан час

понови, тј. да се поново нађу у „школској судници―.

44 K E K E Ц

45 K E K E Ц

Јавни час—Полиедри—призме

Одјљење IX-1

Циљеви часа:

-активирати математичко-критичко мишљење

У главном дијелу часа ученици добијају задатак да, користећи

мреже коцке, правилних тространих, четвоространих и 6-страних

призми, те октаедра и додекаедра, склопе просторме фигуре. Сваки

од чланова групе мора бити укључен у рад и својим радом

доприњети успјеху своје групе. Наставник прати, вреднује и

коригује рад ученика. Ученици размјењују идеје, сарадњу и склапају

мрежу у моделе призми. Наставник на слајду приказује ученицима

моделе одговарајућих призми, примјере призми у природним

наукама и архитектури. Затим наставник задаје на слајдовима

задатке, ученици међусобно сарађују, наводе рјешења

задатака, а наставник врши њихово вредновање.

Поводом Осмог марта, Дана жена, ученици VI, VII, VIII i IX разреда реализовали су са наставницима Сузаном Мараш и Драганом Марковићем јавни час под називом Нека ти овај букет ружа каже колико те волим. Циљеви овог часа су били да ученици развијају способност доживљавања, интерпретирања и стварања књижевних текстова, да критички сагледавају своје могућности, да критички вреднује себе и друге, да развијају способност планирања и управљања активностима, али и да се упознају са принципима функционисања демократског друштва и са појмом родне равноправности.

Час је реализован у холу школе. Обиљежен је присуством бројних родитеља и великим аплаузом након скоро 50 минута презентовања лијепо написаних и изговорених ријечи.

46 K E K E Ц

Јавни час из енглеског језика

Тема: Обнављање и унапређивање вјештина

Одјељење: IV-1

Наставница: Зорка Радоњић

Ученици су кроз бројне активности обнављали усвојено градиво. Прво су учестовавли у игрици погађања коју је водио ученик добровољац. Потом су подијељени у групе имали да ураде бројне задатке. По један ученик из сваке групе имао је задатак да обоја слика по задатим бројевима. Остали су, за то вријеме, требали да идентификују показане картице и тако стекну што већи поена за своју групу. Колико поена, толико магнетих слова добија свака група. Та слова представљају почетно слово ријечи коју треба искористити у опису дате слике. И боја магнетног слова је требала да се искористи. За сваку тачну реченицу, групе су добијале поен. Посебни поени су дати за најљепше бојање. Група са највећим бројем поена је била побједник. И свака група је добила стикер похвале.

47 K E K E Ц

48 K E K E Ц

Милица Медојевић IX2

Слађан Ћосовић VIII2

49 K E K E Ц

Елена Секуловић IX1

Татјана Гаговић VII1

ПРИЈАТЕЉСТВО Увијек вриједе праве ствари, не дај да их вријеме квари. Пријатељство и доброта праве су вриједности живота. Добро увијек добрим врати, али немој никад на томе стати. Јер увијек можеш више дати, за пријатељство се исплати. Пријатељ је ту кад треба, и кад је тамна боја неба. Милица Ивановић V-1

50 K E K E Ц

ДРУГАРСТВО ЈЕ НАЈВЕЋЕ БЛАГО

Другарство је најљепши дио живота,

Јер га прати младост,

љубав и чистота.

И сјутра, кад се растанемо,

остаће вјечна успомена

дубоко урезана у нашим срцима.

Мени можеш рећи све:

тајне и страхове, љубави

болне и срушене,

мени можеш признати све.

И кад си сретан, и кад си тужан,

и кад те боли, знај,

другар твој сам ЈА!

Лука Јанић V-2

Елена Петрушић I - 1

Елизавета Суздалева IV - 1

Милица Матић III-1

ДРАГО МИ ЈЕ ШТО САМ ДИЈЕТЕ

Драго ми је што сам дијете, немам много брига, волим школу, јер ме у њој чека: учитељица, другари и књига. Играм, пјевам, плешем, сваког дана тако, бити мало дијете, то је бар лако. Драго ми је што сам дијете, волио бих да је стално тако, да се играм, да се дружим, да ме љубав грије јако. Балша Ранитовић V-2

51 K E K E Ц

ШТА ЈЕ ЗА МЕНЕ ПРИЈАТЕЉСТВО

Испричаћу вам шта је за мене право пријатељство.

Пријатељство је нешто што не можеш у потпуности објаснити ријечима. Имаш много осјећања. Другари ти помажу, подржавају те, понекад бране од другога. Примају те у своје друштво иако смо сви различити. Ту су ако затребају у невољи. Играмо се, дјелимо све и истражујемо. Прави пријатељ те никад не остави ако нађе новог друга – он те упозна са њим. Човјек би без пријатеља остао сам и био би усамљен.

Пријатељство има различито значење за све. За мене, живот је много љепши уз њега.

Анељ Пономарјова V -3

МОЈА ШКОЛА

У Сутомору, гдје је Јадранско море, „Кекец― се моја школа зове. У њој учимо слова и бројке, Добијамо петице, а понекад и тројке.

Дјеце је пуно, Чује се граја, Учимо Његоша И чика Јову Змаја.

Школа је наше Мало царство, У коме влада Поштовање и другарство.

Ђурђина Меденица V-1

Вања Ђурашковић II –2

52 K E K E Ц

ШКОЛА Школа је установа, гдје се знање стиче, У школи се причају најљепше приче. У школи се стичу другови нови, О школи се понекад сањају снови. Школе се радо сјећају сви, Школе ћемо се увијек сјећати и ми .

Миљана Мркаић IV-2

53 K E K E Ц

ШКОЛА Школа је мјасто гдје се дружим И једни другима љубав пружимо. Цртамо, бојимо и учимо пуно прича, Да ли је Мала Сирена дјевојка или је Триша чича . Рачунамо, истражујемо природу И шта све на свијету има. Учимо друштво и знамо Како се другарство прима. Именице, глаголи, придјеви, Представе у холу, Све то утиче да волим Да идем у школу. Богдан Савићевић IV -1 Матеа Мрдак II—1

СВЕ ПРЕДНОСТИ ЈОГЕ ЗА ДЈЕЦУ И ТИНЕЈЏЕРЕ

У данашњем свијету, и дјеца, а поготово тинејџери, изложени су свакодневном стресу. И њихови су животи убрзани, јер се сусријећу с различитим задацима и обавезама. Све то на њих утиче врло стресно.

Како одраслима, тако и дјеци упражњавање јоге може помоћи и олакшати обављање дневних задатака. Многа истраживања спроведена у свијету потврђују ову тврдњу, а школе које су у своје програме увеле и неколико минута јоге дневно, постижу много боље резултате. Осим бројних користи за физичко тијело јога умирује и поспјешује развијање самопоуздања, емпатије и отворености према околини.

Комбинациом физичких вјежби, техника дисања и опуштања, јога је састав техника које помажу читавом тијелу.

54 K E K E Ц

Менталне и емотивне користи:

Повећање концентрације и пажње Лакше смиривање након ―радног дана― Могућност кориштења наученог и у слободно вријеме Лакше обављање свакодневних обавеза

55 K E K E Ц

Физичке користи јоге у дјечијем и тинејџерском узрасту:

Повећање флексибилности и издржљивости Јачање свих мишића у тијелу Развој „здраве― технике дисања Боља координација моторичке способности Развој свијести о властитом тијелу и дијеловима тијела Одлична допуна спортским активностима

Значај спорта за развој дјетета

Развој дјетета је одувијек једна од најважнијих ствари у породици па

и у друштву. Међутим, свједоци смо брзог развоја технологије и

индустрије, посебно у последњих двадесет година. Појавом разних

технолошких достигнућа, човјек се све више повлачи у свој микро свијет и

отуђује од друштва. Довољно је да се окренете око себе и видјећете да за

сваким другим столом у кафићу сједе људи који и не разговарају међу

собом већ свако од њих је задубљен над својим мобилним телефоном.,,

Све израженија урбанизација дрштва, аутоматизација и

механизација живота условили су све мање ангажовање мишића.

Последице оваквог начина живота се све више осјећају. Оно што је

забрињавајуће јесте да такав модел живота и дјеца прихватају као

нормалан. Негативни утицаји оваквог начина живљења би се могли

отклонити или последице смањити ако би се људи више кретали,

вјежбали и одлазили у природу. На тај начин би и њихова дјеца усвајала

правилна модел понашања и живота.

56 K E K E Ц

Основа за правилан раст и развој дјетета је игра. Слободна,

разиграна и усмјерена у циљу развоја дјетета, а прије свега моторичких

способности. Дјеца у узрасту од 5 до 7 година су најбоља за рад, јер се

њихова моторика тада најбоље развија. Уз то дјеца убразано развијају

своје креативне и стваралачке способности. Бављење спортом, посебно у

том узрасту, је изузетно важно за развој дјетета. Разноврсним садржајима

и методама рада кроз разне спортске игре дијете исказује наклоност и

љубав према одређеним спортовима. Дјеца тог узраста су психички и

физички зрела за побољшање свих крупних моторичких вјештина као што

су: снага, брзина, издржљивост, координација, флексибилност, равнотежа

и прецизност.

Такође, никако не смијемо занемарити рад са дјецом млађег узраста

од 3 до 5 година. У том периоду дјеца највише уче и спознају игру. Управо

кроз игру и забаву могу развијати своје моторичке способности као што су:

развијање физичке и здравствене културе, правилан ход, правилно

држање, координација покрета и равнотежа.

Посебно је значајно да и родитељи активно учествују у овом

програму тако што својим примјером и бодрењем охрабрују дијете и

одржавају бољи контакт са тренером. Уколико родитељи препознају значај

физичког вјежбања свог дјетета онда је пола посла обављено.

57 K E K E Ц

Полуматуранти наше школе, ученици IX-1 и IX-2 одјељења су били на екскурзији у периоду од 26.4.-30.4.2016.године. Било је то незаборавно искуство и дивно проведено вријеме ђака деветака и њихових разредних старјешина проф. Весне Благојевић и проф. Радослава Миливојевића. За тих 5 дана видјели су многа лијепа мјеста у сјеверном дијелу Црне Горе,као што су : Национални парк Дурмитор, Национални парк Биоградска гора, потом Плавско језеро, градови Плав, Гусиње, Пљевља, Жабљак, Никшић. Овом приликом су посјетили и многе историјске граћевине и вјерске објекте, мећу којима су:

-манастир Морача, -манастир Пива, -Кула Реџепагића (најстарија граћевина у Плаву), -Хусеин-пашина џамија (у

58 K E K E Ц

Уживајући у љепотама наше земље и тренуцима смијеха, шале, забаве, али и сјете, јер ускоро ће растанак и више заједно неће учити у клупама "Кекеца", вратили су се наши деветаци са полуматурске екскурзије и отпочели припреме за полуматурско вече.

59 K E K E Ц

K E K E Ц

60

Јаков Јованов II-3