Његошеве песме · 2019. 9. 23. · Мило Ломиар шрагичком иеснику Његошеве песме Издавачко предузеће Албатрос

Мило Ломиар

шрагичком иеснику

Његошеве песме

Издавачко предузеће

Албатро с П лус

Београд, 2010.

Садржај

1. Мешафизички иесник ............................................................... 9

2. ЉУДЕВИТУ ШТУРУ................................................................... 17

3. Оеиз аВесотШиз.......................................................................... 21

4 . Човек и провиденцијалност ..................................................... 395 . МИСАО.........................................................................................496. Мисао између смрти и бесм рт ност и ............................. 55

7. ПОЛАЗАК ПОМПЕЈА............................................................. 77

8. С вет лост ......................................................................................83

9. О п1ратчком и песимистичком песнику .......................103

10. СПРОВОД ПРАХУ С. МИЛУТИНОВИЋА................ 12311. Перспективистичко виђење см рт и .............................. 12512. ЉЕТЊЕ КУПАЊЕ НА ПЕРЧАЊУ...................................14513. Преосмишљавање и ди ле ....................................................... 14714. НОЋ СКУПЉА ВИЈЕКА....................................................... 16315. Нгегоз $ат о5 ........................................................................... 167

16. Тратчки п есн ик ................................................................... 215

Белешка о п и сц у ............................................................................ 223

I 7О ТРАГИЧКОМ ПЕСНИКУ

1 .

Мешафизички иесник

Као да пред питањем о апсолутној поезији човек и не- хотице иочне да сумњичаво врти главом. Да ли постоји нешто апсолутно поетско што допире до нас кроз све наносе времена, стилова, језика? Апсолутна поезија је несводива на поетичке претпоставке, на улогу у књижевноисторијском кретању, на природу песничке имагипације и на инвенцију песничког је- зика, иако свако од тих својстава учествује у њеном настајању. Оно што је апсолутно у ноезији не иостоји мимо њених језич- ких или историјских својстава иити је изнад њих. Јер, апсолутна поезија проистиче из песпичког искуства, које настаје у језич- кој инвенцији и у свести о традицији, али се налази негде иза гбих . Како то знамо? Када језик и традиција напусте читалачко очекивање, када њихови садржаји изветре из читалачке свести, као што њихови ритмови ишчезпу из читаочевог унутрашњег слуха, остаје тајанствено дејство песничког искуства. Зато што нешто из тог искуства, пробијајући копрену наталоженог неразумевања, апелује на читаоца. Моменат када се из неса- општивости песничког искуства одигра продор у читалачко искуство упркос садржајима и структури читалачког очеки- вања јесте моменат апсолутне поезије. Када се песничко ис-

9О ТРАГИЧКОМ ПЕСНИКУ

куство поклапа са читалачким очекивањем, онда је апсолутна поезија скривена присуаивом подударања које одређује приро- ду комуникације: иема шума који би опоменуо на постојање онога што је неочекивано. Када се, пак, песничко искуство потпуно разиђе са читалачким очекивањем, онда је апсолутна поезија скривена одсуством подударања у комуникацији: нема шума који би нам сугерисао како постоји икакво треперење смисда или звука. У оба случаја моменат препознавања ап- солутне поезије остаје да се чека: понекад је потребно да се много тога промени у времену, у очекивању, у искуству, да бисмо открили како апсолутна поезија допире до читаочевог унутрашњег слуха.

Његошева поезија делује као камен искушења за књи- жевну херменеутику. Јер, нема у њој никакве актуелности на начин Горског вијенца, никаквог широког културноисторијског залеђа какво подразумева/ђ/чд микрокозма, чак ни историјске бизарности попут оне која омогућава Лажном цару Шћепану Малом да постане вечита књига о парадоксу хилијазма у све- ту. Његошеве несме су често пригодне, у дугом стиху, испуње- не сликовитошћу која је повезана са историјским аналогијама и класичним реминисценцијама. Та својства - која обележа- вају припадност класицизму и предромантизму - нису нас, међутим, онемогућила да пронађемо модерни тон Стерији- не поезије. Песпиков рационализам и стоицизам, његова ме- ланхолија и резигпација, били су отворени према модерном искуству и омогућили нам да чујемо - у његовом апсолутном тону~ сто педесет година стари шеснаестерац. Да ли можемо да пронађемо тај тон код Његоша? Да ли можемо још или ипак да га чујемо?

Увек постоје та два песника: и у једном времену, и у свим временима једне књижевности; и у светској књижевности. Они постоје напоредо, као две могућности језика у истом вре- мену, као разлиставање песничке осећајности у два подједна- ко вредна тока, различита а ипак комплементарна - као код

10 МИЛО ЛОМГ1АР

Гетеа и Шилера - или, пак, сродна а међусобно супротставље- на: Толстој и Достојевски. Однос између њихових сличности и разлика образује се у књижевној повести као дистинктивно подручје песничког искуства: ту се они појављују као антипо- ди, као супротносмерне могућности песништва. Тако је њихов однос плод дејства унутрашњих сила песничког искуства, сила које - статусом који је песништво заузело у култури - понекад постају силе унутрашњег кретања саме културе. Јер, понекад их културна историја баш тако - као два песника - скамени и овековечи. Срећним стицајем околности и вештине, испред зграде опере у Вајмару, стоје они и данас: здружени и раз- личити, Гете и Шилер. Уверљиво обликовани у ономе што је био њихов телесни састав. Са малом и неопходном исправ- ком која открива смер културног памћења, једва приметну хијерархију вредности: један је био виши растом, али су на влас исти као споменик, као два песника, као вајмарска кла- сика. Премда само један држи ловоров венац, иако с фронта изгледа да га држе обојица. Они су упечатњиво отиснути и у ономе што је њихов духовни израз: Шилерова чврсто истуре- на брада и високо подигнута глава као да обележавају и звез- дано небо над собом и морални закон у себи; Гетеова стамена спојеност са постаментом и право испред себе управљен по- глед као да обележавају усмерепост ка конкретном, сиојепост са природом, загледаност у елементе. „У ретросиективи Гете је њихово пријатељство назвао срећпим доГађајем. И за нас да- нас, тај догађај остаје такав, јер би човек дуго морао тражити у историји духа да бхг нашао нешто упоредххво - да се двоји- ца стваралаца највишег ранга, прелазећи преко међусобних супротности, споје до узајамног подстицаја и чак заједничког рада."1 Д ва песника: наивни и сентиментални.

1 КисН§ег ба&апзН, СоеЊе & бсИШег (СезсМсМе етег ГгеипЛвсћа/1), Саг1 Напзег Уег1а§, Мипсћеп, 2009,11.

ј 11О ТРАГИЧКОМ ПЕСНИКУ

Чудан је однос између Стерије и Његоша у српској култури: као да се никада нису ни срели. Читали су исте књи- жевне часописе, писали у њима, живели у блиским местима, општили са истим људима, печатали своје књиге у истој сре- дини. А као да нам нису оставили никакав траг о ономе шта су мислили један о другом. Да парадокс буде уочљивији, о оној другој двојици песника заједничког времена -т о је Вуково доба, прва ноловииа деветнаестог века - о Мушицком и Са- рајлији, обојица су оставили прегршт трагова: и да су их лично упознали, и да су их читали, и да су с наклоношћу осматрали њихову песничку судбину. Иако су различито доживљавали Вука, обојица су га познавали. О томе, међутим, шта је Стерија писао, Његош као да пије пикада имшта ни помислио; о томе како је Њ егош певао, у Лучи микрокозма рецимо, која се поја- вила у Београду, старањем Сарајлијиним, Стерија нам ништа пије рекао. Између њих двојице као да се заувек распрострло ћутате. А управо су огш - у иаралелограму песничких сила које обликују доба класицизма и предромантизма - песнич- ки аптиподи. Управо су љихова искуства, сазпања и доживл^ај света - супротпосмерни. Они пису тек супротстављепи, као један судар у иеспичком настојању да се испуни круг култу- ре; пису ии комплементарпи, као други пачин да се исти круг изпутра осмисли. Није им, дакле, прирођепо ни негативно на- стојање иити саображаваље сила у упутрашљим садржајима песништва и културе пего супротшсмерност: мимоилажеље, неулажеље у призор који се отвара духовном оку, педодирљи- вост духовних искустава. 'Такво купшње добија својства темељне песничке разлике.

Између Стеријиних и Његошевих стихова препознаје- мо више врста разлика: ако ствари сагледавамо на књижевно- историјски начин, увек можемо опазити како је Стерија до- следни класицист, док је Његош недоследни класицист, јер се у његовој поезији појављују разнородни стилски комплекси,

12 Мило Ломпар

који га претварају у предромантичара. Ова ст илско-поет ичка разлика оспољава једну дубоку традицијско-лектирну разли- ку: иако су обојица били посвећени античком наслеђу, ипак њихов избор унутар тог наслеђа открива дубоку разлику песничких осећајности која прераста у слику два пола срп- ског песничког искуства. То показује њихово схватање душ е. Јер, Стерија је у души могао видети као непролазно само оно опште, што је у свом најдубљем бићу и основи жива природа, која се појављује у свему појединачноме, будући да „у стои- чком учењу нема ничег што би човека, мудраца, упућивало на довршавање његовог бића и његових задатака у неком животу изван тела и земаљске сфере дужности".2 Његошева песнич- ка реинтерпретација платонизма и гностицизма открива како је он душу поимао као непролазпу индивидуалну супстанцу, онисану у сгшсима „великог мислиоца и песника који је тео- лошку идеју о особној бесмртности усадио у срце филозофије, па је, упознавши тако с њом филозофе, теолозима вратио њу дубље засповану".3 Различити песнички избори из античког наслеђа откривају како у српском песништву истовремеио пастају и физиолошки и метафизичко-мистички одговори на питање о души.4

Откривање стилско-поетичких и лектирно-духовних разлика између двојице песника, суочава нас и са унутрашњим

2 Еплп Кос1е, Рзусће-киШ изе х иега и НезхпгШозГ коА Сгка, ргеуе1е О гтка Сојкоујс з 01^а КобНевеуЈс, 1хс!ауаска кпргагшса 2огапа 5Го;апоузса, Згетзкз Каћочсз - К'оуз 5ас1,1991, 345.3 Егчзп Кос1е, Рзуске - ки11 Аи$е I ~оега и Не$тг1по$1 коА Сгка, 345.4 Ако ствари осмотримо из перспективе односа према античком наслеђу, уочићемо да су три највећа српска песника у деветнаестом веку извршила - на највећем уметничком нивоу - реинтерпретацију три различита вида тог наслеђа: док је Стерија песнички обликовао дијалог са стоицима а Нзегош са платонизмом, дотле је Лаза Костић дао магистралан вид Хераклзгтовој мисли унутар срзтског песничког искуства.

13О ТРАГМЧКОМ ПЕСНИК.У

- конститутивним - разликама њихових песничких искус- тава. Таква је разлика између начина на који сваки од песни- ка постиже песпичку универзалност. Стих „што је човјек? а мора бит човјек" послужио је као илустрација оног начина постизања песничке универзалности који „у једном једином људском искуству открива његове последње, основне, и уни- верзалне елементе",5 па „за Његоша, питање које је о човеку поставио представља крајњи резултат свега што је он у својој поезији рекао о људској судбини": „могли бисмо констатовати како се његова поезија завршава тиме шго је дошло до парадо- кса, који представл^а носледњи елемент људске егзистенције."6 Стеријин стих „с педи живота мером, тежњом од себе већи" или, нак, стих ,/го је човека твор, сам загонетка себи" откривају нам други начип на који се ностиже песничка универзалпост. То је начии који „свако искуство ставл3а у једну општију схему одиоса, користећи га као премису даљег извођења заклгучака", јер „тако дискурзија паставл3а да испитује и истражује оно до чега се у једном падахпутом песиичком тренутку дошло, да би се, на крају, читав дискурзивпи ланац закључивања завршио и сажео у једпу пову и иарадоксалну слику".7 Разлика између Стерије и Његоша била би, дакле, разлика између коптину- елпог простирања мисли, њепог иепрестаиог кружења које оистаје и у завршености парадоксалне слике, и наглог усредс- ређивања мисли - од самог њепог почетка - у једну парадок- салну тачку. То би била разлика између незавршивости и за- вршепости пестгачке мисли унутар фшуре пшрадокса.

Шта бисмо могли пронаћи у залеђу овако описапе раз- лике између два песничка искуства? Оно што претходи сваком уобличењу разлике откривају нам стихови који треба да утвр-

5 Јован Христић, Изабрани ссеји, Српски ПЕН центар, Београд, 2005,19.6 Јован Христић, Изабрани есеји, 20.7 Јован Христић, Изабрани есеји, 20.


де постојање саме разлике. Јер, њој претходи свест о десетерцу као ономе што окончава целокупно народно искуство, као оно- ме што је апсолутпи израз тог искуства. Отуд је за показивање природе Његошевог песничког искуства, одабран - као репре- зентант - чувени десетерачки стих за који је речено да предста- вља најмисаонији израз целокупне народне поезије и нашег језика.8 Управо одабир тог стиха нам показује да овако об- ликованом разликовању Његоша и Стерије претходи свест о томе „како је Његош био песник народне мудрости, и како је и он желео да његова реч буде последња и без опозива"9, па је Његош, штавише, „у најбоњем случају... даровити па- стиш народне поезије, песник који је можда и имао неш- то важно да каже, али што се брзо изгубило у једноличном току десетерачке епске дикције"10. Осветливши ову свест која претходи утврђивању разлике између Његошеве и Сте- ријине поезије, суочени смо са сазнањем о томе како се раз- личито поимање српске културе - однос између грађанске и епске традиције у њој - појављује као невидлшви консти- туент разлике између два песиичка искуства. Управо је због тога одабран такав Његошев стих који репрезептује једиу димепзију песниковог искуства.

Тај стих, међутим, не мора нужно репрезентовати ни целокуини распон Његошевог десетерца. Јер, колико се раз- ликује - искуствено и сазнајно - Стеријин стих ,/го је човека твор, сам загонетка себи" од Његошевог стиха „тајна чојку чо- вјек је највиша"? Реч је о човековој самозагонетности и о ње- говом самотумачењу као конституентима песничког искуства оба стиха. Али, зар и овај Његошев стих није десетерац? Зар он као десетерац не означава исто оно подручје недовршености и

8 Меза З е И т с т с , Зјесапја, Зађгапа с1е1а, кпј1§а 9, В1С2, Вео§гас1, 1983, 158.

9 Јован Христић, Изабрани есеји, 50.10 Јован Христић, Изабрани есеји, 51.

I 15О ТРАГИЧКОМ ПЕСНИКУ

непрестаног кружења свести око човекове рефлексије о себи? То значи да се и у Његошевом десетерцу могу пронаћи екви- валенти и корелати Стеријиног песничког искуства, чак и у ономе што се чини да је неупоредиво. То, истовремено, пока- зује и да је Његошево песничко искуство шире и обухватније од оног искуства које припада репрезентанту народне и епске културе: да је оно искуство изворно метафизичког песника. Отуд пам, штавише, долази методолошки подстицај по којем би било ваљано да у поређење двојице песника уведемо Њего- шев шеснаестерац. Јер, тада поредимо ствари које су међусоб- но сличне: ако је Његошев дуги стих корелативан са Стерији- ним, онда то значи да се Његош песнички аутентично кретао по подручјима ширим од оних која припадају народној и еп- ској традицији.


2 .

ЉУДЕВИТУ ШТУРУ

У мрачноме путовању сљедујем ти зубљи свјетлој, ка погледи жедни данах феноменах бистру кључу ка побожник што сљедује посагнуте трепавице светом входу у сумраки за лампадом играјућом, али путник с бурне волне жедни поглед кад управл^а 5 кроз чајину густу морску к врху куле фењерове.Шта ме к томе побуђује, о природо таинствена?Зар свјетила тога морам бити слабим сателитом?

Свуд с' огледам ка вјештица пред зрачнијем образима, свуд те видим ђено дубиш у зрцала мистическа, 10с мракама се гордо бориш, глас вјенчајеш са лучама, страшило су моме оку зрачни твоји полусови, а ти смјело играјући на зениту точку сједиш, са ње химне просторима уз судебне жице појеш; ништожности бићем дражиш, оплакиваш бића биће, 15 лик свој видиш на надиру ђе погледе остре баца.


Како славља са младике трогателним дијалектомкад јутрењу химну поје над потоком милећијем,у њем себе она види наврх танке младичице,себ' подража, себе учи и весели сама себе, 20у л

И цар исто ради од Ипериона, зажижућ огњеве на кристалне куле Пиринеја гордог обилне Индије, које гордо дубе над бурним тучама, ал' му мраке вјечне, сопутнице грдне, већ фењере смјело бридијантне гасе на ледену круну Чимбораса горда, ал' он исто зубњом неуморно трчи.

Кад се од нас скрије за рубинске волне западњега мора, тад прелест открије, тад му се разлете по мрачној пустињи сто и осам ројах од бистра алмаза, животворне струје његове пијући, правилнијем трагом њиним сљедујући, жуборећи тихо зрачним нарјечијем.Ти њему приличиш кад се од нас скријеш

О ТРАГМЧКОМ ПЕСНИКУ

Оеиз адзсотШиз

Да ли постоји непрестано кружење свести око човекове самозагонетности у Његошевим дугим стиховима које може- мо схватити као знак песниковог класицизма? У песми која је необично замршена и у изражајном и у значељском смислу, јер је обликована низовима дугих стихова, ритмом који оду- дара од нашег језичког осећања, у песми која је премрежена славенизмима, чија је алузивна палета разапета до крајњих могућности, јер развијена и дугачка поређења доносе слике које осцилирају између идиличних и натприродних иризора, у песми која силом околности11 - а не природом свог садр- жаја - носи наслов/Будевитг/ Штуру, од највеће хермепеутич- ке важности је однос између ја и ти. Јер, одлучујуће питање гласи: шта је песничко пш којем се ја обраћа уводним стихом: „у мрачноме путовању сљедујем ти зубљи свјетлој"? Који садр- жај у том ти можемо наћи?

Однос ја - ти објективизује се у споњашњем свету: то га ослобађа психолошких имггликација. Али, различитм садр- жаји објективизације, садржаји који улазе у састав самог ти, имају сродна унутрашња својства: то открива њихово заједнич- ко начело. У складу са тим је и реторичка структура стихова, која сугерише како су светлост и тама најшира позорница на 11 Нада Ђорђевић, „Његошева песма Штуру", ПКЈИФ, Београд, књига XXV, свеска 1-2,1959, 46.


којој се раскривају силе запретане у односу између ја и ти. На оном месту на којем се у првом стиху објавило песничко ја, као нешто што иостоји „у мрачноме путовању", у наредним сти- ховима ће се константно појављивати подручје таме: као што је ја „у мрачноме путовању", тако су - у другом стиху - чове- кови погледи „жедни данах", што значи да им недостаје свет- лост, па - у четвртом стиху - верника затичемо „у сумраки", да - у шестом стиху - „путник с бурне волне" не бива описан у било ком часу него у часу када управ т,а свој поглед кроз таму и тмину: „кроз чајину густу морску". Ако се песничко ја - и као човек, и као верник, и као бродски путник - увек налази у под- ручју таме7 онда оно своју егзистенцијалну позицију преноси у различите светске ситуације. У складу са овом реторич- ком закономерношћу, на месту песничког Гпи појављују се својства светлости: као што се само ја креће ка „зублш свјет- лој", тако човек трага за светлим извором феномена, док се верник креће „за лампадом играјућом", за титравом свет- лошћу жишка у кандилу, да би бродски путник грозничаво гледао „к врху куле фењерове", ка спасоносној светлости све- тионика. На месту песничкоЈ ја препознаје се човек, док место песничкоГ иш остаје неименовано: оно је само означено светло- шћу. Тако се песнички обликује човеков положај као одређеп нечим што остаје неименовано, премда метонимијски снојено са светлошћу, која - као ознака чији је означитељ одсустап - може постојати на многозначан начип: као природна, духовна и натчулна светлост. Човек је, отуд, егзистенцијално уплетен у многозначност светлости, па се песнички однос између;д и ти заспива у категоријама светлосне многозначности.

Иако се намах може учинити да једно препознавање - у стиху који доноси питање: „Шта ме к томе побуђује, о природо таинствена?" - открива како је само ја са природом успоставило напоредан однос, ипак природа не може бити садржај песнич- ког ти. Јер, сва својства, све слике, сва поређења која су током

22М И Л О Л.ОМПАР

ове дуге несме везана за ши, прецизно отиску]у само и једино - светлост. Светлост је, штавише, својство које постоји у приро- ди, али она се не може свести на природу, већ и зато што очи- тује оно што превазилази природу. Зашто је то битно? Зато што је садржај песничког ти битан за одређивање песничког јп. Не само зато шго песничко ја апелује на тај садржај него првенствено због тога што је тај садржај битан елемент само- одређивања песничког ја: ако си то ти, шта сам онда ја?

Створивши песнички модус у којем је песничко ја (чо- век) управљено на једно ти (светлост), Његош је обликовао свест о човековој загонетности кроз непрестано ширење дис- курзија из једпог у други стих, кроз непрестано премештање песничког фокуса са ја на ти, са човека на светлост. Јер, свет- лост је део човекове самодефиниције, будући да је човек прати безусловно. То се не утврђује иеким исказом или парадоксом него песничким сликама: човек очитује лшр када корача попут верника који „посагнуте трепавице" прати жижак кандила што светли у тами, али човек очитује немир када је као путник усред морске тмине загледан у не лако видљиво трептање све- тионика. У подручју загонетних одређења, као мир или немир, безусловно одређен самом светлошћу, човек се - у новом кре- тању дискурзија - помера из антрополошког у космолошки регистар. Ово удвајање регмстара омогућава образовање лан- ца закључивања који се претвара у нову и парадоксалну слику. Ти стихови су неуиоредиви у српској поезији:

Свуд с' оГледам ка вјеитииа пред зрачиијем образима, свуд те видим ђено дубиш у зриала мистическа, с мракама се Гордо бориш, глас вјенчајеш са лучама, аирашило су моме оку зрачни твоји полусови, а гии смјело трајући на зеииту точку сједиш,

| 23О ТРАГИЧКОМ ПЕСНИКУ

са ње хамне просторима уз судеоне жице ио]вш; ништожности бићем дражши, оплакиеаш бића биће, лик сеој видиш на надиру ђе поГледе остре баца.

У аналошкој напоредности ја (човек) и тш (светлост) одвија се инфииитезимално препошење својстава са човека на светлост. Зашто је за човеково саморазумевање важна вешти- чија загледаносту блистава огледала? Каква је алузивна путања овог поређења? Човек посматра свет око себе, он свуд око себе проналази оно у чему се огледа: гледајући свуд, он се огледа и посматра себе. Није сувишно подсетити како од речи 5ресићап потиче реч спекулација, јер је спекулирапш изворно значило: посматрати небо и кретање звезда помоћу огледала.12 Реч ог- ледало је, дакле, у песми употребл>ена са двоструком прециз- ношћу: човек се огледа свуд око себе и види природу, небо и звезде, али човек истовремено размишља о ономе што види, он настоји да докучи смисао виђеног, па одређује и себе у том размишл>ању. Јер, теоријске и спекулативне мисли имају свој корен у посматрању и проучавању звезда одражених у огле- далу. Унеколико мугна представа о овом човековом гледању у нешто око њега, о овом гледању које се претвара у огледање, загледавање у себе, битно се надопуњује поређењем са вешти- цом која гледа у светло, сјајпо, блиставо огледало. Оба стиха су направљена по истом реторичком обрасцу. Дистинктивни чинилац је у томе што се тежиште у првом стиху проиалази у човеку, док је у другом стиху оно пренето на светлосно иш: ја се огледам-као вештица-пред светлим огледалима - ја тебе видим-како стојиш-у мистичким огледалима. Структура овог дистиха •- распоред и улога речи у њему, асоцијативни круго- ви које те речи стварају и односи који се образују на ивицама тих кругова - открива да постоји паралелизам између човека и

12 Ј. СћеуаНег, А. Сћеегћгапр Кјеспгк зтгђоГа, №к1ас1ш гауос! МаГ1се ћгуаГзке, 2а§гећ, 1980, 809.

24 Мило Л о м п а р

светлости. Јер, човек се огледа, вештица гледа у сјајно оЈледало, светлост одсјајује у мистичким огледалима. Ако човек, вешти- ца и светлост припадају огледалима, у којима - зато што су мистичка - одсјајује светлост, онда је човеково самоодређење спојено са својствима светлости: око у којем он види светлост исто је око којим светлост допире до њега. То је једно око.

Којајето, међутим, светлост? Поређењечовека са вешти- цом активира много одређенија значења светлости. Јер, чове- ково спекулисање проистиче из носматрања звезда у огледалу, али се светлости која нрипада звездама прикључује месечева светлост, будући да вештице из Тесалије беху чувене ио својој умешности скидања звезда са ноћног свода, што се легендарно приписивало Питагори који је -- како је записано у давнашњој легенди -чаробно огледало стављао насупрот месецу и из њега читао будућност.'3 Унутар ноћи - која непрестано и на разли- чите начиие прекрива песничку позорницу - не разликујемо само звездану и месечеву светлост него се појавлгује ефекат ог- ледања сунчеве светлости у месечевој светлости која се одсјајује у вештичије-питагорејском огледалу. То су све модуси физичке светлости који припадају астрономској мотивацији Његошеве песме. Ако мотив ирорицања будућности испуњава значења првог стиха, он оставл>а нејасним други стих: шта човек види у мистичким огледалима? Поглед кроз та огледала - стазом спиритуално-спекулативне мотивације у Његошевој песми - одводи човека духовпој светлости: „сад видимо као у огледалу, као у загонетки, а онда ћемо лицем у лице."54 Тако се човеко- ва загледаност у себе, заиитаност о себи, иосгепено и прецизно претворила у запитаност о ономе што сјаји, што се види свуд, што пребива у мистичком огледалу. То је светлосно ти.

Оно постоји на више на начина којима одговара читав низ дуалистичких парова у Његошевој песми. Осповгш рето- 13 1413 Јигфе ВакгизаШв, „РНа$оппо о$Ша1о", ргеуео Јоука А ст , Ое1о, Вео§га

рички дуализам - као однос између ја и ти - бива потиснут у дубоку позадину пред дуалистичким својствима светлосног ти. Један од последњих трагова почетног реторичког дуализма постоји у стиху „страшило су моме оку зрачни твоји полусо- ви." Полови до којих допи ре светлосно простирање изазивају човеков страх и ужас у часу када се укажу „крајеви небеских веза како су према средини светлости напете", јер „ова свет- лост везује и држи заједно небо и његово обртање, отприлике као арматура на тријерама".15 Иако светлосни распони ужаса- вају човека, он ипак може да каже светлосном пш: „а ти смјело играјући на зениту точку сједиш,/.„ лик свој видиш па падиру ђе погледе остре баца". Премда је на делу астрономска моти- вација песме, распон од зенита до надира, као замишљене нај- даље тачке на небеском своду која стоји насупрот зениту, има облик самоогледања светлосног пш: у њему има нечег свеобух- ватног. Али, истовремено, светлосно пш добија свој песнички еквивалепт у нечем минијатурном: као што се светлосно пш, простирући се од зенита до надира, у ужасавајућим просто- рима универзума, сусреће са својим ликом, тако исто чини и - славуј. У оба случаја - у којима се сусрећу астрономска и зе- мал>ска мотивација песме - одиграва се оГледање.

У чему је сврха овог песнички подробпо развијеног по- ређења? Оио се састоји од више елемепата: као што светлос- но пш „химне... просторима поје", тако славуј „јутрењу хим- ну поје"; као што светлосно тш „па зениту точку сједи", па са зенита „лик свој види иа надиру", тако славуј пребива „наврх танке младичице", на се палази „над потоком милећијем", што значи да се налази над потоком као воденим оЈледалом. Ова честа аналогија између воде и огледала16 иодразумева везу

15 Р1а1оп, Огхаиа, ргечеН А1ћт УНћаг 1 Вгапко Рау1о\Нс, В1С2, Вео§гас1, 1976, 320.16 Ј. СћеуаНег, А. Сћеегћгапр Кјесгик зипШа, 810.

26 М ило Л ом пар

са истином и прорицањем.17 Али, славујево самосврховито и безинтересном нужношћу испуњено певање прати сазнање о томе да он „глас свој чује и дозива", баш као што светлосно ти „глас вјенчаје са лучама". Ова вишеструка подударност између славуја и светлосноI ти - коју образује присуство огледања и огледала - има за циљ да песнички препозна неку врсту исто- вептостш у ономе што је огромно (универзум: зенит- надир) и ономе што је минијатурно (славуј: гранчица - поток).

Од великог је значаја и песнички паралелизам у му- зици која одређује и светлосио ти и славуја. Јер, ту је експли- цитно обликована свест о дубинској подударности две толи- ко различите слике: њихов онтолошки дослух бивд потврђен сазнањем о томе да „није ово наступ неки лунатћке али кла- пње,/ но свештена литургија у сабору свесвјетија". Ово ноћно подударање химни које истовремено певају толико несамериви гласови - ни само по себи иити у човековом духу - није ни- какав сомнабудизам, никаква месечарска болест, нити чисто бунцање и трабуњање, него је део оног певања које припада светој литургији: и у свемиру и на земљи, у огледању зенита у надиру и у славујевом огледању у потоку који се једва осетно креће, у трансцендепцији и у иманенцији. У тој тачки су се поклопиле астрономска, духовна и натчулна мотивација Ње- гошеве песме. Тако се парови супротности откривају као бит- но својство светлосноГ ти.

Да се они улаичавају дуж целе песме, показује нам различита употреба глаголског прилога шрајући и имени- це шрање. Јер, овај прилог образује паралелу између славуја и светлосноГ ти стављајући у дејство она значења глагола ш-

17 Овај мотив има своје место у народној песми Почетак буне прот ив дахија. Али, баш зато што се бројни елементи подударају - ноћ, вода, звезде - очигледна је разлика између народне и Његошеве песме: и у статусу мотива, и у природи мотивације, и у преслојавању разнородних искустава и традиција у Његошевој песми.


рати која воде у сасвим одређеном правцу: свирати, чути се, звучати.’*8 Тако светлосно ти „играјући на зениту точку сједи", оно свира док седи на зенитној тачки, док се славуј „у живо... огледало играјући огледива", па он својим гласом ствара звуч- ио струјање. Али, када се светлосно ти ситуира у пове и шире кругове аналогија и иаралела, када се оно помера од земаљске ка астрономској мотивацији, онда се у именици шрање акти- вирају значења ппрепереп>а и пресијавања. Јер, чему су слични погледи свсгплосноГ тш? Они падају „ка свјетила једног луче у његову развијању/ из кристалне колијевке са играњем што се сипљу": они су слични светлости која трепери док се иросина, која еманира. Шта ти погледи још чине? Ако „иогледи се исто твоји разиграју неуморно", ако се они неуморно и све живље и живље крећу, онда видимо да је звучни паралелизам глагол- ског прилога трајуки и именице тратве обезбедио песнички континуитет кроз представу о различитим својствима светлос- ног ти: оно бива одређено и свирањем и пресијавањем.

Али, истовремено су се - под сенком оствареног пара- лелизма - активирала друга значења именице трање: она која треперењу светлости нриписују све живл3е и живл^е кретање. Тако различита а сродна зпачења у семаптичком иољу именице трап>е обележавају и померање песничког фокуса и друге па- рове суиротности који прииадају самом светлосном ти. Јер, ако се његове еманације неуморно разигравају „у држави Ла- тониној", ако ти ногледи - еманирајући - допиру до царства поћи, ако скривеио путују „ио држави Сатаниној", ако свест о еманатистичким простирањима омогућава да се појави стих „у бездне се погружаваш", онда то значи да се свеГплосно ти доводи у контакт са понором у којем нема никаквог компаса ни путовође, нити има ирироде, која „у њедрима ноћи спа- ва", са ионором у којем је светлосном ти могуће само да „хаос 1818 Речник српскохрватскоГ књижевноГ и народноЈ језкка, књига VII, САНУ, Београд, 1971, 226.

28 МИ/!0 ЛОМПАР

мјери, с мраком збори". Почињући од супротности између светлости и таме, свест о еманатистичком ланцу светлосног простирања допире до супротиости између онога што је живо и онога што је мртво.

Где је - у овој песничкој свести - човек? Како је у њој нестало иапоредности између светлости и човека? То је у вези са учешћем светлости у самоодређењу човека: нестало је сваке речи о човеку у часу када се појавио стих о томе како светлосно ти свира на зепитној тачки и како „са ње химне просторима уз судебне жице поје". Ако осмотримо како су организова- ни стихови од самог почетка песме, откривамо премештање песничког фокуса са човека на свегплосно ти, да би се речи о човеку на крају граматички потпуно утопиле у речи о свет- лосном ти? Човеково око постало је око саме светлости: моћ виђења у мраку - као физичка моћ - претвара се у тмину која се просветљује, у око које достиже у тмини невидљиве свет- лости, у најсветлији примрак, све до преозарене светлости. Ово ишчезавање човека са песничке позорнице могло би се схватити као његово стапање са бивствовањем, са светлошћу која претходи бивствовању. Тако се питање о човековој заго- нетности, у складу са том загонетиошћу, претворило у питање о бивствовању као таквом. Само претварање је омогућено не- престаним ширењем закључака о човеку.

Да бисмо у оваквом несничком поступку, који подразу- мева како је песничко ја - као посилац идеје о човеку - у дубо- кој нозадини песничкоГ ти, открили шта може значити стих „ништожности бићем дражиш, оплакиваш бића биће" не- опходно је да га осмотримо из перспективе песничке целине. Ништавило је схваћено сасвим конкретно и елементарно: као ништожност, као ништа, као непостојање, као иебиће. Али, свегмлосно гии нас унућује да схватимо да је у ништавилу за- претано нешто дејствено. Јер, мисао о томе како светглосно гпи успева да „ништожности бићем дражи" бива песнички кон-

29О ТРЛГИЧКОМ ПНСНИКУ

кретизована: ако оно „у атому студеноме, те превјечним сан- ком спава,/ види симбол божествепи и некога бића клицу", онда то значи да је „атом студени" у неком стању које одговара „ништожности", док је у њему иробуђена „бића клица" ана- логни корелат оног бића које дражи ништожности. Томе иду у сусрет значења глагола дражпти као што су побуђивати и будипш:19 светлосно ти буди, дакле, бивствену силу у ништож- ностима, разбуђује биће у њима тако што их побуђује на биће. У песми се, међутим, нигде не конкретизује мисао о томе како светлосно Гпи „оплакива бића биће", па се, штавише, алузив- но не појачава нити потврђује било које иосебно значење овог скупа речи.

У одсуству песничких конкретизација, херменеутич- ки путоказ може пребивати у разумевању аналошких и кон- цептуалних својстава песме која оличава глагол оплакиваш: зашто би свстлосно тш - које побуђује ништожности на биће - оплакивало „бића биће"? То је апартан моменат у једној пе- сми у којој ништа осим садржаја скривеногу синтагми о „бића бићу" није подручје афективног процењивања. Алузивпа пу- тања Његошевог стиха доводи до сасвим ирецизних показа- тел>а: сазнање о томе да светлосно ти „уз судебне жице иоје" дочарава нам деловање мојри као сестара које, одевене у белу одећу и ловоровим вепцем крунисане, седе око нужности, повремено додирујући и усмеравајући спољни и унутрашњи круг вретена нужности, помоћу кога ставл^ају у покрет све сфере света. Те драге кћери црне ноћи, које станују у пећини, покрај небеског извора светлости и одатле лете према Земњи и људима, непрестано певају: „Лахеса оно што се догодило (прошлост), Клота оно што јесте (садашњост), Атропа оно што ће бити (будућност)."20 Оне, дакле, проричу и одлучују

19 Речник српскохрватског књижевноГи народног језика, књига IV, САНУ, Београд, 1966, 653.20 Р1а1оп, Оггауа, 321.

30 М ило Л омпаг

о човековој судбини у оба смера: оне не преду само животну нит - одређујући човекову судбину и смрт - него одлучују и о супротном правцу, будући да душе умрлих којима је одређе- но да се поново врате у живот ступају пред Лахесу и из њеног крила узимају коцке, бирајући своју будућу судбину. То је алу- зивни подтекст стиха: „ништожности бићем дражиш, оплаки- ваш бића биће." Као што враћају душе у живог, мојре преду нит сваког човека од рођења до смрти, што значи да је њихова песма истовремено и плач над људском судбином.

Овај алузивни подтекст нам је подарио двкважна саз- нања: он је открио порекло скупа речи „оплакиваш бића биће". Он је, такође, указао и на то да сама синтагма „бића биће" подразумева човека. У скупу речи „оплакиваш бића биће" друга реч - која је у посесивном генитиву - може значи- ти сгпворење, а трећа реч - која је у акузативу - значи постојагое (битије). То би значило да оплакиваш-бића-биће значи опла- киваш-створења-постојање, односно оплакхгваш-постојање- створења. Алузивни подтекст указује нам, пак, да у другој речи 143 скупа речи „оплакиваш бг^ћа биће" не треба уопштено препознавати бххло које створење ххего треба сасвим прецизно препознати реч човек: оплакххваш-човека-постојање. Зашто? Зато што мојре које певају „уз судебне жице" одређују човеко- ву судбину.

Да је у песмхг Људевшпу Штуру остварено овакво пре- познавање човека, посредно нам открива наралела са песмом чији наслов одређујемо по првом стиху: Ју\ вавија, разјара се море. Јер, у тој песми се појављују готово истоветни стихови: „Ти основа чудесне трагове/ и покрхг их тајности завјесом,/ којима тх4 миле творепија/ с хшштожности к слаткоме битију/ и враћу се с бића к ништожности." Одлучујућа разлика је у томе што овде нема оног алузивног подтекста који у песмиЉу- девгапу Штуру уноси свест о мојрама, па се човек појављује у лашху свих земал^ских створења. У последњој анализи, међу-

I 31О ТРАГМЧКОМ ПЕСНИКУ

тим, на човека упућује и ова песма, јер трагове скривене тај- пом завесом ипак превасходно човек може следити. Сама алу- зивна палета остаје, упркос докучивој конкретизацији, много неодређенија од прецизне алузивне путање у песмп Људевиту Штуру. Обе песме, међутим, показују како је човек уклопљен у један много обухватнији регистар од антропоцентричног, како се он сам појављује као подручје дотицаја ништожности и бивсгвовања, што би значило да је он схваћен као оно што иостоји у некој далекосежној резонанци са универзумом. Отуд пристиже неизбежно иитање: зашто би светлосно ти било шта оплакивало? Можда је само песничко ја, које се повукло на руб позорнице, способно за тако нешто: да би самство (човека) енкодирало у светлост. Шта би то донело?

Божански део овог самаива (човека) преиознаје се у свепллосном П1и: због тог препознавања, он оплакује онај део самсГпва (човека) који пребива у ништожности, он оп- лакује самство као светлост која је остала заточена у човеку, он оплакује човека зато што је пиштаван. Јер, шта би осим пиштожности у њему, пиштожности која је он, могло бити предмет оплакивања, кад је „човјек... минуга бића, а вјечност ништожности"?21 Овакав положај човека проистиче из ана- логије са првим делом стиха: као што је светлосно ти будило биће у ништожностима, у студеном атому, као што је оно по- буђивало бивствепу моћ човека, тако оно оплакује оно ниш- тавно у бивствовању човека. Али, где ништавно уопште може бипш: у човеку. Као човек, он је ништавно; као бивствовање - онје светлост. Отуд светлосно ти оплакује бивствовање које је опточено ништожношћу: у човеку. Ако дуализам универзума одблескује у човеку, онда се у човеку очитује егзистенцијална дијалектика ништожности и бића.

Околност да у човеку пребива онтолошки одјек откри- ва нам како се човеково самоодређење непрестапо песнички21 Његошева биљежница, Историски институт, Цетиње, 1956, 137.

32 | Мило Ломпар

помера, јер прмпада астрономској, духовној и натч}'дној не- завршивости, чији сплет ствара неку незавршивост истине о човеку. Отуд стихови из песмеЉудввиту Ш туру- ш дуги, кла- сицистички, славјанским речима испуњени стихови, који су потпуно одвојени од духа и тона епског десетерца -- откривају човекову загонетност с оне стране сваке окончаности, сваке завршености и запечаћености у парадоксу. Нешто зпсолут- но отворено, пеко претапање ништожности и бића, антропо- лошког и космолошког хоризонта, појављује се у слици коју ови стихови конструишу: метонимијски ланац - као и лакап закључивања и дискурзија - у њима није окончан него се нро- дужава у непрестаном преносу знач'еџ.а са ја на свешлоспо Ши: са човека на шта?

За расветљавање садржаја свстлосноI ти није битпо само то што се оно разликује од универзума, од понора у који- ма не делују магнетне силе, у којима нема природе, у којима су стопљени хаос и мрак, нити је битно само то колико је свет- лосно пш различито од саме природе него је од највећег значаја околност да се у песми Људевигиу Шгиуру као завршно разли- ковање - нека врсга поенте - појављује разликовање светлос- ног ти од Сунца. Јер, као што светлосно ти путује просторима универзума, тако „и цар иапо ради од Ипериона", па у судару са вечггим мраком „он исгпо зубљом неуморно трчги". Без овог космолошко-онтолошког разликовања - које озпачава употре- ба везника и, односно нридога иаио - било би, наиме, сасвим могуће поистоветити светлосно ти са сунчевом светлошћу која се рефлектује у звезданој ноћи и месечевој светлости. Али, ако сунчева светлост на исти начин зажиже огњеве и фењере као и светлосно ти, опда то значи да сунчева светлост није исто- ветна са свегплосним ти, баш као што је она у битном својству иодударна са њим. Зато што се не могу поистовећивати, ове светлости се морају разликовати; зато што су светлости, оне се подударају. Управо ово разликовање и подударање у свег-

О ТРАГИЧкОМ ПЕСШ1КУ

лости представља песничку подлогу на ко]0) се одви)а постепе- но приближавање песничкоГ ја - тог носиоца идеје о човеку - предњем плану позорнице: до каквог сазнања о човеку доводи паралела светлосно! ти са сунчевом светлошћу?

Док оставља своје различите трагове на земаљском хо- ризонту, сунчева светлост - зато што активира свест о разлико- вањима и подударностима - посредно назначује да у њој постоје својства која обележавају светлосно ти. То показују својства која очитује „цар... од Ипериона": „Кад се од нас скрије за рубин- ске волне/ западњега мора, тад прелест открије." Иако нам сјај сутонског руменила подарује сазнање о дражи, чари, красоти и љупкости који се човеку откривају и који га наводе на по- ређење са светлосним ти, ипак је то само увод у парастајући иитензитет песничких аналогија. Јер, у часу утрнућа сунчеве светлости „тад му се разлете по мрачној пустињи/ сго и осам ројах од бистра алмаза". Ако сунчева светлост продире кроз ноћпи мрак, ако се она преппшставлш у одсјају месечеве свет- лости, јер је Хиперион (Сунце) имао сестру Селепу (Месец),22 онда то значи да се њено физичко својство овде подудара са натчулном димензијом светлости коју ројеви звезда очитују у ноћном мраку. Две представе - астрономска и метафизич- ка - стапају се до поистовећивања. Али, оне обележавају како својство бивствовања - као својсгво живота - посредпо ирипа- да светлосном ти, будући да звездано ноћно иебо почива на иекој вези са прегпходном (сунчевом или натчулном) светло- шћу: „животворпе струје његове иијући". У наредном стиху појављује се, пак, својство закономерности, пошго само кре- тање звезда изазива свест о правилности: „правилнијем тра- гом њиним сл>едујући". То је звездапа путања која не очитује само бивствовање и правилност него и - што је од одлучујућег песничког значаја - музику сфера: „жуборећи тихо зрачнијем22 Драгосдав Срејовић, Александрина Цермановић-Кузмановић, Речник Јрчке и римске мшиолотје, СКЗ, Београд, 1989, 76.

34 Ми/.о Л о м п а р

нарјечијем". Шта нам открива сазнање о томе да звезде - тихо жуборе? Опо у звук звезда уноси свест о шумовима који се стварају при бржем току водеу мањим количинама. Та алузија одводи до славуја чија је јутарња химна настајала над потоком чија се вода једва осетно кретала: славујева химна била је, пак, апалогијом воденог огледала повезана са химнама које је - ог- ледајући се у надиру -д певало светлосно Гпи. Околност да се жубор звезда остварује светлосним гласом ствара паралелу са сваплосним ти које „глас вјенчаје са лучама". У музици сфера се, дакле, стапају химне које одјекују од зенита до надира, сла- вујева јутарња химна настала над воденим огледалом, у којем је, пак, могуће уловити месечеву светлост, што нас подсећа на питагорејска и платоновска учења о начелима хармоније, ученла гто којима „из свих... таквих тонова усаглашава се једин- ствена хармонија".23

Стих којим се песма завршава истовремено је и стих најпрецизнијег разликовања: „Ти твему приличиш кад се од нас скријеш!" Ако се заменица „њему" односи на Сунце, од- носно на сунчеву светлост у њеном ноћном одблеску, ако се за- меница „нас" односи на песничко ја (човек), шта је онда светлос- но пш које - у песничкој свести - наликује сунчевој светлости, али није истоветно са њом? Оно окупља палету различитих својстава. Јер, она воде њему, премда нису истоветна са њим. То су: светлост и тама, дан и ноћ, јутарње и сутонско румени- ло, светионик и кандило, химна универзума и славујева химна, бесконачно и инфинитезималпо, јединство светова: трансцен- денција и иманенција, видљиво и невидљиво, спољашње и унутрашње, део и целииа, разноликост и јединство, природа и музика сфера. Ово подударање супротности нам сугерише да је у песми Људевигпу Штл/ру на месту свелплосноТ Тпи заступљен - скривени Бог. Он је свуд: у природи, у свемиру, у човеку. У представи о скривеном Богу спајају се физичка, духовна и23 ИаШп, Оггаиа, 321.


натчулна светлост у Његошевој иесми. Јер, „скривеии Бог се откривп (геисШго), пројављује (аррапНо, тат/евШго) у димензији иности. Он се показује (зе оз^егкИр оз(;епз1о), он у својем људ- ском оваплоћењу чак постаје видљив, чујан, додирљив. Он, додуше, не показује своју суштину - јер она остаје скривена - али се ипак показује у одређеној мјери која је понајприје пр^г- мјерена коначном мишљењу."24 Скривен од човека, овај Бћг одговара преображајима светлости у универзуму; несводив на сунчеву светлост, он открива своје простирање у понору; од- војен од човека, он га одређује у егзистенцијалној дијалектици ништожности и бивствовања, ослобађа га антропоцентрич- ности и доводи у резонанцу са универзумом.

Ако песму ЉудевиГпу Штл/ру упоредимо са другим Ње- гошевим песмама које су посвећене Боху, откривамо више- струке подударности. Оне се јавл3ају у реторичкој сгруктури коју увек гради однос између ја и ти, као што се симболичке и метафоричке представе свагда обликују из сродних перспек- тива, помоћу блиских појмова, назива и мисаоних слика. То тематизује два основна песничка става, који су у одпосу иара- доксалне међусобне напетости: па једној страни се појављује представа о неизмеривости Бога и ограничености човека, док се на другој страни појављује представа о сродности човека са Богом. Ове коистапте Његошеве имагинације упућују нас да у гтоједипачпим песмама издвојимо минимална иомерања у односу па стабилизовани и подразумевани поетски регистар тема и мотива који припадају свеглосној метафорици, јер уп- раво та ггомерања - која се поетички могу објашњавати у скла- ду са начелом варијација - понекад очитују дубокосежне покре- те у песничком искуству.

У предњем плану песме ЦрноЈорац к свемогућем БоГу препознајемо оне елементе који су остали у дубокој нозади-24 Вернер Бајервалтес, Платоиизам у хришћаиаиву, превео Часлав Д. Копривица, Академска књига, Нови Сад, 2009, 215.


ни песме ЉудевиШу Штџру. умесго човека који се песнички поступно и перцептивно стапа са бивствовањем, уклапа у универзум, на постоји само у невидљивости песничког гла- са, у предњем плану песме Црногорац к свемогућем Богу човек бива присутан у својим својствима на земаљској позорници, он се појављује као контраст у односу на Бога и сродност са њим. Иако таква позорница наговештава траТички ритам у самој песничкој свести, она то постиже наглашеном експли- цитношћу представе о антиномији између човека и Бога. То доводи до директних именовања и човека и Бога: „Ти с'океан бесконечни,/ а ја иловац без весалах." То значи да је однос из- међу човека и Бога оспољашњен, објективизован, у представи о сунчевој светлости као позадини на којој се оцртава однос између најмањег и највећег: „најмањи те цвђетак слави/ ка највишег свјетлост супца", на се Бог подвргава експлицитном описивању оха пеуаИогхгз-. „ти, дубино неизмјерна,/ ти, висото недолећна." Премда је и ово сазнање о несазнатлзивости, оно постаје песнички присутно у модусу именовања: појављује се стих „Бог си ума, душе моје", па потом стих који именује коли- ко је Бог педостижно удаљен „од краткога ума људског".

У песми Људевиту Штуру, међутим, Бог је остао неи- менован, као онај који је присутан тако што се ие да именова- ти, као оно што је одсутно у речима које наговештавају њего- во присуство у метафоричким низовима светлости. У томе је битпа улога последњег дела песме, који доноси разликовање Бога и Сунца, натчулпе од сунчеве светлости, јер је то разли- ковање последњи моменат једног мистичког кретања. Само кретање подразумева три стадијума:25 оно започиње анало- хијом између физичко-астрономско-светских својстава и онога што је ван њих; оно је настављено уздизањем духовног самства: то се очитује иовлачењем човека са песничке позорнипе; оно завршава у иокрету негацнје: у песиичком одвајању сунчеве од25 Вернер Бајервадтес, Платонизам у хришћанству, 200-201.

37О ТРАШЧКОМ ПЕСНМКУ

натчулне светлости. Али, ово одвајање има још једну улогу: поређење са Сунцем је песнички неопходно зато што разли- ковање две светлости у песничкој свести обележава спириту- ализацију и деконкретизацију саме светлости. Однос између човека и Бога прекривен је, дакле, светлосним посредовспшма, остварен у подручју песмичке сугестије, у подручју неименова- ног, кроз језичко преплитање астрономских, духовпих и нат- чулних еквивалената. То је у великом сродству са мистичким сазнањем уга пе^аНотз, као што оставља позитивне последи- це и на сам песнички учинак: није само снага него и природа песничких аналогија и сугестија у дубокој сагласности како са идејом скривеног Бога, тако и са песничком многозначношћу која конституише естетску вал^аност. Тако се песничко приказ- ивање супротности између човека и Бога - услед вишеструких светлосних посредовања - претворило у приказивање подуда- рања супротности у Богу.

Ово несничко искуство је саобразиво'V премда не и ис- товетно - са идејом о човековој тајанствености какву је изнео стих Луче микрокозма. Ако су значења епско-десетерачког и класицистичко-шеснаестерачког стиха саобразива, она су так- ва зато што и један и други стих - крај све разнородности

Documents

Његошеве песме · 2019. 9. 23. · Мило Ломиар шрагичком иеснику Његошеве песме Издавачко предузеће Албатрос