РЕЧ УРЕДНИКА ....................................................................3

РЕДАКЦИЈА..........................................................................4

ДЕШАВАЊА У ШКОЛИ.........................................................5

СПОРТСКА СТРАНА..............................................................9

ВОЛИМО ДА ПИШЕМО.......................................................11

КУТАК ЗА МОДНИ ТРЕНУТАК.............................................31

ЗАГОНЕТКЕ..........................................................................32

Поштовани читаоци,После дужег времена,

Новинарска секцијауспела је да припреми други број

електронског часописа ученика наше школе.

И овај број известиће вас о многобројним

дешавањима у школи, везаним за разне активности спроведене од почетка ове школске године. Ту

су, као и обично, литерарни радови наших ученика, забавна

страна, мода ...Надамо се да ће свако од вас и у овом броју пронаћи по нешто занимљиво за читање, нешто

што је по вашем укусу.Срећно читање и срдачан поздрав,

Уредници часописа

Главни и одговорни уредници:Професор Српског језика Весна МикићПрофесор Енглеског језика Марко Лапчевић

Уредници ученици:Мина ЈевтићИсидора ЈовићЈована СтокићЉубица Стојадиновић

Редакција Анђела Илић Филип ЖивковићМилица СтанковићНина ЛазићЈелена ЖивановићЈана МилићАнђела ЈовановићМилица Лукић

СЕПТЕМБАР*УЧЕНИЦИ ЧЕТВРТОГ РАЗРЕДА СА СВОЈИМ УЧИТЕЉИЦАМА

ПРИПРЕМИЛИ СУ СВЕЧАНИ ПРИЈЕМ ЗА БУДУЋЕ ПРВАКЕ.

ОКТОБАР *ДЕЧИЈА НЕДЕЉА ПОВОДОМ ДЕЧИЈЕ НЕДЕЉЕ У ШКОЛИ СУ ОРГАНИЗОВАНЕ ТЕМАТСКЕ

РАДИОНИЦЕ СА РОДИТЕЉИМА КОЈИ СУ ТОМ ПРИЛИКОМ ИСКАЗАЛИ ИЗУЗЕТНУ КРЕАТИВНОСТ.ПРАВИЛИ СУ ИГРАЧКЕ ОД РАЗНИХ МАТЕРИЈАЛА И ОД ЈЕСЕЊИХ ПЛОДОВА.

*НЕДЕЉА ШКОЛСКОГ СПОРТА ТОКОМ ОВЕ АКТИВНОСТИ ДОШЛО ЈЕ ДО САРАДЊЕ НАШЕ ШКОЛЕ СА

ЛОКАЛНОМ ЗАЈЕДНИЦОМИ РОДИТЕЉИМА КОЈИ СУ ОДИГРАЛИ СА ЕКИПАМА РАДНИКА ШКОЛЕ И УЧЕНИЦИМА ОДБОЈКАШКЕ УТАКМИЦЕ.УЧЕНИЦИ СУ БИЛИ ПОБЕДНИЦИ.

НОВЕМБАР

*УЧЕНИЧКИ ПАРЛАМЕНТ ОРГАНИЗОВАО ЈЕ ДВЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ:1)ДАН ЗДРАВЕ ХРАНЕ 2)ДАН ТОЛЕРАНЦИЈЕИЗВЕДЕН ЈЕ И КРАЋИ ДРАМСКИ СКЕЧ „НИЈЕ ТЕШКО БИТИ ФИН“

*ТОКОМ НОВЕМБРА РАДНИЦИ МУП-а ОДРЖАЛИ СУ ТЕМАТСКО ПРЕДАВАЊЕ НА ТЕМУ БЕЗБЕДНОСТИ КОМЕ СУ ПРИСУСТВОВАЛИ И УЧЕНИЦИ И РОДИТЕЉИ.

*ЂАЧКИ ПАРЛАМЕНТ ОРГАНИЗОВАО ЈЕ ЖУРКУ УЧЕНИКА ОД ПЕТОГ ДО ОСМОГ РАЗРЕДА.ЂУСКАЛО СЕ УЗ ОМИЉЕНУ МУЗИКУ,А БИРАН ЈЕ И НАЈБОЉИ ПЛЕСНИ ПАР.

ДЕЦЕМБАР

*У ШКОЛИ СУ РАДНИЦИ ДОМА ЗДРАВЉА ,У ДЕЦЕМБРУ,ОДРЖАЛИ СУ ПРЕДАВАЊЕ ПОВОДОМ ДАНА БОРБЕ ПРОТИВ СИДЕ,УЧЕНИЦИМА СЕДМОГ И ОСМОГ РАЗРЕДА.

*У САРАДЊИ СА ОСНОВНОМ ШКОЛОМ ИЗ СРЕДЊЕВА У ОКВИРУ ПРОФЕСИОНАЛНЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ ОДРАЂЕНА ЈЕ РАДИОНИЦА ЗА РОДИТЕЉЕ И УЧЕНИКЕ.

*ЂАЧКИ ПАРЛАМЕНТ И АКТИВ УЧИТЕЉА ОРГАНИЗОВАЛИ СУ ПРОДАЈУ НОВОГОДИШЊИХ ЧЕСТИТКИ СА УЧЕНИЦИМА ОД ПРВОГ ДО ОСМОГ РАЗРЕДА У ГЛАВНОЈ ГРАДСКОЈ УЛИЦИ.

*ЗА УЧЕНИКЕ ОД ПРВОГ ДО ЧЕТВРТОГ РАЗРЕДА ПОСЛЕДЊЕГ НАСТАВНОГ ДАНА У ПРВОМ ПОЛУГОДИШТУ ОРГАНИЗОВАН ЈЕ НОВОГОДИШЊИ МАСКЕНБАЛ.

РАДНИЦИ ШКОЛЕ ДРУЖИЛИ СУ СЕ ПОСЛЕ ДОДЕЛЕ ЂАЧКИХ КЊИЖИЦА.

ЈАНУАР

*ПОВОДОМ ДАНА ДУХОВНОСТИ-ДАНА СВЕТОГ САВЕ У ШКОЛИ ЈЕ ОРГАНИЗОВАНА СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА.ХОР ЈЕ ИЗВЕО ХИМНУ И ПЕСМУ „СВЕТИ САВА“,УЧЕНИЦИ ШЕСТОГ И ОСМОГ РАЗРЕДА,ЗАЈЕДНО СА УЧЕНИЦИМА ЧЕТВРТОГ РАЗРЕДА ИЗВЕЛИ СУ ДРАМСКУ ПРЕДСТАВУ „СВЕТИ САВА-ШКОЛСКА СЛАВА“.ПРИГОДНУ РИТМИКУ ИЗВЕЛИ СУ ТАКОЂЕ УЧЕНИЦИ ЧЕТВРТОГ РАЗРЕДА.

УРЕДНИК ИНФОРМАТИВНЕ РЕДАКЦИЈЕ МИНА ЈЕВТИЋ

20. септембра 2013. године у 10 часова одржан је Крос РТС-а на фудбалском стадиону. На кросу је учествовало 114 ученика.

У оквиру Дечије недеље која је трајала од 7. до 11. октобра 2013. године одржане су следеће активности:

-турнир у женском фудбалу (победник петог разреда било је V2, победник шестог разреда било је VI2, победник седмог разреда било је VII4, победник осмог разреда било је VIII3)

- наставници физичког васпитања одржали су час физичког васпитања у одељењима четвртог разреда, наставна јединица била је атлетика – штафетно трчање

У месецу октобру представници четвртог разреда освојили су прво место на Меморијалном турниру ,,Младен Милутиновић – Млађа'' у Браничеву.

Од 28.10.2013. до 1.11.2013. одржана је недеља спорта у којој су одигране одбојкашке утакмице. Укупно је учествовало 4 екипе: ученици, родитељи, наставници и представници локалне самоуправе. Победила је екипа ученика.

7.11.2013. у Пожаревцу је одржано окружно такмичење у рукомету за ученике основних школа, наша школа имала је представнике женске екипе које су заузеле друго место.

18.11.2013. започет је школски турнир у одбојци. Победник шестог разреда је 6-4, победник седмог разреда је 7-2, а за осми разред 8-3. Након тога одиграна је пријатељска утакмица између победника седмог и осмог разреда где је победила екипа осмог разреда.

Одиграна је пријатељска одбојкашка утакмица између ученица наше школе и ученица из Браничева.

У месецу децембру одигран је турнир у стоном тенису. Победници су били ученици следећих одељења: 5-3, 6-4, 7-3.

29. јануара 2014. године наша школа била је домаћин окружног такмичења у одбојци. Обе противничке екипе биле су из ОШ ,,Краљ Александар'' из Пожаревца. Наше девојчице и дечаци заузели су друго место на окружном такмичењу.

Други завичај немам, али када бих га имала, мислим да ништа не бих осећала према њему. Јер се завичај препознаје по људима који живе у њему и по њиховој љу-бави.

Мој завичај је мени јако драг, зато што сам ја у њему рођена. Драг ми је, јер сам ја у њему, заједно са мојим друговима одрасла, јер сам се заједно са околином мењала. Мој завичај је за мене најлепше место на свету. Он није најбогатији, ни најроднији, али је препун дивних и дружељубивих људи.

У оближњем граду Великом Градишту, одржавају се разне манифестације као што су:“Аласке вечери“, „Ноћ музеја“, „Пасуљијада“, „Вашар“... Тај град, као и моје село, лежи на обали реке Дунав. У њему се такође налазе гимназија и основна школа, у коју ја идем, „Иво Лола Рибар“. На путу ка мом селу, Пожежену, се могу видети њиве, које ће ускоро бити прекривене снегом. У даљини се виде лабудови који весело пливају у Дунаву. Шуме, ливаде, жбуње које се налазе поред пута, мој завичај такође чине посебним и јединственим.

У близини има и многих других села и градова, који чине део мог завичаја, али моје село, у ком сам одрасла је за мене најлепше-јединствено.

Верица Милорадовић VI4

Стигла сликарка зима,Пуну торбу радости има.

Носи своју кичицуДа нацрта сличицу.

Обукла је бор и јелеУ хаљине беле.

Баш је драга и мила,Ова ледена вила.

Ана Савић II-1

Зимо моја зимо,дођи мени тинасликај ми прозорда буде бео као ти.

Ти си мени мила,ти си мени драга,дођи ми у кочијамабелог лабуда.

Волим зиму, волим јаЗато што је снежна.

Јелисавета Дамњановић II1

Прошао је зимски распуст. Било је пуно празника и добила сам лепе поклоне.

Овај зимски распуст памтићу и по једном лепом догађају. Моји бака и дека су добили мало шарено теле. Први пут сам видела младунче старо само један дан. Иако је тако младо, већ је живахно и весело. Нежно гледа својим окицама и тражи своју маму, јер зна да ће добити храну и заштиту. Мазила сам га и чешкала по глави. Ја обожавам животиње зна да ће добити храну и заштиту. Мазила сам га и чешкала по глави. Ја обожавам животиње, а највише док су мале.

Волела бих да ми сваки распуст буде као овај.

Ана Савић II1

Распуст је време када заборавимо на школу и уживамо у слободном времену. Мени је распуст брзо прошао, јер је био пун лепих доживљаја.

На почетку распуста испунила ми се жеља да добијем играчку, коњића Понија.

Пони на себи има разне шаре које се боје фломастерима. Памтићу распуст и по дочеку Српске Нове године и памтићу га дуго. Српску Нову годину дочекала сам на тргу испред цркве у нашем граду са мамом, татом и братом. Скупило се пуно људи и деце који су играли и певали. Атракција вечери, а за мене врло интересантно, јер то пре нисам видела, био је во на ражњу. Мало пре поноћи, почео је ватромет који је трајао до поноћи. У поноћ су се огласила црквена звона, честитали смо једни другима и упутили се у цркву на службу.

И тако прође дан за даном и ја се спремам за школске нове победе.

Ј. Станимировић

Овај зимски распуст сам провела лепо. Снега није било, али мени није било досадно. Нову годину и Божић сам провела код куће, са мамом, татом и братом. На Бадње вече били смо у цркви. Било је пуно људи и због тога јако лепо. Тамо смо палили бадњак, а био је и ватромет. Памтићу овај распуст и по Српској новој години, тада сам са родитељима и братом ишла на дочек на Градски трг. Било је музике, сви су били весели. Пре поноћи је био ватромет, који се мени много свидео. После ватромета једни другима смо честитали Нову годину. У поноћ су зазвонила звона и почела је литургија. Осећала сам се некако узвишено. Овај распуст памтићу по дивним празницима које сам провела са својом породицом.

Кристина Јанковић II-1

Први дан распуста је. Једва сам чекао, али сам дочекао, бројим дане када ћемо да китимо јелку. Дошао је и тај дан, спремамо се за дочек. Иако мама није дошла са посла раније, касније смо весело, уз музику китили јелку. Волим кад смо сви заједно, тако је најлепше. Сат откуцава осам сати, девет, десет и тако редом. Дочекао сам 2014. годину будан. После поноћи отишао сам на спавање. Било је лепо и после неколико дана. Бадњак, Божић, али штета, опет нема снега. Опет дочекујемо Нову годину, овај пут Православну, само овог пута чекали смо је испред цркве. Са мном су биле мама и бака. Бака је отишла убрзо кући, а мама и ја смо остали до 12 сати, а играли смо читаву ноћ уз музику. Баш ми је било лепо. Овај распуст памтићу по томе што сам сазнао како могу лепо се провести, јер нисам више мали, сада знам шта смем, а шта не смем.

Лазар Живковић

Зима је узела четкицу своју,и пустила боје, нек лете у роју. Земљу моју обојила је брзо,у белу боју, ја сам се смрзо.

Обукла је свој капутић бели,док деда Мраз пакетиће дели.Свој чаробни штапић узела је онаи радост у свету пробудила се одмах.

Зима је завршила посао своји дивила се лепоти тој. Док до свог дома стигла није,певала је песмуто не треба да се крије!

Угљеша Алексић II1

Некада давно, живела је принцеза Викторија, која је била јако паметна, храбра и добра. У двору су је сви волели и једва чекали да се принцеза уда и да добију наследника.

Из далека су долазили да просе принцезу, али она није желела да се уда већ да ужива у слободи , игра се на ливадама и ужива у мирису цвећа и цвркуту птица. Зли чаробњак је одлучио да ожени принцезу против њене воље,али пошто није пристала, он је учинио својом чаролијом да пресуше сви извори у краљевству, док се принцеза предомисли и уда се за њега. Сви су били јако тужни и жедни. Прочуло се свуда шта је зли чаробњак урадио па су многи желели да спасу принцезу. Један принц је обећао да ће донети воду из лековитог бунара и спасити краљевство. Кренуо је на пут, преко седам мора и седам гора. Нашао је замак и у њему чувени бунар, који је био закључан. Јагње је чувало бунар и ником није дозволило да узме лековиту воду, док не одговори на загонетку: „Шта на тавану бити не може?“ Размисли добро рече умиљато јагње. Принц је размислио и одговорио:“То је сигурно бунар“. Јагње је било задовољно и дало је принцу лековиту воду да помогне принцези.

Принц се вратио у краљевство и донео лековиту воду и сви извори и бунари су били пуни пијаће воде. Запросио је принцезу и живели су срећно до краја живота.

Кристина Пандуровић

Била једна принцеза која никада није излазила из двора, зато што јој родитељи нису дозвољавали, јер су се плашили злог чаробњака. Тужна принцеза је сваког дана кроз прозор посма-трала спољни свет.Њена највећа жеља је била да изађе из дворца бар један дан.

За њен рођендан, родитељи су решили да јој испуне ту жељу. Донели су јагње, ставили му принцезину круну и окитили га дијамантима, а принцезу обукли као

пастири рицу. Тако маскирани изађоше у башту. Одједном поче да дува ветар и појави се чаробњак. Јагње се уплаши и потрча кроз башту. Мислећи да је то принцеза у кожи јагњета, чаробњак појури за њим. Јагње је бежећи прешло преко старог поклопца на бунару, а кад је чаробњак стао на поклопац, он се поло-ми и чаробњак упаде у бунар. Принцеза брзо позва стражаре и они затрпаше бунар и тако заувек затворише чаробњака.

Принцеза више није морала да седи затворена у дворцу. Сваки дан је излазила у башту да се игра са својим јагњетом.

Ана Савић II1

У једном прекрасном двору живела је принцеза Миа. Имала је жељу да има мало јагње.

Једног дана принцеза Миа је изашла да прошета. Шетајући шумском стазом изненада је почео да дува јак ветар. Толико је био јак, да је носио све пред собом. Миа се сакрила док није престао да дува. У једном жбуну видела је једно залутало јагње. Толико се обрадовала, узела га у своје наручије и чим је престао да дува ветар, пожурила је према свом двору. Једва је чекала да га покаже својим родитељима, краљу и краљици. Миа је своје јагње водила свуда са собом, није се одвајала од њега. Волела је да му покаже свој врт. Шетајући одједанпут је мало живахно јагње искочило из Мииног наручија. Отрчало је до бунара где се оклизло и пало. Одједанпут се појавио чаробњак Пиколо који је извукао јагње из бунара. Сва срећна дотрчала је до свог јагњета, узела га у наручије и захвалила се Пиколу.

Од тада се није одвајала од свог јагњета. И тако су принцеза и јагње живели срећно до краја живота.

Марија Чепић II1

Загонетке

-Ако изговориш моје име више ме неће бити. Шта сам ја? ----Дању лаже, а ноћу је истина.

-Две виле из пећине вире.-Зими путује, а лети се одмара.-Ко пева, кад други плачу?-Корице има – нож није, листове има- дрво није?-Коса зелена, а тело наранџасто.-Бацим га горе бело, бацим га доле жуто.-Говори без уста и језика.-Беле коке испод стрехе вире.-У ватри мокро, у води суво.-Шта може да падне у воду, а да се не покваси?-Сам лончић у пољу ври, а ни воде, ни ватре.-Оца нема, мајку нема, а свако јутро се рађа.-Бела њива, црно семе, мудра глава која сеје.

-Тишина-Сан-Очи-Санке-Свештеник-Књига-Шаргарепа-Јаје-Оловка-Зуби-Восак- Сенка-Мравињак-Сунце-Књига