obraznikza vjeru

Kulturu ivaspitawe

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XIX ДУХОВИ ЈУН 2010. г. БРОЈ

· Црна

Гор

а 1,

20 €

· Ср

бија

100

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпс

ка 2

,5 К

М ·

· за Е

вроп

у 3,

5 €;

за

Ам

ерик

у $6

; за

Аус

трал

ију

10 A

UD

·

ГОДИНА ИЗД

АВА

ЧКЕ ДЈЕЛАТНОСТИ ИИ

У СВЕТИГОРА

20.

200јубиларни

ПРЕПОДОБНИ ЈУСТИНЕ И СИМЕОНЕМОЛИТЕ БОГА ЗА НАС!

преподобнИ сИмеон дајбабсКИрад монахиња манастира Дуга Морачка

besjeda

Mит

рополит

АМ

ФИ

ЛО

ХИЈЕ

ПедесетницаБесједа митрополита Амфилохија на празник Педесетнице изговорена у цркви Свете Тројице у Грбљу 2009. г.

на небеса, него да ће им послати Духа Утјешитеља, Који ће их увести у сваку истину, као што се догоди-ло на овај дан, на свети Духовдан.

Духовдан – пуноћа јављања Свете ТројицеБио сам 2000. г. у светом граду Јерусалиму за овај празник, када је сва Црква Божија васељенска прославила 2000-годишњицу Рођења Христовог, 2000-годишњицу Цркве Божије и њеног постојања. Служили смо вечерње на гори Сионској, тамо на оном мјесту гдје су били сабрани ученици Христо-ви 50 дана послије Његовог Васкрсења, како нам то описују Дјела Апостолска. Рекли су ми прије тога, али сам се и сам увјерио, да сваке године на овај дан, када се служи вечерње, онда - као што је вјетар дунуо прије појаве Духа Светога на Педесет-ницу - сваке године исто тако дуне вјетар... И, данас дирнут тим догађајем, као да видим маслине на Си-ону, како трепери њихово лишће... Дунуо је вјетар, а ми смо читали и пјевали овом светом празнику, овом светом догађају силаска Духа Светога на Све-те Апостоле. Овај догађај је завршетак и пуноћа свих догађаја од настанка свијета, он је пуноћа и Божијег јављања. Бог се јавља на разне начине. Јавља се преко своје творевине, преко догађаја историјских, јавља се преко великих Божијих људи - изабраника, преко пророка, и открива своју тајну постепено. Па каже један од Светих Отаца Цркве Божије, да историја свијета и човјека личи на три велика земљотреса. Први земљотрес је откривење и јављање Бога

У име Оца и Сина и Светога Духа! нога су чудеса, драга браћо и сестре, и путеви, којима је Бог јављао Себе и откривао људима и народима и овоме свијету. Много је догађаја који су се збивали од настанка свијета и сваки од тих

догађаја на свој начин посвједочује и свједочи велику и свету тајну да овај свијет не постоји сам од себе, него да се у њему и за њега - у његовим дубинама - скрива нека велика и света тајна, тајна Онога Који је облико-вао овај свијет. Свети Боговидац Мојсије, сагледавши и доживјевши ту велику и свету тајну је записао на почетку Откривења Божијег оне чувене ријечи: „У почетку створи Бог небо и земљу. И земља бјеше без обличја, и пуста“, и додаје Боговидац и Богозналац Мојсије: „и Дух Божији носа-ше се над водама“. Не само што је Боговидац Мојсије сазнао несазнајну тајну за људски ум, надахнут Духом Божијим, него је сазнао и другу тајну - да је та свеукупна Божија творевина саздана Божијом руком и испуњена силом Духа Светога. Да благодарећи тој сили Духа Све-тога све дише што дише, и све живи што живи, и да без Њега ништа не може живјети нити постојати. Записао је исти Пророк, да када је Бог створио човјека, да је узео прах земаљски и обликовао људско биће и додаје Пророк: „задахнуо га је Духом живота“. Тако да је човјек умијешен од праха земаљскога, али је она сила унутарња човјекова, оно што чини човјека човјеком и што и праху даје живот и чини га чудесним тај дах, то задахнуће, оно што ми називамо духом или душом у човјеку. И човјек је испуњен силом Божијом и свеукупна Божија творевина је испуњена силом Божијом. На тој сили Божијој почива све и њоме живи све што постоји. Међутим, та велика и света тајна и сва догађања, којима Бог јавља себе и којима утврђује овај свијет да се не поколеба навијек вијека, све то и све те тајне и догађања, сабрали су се у овој великој и светој тајни која је нас сабрала данас у овај свети храм и којој је посвећен овај свети храм. Чули смо из Дјела апостолских како се догодило, када се на-пунило педесет дана послије Христовог Васкрсења, да се у виду великог вјетра појавио Дух Свети на гори Сионској и како је у виду огњених језика Дух Свети сишао, по обећању Христовом, на сваког појединачно од оних који су били ту сабрани. И они су, испуњени Духом Светим, говорили раз-ним језицима. Говорили су језицима свих оних који су били сабрани на тај велики празник око Јерусалимског хра-ма: језиком Миђана и Персијанаца, језиком из Кападокије, језиком из Египта и других крајева, па су се сви дивили от-куда то да ти прости галилејски рибари могу да знају, без да су учили језике, без школа и универзитета, откуда то да су проговорили њиховим језицима. Сила Духа Светога која их је просвијетлила, она им је дала ту снагу и ту моћ да про-говоре разним језицима. И та сила Духа Светога која се разгорјела у њиховим срцима покренула их је, и они су кре-нули по заповијести Христовој да обилазе читав свијет и да проповиједају Христа Господа распетога и васкрслога. Да буду свједоци Његовог васкрсења и свједоци да се испунило и Његово обећање да их неће оставити саме када се вазнесе 3

јун / 2010 / s

vetigora

Творца неба и земље - Бога Оца. Тај догађај нам је јавио Стари Завјет и старозавјетни пророци. Јавио је Бога Оца и наговијестио је велику и све-ту тајну Бога Сина - Јединороднога Сина Божијега. Нови Завјет од Христовог Рођења је други вели-ки земљотрес. Он нам јавља другу тајну, односно исту ту тајну, али њену пуноћу - јавља нам Сина Божијег Јединородног, од Оца рођеног прије свих вјекова, кроз Кога је све постало што је постало, и наговјештава нам јављање пуноће те свете тајне - јављање Духа Светога Утјешитеља, Који ће нам јавити и открити сву истину о великој Божанској тајни, сву истину о свијету у коме живимо и откри-ти циљ и коначни смисао свега постојећег. Упра-во тај догађај ми прослављамо прослављајући Ду-хове, прослављајући јављање пуноће Св. Тројице, прослављајући Тројичиндан.Дакле, у овај дан открива нам се у пунини велика и света тајна Божанског бића: Отац и Син и Дух Свети; велика и света тајна Божанске љубави, Бога као љубави. Велика и света тајна која прожима сву творевину, људско биће, која открива наш пут, пут Господњи, којим треба да ходимо и открива нам оно ради чега постојимо овдје на земљи - откри-ва тајну Царства Оца и Сина и Духа Све-тога. Царства Небескога, ради кога се и рађамо на овој земљи, ради кога је Бог и створио земљу и небо. Царства Не-бескога које је пуноћа свих збивања и свих историјских и људских догађања. Зато, ево, и ми данас радујемо се том светом догађају. Радујемо се том јављању живога Бога, ми који се крштавамо у име Оца и Сина и Духа Свето-га. Па као што су на гори Сионској и Апостоли при-мили сваки појединачно онај пламен Духа Светога који је сишао на њихове главе, тако се то наставља кроз сву историју до данас и до нас - да сваки од нас, крштавајући се у име Оца и Сина и Духа Светога, при-ма печат дара Духа Светога, Свету тајну Миропомазања Духом Светим. Исту ону тајну коју су примили Свети Апосто-ли на гори Сионској сваки од нас појединачно прима. Свето Миропомазање је све-ти печат Духа Светога, јер огањ који се усељује у нас и који нас чини духоносним и богоносним, чини нас ис-тинским носиоцима вели-ке свете тајне Оца и Сина и Духа Светога, Бога нашега и кроз ту тајну носиоцима и свједоцима свих оних других

тајни и догађања кроз историју до данас и до краја свијета и вијека. Господ последњи дан овога празника, каже нам Свето Јеванђеље, повика гласно: “Ко приступи Мени даћу му изво-ре воде живе, воде која отиче у живот вјечни“. Управо та вода живота је она вода коју ми примамо постајући хришћани, живећи по заповијестима Божијим, примајући печат дара Духа Светога, носећи ту велику истину - о Богу, о свијету, о човјеку - у себи и постајући свједоци те велике божанске ис-тине.Зато, радујмо се што нас је Бог изабрао између свих земаљских народа, да будемо народ Божији, да будемо запечаћени тим светим печатом Духа Светога Животворнога који нас уздиже, који нас васкрсава, који нас обнавља, који нас сједињује са самим Богом, и у исто вријеме нас сједињује јединством неразоривим са свима онима који су у Богу живјели и били испуњени Духом Његовом кроз историју до данас, и који нас сједињује једне са другима јединством неразоривим. То јесте Црква Божија која је и утемељена у својој пунини управо на овај свети дан, када се обновила тајна Свете Тројице и када је на тој тајни саграђена Црква Божија, која је њоме испуњена и њоме се испуњава из дана у дан, из године у годину, из вијека и у вијек, из стољећа у стољеће и тако ће то бити до краја свијета и вијека.Ваши преци и наши преци нијесу, дакле, случајно по-

дигли овај храм на овом узвишеном мјесту, подигли га Пресветој Тројици, Оцу и Сину и Духу Светом. Сви хра-мови земаљски се уједињују и удограђују у овај и овакве храмове посвећене Пресветој Тројици. Као што се сва

догађања и све личности свих земних Божијих људи који су Богу служили, уграђују у Богочовјечанско Тијело,

у Цркву Христову. Сви земаљски храмови, посвећени светим Божијим људима, Пресветој Богородици и другим догађајима, сви они

врхуне у овом и оваквом храму посвећеном Пресветој Тројици, јер све извире из Пре-

свете Тројице, Бога нашега, Оца и Сина и Духа Светога. Све стреми Пресветој Тројици, све се напаја том водом живота која отиче у живот вјечни, која јесте Дух

Свети. Све стреми томе и стремило је и стремиће до краја свијета и вијека.

Зато Господ нека благослови оне који су саградили овај храм надахнути Духом

Божијим да га посвете Пресветој Тројици. Бог да благослови све оне који су овом храму служили Пресветој Тројици и Њој се Јединој клањали од кад је овај храм саграђен, који су се у овом храму крштавали и вјенчавали и опојавали и кроз овај храм улазили кроз та врата смрти у вјечни живот. Бог да благослови све оне међу вама који су на било који начин допринијели да се обнови овај свети храм и да заблиста својом првобитном љепотом по-дигнут у славу имена Божијег, подигнут у сла-ву Пресвете Тројице, Бога нашега, Бога нашега просветљења и освећења свјетлошћу Христо-вог лица, вјечном и непролазном свјетлошћу. Клањамо се Оцу и Сину и Духу Светоме Богу нашем и да му се клањамо и поклањамо у све дане нашега живота и у вјекове вјекова. Амин.4

svetigora

/ 2

010

/ јун

IZ SADR`AJA:

17.

8.

6.

34.

48.

•

•

•

•

•

Бесједа 3Посланица 13Мајке хришћанке 28Књига Јудита 32Јеванђелско слово 38Хронике 53

разговор водио РАЈО Војиновић

АЛЕКСАНДАР Вујовић

приредила ВЕСНА Тодоровић

Владика ЈОВАН диоклијски

Издаје: SVETIGORA, Издавачко-информативна установаМитрополије црногорско-приморске

Директор: протојереј-ставрофор Радомир Никчевић

Савјет часописа: епископ диоклијски Јован (Пурић), протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, протојереј-ставрофор Радован

Биговић, јеромонах Димитрије (Лакић), Матија Бећковић, Милутин Мићовић, Матеј Арсенијевић

Главни уредник: протосинђел Кирило (Бојовић)Оперативни уредник: Рајо Војиновић

Дизајн часописа: Мирко Тољић, Владимир Јакшић

Секретар редакције: Татјана Марјановић

Редакција: протосинђел Јован (Ћулибрк), протојереј Гојко Перовић, протојереј Велибор Џомић, игуман Петар (Драгојловић), јеромонах

Никодим (Богосављевић), јереј Саво Денда, јереј Никола Гачевић, јереј Јован Пламенац, монах Павле (Кондић), монахиња Стефанида (Бабић), Весна Никчевић, Славко Живковић, Предраг Вукић, Весна Тодоровић

Сарадници: ђакон Игор Балабан, монахиња Амфилохија (Драгојевић), Оливера Балабан, Милена Тејлор, Сања Радовић, Марија Живковић,

Ивана Кнежевић, Спиридон Булатовић, Драгана Керкез, Јелена Петровић, Милана Бабић

Лектура и коректура: Ивана Јовановић

Фотографије: +Живота Ћирић, Зоран Тричковић, Жељко Шапурић,Јован Радовић, искушеник Павел (Алексејев)

јун 2010 / број 200

INTERMIDIARY INSTITUTION: COMMERZBANK AG FRANKFURT/MAIN SWIFT:COBADEFF/400876825101 EUR/400876825100 Other CurrenciesNLB Montenegrobanka AD PodgoricaSWIFT CODE: MNBAMEPG/ME25530005120005043078"MITROPOLIJA CRNOGOR. PRIMOR. SVETIGORA CASOPIS"81250 CETINJEMONTENEGRO

Уредништво: Његошева 73, 81250 Цетиње, тел: 041/234-222, 230-375; Косте Главинића бр 1/А, 11000 Београд, тел: 011/369-0757,369-0705

e-mail: svetigora.urednik@gmail.comШтампа: , Суботица

На насловној страни фотографија са канонизацијепреподобног Јустина Ћелијског и преподобног Симеона Дајбабскогу храму Светог Саве у Београду дана 2. маја 2010. године.

sao

p[t

ewe

Патријаршијском двору у Београду, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, одржано је, од 26. априла до 5. маја, редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Право-

славне Цркве. У раду Сабора учествовали су сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве. Свети Архијерејски Сабор је свој рад започео са-борним служењем свете архијерејске Литургије у Саборном храму Светог Архангела Михаила у Бе-ограду, на којој је началствовао Патријарх српски г. Иринеј и извршен призив Светога Духа за благо-словен и благопоучан рад Сабора. Затим је Његова Светост Патријарх, као Председник Сабора, у свом уводном обраћању Сабору обновио молитвено сећање наше Цркве на личност и духовне заслуге свога блаженопочившега претходника, патријарха Павла, и указао на важност одговорног решавања постојећих питања у духу светих канона и вековне црквене праксе. Најважније и најблагодатније дело Сабора на овогодишњем заседању била је канонизација двојице архимандрита, оца Јустина Поповића (1894-1979) из манастира Ћелије код Ваљева и оца Симеона Поповића (1840-1941) из манасти-ра Дајбабе код Подгорице, односно уношење њихових имена у диптихе светих Православ-не Цркве и њихово прослављење (свечано проглашење за угоднике Божје) на саборној светој архијерејској Литургији у Храму Свето-га Саве на Врачару у недељу 2. маја, чиме је потврђено њихово већ одавно постојеће молит-вено поштовање у верном народу Божјем не само у оквирима Српске Православне Цркве него и у оквирима васељенскога Православља. По одлуци Сабора, литургијски спомен преподобног Јустина Ћелијскога славиће се 1/14. јуна, а спомен пре-подобног Симеона Дајбабског 19. марта/1. апри-ла сваке године. Одлучено је, такође, да се спо-мен светих новомученика јасеновачких убудуће празнује 31. августа/13. септембра. Потврђена је саборска одлука са прошлогодишњег редовног заседања да се приступи изградњи храма и меморијалног центра посвећеног литургијском и историјском сећању на све српске жртве ратова вођених у 20. веку, као и жртава НАТО - агресије на Србију и Црну Гору 1999. и жртава мартовског погрома над Србима на Косову и Метохији 2004. године. У току Сабора, 1. маја, одржана је и седница Цен-тралног тела за довршење Спомен-храма Светог Саве на Врачару, на којој су, између осталог, саслу-шани и усвојени извештаји о изведеним и планира-ним радовима и о финансијском аспекту изградње овог заветног светилишта читавог српског народа.

После седнице служен је, у самом Храму, парастос његовим ктиторима, задужбинарима, добротворима и приложни-цима, а уједно и блажене успомене патријарху српском Гаврилу (Дожићу), поводом навршених шездесет година од његовог упокојења у Господу. Сутрадан, 2. маја, одржана је у великом амфитеатру Православног богословског факултета, у присуству Његове Светости Патријарха, чланова Сабора, декана, наставникâ и студената Факултета, као и заинтере-соване публике, свечана академија поводом 90-годишњице

васпостављања Пећке Патријаршије, односно уједињења покрајинских Цркава у једниствену Српску Патријаршију, и поводом 60-годишњице упокојења патријарха Гаврила. Том приликом је о снажној личности, мукотрпном животу и ду-ховним заслугама патријарха Гаврила беседио митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Сабор је саслушао и са одобрењем примио на знање следеће извештаје о животу Цркве у периоду од прошлогодишњег до овог редовног заседања: о упокојењу и испраћају бла-женопочившег патријарха Павла; о избору и устоличењу садашњег Патријарха; о раду Светог Синода, Патријаршијског управног одбора, Великог црквеног суда, фондова Српске Православне Цркве, Информативно-издавачке установе, добротворне установе Човекољубље, поклоничке агенције Доброчинство и других централних црквених тела и уста-нова; о одлукама Четврте свеправославне предсаборске конференције у Шамбезију крај Женеве из јуна 2009. на тему што делотворнијег организовања мисије, сведочења и сарадње помесних Православних Цркава у расејању и о ставовима Свеправославне припремне комисије за Свети и Велики Сабор Православне Цркве, из децембра прошле године, такође у Шамбезију, на тему начина проглашавања црквене аутокефалије и аутономије. У овом контексту, посеб-но су анализирани стање и проблеми у животу саме Српске Православне Цркве у дијаспори и донете одговарајуће од-луке. Притом је потврђена прошлогодишња саборска одлу-ка о арондацији епархијâ у САД. Разматрани су, у истом оквиру, односи Српске Православ-не Цркве са сестринским Православним Црквама и са ино-славним хришћанским Црквама и заједницама, као и са међуцрквеним и екуменским организацијама и другим религијама. Са жаљењем је константовано да Румунска Православна Црква и даље на неканонски начин нарушава канонски простор Српске Православне Цркве и одлучено да се, путем обновљеног братског дијалога, проблем превазиђе у духу љубави и поштовања устројства Православне Цркве. Као и сваке године, Сабор је дужну пажњу посветио стању у црквеној просвети и могућностима да се она што боље

развија. Одлучено је да Богословски факултет Свети Василије Острошки до даљњег остане у граду Фочи, а да се поново интервенише како би сарајевска влада најзад врати-ла зграду сарајевске Богословије у центру Сарајева, као што је Исламској заједници и Римокатоличкој Цркви вратила све њихове зграде. Такође је потврђена претходна начелна саборска одлука да Свети Синод, у сарадњи са Богословским факултетом у Београду, припреми услове за отварање Богословског факултета у Нишу. Препоручена је што квалитетнија на-ставна и педагошка делатност у Богословијама Српске Православне Цркве, у циљу достизања највиших стандар-да средњошколског образовања интелектуалног црквеног подмлатка. Сабор је одобрио Правила Фонда патријарха Павла, Статут Архива Српске Православне Цркве, Правила Добротвор-ног фонда Светиња живота и Уредбу о орденима Српске Православне Цркве. Донета је одлука да се, на прикладној локацији, приступи изградњи зграде Српске Патријаршије, будући да садашња зграда, иначе изграђена само у служ-би потреба Архиепископије београдско-карловачке, не задовољава ни минимум данашњих потреба. Сабор је са дужном пажњом саслушао извештаје својих чланова о њиховом архипастирском раду, као и о стању и тешкоћама у подручним им епархијама, нарочито у не-кима од њих. Са великим жаљењем је констатовано да у епархијама у Хрватској и Босни и Херцеговини и даље постоје провокације, понекад и грубо угрожавање интегри-тета свештених и монашких лица Српске Православне Цркве, њених храмова, манастира и имовине. Сабор стога очекује и захтева да тамошњи државни органи обезбеде пуну слободу и безбедност Српској Православној Цркви, а од власти су-седне Републике Мађарске да онемогући све чешће крађе по црквама Епархије будимске. Сабор је посебним апелом реаговао поводом недавних недопустивих поступака само-проглашених албанских власти на Косову и Метохији као што је укидање телефонских веза српским насељима. Највећу пажњу и бригу саборски Оци су посветили Епархији

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕСА РЕДОВНОГ ЗАСИЈЕДАЊА ОДРЖАНОГ У БЕОГРАДУОД 26. АПРИЛА ДО 5. МАЈА 2010. ГОДИНЕ

У диптихе Светих Православне Цркве унета имена оца Јустина Поповића (1894-1979) и оца Симеона Поповића (1840-1941).

рашко-призренској, саслушавши, после извештајâ епископа Артемија и епископа-администратора Атанасија, опширни и документовани извештај Све-тог Синода о тешком стању и великим аномалијама у животу те Епархије, вековима прве по страдању и мучеништву у историји Цркве и народа. Размотрив-ши укупно стање и немиле појаве, као и канонску одговорност епископа Артемија за њих, а посебно за крајње деструктивно, канонски и морално неприхва-тиво деловање једног броја његових блиских сарад-ника, Сабор је њега, већином гласова, трајно разре-шио дужности епархијског архијереја и ставио га на располагање Цркви у статусу умировљеног еписко-па, а за администратора упражњене Епархије рашко-призренске, до избора новог дијецезана, поставио

- практично оставио - досадашњег администратора, умировљеног Епископа захумско-херцеговачког Атанасија. Епископ Артемије је прихватио одлуку Сабора. То, међутим, не утиче на његове самозване ,,бранитеље“ да је и они прихвате. С тим у вези, а нарочито поводом небивале клевет-ничке хајке против Његове Светости Патријарха, Светог Синода и Сабора и подбуњивања неупућених верника против сопствене Цркве и њених канонских епископа, као и покушаја обликовања секташког и парасинагогалног, Православљу потпуно страног, менталитета, чије су коловође заблудели и неодго-ворни појединци који делују преко антицрквених, расколнички усмерених сајтова, Свети Архијерејски Сабор позива верни светосавски народ да им не верује и да се клони њихових подмуклих подметања, а истовремено, верујући у преображајну свемоћ љубави Христове, очекује покајање бар неких међу њима. Сабор је, најзад, одлучио да свечано устоличење Патријарха српског у Пећкој Патријаршији буде из-вршено 3. октобра текуће године. Састав Светог Синода остаје исти. 7

јун / 2010 / s

vetigora

6

svetigora

/ 2

010

/ јун

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

SVETIGORA-20 година издавачке дjелатности

ТЕОЛОГИЈА ПОЈАЊАПАТРИJАРХ ГАВРИЛО ДОЖИЋСВJЕДОК БОЖИJИ И ИСПОВJЕДНИК СВОГ ВРЕМЕНА

200.uz broj ^asopisa svetigora

razg

ovo

r

Оче Радомире, од првог до 200-тог броја Светиго-ре протекле су скоро двије деценије. Кажите не-

што о почецима те приче – како је рођена идеја да се оснује овај православни часопис, и у каквим окол-ностима се то десило?Митрополија црногорско-приморска је од свог оснивања била стожер писмености и духовности широм Српства, а поготово у Црној Гори у којој вјековима изван онога што су писали и говорили цетињски митрополити, њихови сарадници и људи који су били уско везани за Цркву готово ништа није писано. Међутим, то што су нам цетињски митро-полити и наши преци оставили одисало је високом културом и етиком, јаким родољубљем и стаменом вјером, па је било и разумљиво да се наслонимо на то насљеђе као коријен, а онда у складу са својим могућностима покушамо да дамо одговоре на из-азове које нам је донијело ново посткомунистичко вријеме. Убрзо по доласку у Црну Гору митрополит Амфилохије је на Цетињу основао Издавачко-ин-формативну установу Светигора, са првом библи-отеком црквене књиге, под називом Свети Петар Цетињски. У међувремену је настало још неколико књига, док митрополит није, 1991. године, благо-словио да кренемо са часописом, и негдје је уочи Божића 1992. год. изашао и први број, у коме је он објаснио циљеве, задатке и разлоге покретања овог гласила. Тада ми је саопштио и своју одлуку о томе да будем уредник, и часопису је дао име. Да ли је по Вашем мишљењу часопис Светигора био на потребној висини у претходних 199 бројева, тј. да ли је успјешно одговорио мисији која му је намијењена приликом оснивања?Мислим да је часопис, као у осталом и цијела наша Издавачко-информативна установа, растао, богатио се, мијењао. Почеци су били доста скромни, тек смо се учили томе послу, а сада је сваки број, и у изразу и у дизајну, техничком уређењу, избору текстова квалитетнији од предходног. Тај часопис је био и ма-тица из које је настала богата издавачка дјелатност, и из које су се родила још три нова часописа за млађе читаоце: Орлић, Ћирилко и Коло - чији први број управо излази сада пред Духове.Светигора је у међувремену постала установа са богатом издавачком продукцијом и неспорним ау-торитетом у православном свијету. С обзиром на тежину тога посла и с обзиром на укупне друштве-не околности у којима се развијала ИИУ Светигора, претпостављамо да није било баш једноставно све те године „мирити“ обавезе свештеника и из-давача у једној истој личности. Ви сте, међутим, показали да то није немогућа мисија. Да ли је теже проповиједати испред царских двери, или на овакав начин?Служба је једна. Очигледно да је мене запао и један дио Мартиног служења из јеванђељске приче о Марти и Марији. Међутим, нијесам се жалио већ

сам радио, како би рекао Свети Петар Цетињски „колико сам мо-гао и јакосан био“ и „у времену од свашта тијесном и оскудном“. Иако је било и тешких дана, чинило ми се, а и данас ми се чини тако, да је свака нова књига којом се слави наш Господ и којом се свједочи истина непоновљив догађај, празник за људску душу и људски ум. Многи моји пријатељи и колеге са факултета су из-абрали други и другачији начин служења. Мени је, и као свеште-нику, много помогло бављење издаваштвом. Некако сам преко књига, а и у многим сусретима и односима са људима, на разним мјестима земног шара, боље разумијевао човјека, његове по-требе, патње. Сигурно је и да смо многим књигама објављеним за ових двадесет година покушали да одговоримо изазовима времена које је протекло и којег смо били свједоци. „Нове нужде рађају нове силе.“ Комунистичко насљеђе и притисак који смо имали у Црној Гори од стране државних власти за свих ових два-десет година, као и формирање псеудорелигијске секте, били су снажан подстицај и један од разлога ових и оваквих плодова

- ако смијем рећи - квалитета оствареног у оквиру Светигоре.У Црној Гори сасвим сигурно не постоји издавач који би се по броју наслова могао упоређивати са Светигором, а вјероватно ни у ширем окружењу. Колико је то издања?До сада је у Светигори објављено више од 500 наслова, у преко милион и двјеста хиљада примјерака. Најприје су то књиге бо-гословске садржине српских, руских, грчких, француских и аме-ричких богослова и философа, светоотачке поуке и духовна ис-куства светих људи, стараца, претежно Руса и Грка, затим књиге из националне прошлости и културе, сабрана дјела Светог Пе-тра Цетињског, владике Петра Другог Петровића Његоша, краља Николе, више књига о Светом Василију Острошком... Истрајно и научно утемељено смо радили на пописивању и извјештавању о страдањима српског народа на свим његовим отачаственим просторима у Крајинама, Славонији, Босни и Херцеговини и на Косову. На десетине књига смо објавили са овом тематиком, а посебно бих издвојио капитално дјело Атлас Старе Србије – ев-ропске карте Косова и Метохије др Мирчете Вемића и мр Мла-дена Стругара. У окриљу Светигоре, све вријеме од првих сли-ковница о Светом Сави и о Мајци Божијој, смо имали и књижице, пјесмарице и сликовнице намијењене најмлађим читаоцима. Посљедњих неколико година објавили смо осам илустрованих монографија у едицији Светитељи и двије, такође, илустроване књиге о грбовима и заставама у историји Црне Горе и Србије.Није довољно само одштампати књигу. Њен пут до читаоца, нарочито књиге са православним духовним садржајем на про-стору духовно опустошеном претходним друштвеним систе-мом, захтијева још много тога. Каква су Ваша искуства по том питању?Сасвим је видљиво да православно издаваштво опстаје код нас и у времену кризе. Мало људи зна да је на овим просторима највећи издавач Српска Православна Црква. Свједоци смо да го-тово свака епархија наше Цркве има свој часопис, има своје из-даваштво. Наш народ је гладан истине и жедан правде Божије, па духовне књиге прихвата као мелем на душу, као воду на осуше-ну њиву. Има човјек нешто у својој природи чиме може да пре-позна праву вриједност. У мору књига и публикација којима је данас читалац затрпан, Божија ријеч некако сама нађе своју пу-блику. Поред тога ми смо се трудили да наше књиге увијек буду јефтине, и да свуда и у дијаспори гдје живи наш народ те књиге

и сами донесемо и понудимо. То се показало као добар начин, обострано користан. У дизајну и начину публиковања књига смо се трудили да пратимо неке савремене стандарде, па је и то на неки начин побољшало продају.Последњих година најпопуларнија Светигорина издања објављена су у едицији „Светитељи“. Ради се о луксузним монографијама посвећеним великим свјетилницима Цркве... Хоће ли ускоро бити нових наслова?До сада смо објавили осам књига у тој едицији. Тренутно радимо на књизи о Светим апостолима Петру и Павлу. За Аранђеловдан ћемо припремити књигу о Светим арханђелима Михаилу и Гав-рилу, а за сљедећу годину планирамо, ако Бог да, књиге о Светом Кирилу и Методију, Светом архиђакону Стефану и Светом Стефа-ну Дечанском. Са укупно 12 издања би ту едицију заокружили.Монографије о Светитељима, које сте до сада објавили, су за наше прилике достигле невјероватне тираже. Зашто баш те књиге, у чему је тајна?Очигледно, наш народ веома поштује своје Светитеље, своје крсне славе. Чињеница да је књига о Светом Сави, до сада, штам-пана три пута у укупном тиражу од 120 000 примјерака, и за врло кратко вријеме распродата, показује колико је у народу присут-на љубав према њему. Иначе књиге о Светитељима су писане по-пуларно, са пуно детаља, слика, кратких напомена и објашњења, па омогућавају читаоцу и лакшу перцепцију. И они што не воле много да читају, преко слика могу доста да сазнају о теми која их интересује, па у некој општој брзини нашег данашњег времена, могу и да се више пута враћају књизи без обавезе да памте гдје су стали, и докле су стигли са читањем. У томе се, чини ми се, и крије тајна тако широког прихватања ових књига од стране чи-талаца.У оквиру ИИУ Светигора већ 12 година функционише и радио Све-тигора. Оснивање овог електронског медија је посебно важан

тренутак не само за развој установе него и за мисију Цркве у Црној Гори. Како данас оцјењујете мисију радија Светигоре?Чињеница да се 12 година наврашава од почетка оснивања радија је, хвала Богу, велики успјех. Програм је, како цијене наши слушаоци, квалитетан, слуша се и преко интернета, а по евиденцији улазака на интернет један смо од најслушанијих електронских медија код нас. Поред радија имамо и Светигору – прес, инфор-мативну агенцију, која се врло успјешно носи са ак-туелним проблемима и која објективно извјештава о свему ономе што је везано за дјеловање митрополита Амфилохија, и за све оно што се организује и дешава у нашој Митрополији, и у нашој помјесној Цркви, као и у хришћанском свијету уопште.Који су даљи развојни планови Светигоре? Оно што ми знамо је да се припремају Изабрана дјела Митрополи-та Амфилохија од којих је већ десет књига изашло на видјело дана. Реците нам нешто о томе и наравно о будућим плановима? Дуго година смо убјеђивали митрополита да нам да благослов да почнемо са објављивањем његових дјела. У својој монашкој смјерности и скромности врло мало је од онога што је записивао и што је бесједио и објављивао. Ми смо успијевали да, с времена на вријеме, понеку његову бесједу или текст објавимо у часопису. И послије дугогодишњег нашег тражења, а највише залагањем митрополитовог духовног сина – владике будимљанско-никшићког Јоаникија, добили смо сагласност да почнемо са припремом његових Изабраних дјела. До сада је изашло 10 књига, у два кола. Прво коло чине књиге: Историјски пресјек

тумачења Старог завјета, Нема љепше вјере од хришћанске, Увод у православну философију васпитања, Свети Сава и Светосавски завјет и У Јагњету је спас, а друго коло: Божићни загрљај Бога и човјека, Васкрс - дар живота вјечнога, У почетку бијаше Слово, Часни крст Христов и Косовски завјет и Косово је глава Лазарева. Међутим, сви ми који смо се скупи-ли око овог благословеног задатка, и послије ових објављених десет обимних књига, имамо осјећај да смо посао тек почели. Негдје смо, по нашем прорачуну, прикупили материјал за тридесет књига, и, ако Бог да, планирали смо да их до Божића 2014. све објавимо. За нас који смо поред митрополита толике године, ево ја сам четврт вијека поред њега, је велико изненађење какав и колики материјал смо про-нашли. Свима нама који радимо на његовим Изабраним дјелима, Митрополит се наново открива преко онога што је написао, изгово-рио, поручио и саопштио јавности од својих богословских дана, па све до данас. Чини ми се да ће вријеме које је пред нама бити најбољи тумач и показатељ непролазне вриједности и улоге коју ће имати ове књиге на подизању новог хришћанског покољења код нас, а што се тиче Светигоре, мислим да је штампање Из-абраних дјела Митрополита Амфилохија наш најзначајнији подухват.

разг

овор

вод

ио Р

АЈО

Вој

инов

ић

20 година издавачке дjелатностиО почецима и развоју ИУУ Светигора за овај јубиларан, 200. број часописа Светигора говори њен директор, протојереј-ставрофор Радомир Никчевић

9

јун / 2010 / s

vetigora

8

svetigora

/ 2

010

/ јун

УВОДојање „дефинишемо” као посебан начин певања у верске сврхе, а које се практикује у Цркви. Тиме се оно разликује од сваког дру-гог певања. Као установа помиње се и у Ста-

ром и у Новом Завету, али се за њега користе си-ноними: химна, похвала, величање, слављење Бога.Као појање (φαλμωδία) у данашњем смис-лу први пут се помиње крајем II и почетком III века код Јустина мученика (Посланица Зино-ну, PG 8, 444B), а термин се усталио у IV веку (Јевсевије Кесаријски, Црквена историја, PG 20, 695A). Овај израз је у почетку имао значење

„правило или поредак богослужења”, као и „литургијско сабрање” (Теодор Студит, Послани-це PG 99, 1056C). Појање није аутономно, него је у служби човековог односа са Богом. Појање је дар Божији анђелима и људима као начин заједничарења са Њим (Антиох Пандект, VII век, Беседа о појању, PG 89, 1749). Појање се у Цркви изводи искључиво гласом. Предност појања гласом уместо инструментал-ног извођења састоји се:

1) у већој могућности непосредног слављења Бога;2) у јединствености изражавања многостру-ких осећања;3) у бољој прилагодљивости, тј. може се остваривати под свим условима.

Појање је такође повезано са нашом дихотом-ном природом: „Христос је узео тело и душу јер је човек састављен из тела и душе; зато је и крштење дводелно, водом и духом; и заједница, и молитва, и појање (φαλμωδία), све је из два дела - телесно и духовно.” (Јован Дамаскин, Апо-логетска слова против клеветника икона, PG 94, 1336). Дводелну природу појања Дамаскин ве-роватно види у чињеници да је оно молитва и музика, реч и слушање, учење и педагогија.

БОГОСЛОВСКИ ЕЛЕМЕНТИ ПОЈАЊАПојање се састоји из три елемента: реч, мелодија и ритам.

РечЈедино је човека Бог обдарио речју, отуда он може произносити глас и тиме бити сличан свом Творцу. Свети Јован Златоуст каже да се наша реч рађа из наше душе као што се Логос рађа од Оца (Посланица Евтропију, PG 52, 403). Реч такође има и социјалну димензију. Она је начин комуницирања човека са другим људима. (Видети Св. Јован Златоуст, Тумачење послани-це Ефесцима, PG 62, 126). Преко речи човек ко-муницира и са Богом. Али ми не можемо увек достојно изразити Божанску тајну те отуда при-бегавамо појању (Видети Св. Јован Златоуст, Бе-седа на Вазнесење Господње PG 52, 775). Слич-но мисли и Св. Нил Синајски: „Бога треба слави-ти речима, поштовати делима и обожавати мис-лима.” (Поуке, PG 79, 1249c).

МелодијаУ православном појању реч и мелодија су нераскидиво повезани. Мелодија је допуна,

„облачење” речи. Реч изражена кроз мелодију говори много више од „голе” речи. Али мелодија није вештачка допуна него је, као и реч, произашла из људске природе, тј. она је дар.

РитамБог је стварајући свет створио и одређени ритам кретања тог света, као и ритам време-на (нпр. смена дана и ноћи, кретање планета итд.). Тако се ритам јавља као део божан-ске хармоније, одн. ритам открива присуство божанске лепоте у свету. Он има и етичку димензију: поштујући богоустановљени поредак и учествујући у њему човек се саобра-жава са божанским ритмом, тј. саображава се Богу. Ритам је, такође, нераскидив са речју и са мелодијом.

ПЕСМА И ОТКРОВЕЊЕУ Старом Завету се разликују 3 врсте поезије: песма, псалам и химна. Песма се у Ста-ром Завету први пут помиње у књизи Изласка када Мојсије пева песму захвалности Богу што их је превео преко Црвеног мора. Ова песма има истовремено и славословни и карактер захвалности. Све-ти Василије Велики назива песму „високом теологијом” (Тумачење 49. псалма, PG 29, 305C), јер се кроз њу открива Божије дело (откривање Бога према свету и човеков одго-вор на то откривање).

ПсаламТермин псалам се први пут помиње у I Књизи о царевима (16, 18). Када је Саул био опседнут Давид му је певао псалме и тако га ослободио „лукавог духа” (овде имамо терапијску димензију појања). Што се тиче садржаја псалми су врло слични песми.

ХимнаХимне су трећи саставни део појања и срећу се веома че-сто у Старом Завету. Проблем код химни је што се тешко разликују од песми и псалама па се понекад тако и називају. Химне су описног и похвалног карактера, а садржај им је, углавном, догматски. Свети Атанасије назива и псалме хим-нама. (Беседа на страдање и распеће Господње, PG 28, 193A).

ПОЈАЊЕ И ЧУДОКњига Изласка наводи да су Јевреји певали песму за-хвалности Богу после преласка Црвеног мора. Овакво изражавање осећања према Богу је догађај који често пра-ти чуда у Светом Писму. Тако нам јеванђелист Лука каже да је „небеска војска” певала приликом Рођења Христовог. Исто се каже и за пастире: „И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога” (Лк. 2, 20). Видимо овде, да је појање преко анђела (небо) и пастира (земља) ујединило небо и земљу. Ово заједничко појање такође показује да су се у Христу ујединили небо и земља. Јеванђелист Лука највише од свих повезује чуда и појање: песме захвалности су певане и при-ликом исцелења слепог (Лк. 19, 37-38).Исти јеванђелист наводи и конкретан садржај песама Богу које сматра надахнутим од Светог Духа, нпр. песма Захарије, песма Богородице приликом сусрета са Јелисаветом (Лк. 1, 40-79). Сличан догађај имамо и приликом освећења старо-заветног храма, на молитве и појање народа Бог одговара чудом Свог присуства у форми облака. (Друга књига Дневни-ка, 5-7). Код пророка Авакума Бог такође помаже Израиљу као одговор на појање народа (3. гл.). У Делима апостола (16, 25) апостол Павле и Сила у тамници певају химне Богу, по-сле чега се дешава чудо њиховог ослобођења. Свети Јован Златоусти сматра да су молитве биле те које су „покренуле” Бога да учини чудо. (Тумачење посланице Ефесцима, PG 62,

66). И код пророка Данила појање Богу има за после-дицу чудо спасавања из пећи (3, 23). И Откровење Јованово наводи мноштво ангелских певања прили-ком свршетка овог света. Из ових примера у Светом Писму видимо да су појање и чудо тесно повезани и да се међусобно допуњују. Чудо је одговор Бога на наше молитве (појање). Оно што још треба рећи јесте да реч и језик нису довољно способни да изразе не само Бога, него ни Његово деловање у свету, тј. чуда. Зато Свети Јован Златоуст каже да „оно што говоримо о Богу, говоримо певајући” (Беседа на Вазнесење ЕПЕ

Владика ЈОВАН диоклијски

besjeda

ТЕОЛОГИЈАПОЈАЊАлина у своје вријеме прва употребила те ријечи и као што је римскоме цару даро-вала црвено јаје и по-здравила га тим по-здравом, да се и ми њиме поздрављамо, да се радујемо, да се миримо у Господу, да се радујемо Христо-вом васкрсењу и на-шем васкрсењу и на-шем вјечном животу.“У току Литургије вла-дика је у презвитер-ски чин рукополо-жио ђакона Бранка Вујачића.

„Он се за ово припре-мио својим живо-том, својом службом Цркви Божјој, сврше-ним економским фа-култетом и апсол-вент је Богословског факултета у Фочи. Нека му Бог да снаге

да буде истински слуга Бога вишњега и Цркве Божије“, рекао је владика Амфилохије.Светој Служби Божијој присуствовала је и амбасадорка Украјине у Подгорици Оксана Сљусаренко.Митрополит Амфилохије је затим у Вирпазару служио моле-бан који су оганизовали Црквена општина црмничка и Одбор за обнову храма Свете Госпође. Након молебана освештана су и народу подијељена васкршња јаја, уз пригодан програм бар-ског КУД-а „Свети Јован Владимир“ и етно-групе „Дарови Светог Јована Владимира“.

„Ми вјерујемо у живот вјечни“, рекао је сабраном народу вла-дика Амфилохије, „И ми смо поклоници вјечнога Бога, вјечнога живота, вјечне људске душе, васкрсења мртвих… Поклони-ци смо, дакле, вјечног људског достојанства. То је оно што испуњава наша срца и срца свих хришћана кроз вјекове, у свим земаљским народима, у свим земаљским покољењима. Зато су хришћани најрадоснији људи на земљи.“ 17

јун / 2010 / s

vetigora

16

svetigora

/ 2

010

/ јун

сторија нашег народа и наше Цркве препуна је личностима и прегаоци-ма који су својим животом, дјелом и личношћу остављали дубоког трага

на вријеме у којем су живјели. Један од таквих који су оставили неизбрисив пе-чат на своје доба јесте и Гаврило Дожић, епископ рашко-призренски, митропо-лит пећки, митрополит црногорско-приморски, и патријарх српски. Родио се и живио у времену које су одликовала велика превирања, ра-

тови, револуције, у времену великих и судбоносних догађаја и промјена за наш

српски народ, у времену које је захтијевало мудре, храбре, од-лучне и несаломљиве људе. Све те особине красиле су овог ве-ликог јерарха, који ће у том бурном времену водити неколике епископије и најзад кормило Српске Православне Цркве. Под његовим благословом Црква ће имати великог удјела у доношењу судбоносних одлука. У најтежим моментима и пред великим искушењима и дилемама, које су се надносиле над нашим наро-дом, он ће увијек прво својим примјером показати пут којим треба ићи. А увијек је указивао повјереној му пастви да иде путем и да се држи завјета и опредељења својих свијетлих и великих предака.Патријарх српски др Гаврило Дожић рођен је 17. маја 1881. годи-не у Врујцима у Доњој Морачи код велике немањићке светиње - манастира Мораче. Када су га крстили, родитељи му дадоше име Ђорђе. Своје основно школовање је завршио у манастиру Морачи код свога стрица, чувеног архимандрита морачког, Михаила Ме-денице. Након завршене основне школе школовање наставља у Београду, затим у Нишу код тадашњег епископа нишког Никанора Ружичића. Тада га епископ Никанор шаље да прође искушенич-ки стаж у манастиру Липовац код Алексинца, да би после овог от-ишао у манастир Сићево у Сићевачкој клисури, гдје је замонашен 26. фебруара, а у чин јерођакона бива рукоположен 27. фебруа-ра 1900. год. Недјељу дана касније рукоположен је за јеромонаха. Неко је вријеме вршио парохијску службу у том крају – доцније ће се увијек радо сјећати сусрета са тим побожним народом. По-сле овога бива премјештен за сабрата манастира Високи Деча-ни, и бива примљен за ученика Богословско-учитељске школе у Призрену. Жељан да настави даље школовање млади јеромонах Гаврило одлази у Цариград, гдје учи грчки језик, и уписује се на Атински универзитет, на којем је 1909. године дипломирао, а касније и докторирао. У међувремену је боравио у Швајцарској и Француској, након чега бива постављен за секретара манасти-ра Хиландара. После овог послушања, сада већ као архимандрит, одлази на послушање у Цариград, као српски архимандрит при Васељенској Патријаршији. У тридесетој години, 1. децембра 1911. године, изабран је за ми-трополита рашко-призренског. Новоизабрани рашко-призренски митрополит вршиће значајну мисију у епархији и објавити и не-колико научних дјела. Неће се дуго задржати на столици рашко-призренских митрополита, и већ 24. новембра 1913. године бива изабран за митрополита пећког. Ваља се подсјетити да тада Пећ припада Краљевини Црној Гори. На устоличењу за митрополи-та пећког, краљ Никола му се обратио чувеним ријечима: „Висо-копреосвештени! Кључеве од древних светих и дивнијех хра-мова српских, које сам примио по милости Божијој из руку моје побједоносне војске, предајем Вама да у њима новом

великољепном свјетлошћу скоро догорели жижак кандила у првобитну свјетлост и сна-гу поджежете, да врата мојих храмова у Пећкој епархији српском свијету широм отварате, да се пред дверима истијех Богу за српску сло-гу молите и да душе погинулих за њихово ослобођење са побожношћу помињете...“ (Све-тигора, Цетиње бр. 84/1999. г.)Митрополит је је у овој епархији почео са обнављањем свештеничког кадра и подмлат-ка, али га је у томе омео Први светски рат, то-ком којег је, по примјеру славних митрополи-та црногорских, добровољно ступио у редове војске, гдје поред организовања Црвеног Крста, показује и храброст, те његова прса красе вели-ка и ријетка ратна одличја. После смрти митрополита Митрофана Бана, изабран је за његовог наследника. На трону цетињских митрополита остаће пуних 18 годи-на, од 1920. до 1938. године. За вријеме његовог митрополитског рада ваља истаћи велики труд и прегалаштво на обнављању свештеничког ка-дра, обнови рада Цетињске богословије, као и на обнови и васпостављању Српске Православ-не Цркве. Такође је покренуо обнову завјетне црквице Светог Петра на Ловћену. Активно је помагао културни рад у периду између два рата и узимао је учешћа у бројним црквено-народним дешавањима, како наше Цркве, тако и на свеправославном пољу. Био је и делегат на

Свеправославном конгресу у Цариграду по питању календа-ра. Активно је учестовао у доношењу разних закона и правила наше помјесне Српске Цркве. За патријарха српског је изабран после смрти патријарха Вар-наве 1938. године, непосредно пред велике историјске догађаје, током којих је Српска Црква доживјела највећу Голготу, и током којих се он показао као истински пастир - спреман да положи свој живот за своје стадо. Биће заиста смирен пред Богом, а усправан пред људима у тим тешким тренуцима, када је наша помјесна Црква остала без неколико епископа, и неколико сто-тина свештеника, који су били убијени и убијелили мученич-ки вијенац Цркве Христове. Патријарх Гаврило ће бити једини патријарх који је у оба рата био у логорима, заједно са својим народом подносећи крст страдања, али увијек вјерујући у силу васкрслога Христа Коме је током цијелог свог живота вјерно и исповједнички служио. Скрхан болом због страдања које је наша Црква претрпела то-ком Другог свјетског рата, и сусревши се са бројним проблеми-ма које су проузроковали комунисти, са десеткованим свеш-тенством, са систематским прогоном вјере и вјерујућег на-рода, борио се неколике године после рата. У домену својих могућности чинио је што је могао да ублажи тежак положај Светосавске Цркве. Упокојио се као исповједник Цркве у ноћи између 6/7 маја 1950. године у шездесет и деветој години жи-вота. Сахрањен је у Саборној цркви у Београду. Иако је на тро-ну српских патријараха био врло кратко, и можда у најтежим историјским дешавањима у 20-ом вијеку, његов примјер вјере и исповједништва остао је неизбрисив из памћења Цркве Све-тосавске. Овај велики и нови Исповједник Православља, који је зрачио и сведочио својим животом и прегалаштвом, био је примјер многим свештеницима и повјереном му народу да своје животе положе за име Христово. Несумњиво је да је упра-во он многе које је рукоположио и припремио за свештенички позив и у Црној Гори, а и као патријарх, научио да буду вјерни Истини која је вјечна и непоколебљива и непобједива. Са тим и таквим васпитањем они су могли посвједочити касније својим мученичким животом вјерност Истини и Правди Божијој. На так-во свједочење и исповједништво смо призвани и ми, имајући за примјер дивне свједоке, међу којима је и нови исповједник Гаврило Дожић свесрпски.

jubilej

АЛЕКСАНДАРВујовић

ПАТРИJАРХ ГАВРИЛО ДОЖИЋСВJЕДОК БОЖИJИ И ИСПОВJЕДНИК СВОГ ВРЕМЕНА

О 60-годишњици упокојења

ало је позната чињеница да је II светски рат фактички завршен победом руског оружја у Берлину, 6. маја (у поноћ 7. на 8. маја је само формално био објављен крај

рата), дакле, на православни Ђурђевдан, који је те, 1945. године - зар случајно? - пао на Васкрс! Тај дан је био и имендан - зар случајно? - руског генерала Геор гија Константиновича Жукова (1896-1974), који лично командовао операцијом заузимања Бер лина и убијања аждаје нацизма у њеном леглу. То је онај исти Георгије К. Жуков кога је, по сведочењу његове кћери Марије Г. Жукове, у де тињству својом руком благословио Преп. старац Нектарије Оптински, прорекавши му да ће једно га дана „постати велики руски војсковођа, кога ће пратити победе“. То је онај исти Георгије К. Жуков који је 1925. године, као командант коњичког пука Црвене армије, тајно дошао у посету прогнаноме Преп. Нектарију Оптинском, у селу Холмишчи код Козељска. То је онај исти Георгије К. Жуков који је своју петогодишњу кћер Марију водио у Свето-Сергијевску Лавру и тамо јој причао о великој победи коју је руски кнез Димитрије Донски, са благословом Св. Сергија Радоњешког, 1380. године извојевао над Монголима у славној Куликовској бици. То је онај исти Георгије К. Жу-ков који, уз благодатну помоћ свог небеског За-штитника, у најкритичнијим тренуцима битке за Москву, у касну јесен 1941. године, није спавао ни једне једине секунде током пуних дванест дана и дванаест ноћи. Тог Жукова је много-страдални руски на род, због његових заслуга за одбрану Русије у Великом отачаственом рату 1941-1945, још током рата прозвао „спа сиоцем Русије“. Како сведочи архимандрит Јован Крестјанкин, управо је по Жуковљевом личном наређењу, дуж прве линије фронта, у одсудним тренуцима борбе, била ношена Казанска икона Мајке Божије. Жуковљевом заслугом је у борби од на циста била ослобођена и чудотворна Гер-бовецка икона Мајке Божије (која се данас чува у Кијеву). Од тог Жукова се, у име Русије, 1974. године опростио руски песник и нобеловац Јосиф Бродски песмом „Жукову у спомен“: „Хита ка смрти Жуков пламени, / Ратник пред којим многа је утврда пала...“ Није, зато, нимало случајно што се велики руски вајар Вјачеслав Михаилович Кликов (1939-2006)

jubilej

МАТЕЈ А

рсенијевић

ПравославниЂурђевдан1945. године - краj yy светског рата

Поводом 65-годишњице побједе над фашизмом

митрополит Гаврило као вођа делегацијеприликом уједињења Црне Горе и Србије 1918.

35

јун / 2010 / s

vetigora

34

svetigora

/ 2

010

/ јун

jubilej

ласило Митрополије црногорско-приморске СВЕ-ТИГОРА, образник за вјеру културу и васпитање, сти-же ево и до двјестотога броја. На том путу кроз про-стор и вријеме Светигора се мијењала, дорађивала,

богатила у свом језичком и сликовном изразу, трудећи се да испрати сва збивања од духовног, просвјетног и култур-ног значаја у Црној Гори и у српском народу уопште, као и шире - диљем православне васељене.

ПОЧЕЦИПочеци овог часописа везани су за деведесете године про-шлог вијека, тј. за долазак владике Амфилохија на трон цетињских митрополита. У то вријеме комунистички си-стем потпуно пољуљан, почиње да попушта, његови иде-олошки окови слабе, а вријеме које долази карактерише снажан духовни препород, подизање цркава и манастира, обнова свештенства и монаштва. Најприје се то буђење осјећало код појединаца, и мањих група људи који су се почели трзати и будити из духовне учмалости и обамрлости, схватајући да амбијент у коме живе, јавно мњење и званични друштвени и државни став и организација друштва не могу да их задовоље и да им дају одговоре на егзистенцијална питања, па су се тако, осјећајући све више и дубље духовну глад и жеђ, најчешће окретали Цркви, видећи у њој нешто ново, свјеже и друкчије од онога на шта су били навикнути у отужној стварности.Иначе, то је било вријеме када у Црној Гори духовне лите-ратуре готово није ни било. Свештенство Црногорско-при-морске митрополије је махом побијено у Другом свјетском рату, од стране комуниста који су се немилосрдно одно-сили и према црквеној књизи, уништавајући и палећи ма-настирске библиотеке. Данас, када са довољне временске удаљености посматрамо и анализирамо то вријеме види-мо, поготово, из дјела преподобног о. Луке Вукмановића, које је неким чудом у породици сачувано, а штампано у издању Светигоре прије десетак година, да су се у Црној Гори, пред Други свјетски рат и те како учени и духовни људи бавили теолошким темама. Нажалост, рат и нова социјалистичко- комунистичка идеологија, ширећи терор и страх, наметнули су своја правила, тако да је црквена ријеч потпуно утихнула. Када је митрополит Амфилохије дошао у Црну Гору једина новошампана црквена књига код нас била је Споменица Светом Василију Острошком, дјело дивног свештеника, проте Васе Ивошевића, који је, поред тога, сабрао и први објавио мудре списе и изреке Светог Симеона Дајбабског. Просвjета и школски програми, скројени да униформишу и обогаље човјека показали су се у свој својој немоћи пред вапајем опустошене људске душе. Из те потребе да се об-нови људска душа, да се духовна пустиња засије сјеменом које ће плода донијети и нахранити, родио се и часопис

Светигора. Тада је у Црној Гори било тек неколико људи са тео-лошким образовањем, тако да је уз низак ниво народне цркве-ности и уз недостатак истинске народне хришћанске културе, скоро и без пребијене паре кренула Светигорина мисија, од почетка - од нуле. У тим својим почецима њен задатак је био да пипреми благу храну, да пробуди, исцијели и само отвори нека питања. И хвала Богу, Који прегаоцу даје махове, Који је прихва-тио и препознао велику љубав и труд оних који су је стварали и оних који су стали иза Светигоре, данас имамо њене богате плодове који се могу разумјети и као присуство велике мило-сти Божије. Светигора је, одмах по оснивању, колико то један часопис може због ограничености простора, свој изразито светосавски дух потхрањивала и пројављивала навођењем изабраних мјеста, мисли и тумачења богословског опита из дјела најприје Свето-га Саве, а онда и владике Николаја и аве Јустина који су дотада, поготово у Црној Гори, били готово потпуно непознати. Уз то у сваком броју су били присутни и наши савремени оци и ду-ховници: патријарх Павле, владика Данило (Крстић), митропо-лит Амфилохије, владика Атанасије (Јевтић), (тадашњи) ректор Цетињске богословије (садашњи) владика Јоаникије, цетињски игуман о. Лука и други, из чијег се пастирског труда помаљало Светигорино слово које је свједочећи човјекову боголику суштину, постајало све више камен темељац на коме су млади хришћани почињали своја духовна здања. Први број Светигоре појавио се за Божић 1992. године. Уводник за овај први број, који је и Светигорин програм или манифест, и кога се и до овог двјестототог броја придржавају сви њени уредници написао је митрополит Амфилохије. У том уводнику, између осталог, он каже: „Сам назив мјесечника нас везује за тло на коме живимо. То је име водопада који као да извире из темеља морачке лавре Немањића, у чему има не мале симболи-ке. Као што водопад Светигора јавља собом понорницу из које настаје, тако се и људски живот и људско стваралаштво темеље на вјери, као понорници свих понорница у нама. Управо тој вјери правој „кукавној сироти“, вјери наших отаца и праотаца, вјери православној, крајеугаоном камену нашег постојања и постојаности, биће посвећено највише страница овога листа Цетињске митрополије. Светигора ставља себи нимало лак за-датак да буде сапутник трагатељима вјере и душе, искатељима свога исконског коријења... Његовање културе која настаје из препорађања ума и срца вјечним вриједностима; подстицање васпитања схваћеног као „питања“ – храњења човјека и његове заједнице Христом Богом и Његовом вјечном свјетлошћу, као Хљебом живота – то је оно чему би хтјели допринијети покре-тачи овога гласила, према својим моћима.“

СВЕТИГОРИНИ ТРУДБЕНИЦИПрви уредник образника Светигора био је протојереј Радо-мир Никчевић, који је на том послу био до њеног 120. броја. У вријеме док је он био уредник Светигора се потпуно облико-вала, штампана у високим тиражима стигла је до свих контине-

ната и земаља гдје живи српски народ. Тада је доживјела и издања на руском језику, а у вријеме Божићног поста уочи 2001. године, када је отац Радомир својим живо-том бранио и одбранио Влашку цркву на Цетињу од присталица распопа Мираша Дедеића, Светигора је ванредно излазила као дволист или тролист, свакодне-во пратећи збивања око Влашке цркве као и протесте у Подгорици које су организовала православна брат-ства у знак подршке Светигорином уреднику, и упућене против тадашње црногорске власти, која је у својим испољавањима изједначила праву Цркву са невладином организацијом или боље речено сектом, састављеном од рашчињених и анатеми предатих попова.Готово сви чланови редакције из времена Светигори-них почетака и дан-данас су везани за Светигору, било као активни сарадници, било да је њихова улога савјетодавна. У тим првим бројевима највидније мјесто за-узима рад Весне Никчевић, која је с великом пажњом и зналачки преводила текстове Светих Отаца, оне из историје Цркве, литургичке тексто-ве, црквену поезију, приређивала и писала текстове са темама из националне историје и културе. Како је вријеме пролазило многи млади

200.uz broj ^asopisa svetigoraСветигора - сапутник трагатељима вјере и душе

Редакција часописа се захваљује свима који су на било који начин помогли да наш и ваш часопис буде што бољи. За све оне који су нам послали текст, писмо, савјет, сугестију или критику; за све оне који су нас молитвено или материјално помогли; за све наше драге читаоце, рецимо сви усрдно

- Многаја љета!

49

јун / 2010 / s

vetigora

48

svetigora

/ 2

010

/ јун

У диптихе Светих Православне Цркве унета имена оца Јустина Поповића (1894-1979) и оца Симеона Поповића (1840-1941).

Патријаршијском двору у Београду, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, одржано је, од 26. априла до 5. маја, редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Право-

славне Цркве. У раду Сабора учествовали су сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве. Свети Архијерејски Сабор је свој рад започео са-борним служењем свете архијерејске Литургије у Саборном храму Светог Архангела Михаила у Бе-ограду, на којој је началствовао Патријарх српски г. Иринеј и извршен призив Светога Духа за благо-словен и благопоучан рад Сабора. Затим је Његова Светост Патријарх, као Председник Сабора, у свом уводном обраћању Сабору обновио молитвено сећање наше Цркве на личност и духовне заслуге свога блаженопочившега претходника, патријарха Павла, и указао на важност одговорног решавања постојећих питања у духу светих канона и вековне црквене праксе. Најважније и најблагодатније дело Сабора на овогодишњем заседању била је канонизација двојице архимандрита, оца Јустина Поповића (1894-1979) из манастира Ћелије код Ваљева и оца Симеона Поповића (1840-1941) из манасти-ра Дајбабе код Подгорице, односно уношење њихових имена у диптихе светих Православ-не Цркве и њихово прослављење (свечано проглашење за угоднике Божје) на саборној светој архијерејској Литургији у Храму Свето-га Саве на Врачару у недељу 2. маја, чиме је потврђено њихово већ одавно постојеће молит-вено поштовање у верном народу Божјем не само у оквирима Српске Православне Цркве него и у оквирима васељенскога Православља. По одлуци Сабора, литургијски спомен преподобног Јустина Ћелијскога славиће се 1/14. јуна, а спомен пре-подобног Симеона Дајбабског 19. марта/1. апри-ла сваке године. Одлучено је, такође, да се спо-мен светих новомученика јасеновачких убудуће празнује 31. августа/13. септембра. Потврђена је саборска одлука са прошлогодишњег редовног заседања да се приступи изградњи храма и меморијалног центра посвећеног литургијском и историјском сећању на све српске жртве ратова вођених у 20. веку, као и жртава НАТО - агресије на Србију и Црну Гору 1999. и жртава мартовског погрома над Србима на Косову и Метохији 2004. године. У току Сабора, 1. маја, одржана је и седница Цен-тралног тела за довршење Спомен-храма Светог Саве на Врачару, на којој су, између осталог, саслу-шани и усвојени извештаји о изведеним и планира-ним радовима и о финансијском аспекту изградње овог заветног светилишта читавог српског народа.

После седнице служен је, у самом Храму, парастос његовим ктиторима, задужбинарима, добротворима и приложни-цима, а уједно и блажене успомене патријарху српском Гаврилу (Дожићу), поводом навршених шездесет година од његовог упокојења у Господу. Сутрадан, 2. маја, одржана је у великом амфитеатру Православног богословског факултета, у присуству Његове Светости Патријарха, чланова Сабора, декана, наставникâ и студената Факултета, као и заинтере-соване публике, свечана академија поводом 90-годишњице

васпостављања Пећке Патријаршије, односно уједињења покрајинских Цркава у једниствену Српску Патријаршију, и поводом 60-годишњице упокојења патријарха Гаврила. Том приликом је о снажној личности, мукотрпном животу и ду-ховним заслугама патријарха Гаврила беседио митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Сабор је саслушао и са одобрењем примио на знање следеће извештаје о животу Цркве у периоду од прошлогодишњег до овог редовног заседања: о упокојењу и испраћају бла-женопочившег патријарха Павла; о избору и устоличењу садашњег Патријарха; о раду Светог Синода, Патријаршијског управног одбора, Великог црквеног суда, фондова Српске Православне Цркве, Информативно-издавачке установе, добротворне установе Човекољубље, поклоничке агенције Доброчинство и других централних црквених тела и уста-нова; о одлукама Четврте свеправославне предсаборске конференције у Шамбезију крај Женеве из јуна 2009. на тему што делотворнијег организовања мисије, сведочења и сарадње помесних Православних Цркава у расејању и о ставовима Свеправославне припремне комисије за Свети и Велики Сабор Православне Цркве, из децембра прошле године, такође у Шамбезију, на тему начина проглашавања црквене аутокефалије и аутономије. У овом контексту, посеб-но су анализирани стање и проблеми у животу саме Српске Православне Цркве у дијаспори и донете одговарајуће од-луке. Притом је потврђена прошлогодишња саборска одлу-ка о арондацији епархијâ у САД. Разматрани су, у истом оквиру, односи Српске Православ-не Цркве са сестринским Православним Црквама и са ино-славним хришћанским Црквама и заједницама, као и са међуцрквеним и екуменским организацијама и другим религијама. Са жаљењем је константовано да Румунска Православна Црква и даље на неканонски начин нарушава канонски простор Српске Православне Цркве и одлучено да се, путем обновљеног братског дијалога, проблем превазиђе у духу љубави и поштовања устројства Православне Цркве. Као и сваке године, Сабор је дужну пажњу посветио стању у црквеној просвети и могућностима да се она што боље

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕСА РЕДОВНОГ ЗАСИЈЕДАЊА ОДРЖАНОГ У БЕОГРАДУОД 26. АПРИЛА ДО 5. МАЈА 2010. ГОДИНЕ

sao

p[t

ewe

6

svetigora

/ 2

010

/ јун

развија. Одлучено је да Богословски факултет Свети Василије Острошки до даљњег остане у граду Фочи, а да се поново интервенише како би сарајевска влада најзад врати-ла зграду сарајевске Богословије у центру Сарајева, као што је Исламској заједници и Римокатоличкој Цркви вратила све њихове зграде. Такође је потврђена претходна начелна саборска одлука да Свети Синод, у сарадњи са Богословским факултетом у Београду, припреми услове за отварање Богословског факултета у Нишу. Препоручена је што квалитетнија на-ставна и педагошка делатност у Богословијама Српске Православне Цркве, у циљу достизања највиших стандар-да средњошколског образовања интелектуалног црквеног подмлатка. Сабор је одобрио Правила Фонда патријарха Павла, Статут Архива Српске Православне Цркве, Правила Добротвор-ног фонда Светиња живота и Уредбу о орденима Српске Православне Цркве. Донета је одлука да се, на прикладној локацији, приступи изградњи зграде Српске Патријаршије, будући да садашња зграда, иначе изграђена само у служ-би потреба Архиепископије београдско-карловачке, не задовољава ни минимум данашњих потреба. Сабор је са дужном пажњом саслушао извештаје својих чланова о њиховом архипастирском раду, као и о стању и тешкоћама у подручним им епархијама, нарочито у не-кима од њих. Са великим жаљењем је констатовано да у епархијама у Хрватској и Босни и Херцеговини и даље постоје провокације, понекад и грубо угрожавање интегри-тета свештених и монашких лица Српске Православне Цркве, њених храмова, манастира и имовине. Сабор стога очекује и захтева да тамошњи државни органи обезбеде пуну слободу и безбедност Српској Православној Цркви, а од власти су-седне Републике Мађарске да онемогући све чешће крађе по црквама Епархије будимске. Сабор је посебним апелом реаговао поводом недавних недопустивих поступака само-проглашених албанских власти на Косову и Метохији као што је укидање телефонских веза српским насељима. Највећу пажњу и бригу саборски Оци су посветили Епархији

рашко-призренској, саслушавши, после извештајâ епископа Артемија и епископа-администратора Атанасија, опширни и документовани извештај Све-тог Синода о тешком стању и великим аномалијама у животу те Епархије, вековима прве по страдању и мучеништву у историји Цркве и народа. Размотрив-ши укупно стање и немиле појаве, као и канонску одговорност епископа Артемија за њих, а посебно за крајње деструктивно, канонски и морално неприхва-тиво деловање једног броја његових блиских сарад-ника, Сабор је њега, већином гласова, трајно разре-шио дужности епархијског архијереја и ставио га на располагање Цркви у статусу умировљеног еписко-па, а за администратора упражњене Епархије рашко-призренске, до избора новог дијецезана, поставио

- практично оставио - досадашњег администратора, умировљеног Епископа захумско-херцеговачког Атанасија. Епископ Артемије је прихватио одлуку Сабора. То, међутим, не утиче на његове самозване ,,бранитеље“ да је и они прихвате. С тим у вези, а нарочито поводом небивале клевет-ничке хајке против Његове Светости Патријарха, Светог Синода и Сабора и подбуњивања неупућених верника против сопствене Цркве и њених канонских епископа, као и покушаја обликовања секташког и парасинагогалног, Православљу потпуно страног, менталитета, чије су коловође заблудели и неодго-ворни појединци који делују преко антицрквених, расколнички усмерених сајтова, Свети Архијерејски Сабор позива верни светосавски народ да им не верује и да се клони њихових подмуклих подметања, а истовремено, верујући у преображајну свемоћ љубави Христове, очекује покајање бар неких међу њима. Сабор је, најзад, одлучио да свечано устоличење Патријарха српског у Пећкој Патријаршији буде из-вршено 3. октобра текуће године. Састав Светог Синода остаје исти.

сним

ио: Х

аџи

МА

РКО

Вуј

ичић

7

јун / 2010 / s

vetigora

razg

ovo

rра

згов

ор в

одио

РА

ЈО В

ојин

овић

Оче Радомире, од првог до 200-тог броја Светиго-ре протекле су скоро двије деценије. Кажите не-

што о почецима те приче – како је рођена идеја да се оснује овај православни часопис, и у каквим окол-ностима се то десило?Митрополија црногорско-приморска је од свог оснивања била стожер писмености и духовности широм Српства, а поготово у Црној Гори у којој вјековима изван онога што су писали и говорили цетињски митрополити, њихови сарадници и људи који су били уско везани за Цркву готово ништа није писано. Међутим, то што су нам цетињски митро-полити и наши преци оставили одисало је високом културом и етиком, јаким родољубљем и стаменом вјером, па је било и разумљиво да се наслонимо на то насљеђе као коријен, а онда у складу са својим могућностима покушамо да дамо одговоре на из-азове које нам је донијело ново посткомунистичко вријеме. Убрзо по доласку у Црну Гору митрополит Амфилохије је на Цетињу основао Издавачко-ин-формативну установу Светигора, са првом библи-отеком црквене књиге, под називом Свети Петар Цетињски. У међувремену је настало још неколико књига, док митрополит није, 1991. године, благо-словио да кренемо са часописом, и негдје је уочи Божића 1992. год. изашао и први број, у коме је он објаснио циљеве, задатке и разлоге покретања овог гласила. Тада ми је саопштио и своју одлуку о томе да будем уредник, и часопису је дао име. Да ли је по Вашем мишљењу часопис Светигора био на потребној висини у претходних 199 бројева, тј. да ли је успјешно одговорио мисији која му је намијењена приликом оснивања?Мислим да је часопис, као у осталом и цијела наша Издавачко-информативна установа, растао, богатио се, мијењао. Почеци су били доста скромни, тек смо се учили томе послу, а сада је сваки број, и у изразу и у дизајну, техничком уређењу, избору текстова квалитетнији од предходног. Тај часопис је био и ма-тица из које је настала богата издавачка дјелатност, и из које су се родила још три нова часописа за млађе читаоце: Орлић, Ћирилко и Коло - чији први број управо излази сада пред Духове.Светигора је у међувремену постала установа са богатом издавачком продукцијом и неспорним ау-торитетом у православном свијету. С обзиром на тежину тога посла и с обзиром на укупне друштве-не околности у којима се развијала ИИУ Светигора, претпостављамо да није било баш једноставно све те године „мирити“ обавезе свештеника и из-давача у једној истој личности. Ви сте, међутим, показали да то није немогућа мисија. Да ли је теже проповиједати испред царских двери, или на овакав начин?Служба је једна. Очигледно да је мене запао и један дио Мартиног служења из јеванђељске приче о Марти и Марији. Међутим, нијесам се жалио већ

сам радио, како би рекао Свети Петар Цетињски „колико сам мо-гао и јакосан био“ и „у времену од свашта тијесном и оскудном“. Иако је било и тешких дана, чинило ми се, а и данас ми се чини тако, да је свака нова књига којом се слави наш Господ и којом се свједочи истина непоновљив догађај, празник за људску душу и људски ум. Многи моји пријатељи и колеге са факултета су из-абрали други и другачији начин служења. Мени је, и као свеште-нику, много помогло бављење издаваштвом. Некако сам преко књига, а и у многим сусретима и односима са људима, на разним мјестима земног шара, боље разумијевао човјека, његове по-требе, патње. Сигурно је и да смо многим књигама објављеним за ових двадесет година покушали да одговоримо изазовима времена које је протекло и којег смо били свједоци. „Нове нужде рађају нове силе.“ Комунистичко насљеђе и притисак који смо имали у Црној Гори од стране државних власти за свих ових два-десет година, као и формирање псеудорелигијске секте, били су снажан подстицај и један од разлога ових и оваквих плодова

- ако смијем рећи - квалитета оствареног у оквиру Светигоре.У Црној Гори сасвим сигурно не постоји издавач који би се по броју наслова могао упоређивати са Светигором, а вјероватно ни у ширем окружењу. Колико је то издања?До сада је у Светигори објављено више од 500 наслова, у преко милион и двјеста хиљада примјерака. Најприје су то књиге бо-гословске садржине српских, руских, грчких, француских и аме-ричких богослова и философа, светоотачке поуке и духовна ис-куства светих људи, стараца, претежно Руса и Грка, затим књиге из националне прошлости и културе, сабрана дјела Светог Пе-тра Цетињског, владике Петра Другог Петровића Његоша, краља Николе, више књига о Светом Василију Острошком... Истрајно и научно утемељено смо радили на пописивању и извјештавању о страдањима српског народа на свим његовим отачаственим просторима у Крајинама, Славонији, Босни и Херцеговини и на Косову. На десетине књига смо објавили са овом тематиком, а посебно бих издвојио капитално дјело Атлас Старе Србије – ев-ропске карте Косова и Метохије др Мирчете Вемића и мр Мла-дена Стругара. У окриљу Светигоре, све вријеме од првих сли-ковница о Светом Сави и о Мајци Божијој, смо имали и књижице, пјесмарице и сликовнице намијењене најмлађим читаоцима. Посљедњих неколико година објавили смо осам илустрованих монографија у едицији Светитељи и двије, такође, илустроване књиге о грбовима и заставама у историји Црне Горе и Србије.Није довољно само одштампати књигу. Њен пут до читаоца, нарочито књиге са православним духовним садржајем на про-стору духовно опустошеном претходним друштвеним систе-мом, захтијева још много тога. Каква су Ваша искуства по том питању?Сасвим је видљиво да православно издаваштво опстаје код нас и у времену кризе. Мало људи зна да је на овим просторима највећи издавач Српска Православна Црква. Свједоци смо да го-тово свака епархија наше Цркве има свој часопис, има своје из-даваштво. Наш народ је гладан истине и жедан правде Божије, па духовне књиге прихвата као мелем на душу, као воду на осуше-ну њиву. Има човјек нешто у својој природи чиме може да пре-позна праву вриједност. У мору књига и публикација којима је данас читалац затрпан, Божија ријеч некако сама нађе своју пу-блику. Поред тога ми смо се трудили да наше књиге увијек буду јефтине, и да свуда и у дијаспори гдје живи наш народ те књиге

20 година издавачке дjелатностиО почецима и развоју ИУУ Светигора за овај јубиларан, 200. број часописа Светигора говори њен директор, протојереј-ставрофор Радомир Никчевић

8

svetigora

/ 2

010

/ јун

и сами донесемо и понудимо. То се показало као добар начин, обострано користан. У дизајну и начину публиковања књига смо се трудили да пратимо неке савремене стандарде, па је и то на неки начин побољшало продају.Последњих година најпопуларнија Светигорина издања објављена су у едицији „Светитељи“. Ради се о луксузним монографијама посвећеним великим свјетилницима Цркве... Хоће ли ускоро бити нових наслова?До сада смо објавили осам књига у тој едицији. Тренутно радимо на књизи о Светим апостолима Петру и Павлу. За Аранђеловдан ћемо припремити књигу о Светим арханђелима Михаилу и Гав-рилу, а за сљедећу годину планирамо, ако Бог да, књиге о Светом Кирилу и Методију, Светом архиђакону Стефану и Светом Стефа-ну Дечанском. Са укупно 12 издања би ту едицију заокружили.Монографије о Светитељима, које сте до сада објавили, су за наше прилике достигле невјероватне тираже. Зашто баш те књиге, у чему је тајна?Очигледно, наш народ веома поштује своје Светитеље, своје крсне славе. Чињеница да је књига о Светом Сави, до сада, штам-пана три пута у укупном тиражу од 120 000 примјерака, и за врло кратко вријеме распродата, показује колико је у народу присут-на љубав према њему. Иначе књиге о Светитељима су писане по-пуларно, са пуно детаља, слика, кратких напомена и објашњења, па омогућавају читаоцу и лакшу перцепцију. И они што не воле много да читају, преко слика могу доста да сазнају о теми која их интересује, па у некој општој брзини нашег данашњег времена, могу и да се више пута враћају књизи без обавезе да памте гдје су стали, и докле су стигли са читањем. У томе се, чини ми се, и крије тајна тако широког прихватања ових књига од стране чи-талаца.У оквиру ИИУ Светигора већ 12 година функционише и радио Све-тигора. Оснивање овог електронског медија је посебно важан

тренутак не само за развој установе него и за мисију Цркве у Црној Гори. Како данас оцјењујете мисију радија Светигоре?Чињеница да се 12 година наврашава од почетка оснивања радија је, хвала Богу, велики успјех. Програм је, како цијене наши слушаоци, квалитетан, слуша се и преко интернета, а по евиденцији улазака на интернет један смо од најслушанијих електронских медија код нас. Поред радија имамо и Светигору – прес, инфор-мативну агенцију, која се врло успјешно носи са ак-туелним проблемима и која објективно извјештава о свему ономе што је везано за дјеловање митрополита Амфилохија, и за све оно што се организује и дешава у нашој Митрополији, и у нашој помјесној Цркви, као и у хришћанском свијету уопште.Који су даљи развојни планови Светигоре? Оно што ми знамо је да се припремају Изабрана дјела Митрополи-та Амфилохија од којих је већ десет књига изашло на видјело дана. Реците нам нешто о томе и наравно о будућим плановима? Дуго година смо убјеђивали митрополита да нам да благослов да почнемо са објављивањем његових дјела. У својој монашкој смјерности и скромности врло мало је од онога што је записивао и што је бесједио и објављивао. Ми смо успијевали да, с времена на вријеме, понеку његову бесједу или текст објавимо у часопису. И послије дугогодишњег нашег тражења, а највише залагањем митрополитовог духовног сина – владике будимљанско-никшићког Јоаникија, добили смо сагласност да почнемо са припремом његових Изабраних дјела. До сада је изашло 10 књига, у два кола. Прво коло чине књиге: Историјски пресјек

тумачења Старог завјета, Нема љепше вјере од хришћанске, Увод у православну философију васпитања, Свети Сава и Светосавски завјет и У Јагњету је спас, а друго коло: Божићни загрљај Бога и човјека, Васкрс - дар живота вјечнога, У почетку бијаше Слово, Часни крст Христов и Косовски завјет и Косово је глава Лазарева. Међутим, сви ми који смо се скупи-ли око овог благословеног задатка, и послије ових објављених десет обимних књига, имамо осјећај да смо посао тек почели. Негдје смо, по нашем прорачуну, прикупили материјал за тридесет књига, и, ако Бог да, планирали смо да их до Божића 2014. све објавимо. За нас који смо поред митрополита толике године, ево ја сам четврт вијека поред њега, је велико изненађење какав и колики материјал смо про-нашли. Свима нама који радимо на његовим Изабраним дјелима, Митрополит се наново открива преко онога што је написао, изгово-рио, поручио и саопштио јавности од својих богословских дана, па све до данас. Чини ми се да ће вријеме које је пред нама бити најбољи тумач и показатељ непролазне вриједности и улоге коју ће имати ове књиге на подизању новог хришћанског покољења код нас, а што се тиче Светигоре, мислим да је штампање Из-абраних дјела Митрополита Амфилохија наш најзначајнији подухват. 9

јун / 2010 / s

vetigora

put

opi

sђакон БОРИС Фајфрић

Стопама Христатрадални пут или Via Dolorosa спада међу најзначајније улице Јерусалима, кроз њу сваке го-дине прође хиљаде ходочасни-

ка свих хришћанских вероиспове-сти. Пут је означен са четрнаест та-чака, од којих свака означава неки моменат током Христовог крсног хода. Девет њих има историјску подлогу у Јеванђељима, док је пет плод народног предања.Вековима су ходочасници овим пу-тем ходили, само што је током 4. века он почињао из Гетсиманије, док је у средњем веку пребачен на место где је била Кајафина кућа. Тек је у 15. веку Страдални пут коначно утврђен.Археолози сматрају да то није исти пут којим је Исус ходио, што не тре-ба ни да чуди, јер је Јерусалим од Христа до данас претрпео многа разарања и промене. Стари пут, којим је Спаститељ пролазио се налази око два ме-тра испод површине.Прва тачка Страдалног пута се данас налази у мус-лиманском колеџу, где се некада налазила тврђава Антонија. Управо на томе месту је Понтије Пилат осудио Исуса Христа на смрт. Друга тачка се налази на излазу из Муслиманског колеџа, односно на улици Via Dolorosa. На томе ме-сту су Христу дали да носи крст и ту је Понитје Пи-лат опрао руке када Га је осудио.У близини се налази Грчки преторијум са неколи-ко подземних просторија. Сматра се да је у једној од њих Христос био затворен док је чекао да буде одведен код Понтија Пилата. Будући да је ту био затворен и Варава, зграда носи назив Варавин за-твор.Нешто ниже од друге тачке налази се место где је Христос пао по први пут и то је трећа тачка Стра-далног пута. На томе месту се налази капела коју је изградила Јерменска црква 1856. године, а коју је након Другог светског рата обновила пољска војска која је ту била стационирана. Иако то није описано у Новоме Завету, могуће је да је Христос падао током ходања, јер је био исцрпљен од силног бичевања. Бичеви су у то време били начињени са мноштвом каишева на чијим су крајевима висиле металне куке, тако да се при ударцу кидала кожа са људског тела.Четврта тачка јесте место на којем је Богороди-ца срела Исуса. Оно такође припада народном предању. Ту се налази јерменска црква, подигнута 1881. г. и посвећена Богородици. Следећа тачка, по реду пета, јесте место где су рим-ски војници натерали Симона из Кирине да помог-не Исусу у ношењу крста. Улица у којој се налази

пета тачка, назива се на арапском Тариљ ал - Алам, што би у преводу значило Улица жалости. У углу улице је мала капела посвећена Симону из Кирине коју држе фрањевци. Код вра-та капеле се налази удубљен камен на којем је, по предању, био наслоњен Исус Христос. Сваки ходочасник, који прође тим путем, камен додирне, тако да се од силних додира на-правило удубљење.Од пете тачке, 73 метара даље, налази се место на којем је једна жена, Вероника, пешкиром обрисала Исусово лице, на пешкиру је остао Христов лик. Од 707. године тај се пешкир налази у Риму, у базилици Светог Петра.То је, дакле, шеста тачка Страдалног пута. Ту се некада налазила Вероникина кућа, а данас је ту католичка црква Свете Веронике, подигну-та 1882. године на остацима манастира из 6. века, који је био посвећен Козми и Дамјану.У наставку пута, улица Via Dolorosa се сусреће са улицом Сук. Управо се ту налази седма тачка - ту је, по предању, Исус пао по други пут. Некада се ту, у Христово време, налазила град-ска капија кроз коју је Спаситељ изашао из Јерусалима. Као осма тачка Страдалног пута се обележава место на ком се Исус обратио женама које су га пратиле плачући. Овај догађај је описан у Јеванђељу по Луки. Данас је на томе ме-сту грчка црква.Девета тачка Страдалног пута је место где је Исус Христос пао по трећи пут. Ту се налази Патријаршија Коптске Цркве. Двориште Патријаршије је изграђено изнад цркве Свете Јелене, која је део храма Светог Гроба. У дворишту се нала-зи маслиново дрво, за које се верује да је потомак оног жбу-на у којем је Аврам нашао овна за жртву уместо Исака. Да би се дошло до цркве Христовог Гроба потребно је да се прође кроз две мале коптске цркве. Углавном ту ходочаснике доче-ка коптски свештеник који прочита део из Светог Писма, које је у облику крста.Цркву Светог Гроба је подигла царица Јелена, мајка цара Константина. На гробу Христовом је био изграђен Венерин храм, док се на Голготи налазио Јупитеров. По наговору своје мајке, цар Константин је наредио да се многобожач-

10

svetigora

/ 2

010

/ јун

ки храмови сруше, а остаци уклоне што даље од Христовог Гроба. Године 335. црква Светог Гроба је завршена и отво-рена уз велике свечаности. Током персијске најезде 614. годи-не, црква доживљава прва оштећења. Персијски цар Хозорје одузима од хришћана Свети Крст и односи га у своју престоницу. Цар Ираклије у своме вели-ком и славном походу успева да повра-ти Јерусалим, као и Свети Крст. О великој Ираклијевој победи над Персијанцима и повратку Светог Крста, рашчуло се по целоме свету. Међутим, Јерусалим није дуго био под влашћу Византије. Годи-не 638. Свети Град су освојили муслима-ни. Црква Светог Гроба не доживљава оштећења, захваљујући толерантно-сти калифа Омара, који је гарантовао хришћанима слободу. Црква ће у земљотресима током 746. и 810. године доживети велика оштећења. Муслимани ће, пак, 935. године цркву претворити у џамију. Највећа оштећења ће задобити за време владавине калифа Ел Хакима, који је рушио све хришћанске цркве. Једино није дирао цркву Христо-вог Рођења у Витлејему. Доцније је калиф, под утицајем своје мајке, која је била хришћанка, престао са рушењем хришћанских храмова. Чак је предузео и неке радове на цркви, али углавном уз велику материјалну помоћ византијског цара Константина IX Моно-маха. Црква Светог Гроба ће велике из-мене доживети тек за време владавине крсташа 1099. године. Крсташи ће Јерсуалим изгубити 1187. На-кон пада Светог Града, сви хришћани су напустили Јерусалим, тако да је црква остала без свештенства. Посредством византијског цара Исака Анђела, Сала-дин дозвољава повратак грчког свеш-тенства у цркву Светог Гроба. Ускоро, ен-глески краљ Ричард Лавље Срце успе-ва да врати католичко свештенство у храм. Саладин тада поставља чувара врата, муслимана. Некако баш у то вре-ме почиње велики број ходочасника да долази у Јерусалим, као и католички мо-нашки редови, од којих ће фрањевци бити најзаступљенији. У то време храмом управља више цркава: Грчка, Католичка, Јерменска, Коптска, Етиопска, Грузијска и Сиријска (Јаковитска).Турци 1516. године освајају Јерусалим. У том периоду долази и до сукоба између Цркава. Због честих сукоба Турци издају документ 1757. године у коме се дефини-шу обавезе, задужења и распоред међу свештенством различитих конфесија у 11

јун / 2010 / s

vetigora

храму Светог Гроба. Грчка, Католичка и Јерменска Црква су задобиле највећи надзор над светим ме-стима, док су Сиријска, Коптска и Етиопска добиле најмање. Највећи радови на рестаурацији цркве ће почети 1961. године и трајаће до 1980. године.У цркву Светог Гроба се може ући са јужне стране. Бригу о закључавању и откључавању врата води муслимански чувар. Ова традиција траје из време-на Саладина. Посао вратара цркве Светог Гроба је породични и преноси са колена на колено. Чим се уђе у храм, са десне стране се могу видети степенице које воде ка Голготи. Када се попне горе, уочава се велики мозаик са разапетим Христом који лежи на земљи, док над њим стоји Богороди-ца. Тај део припада Католичкој цркви и у том делу се налазе 10, 11. и 13. тачка Страдалног пута. Са дес-не старне мозаика је 10. тачка где су Римљани да-вали Исусу вино са смирном, које је Он одбио. Ис-под великог мозаика се налази место на којем је Христос био прикован за крст и то је 11. тачка Стра-далног пута. Са леве стране се може видети кип Бо-городице који стоји испод камена са којег је Дјева Марија посматрала смрт свога Сина. Ту је Он ски-нут са крста и то је 13. тачка.Дванаеста тачка Страдалног пута налази се са леве старне кипа Богородице и у надлежности је Грчке Православне Цркве. На томе месту је Христос био разапет. У средини се налази престо испод које је рупа где је крст био забоден. Иза престола се може видети Распеће, око којег се налазе Богородица и Јован Богослов. Све је то оковано у сребро. Иза се налази сребрни иконостас, а испод сребрног Распећа стена Голготе са великом пукотином коју је створио земљотрес у време смрти Ису-сове. Пукотина води у подземни део цркве у којој се, по предању, на-лази Адамов гроб. Ту се над Адамовом лобањом сли-вала Христова крв.Испод трпезе се нала-зи сребрни диск са отворм у средини и он предстваља ме-сто где је крст био забоден. Верници се завлаче испод трпезе и додирују

место распећа, стављајући руку кроз сребрни отвор. Ина-че, у музеју цркве Светог Гроба се налази Часни Крст, који је састављен од остатака Светог Дрвета. Врата музеја се ретко коме отварају.Чим се сиђе са Голготе, наилази се на велику плочу на којој је Христос помазан након смрти. Плоча Помазања се може ви-дети на уласку у цркву Светог Гроба, јер стоји десетак метара од врата. Некада је на томе месту била мала црквица коју су крсташи уклонили при реконструкцији храма. У непосредној близини је део цркве у коме је Христов Гроб, који је познат као Ротонда. Ротонда је висока 30 метара и подељена је на две галерије. Једну (вишу) држе Грци, док је други део у надлежности католика и Јермена. Ротонда је не-када била отворена, док је она данас покривена великом ку-полом која је украшена златним звездама.У самоме центру Ротонде налази се хришћанска Светиња над светињама, Христов Гроб. Свети Гроб се налази у малој црквици, тзв. Edikula, што у преводу значи коцка. Едикула је коцкастог обликаи на њеном врху се налази мала купо-ла у руском стилу. Окружена је многобројним кандилима о којима се брину Грчка, Католичка и Јерменска Црква. На са-мом улазу у Едикулу је Капела Анђела у којој се налази камен на коме је седео анђео који је саопштио женама да је Хри-стос васкрсао. Када се прође поред камена, улази се у други део Едику-ле у коме се налази Христов Гроб. Улаз је низак, тако да се мора сагнути да би се ушло, а просторија је мала, у њу могу да стану само четири човека. Одмах са десне стране налази се мраморна плоча, окружена иконама и свећама - Христов Гроб. То је задња, четрнаеста тачка Страдалног Пута.Код Христовог Гроба се сваке године, уочи Васкрсења, моли Богу православни патријарх јерусалимски да запали свеће

светим огњем. Било је пар покушаја да се светковање светог огња одузме од православних. Тако

су католици за време крсташа поку-шали да призову силазак благо-

датног огња, али безуспешно. Постоји још један, познатији,

случај који се догодио у 16. веку: на дан уочи Вас-

крса Јермени су потпла-тили турског начелника да патријарха не пусти у цркву Светог Гроба. Спречен да уђе уну-тра, патријарх се по-чео молити код врата храма и огањ се кроз

стуб улазних врата спустио и упалио свеће

патријарху. Стуб се при спуштању светог огња

распукао и та пукотина се и данас може видети. При сила-

ску светог огња се сва кандила у цркви пале, патријарх га раздаје вер-

ницима.О светоме огњу и цркви Светог Гроба би могло

још много тога да се пише и заиста је велики благо-слов на ономе који се удостоји да оде и поклони се светим местима.12

svetigora

/ 2

010

/ јун

POSLAN

ICA

Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт униш-ти и мртвима у гробовима живот дарова!

оздрављајући вас, драга браћо и сестре, овим речима сверадосне и победоносне песме Васкрсења Христовог, подсећамо вас да је Васкрс темељ Цркве и извор вере и наде у нашем животу на земљи. Васкрс је печат и

круна Божје љубави према овоме свету и човеку: „...Бог толико заволе свет да је Сина својега Јединороднога дао да нико ко верује у Њега не пропадне него да свако има живот вечни” (Јн 3, 16). Васкрсење је библијска тајна, вековима скривана у недрима Старога Завета, а коначно објављена свету у Новом Завету – Васкрсењем Богочовека Исуса Христа из мртвих (Мт 28, 6). У књигама многих старозаветних пророка наговештава се тајна Васкрсења, која се везује за долазак Месије. Велики пророк Исаија исповеда веру у лично и свеопште Васкрсење речима: „Оживеће мртви Твоји и моје ће мртво тело устати” (Ис 26, 19), и позива сав Израиљ да учествује у тој радости обећанога Васкрсења: „Пробудите се и певајте који стојите у праху, јер је Твоја роса, роса на трави, и земља ће изнедри-ти мртваце” (Ис 26, 19). Исто сведочи пророк Давид у својим Псалмима, повезујући тајну Васкрсења са доласком Месије. Он својим Псалмима потврђује да вера у Васкрсење јесте вера свих старозаветних праведника, чије душе Бог неће оставити у аду „нити ће дати да Свети Његов види трулост” (Пс 16, 10), указујући овим стихом на Првенца Васкрсења, Месију

– Христа. И други пророци Старога Завета потврђују тајну Васкрсења. Пророк Илија васкрсава сина удовице у Сареп-ти сидонској (1. цар 17), наговештавајући тим чудом да ће се реалност Васкрсења проширити на све народе на земљи (Лк 4, 26). У Књизи пророка Језекиља дата је потресна праслика свеопштег Васкрсења из мртвих. Пророк Језекиљ види, Ду-хом Божјим надахнут, оживљавање људских костију из праха земаљског, које ће се збити на крају историје и пре свеопштег Суда Божјег: „Тада ми рече: пророкуј за те кости, и кажи им: сухе кости, чујте реч Господњу! Овако говори Господ Господ овим костима: гле, ја ћу метнути у вас дух и оживећете” (Јез 37, 4–5). У Новом Завету, можемо слободно рећи, Васкрсење је по-четак и крај, алфа и омега (Отк 1, 8), јер се оно поистовећује са вером у Христа: „Ја сам васкрсење и живот; ко верује у мене, ако и умре живеће” (Јн 11, 25). Веровати у Христа зна-чи веровати у Васкрсење. Сва чудеса и знамења записана у књигама Новог Завета дешавају се на Христовом путу ка Голготи и Васкрсењу. Јеванђелски опис васкрсења Јаирове кћери (Мт 9, 18–26) и сина јеврејске удовице (Лк 7, 12–15), а посебно васкрсење Четверодневног Лазара у Витанији (Јн 11, 5–46), потврђују истину да Христос јесте Васкрсење и Жи-вот. Он је дошао на овај свет да нам дарује Васкрсење, како

и појемо у ове дане на васкршњим богослужењима. Не нешто друго –

нити ишта мање! Господ нам није донео нову философију, или нову етику, већ нови живот, који нам је дарован као залог Васкрсења у светој тајни Крштења (Гал 3, 27). Господ Христос се на Голготи при-нео као непорочна Жртва за све и

сва, како исповедамо и предоку-шамо у централном делу Литургије

Цркве, причешћујући се Телом и Крвљу „ради нас Распетога и Васкрслога

Христа”. Христос је пасхално Јагње Новога За-вета. Он је Својим Крстом и тридневним Васкрсењем коначно и савршено потврдио да Он и јесте Месија и Спаситељ света и да „нема другог имена на земљи којим бисмо се могли спасти” (Дап 4, 12). Свети апостол Павле, говорећи о Васкрсењу Хри-стовом, каже: „Ако Христос није устао, узалуд је вера наша, (...) али заиста је Христос устао из мртвих, те постаде Првенац оних који су умрли” (1. Кор 15, 17–20). Свети апостол Павле је грчким фило-софима и мудрацима проповедао о „непознатом Богу” (Дап 17, 23), говорећи им управо о Христовом Васкрсењу из мртвих. Христова победа над смрћу је потврда истинитости Његовог Божанства. Због тога се свети апостоли у Јеванђељу називају „све-доци Васкрсења Христовог” (Дап 1, 22). Истином о Христу и Васкрсењу, апостоли су покорили „древни горди Рим” и „галилејски, а не аристотеловски” про-нели благовест о Христу Спаситељу са краја на крај васељене (Рим 10, 18). Двехиљадугодишња историја Цркве, рођене Духом Светим на дан Педесетнице, а утврђене помоћу проповеди апостолâ и Отаца, највећи је и најбољи доказ да је Васкрсли Господ са нама и да ће бити са нама „у све дане до свршетка века” (Мт 28, 20). Сећајући се ових јеванђелских сведочанстава и ис-тине о Васкрслом Господу нашем Исусу Христу, „у коме живимо, крећемо се и јесмо” (Дап 17, 28), па-стирском бригом руковођени, позивамо вас, децо наша духовна, да исповедате и чувате своју веру у Васкрсење, не речима већ животом и делима. Уз то, свето Јеванђеље нас опомиње да се клонимо „пара-синагога”, што значи засебних окупљања секташког типа, као и лажних пророка и учитеља, јер они „до-лазе у оделу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви” (Мт 17, 15). Чувајмо наше православно Предање наслеђено од апостолâ и светих Отаца, Светога Саве и светог Симеона Мироточивог. Свети Сава је над мироточивим моштима свог оца измирио завађену браћу, позвавши тиме и све нас да увек и свагда жи-вимо у братској љубави и слози. Поздрављамо нашу браћу и сестре, нашу духовну

СРП­СКА­ПРА­ВО­СЛАВ­НА­ЦР­КВАСВО­ЈОЈ­ДУ­ХОВ­НОЈ­ДЕ­ЦИ

О­VASKRSU­2010.­ГО­ДИ­НЕ

ИРИНЕЈ ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ АР-ХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ, СА СВИМ АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ – СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ НАЈРАДОСНИЈИ ВАСКРШЊИ ПО-ЗДРАВ:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

13

јун / 2010 / s

vetigora

децу, на Косову и Метохији. Поздрављамо их крсно-васкрсним поздравом, видећи како свештенство и верни народ Божји у миру и љубави, смирењу и по-слушности, похађа своје храмове и светиње, учествује у богослужењу и причешћује се божанским Тајнама Христовим у ове свете и спасоносне дане Христовог усхођења у Јерусалим да победи смрт и отвори сви-ма нама врата Васкрсења и живота вечног. Владика Атанасије, Епископ који по одлуци нашега Патријарха и Светог Синода привремено замењује епископа Артемија, посећује народ и светиње широм Косова и Метохије и, у слози и једномислију са свештенством и народом, служи од царског Призрена на југу, широм Метохије до Велике Хоче и Пећи, и од подножја Шаре, преко Косовског Поморавља до Новог Брда и Митро-вице и до подножја Копаоника на северу. Хвала Богу, наш народ је решен да на овом светом олтару стоји и опстоји, верујући у Крст и Васкрсење Христово и наше, чувајући се неслоге и не збуњујући се причама које не воде очувању вере и духовног и националног идентитета. Зна наш народ шта значи држати се здравих речи Господњих и непатвореног учења о побожности, а шта, опет, значи и куда води залудно препирање, „од чега настаје завист, свађа, хуљења, лукава подозрења, празна надмудривања људи изопаченог ума и лише-них истине, који мисле да је побожност извор добитка” (1. Тим 6, 3 – 5). У обновљеним светињама узноси се заједничка молитва свештенства и народа: „Сами себе, једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо!”

Једним устима и једним срцем пева се молитва јединства вере и заједништва Духа Светога, на славу Сабора Свете Тројице и очување православне црквено-народне саборности. Молимо се Богу да се, молитвама Светога Саве и светога цара Лазара, врати мир и слобода на наше страдално Косово, нашу духовну колевку и наш Јерусалим, тамо где су наше највеће светиње, које су бисери православне културе и свеукупне хришћанске баштине. Обраћамо се и пуноћи нашег благочестивог народа који живи у отаџбини и расејању, да живи и радује се Васкрсењу Христовом. Васкрсење нас позива да чувамо јединство своје свете Цркве и да никада своје земаљске интересе не претпостављамо интересу Заједнице и свеопштег добра. Свети апостол Павле нас упозорава да не будемо „тврдов-рати и непокорни” (Тим 1, 9), оживљујући „старе ране” већ зацељених подела на телу наше светосавске Цркве. Живимо, отуда, у јединству наше Мајке Цркве и у љубави и слози једни са другима, чувајући, по речима поменутог Апостола народâ,

„јединство Духа свезом мира” (Еф 4, 3). У ово време Васкрса, Црква увек истиче вредност и светињу људског живота, од зачећа па до потпуног сазревања сва-ке непоновљиве и боголике људске личности, противећи се било каквом облику насиља над њима. На то нам указује не само заповест Божја: Не убиј! (Изл 20, 13) већ, још много више, Васкрсење Христово, јер нам оно открива најдубљи смисао стварања и постојања света и човека, а то је спасење „свих и свега” у Христу Распетом и Васкрслом (1. Кор 1, 23). Данашњи човек, обремењен бригама овога света и заслепљен себичним потрошачким менталитетом, избегава да се суочи са тајном живота и смрти. „Проклета питања” којима су се бавили

великани људског духа, попут Достојевског и многих других, у наше време немају много следбеника. Све-доци смо, напротив, да све више долази до изражаја

„цивилизација смрти”. Многе светске религије, па и философија и уметност нашег доба, прихватају, по ре-чима оца Александра Шмемана, „измирење са смрћу”. Смрт је, по њима, једина реалност, почетак и крај све-га. Црква Христова тврди и сведочи управо супротно. Црква исповеда и проповеда најдубље достојанство и светињу људског живота, верујући у Васкрсење Христово, којим је побеђен наш највећи и последњи непријатељ, а то је смрт (1. Кор 15, 26). Велики руски старац Серафим Саровски је све своје посетиоце увек поздрављао речима: „Радости моја, Христос васкрсе!”, показујући тиме да Црква Христо-ва и њени светитељи живе у реалности Васкрсења. Дај Боже да и ми будемо сведоци те истине и да у нашим душама и на нашим лицима непрестано блиста ра-дост Васкрсења – она радост која се могла видети на лицу недавно упокојеног светогорског старца Јосифа Ватопедског, који се, супротно законима биологије, упокојио са осмехом на лицу. Поздрављајући вас, браћо и сестре, још једном најрадоснијим васкршњим поздравом, позивамо вас све да живите у љубави према Богу и ближњима, ходећи тако путем који води у вечни живот. Живећи тако, постаћемо и бићемо синови и кћери Васкрсења.

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! - ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!Дано у Патријаршији Српској у Београду,

о Васкрсу 2010. године. Напомена редакције: Како је 199. број Светигоре био закључен

прије објављивања Васкршње посланице Његове Светости Патријарха Иринеја, то је ми објављујемо у овом, 200 - том броју.

14

svetigora

/ 2

010

/ јун

repo

rta

`a

РАЈО

ВојиновићПрослава Васкрса у Митрополији црногорско-приморској

Хришћани

наjрадосниjи људи на земљи

У свим храмовима Митрополије црногорско-приморске 4. апри-ла су поводом Васкрса служене Све-те Литургије. Високопреосвећени

Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије служио је са свештенством централну васкршњу Литургију у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, на-кон што је на Цетињу, у раним јутарњим часовима градским улицама предводио васкршњу литију и у Цетињском манасти-ру служио свечано васкршње јутрење.

„Много је значајно да се ових дана свуда чује поздрав ‘Христос воскресе!’, да и ми, као жене мироносице, тим поздравом из-разимо радост Васкрсења“, рекао је митро-полит Амфилохије бројним вјерницима са-браним на Литургији у подгоричком Са-борном храму. „Као што је Марија Магда-

УВОДојање „дефинишемо” као посебан начин певања у верске сврхе, а које се практикује у Цркви. Тиме се оно разликује од сваког дру-гог певања. Као установа помиње се и у Ста-

ром и у Новом Завету, али се за њега користе си-ноними: химна, похвала, величање, слављење Бога.Као појање (φαλμωδία) у данашњем смис-лу први пут се помиње крајем II и почетком III века код Јустина мученика (Посланица Зино-ну, PG 8, 444B), а термин се усталио у IV веку (Јевсевије Кесаријски, Црквена историја, PG 20, 695A). Овај израз је у почетку имао значење

„правило или поредак богослужења”, као и „литургијско сабрање” (Теодор Студит, Послани-це PG 99, 1056C). Појање није аутономно, него је у служби човековог односа са Богом. Појање је дар Божији анђелима и људима као начин заједничарења са Њим (Антиох Пандект, VII век, Беседа о појању, PG 89, 1749). Појање се у Цркви изводи искључиво гласом. Предност појања гласом уместо инструментал-ног извођења састоји се:

1) у већој могућности непосредног слављења Бога;2) у јединствености изражавања многостру-ких осећања;3) у бољој прилагодљивости, тј. може се остваривати под свим условима.

Појање је такође повезано са нашом дихотом-ном природом: „Христос је узео тело и душу јер је човек састављен из тела и душе; зато је и крштење дводелно, водом и духом; и заједница, и молитва, и појање (φαλμωδία), све је из два дела - телесно и духовно.” (Јован Дамаскин, Апо-логетска слова против клеветника икона, PG 94, 1336). Дводелну природу појања Дамаскин ве-роватно види у чињеници да је оно молитва и музика, реч и слушање, учење и педагогија.

БОГОСЛОВСКИ ЕЛЕМЕНТИ ПОЈАЊАПојање се састоји из три елемента: реч, мелодија и ритам.

РечЈедино је човека Бог обдарио речју, отуда он може произносити глас и тиме бити сличан свом Творцу. Свети Јован Златоуст каже да се наша реч рађа из наше душе као што се Логос рађа од Оца (Посланица Евтропију, PG 52, 403). Реч такође има и социјалну димензију. Она је начин комуницирања човека са другим људима. (Видети Св. Јован Златоуст, Тумачење послани-це Ефесцима, PG 62, 126). Преко речи човек ко-муницира и са Богом. Али ми не можемо увек достојно изразити Божанску тајну те отуда при-бегавамо појању (Видети Св. Јован Златоуст, Бе-седа на Вазнесење Господње PG 52, 775). Слич-но мисли и Св. Нил Синајски: „Бога треба слави-ти речима, поштовати делима и обожавати мис-лима.” (Поуке, PG 79, 1249c).

лина у своје вријеме прва употребила те ријечи и као што је римскоме цару даро-вала црвено јаје и по-здравила га тим по-здравом, да се и ми њиме поздрављамо, да се радујемо, да се миримо у Господу, да се радујемо Христо-вом васкрсењу и на-шем васкрсењу и на-шем вјечном животу.“У току Литургије вла-дика је у презвитер-ски чин рукополо-жио ђакона Бранка Вујачића.

„Он се за ово припре-мио својим живо-том, својом службом Цркви Божјој, сврше-ним економским фа-култетом и апсол-вент је Богословског факултета у Фочи. Нека му Бог да снаге

да буде истински слуга Бога вишњега и Цркве Божије“, рекао је владика Амфилохије.Светој Служби Божијој присуствовала је и амбасадорка Украјине у Подгорици Оксана Сљусаренко.Митрополит Амфилохије је затим у Вирпазару служио моле-бан који су оганизовали Црквена општина црмничка и Одбор за обнову храма Свете Госпође. Након молебана освештана су и народу подијељена васкршња јаја, уз пригодан програм бар-ског КУД-а „Свети Јован Владимир“ и етно-групе „Дарови Светог Јована Владимира“.

„Ми вјерујемо у живот вјечни“, рекао је сабраном народу вла-дика Амфилохије, „И ми смо поклоници вјечнога Бога, вјечнога живота, вјечне људске душе, васкрсења мртвих… Поклони-ци смо, дакле, вјечног људског достојанства. То је оно што испуњава наша срца и срца свих хришћана кроз вјекове, у свим земаљским народима, у свим земаљским покољењима. Зато су хришћани најрадоснији људи на земљи.“16

svetigora

/ 2

010

/ јун

66). И код пророка Данила појање Богу има за после-дицу чудо спасавања из пећи (3, 23). И Откровење Јованово наводи мноштво ангелских певања прили-ком свршетка овог света. Из ових примера у Светом Писму видимо да су појање и чудо тесно повезани и да се међусобно допуњују. Чудо је одговор Бога на наше молитве (појање). Оно што још треба рећи јесте да реч и језик нису довољно способни да изразе не само Бога, него ни Његово деловање у свету, тј. чуда. Зато Свети Јован Златоуст каже да „оно што говоримо о Богу, говоримо певајући” (Беседа на Вазнесење ЕПЕ

МелодијаУ православном појању реч и мелодија су нераскидиво повезани. Мелодија је допуна,

„облачење” речи. Реч изражена кроз мелодију говори много више од „голе” речи. Али мелодија није вештачка допуна него је, као и реч, произашла из људске природе, тј. она је дар.

РитамБог је стварајући свет створио и одређени ритам кретања тог света, као и ритам време-на (нпр. смена дана и ноћи, кретање планета итд.). Тако се ритам јавља као део божан-ске хармоније, одн. ритам открива присуство божанске лепоте у свету. Он има и етичку димензију: поштујући богоустановљени поредак и учествујући у њему човек се саобра-жава са божанским ритмом, тј. саображава се Богу. Ритам је, такође, нераскидив са речју и са мелодијом.

ПЕСМА И ОТКРОВЕЊЕУ Старом Завету се разликују 3 врсте поезије: песма, псалам и химна. Песма се у Ста-ром Завету први пут помиње у књизи Изласка када Мојсије пева песму захвалности Богу што их је превео преко Црвеног мора. Ова песма има истовремено и славословни и карактер захвалности. Све-ти Василије Велики назива песму „високом теологијом” (Тумачење 49. псалма, PG 29, 305C), јер се кроз њу открива Божије дело (откривање Бога према свету и човеков одго-вор на то откривање).

ПсаламТермин псалам се први пут помиње у I Књизи о царевима (16, 18). Када је Саул био опседнут Давид му је певао псалме и тако га ослободио „лукавог духа” (овде имамо терапијску димензију појања). Што се тиче садржаја псалми су врло слични песми.

ХимнаХимне су трећи саставни део појања и срећу се веома че-сто у Старом Завету. Проблем код химни је што се тешко разликују од песми и псалама па се понекад тако и називају. Химне су описног и похвалног карактера, а садржај им је, углавном, догматски. Свети Атанасије назива и псалме хим-нама. (Беседа на страдање и распеће Господње, PG 28, 193A).

ПОЈАЊЕ И ЧУДОКњига Изласка наводи да су Јевреји певали песму за-хвалности Богу после преласка Црвеног мора. Овакво изражавање осећања према Богу је догађај који често пра-ти чуда у Светом Писму. Тако нам јеванђелист Лука каже да је „небеска војска” певала приликом Рођења Христовог. Исто се каже и за пастире: „И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога” (Лк. 2, 20). Видимо овде, да је појање преко анђела (небо) и пастира (земља) ујединило небо и земљу. Ово заједничко појање такође показује да су се у Христу ујединили небо и земља. Јеванђелист Лука највише од свих повезује чуда и појање: песме захвалности су певане и при-ликом исцелења слепог (Лк. 19, 37-38).Исти јеванђелист наводи и конкретан садржај песама Богу које сматра надахнутим од Светог Духа, нпр. песма Захарије, песма Богородице приликом сусрета са Јелисаветом (Лк. 1, 40-79). Сличан догађај имамо и приликом освећења старо-заветног храма, на молитве и појање народа Бог одговара чудом Свог присуства у форми облака. (Друга књига Дневни-ка, 5-7). Код пророка Авакума Бог такође помаже Израиљу као одговор на појање народа (3. гл.). У Делима апостола (16, 25) апостол Павле и Сила у тамници певају химне Богу, по-сле чега се дешава чудо њиховог ослобођења. Свети Јован Златоусти сматра да су молитве биле те које су „покренуле” Бога да учини чудо. (Тумачење посланице Ефесцима, PG 62,

Владика ЈОВАН диоклијски

besjeda

ТЕОЛОГИЈАПОЈАЊА

17

јун / 2010 / s

vetigora

36, 234). Вредна је пажње и догматска равнотежа коју произноси црквено појање. Наиме, у њему су заступљени и опевани (свако у свом делању) Отац, Син и Свети Дух. На „другом” месту је божанска икономија, тј. Спаситељева богочовечанска делат-ност и домострој црквене заједнице коју одржава Дух Свети. Иначе је химнографија успешно прати-ла однос Бога и човека кроз историју, а нарочито од Оваплоћења и Педесетнице преко Мученика и Светих Отаца па све до наших дана. Зато она може бити одговарајућа за тумачење историје спасења. Према томе, као што одржава Своју Цркву, Бог од-ржава и њено изражавање у времену и простору, а један од начина тог изражавања јесте и појање. У том смислу је разумљив савет Светог Јована Зла-тоустог: „Научи да појеш... јер они који поју пуне се Духом Светим.” (Тумачење посланице Ефесци-ма, PG 62, 129). Другим речима, појање „привлачи” благодат Божију и чини нас учесницима божанског живота.

ЕПИЛОГЗавршавајући овај рад изнећемо наведене ставове у кратким цртама: 1) Термин „појање” (φαλμωδία) је био непознат у античкој Грчкој, а у употребу га уво-ди хришћанство у првим вековима. 2) Појање као средство молитвеног и славословног односа разу-мне природе (људи и анђела) са Тројичним Богом јесте вид догматско-етичког богословља, јер су у њему заступљене две стране: Бог и Његова тво-ревина. У том контексту, кроз појање се показује однос Бога према свету и однос света према Богу. Појање је, такође, и тумачење, вредновање овог односа. 3) Овај однос има и своју видљиву стра-ну: Бог показује Своју љубав према нама а ми своје душевно усхићење и расположење према Њему. Кроз овај однос Бог нам открива Своју реч коју ми остварујемо у вери и пракси Цркве (догма и мо-рал). Кад је појање у питању ова откривена реч је на првом месту, а мелодија и ритам су њени пра-тиоци, односно реч се пројављује кроз мелодију и ритам. 4) После првородног греха појање се даје (јер потиче од анђела) и човеку као педагошко средство човековог повратка у заједницу са Богом. Појање се кроз историју развијало сходно вре-мену, околностима и потребама, али је увек било у служби човековог спасења. 5) Кад су у питању божанска дејства, тј. чуда, појање је имало посеб-ну улогу јер је давало печат овим тајанственим и несхватљивим догађајима. Односно, човек је пре-ко појања исказивао своје прихватање чудотвор-ног божанског дејства.6) Прослављање Бога кроз појање је заједничко и анђелима и људима, и показује захвалност ство-реног света Богу. 7) После Оваплоћења појање постаје литургичка црквена установа. Нови живот у Христу отворио је педагошке могућности појању. Оно постаје фактор човековог преображења у нови живот, јер изражава нову веру, ново богослужење, нови начин постојања, и све то у васељенским димензијама.

У својој поруци поводом упокојења француског богослова Оливија Клемана (1921- 2009), румунски патријарх Данило је записао:

„У памћењу Цркве Оливије Клеман остаје велики исповед–ник хришћанства уопште и посебно хришћанске право-славне вере у секуларизованом времену, суоченом са ве-ликим бројем атеистичких и нихилистичких идеологија. Носилац широке световне културе и дубоког богословског мишљења, Оливије Клеман је ставио сва своја сaзнања у службу сведочења вредности и лепоте православља. Снажно учвршћен у вери Отаца Цркве, сједињујући у себи истанчани таленат и оштар разум, Оливије Клеман је знао да предочи православље савременом човеку као најмистичнију и духовно најбогатију хришћанску веру од извандредне егзистенцијалне важности.У исто време Оливије Клеман је био надахнути богослов који је знао добро да усагласи веру и културу, свештену и друштвену сферу. Дубоко је волео Литургију Цркве и са смерношћу приступао тајни присуства Христа у Светој Евхаристији...“Француски православни часопис Контакти (CONCTACTS NO 228, октобар-децембар 2009), којег је он био директор више од 30 година, преноси речи патријарха Данила у броју посвећеном овом аутору бројних публикација (да поме-немо само књиге Православна црква (L´Église orthodoxe), Дијалози са патријархом Атинагором (Dialogues avec le patriarche Athénagoras), Источници (Sources. Les mystiques chrétiens des origines, Paris, 1982, 1984, 2008)). Текст Евхаристичан свет је закључак студије Мараната

– Белешке о Евхаристији у Православној Цркви у зборнику Eucharistia. Enciclopédie de l’Eucharistie, Paris, 2002.

вет је саздан да би постао Евхаристија. Као што каже Свети апостол Павле: „Јер Њиме (Христом) би сазда-но све, што је на небесима и што је на земљи (...) Све је Њиме и за Њега саздано. И Он је пре свега, и све у Њему постоји“ (Кол 1,15-17).Човеку је дано да проникне у тајну ове космичке

Евхаристије, овог неизмерног протока славе, и да је опри-сутни. У дубини ствари постоји једно немо славословље. Човеку је дано да га сачува. Бог, у књизи Постања, тражи од њега да дâ имена живим бићима. Јер човек је истовремено небески и земаљски. Бог му дарива свет да би заједно - Бог и човек - начинили од света један неизмерив евхаристи-чан спев.Сведоци смо другачије стварности. „Светлост светли у тами и тама је не обузе“.

„Човек, каже један од Отаца Цркве, хоће да присвоји Божије ствари, без Бога“ и тако „он предаје смрти свеукуп-ну природу“. Већина људи, како немилосрдно наговешта-ва језик, од света види само „оно што потпада под чула“. Лепота природе је отежана тугом и носталгијом. У срцу радости изњедерује се туга, а мржња у срцу љубави. Рај је тако близу, а ипак нити заљубљеници нити песници не могу да уђу у њега, опаљујући се о мач ангела који кружи у лудим сунцима Ван Гога. Дрога је погрешан кључ. „Истин-ски живот је негде другде“ – каже песник. А Ниче, пре него што зађе у лудило: „С оне стране леда, севера – наш живот, наша срећа.“Сједињење Бога и човека у преображеном свету у Евхаристији, оно што ми не успевамо да остваримо, не-18

svetigora

/ 2

010

/ јун

престано продубљујући расцеп, остварио је Бог који је по-стао човек, Христос, нови Адам. Људи хоће да присвоје земљу као плен и постају плен земље. Христос, својим не-престаним пристајањем уз Оца, ослобађа земљу од смрти, испуњава је својим живоносним Дахом, преображава је у Евхаристију. Својом смрћу на Крсту, својим Васкрсењем, својим Вазнесењем, Он приноси Оцу васцелу творевину, тајанствено чини да творевина постане Његово славно Тело, неопалива купина која гори без изгарања, у пламену (Све-тог) Духа. А све је тако једноставно. Оно што је Васкрсли Го-спод хтео да покаже својим ученицима на обали језера где су видели „огањ наложен и на њему положену рибу“ (Јн 21, 9) јесте то да ће и земља, свеукупна земља бити – и да већ јесте, тајанствено и светотајински – Царство Божије, али, да ци-тирамо Посланицу Римљанима, „ослобођена од робовања пропадљивости на слободу славе дјеце Божије“ (Рим 8, 21). Васкрсењем је свет престао да буде гроб, да би се пројавио као Евхаристија.То се не дешава мимо нас. Свет је већ преображен, у Хри-сту. У нама, све док остајемо непричислени, раздељени и разделитељи, све док остајемо бића туге, мржње или со-

мнабулизма, искушавани суицидом или убиством, свет остаје подло-жан пропадљивости и смрти, апо-

стол Павле каже „испразности“, страшној „празнини“ у којој његово

славословље постаје уздисај. Нека би Христос био наш пут, простор где удишемо (Светог) Духа, где поново налазимо своје достојанство створе-

них створитеља. Учинити свет евха-ристичним значи показати тајанствено

исијавање Христовог Тела кроз љуску смрти. То значи постати не само прима-лац Евхаристије него уистину „евхари-

стичан човек“. Христос је не само глава, тврди Никола Кавасила, него и срце Цркве. Евхаристијом, Он постаје наше срце. У овом срцу које је од сада испуњено пламеном, тре-ба да се уједини целокупни човек, у овом охристовљеном сасуду треба да се преоб-разе разум и унутрашње саосећање. Тада се отвара оно што су древни подвижници на-зивали „оком срца“, „пламеним оком“, и то

око, тај поглед, открива у људским сусрети-ма и у односу између човека и васионе, бес-

коначне евхаристијске потенцијале; „На свему захваљујте“, каже Апостол (I Сол 5,18) и то је мож-да најбоља дефиниција хришћанског постојања.Евхаристија чини да уђемо у Светотројичне про-сторе, у безграничну љубав која не познаје

раздвајање нити сливање. У Христу, ми смо сви „удови једни другима“, у правом смислу „једносуштни“ са свим људима од почетка до краја света. Ми личимо на острва у оке-ану самоће. У суштини, тајна Свете Тројице -

„да буду једно, као што смо ми једно“, каже Исус Оцу (Јн 17, 22) - Евхаристијом

постаје тајна људског постојања. Сви људи су по-звани на учешће у месијанској гозби, нико неће бити избачен напоље, каже једна беседа из првих векова, јер нас сâм Христос облачи у своје окрвављено и светлоносно Тело као у неко конач-но свадбено рухо.Само кад би могли да на свакој Литургији при-мимо наук једног коренито обновљеног одно-са са другим. Евхаристијско Тело Христа је беско-начан простор светлости, простор где смрт више не постоји. Не требају нам непријатељи да би у њима пројектовали своја страховања, не требају нам робови да би замишљали да смо мали бо-гови. Онај који је далеко постаје ближњи. Дру-ги коначно постоји. А знамо шта је човек чинио и чини од човека, посебно у наше време. Сирови-ну за крематоријуме, укочене лешеве напуштене у снеговима тундре... Измучена и изгладнела тела, повређене и успаване савести. И тужна срећа бо-гаташа који се даве у притајеном мучењу ниш-тавила. Учинити свет евхаристичним значи зна-ти да је сваки човек божанствен, икона Божија ис-под маски и ожиљака. То значи знати да је сваки човек – Христос. „Наш социјални програм је Све-та Тројица“, говорио је један философ из прошлог века. Једноставно речено, то је наш људски про-грам. Од наших Цркви треба да начинимо истин-ске заједнице које позивају на пријатељство, ме-ста где се узајамно примамо у лепоти и поштовању, зато што нас Бог прима и даје Себе у Евхаристији и тиме нас чини причасницима свог обожујућег Тела, с оне стране било какве социологије... Верницима је дано да буду носиоци тројичне динамике у свим људским околностима, у пријатељству, у љубави, у друштву.Учинити свет евархистичним значи имати потребе за свим спољашњим и унутрашњим крајолицима, свим културама, свим људским приступима, без релативизма или синкретизма, и без другог критеријума осим њиховог сједињења у Христу, истинитом Богу и истинитом човеку. Учинити евха-ристичним свет значи исто тако, или боље речено, значи најпре, свакодневно, у сваком тренутку, зна-ти открити божанску светлост на лицу другог. Јер

„хришћанство је религија ликова...“.„Око срца“... треба такође да зна да открије у ства-рима логосе Слова коме нас присаједињује Евхаристија. Ствари нису само објекти које наука проучава, техника искоришћава, уметност... чини лепим. Оне су и места сазерцања. Оне су и она нечујна молитва коју је Христос изрекао. У Њему, у евхаристијском простору Педесетнице треба да начинимо својом дубину ствари, песму хвале тво-ревине, да узмемо учешће у њеној хвали и да схва-тимо да Литургија Цркве само усредоточава тре-нутачно непрестану космичку Литургију...; оно што Фрањо Асишки назива „песмом створења“.Тако свет престаје да буде непрозрачни зид или

bogo

slovq

eО

ЛИ

ВИЈЕ К

леман

ЕВХАРИСТИЧАН СВЕТ

19

јун / 2010 / s

vetigora

носталгична лепота која нас подсећа на нашу коначност, и постаје, каже Свети Јефрем, „океан символа“, све је истовремено видљиво и невидљиво, ништа није (само)затворено, слава Божија изла-зи из прогонства и блиста у космичкој лепоти. Човекове дуби-не, дубине ствари су осветљене истом светлошћу која сија из евхаристијске Чаше. Не постоје више „објекти“ за употребу и уништавање. Све постаје поема једног заједништва.Овај евхаристијски поглед може да дâ духовни ток нашем постојању чак и када не тежимо за тим да постанемо „ми-стици“. Довољно је да се прими са захвалношћу и у пра-вом смислу са благословом, најсмиреније и најосновније осећање: дисати, јести, ходати, или једноставно – постојати. Довољан је један лик са унутрашњим океаном свог погле-да, довољан је један крик птице кроз буку града да би се сетили да је Бог присутан, да нам је ближи него што смо то ми сами себи, да нас воли и да Себе даје као храну да би нас учинио способним да чујемо, да видимо, да волимо... Човек који на овај начин смешта евхаристију унутар себе постаје свештеник света, на олтару свог срца, служитељ „космичке литургије“.Овај поглед „ока срца“, „пламеног ока“ није ни у ком случају пасиван. Оно што он види, чини да то и постоји. У крвавој пустињи историје – историје Ирода и Пилата – евхаристијски људи чине да Бла-женства буду извор воде живе. Дивље звери су мирне у близини светитеља. Да би се сачувао мир, да би се учинило да савремено знање и моћ имају више поштовања према тајни живих бића и ствари, да би се сами темељи културе поста-вили у духу Блаженстава, да би се свет „ев-харистизирао“, нису потребни колоквијуми и састанци, потребна је светост. Потреб-на је Евхаристија и евхаристијски људи. Евхаристија прекрива свет, она напаја мало помало светлошћу унутрашњост ствари, припрема велику Пасху Царства. Евхаристијски људи и жене могу да буду врло једноставни, сасвим непознати, скоро неприметни. Ипак преко њихове молитве, њихове доброте, њихове уздигнуте лепоте срца, само преко њих, Бог може да делује као бујица мира, светлости, љубави. Ови не-познати људи и жене у којима не обитава очајање него вели-ко евхаристијско „благодарење“, да, управо они непрестано пресаздавају ткање живота кога цепају силе ништавила. Требају нам такође, као што је поже-лела Симон Вејл, светитељи

„генијалне светости“, способ-ни да носе сједињујућу сна-гу Евхаристије у уметно-сти, науци, социјалним од-носима. Смирени или генијални – смиреношћу своју генијалност, а генијалношћу своју смиреност – сви сведоче о пројави Царства (Не-беског) већ сада: светлост која исијава из Чаше, светлост где више нема смрти, где је све тананост, радост, где су присутни само ликови,

земља као света тајна.И не губити памћење

да се, према најстаријем и најбоље потврђеном

предању, истински коре-нит преображај човека у

Евхаристији остварује пре-ко мучеништва. Живот је сла-

ва, живот је и бол. Нико не може да избегне овај или онај

облик мучеништва, у љубави, у стварању и свакодневном

сведочењу, у тешкоћи. Бог нам тако дарује да постанемо Евхаристија.

Са француског:сестринство манастира Бања код Рисна

О свом боготражењу и сусрету са Православљем Оливије Клеман пише:

Рођен сам у атеистичкој породици и окружењу, али атеизма без агресивности,

и високог морала. Врло рано сам доживео одушевљење и стрепњу. Одушевљење

пред лепотом света, која је за мене, у ме-дитеранском амбијенту, била једно про-

цветало дрво бадема или тајна неких ликова, неких погледа. Стрепњу – због

смрти, о којој су ми говорили: то је ниш-тавило. Као младић тражио сам сми-

сао живота, с оне стране категоричког императива Канта, као и марксистич-

ког искушења. Студије историје су ми по-могле да откријем духовно надахнуће

највећег броја цивилизација; о томе су сведочили светитељи, духовни људи,

ствараоци мудрости, правде, а посебно лепоте. Почео сам да испитујем свет мито-

ва и религија. Ипак, после неколико годи-на нашао сам се растргнут између хиндуи-

стичког смисла јединства (али је тако све нестајало у безличном божанству) и ев-

ропске интуиције јединственог и несводи-вог карактера сваке личности, којој ипак

прети самоћа. Књига Владимира Лоског, Мистично богословље Источне Цркве, а

посебно поглавље о Светој Тројици ме је ослободила тога. Светотројична тајна

сједињује апсолутно јединство и ниш-та мање апсолутну различитост и одра-

жава се у човеку – „слици Божијој“. У исто време сам откривао Достојевског и

Берђајева. Сви ови сведоци су ме водили Христу. Ипак, требало је да прођу године

да бих прихватио Његове речи које су ми изгледале „искључујуће“, којима Он себе

објављује као Пут, Истину и Живот. Молио сам се пред једном иконом, једним трип-

тихом у бакрорезу који је представљао Деисис, а којег сам купио код једног па-

риског антиквара. И Христос ме је по-тражио – о томе се не може причати. Ста-

вио сам са стране знања која сам имао о осталим традицијама (данас ми она

омогућавају извесно глобално виђење духовне историје човечанства). Имао сам

поверење, потпуно поверење у Христа и Његово Јеванђеље. Јер ме је оно, посеб-

но 6 глава Јеванђеља по Јовану, учинило гладним Евхаристије, односно Цркве. Ни-

сам био привржен ни једној западној ве-роисповести - Оци Цркве не припадају

само Западу, нити, пак, само Истоку. Тако сам, са тридесет година, примио крштење

у Православној Цркви.

20

svetigora

/ 2

010

/ јун

„Радио Древне Вере“(РДВ): Говоримо о важној теми: бра-ку као путу ка светости. Желео бих да започнем разго-вор основним и једноставним питањем. На основу Вашег истраживања и рада, реците нам који су то чиниоци који воде ка брачној хармонији?др Мамалкис: Брачна хармонија потиче од онога што на-зивам истинским брачним путем. Када муж и жена прихвате свој призив, прихвате овај истински пут, тада их он води ка хармонији. Имамо такво дивно објашњење истинске службе брака. Свети Јован Златоусти пише да је „брак установљен да би нас учинио чедним и да би нас учинио родитељима, а од ово двоје, чедност има предност.“ Свети Григорије Назијански пише да је „брак кључ који отвара врата за откривање чедности и савршене љубави.“ Тако треба да раз-умемо циљ брака.Брак називамо Светом Тајном. Не тајном у оном смислу да не знамо шта се догађа, већ Тајном у смислу да, кроз брак, Царство Божје постаје живо искуство.Старац Емилијан Светогорац назива брак богојављањем.

„Сваки пут када се двоје венчавају у име Христово“, пише, „постају знамење које садржи и пројављује самог Христа. То је као да видиш Христа.“ Тако, као Света Тајна, брак је оруђе Духа Светог. Дух Свети одржава брак и Дух Свети преобра-жава мужа и жену. Један православни аутор пише како: „брак у Христу уздиже мужа и жену тако да постају причасници божанске природе,“ а божанска природа је, као што знамо, љубав. Тако брак видимо као пут обожења. То је, као што сте споменули, пут ка светости. Обожити се значи постати при-часник живота Божјег, а тај живот је, као што знамо, љубав. Онај ко има љубав, има самог Бога. И тако видимо да у браку ми налазимо своје испуњење као муж и жена, док постајемо једно у Христу, усавршавајући се у христоликој љубави.Као што читамо у првој Посланици Јовановој (2, 5): „А који држи ријеч његову, заиста је у њему љубав Божија до-стигла савршенство“.Тако видимо да је циљ брака открити савршену љубав, а тај пут откривања савр-шене љубави називамо нашим путем ка спасењу.Монах Мојсије пише: „Двоје су ступили у брач-ну заједницу да би помогли једно другом у спасењу“. Тако је, на много начина, брак налик на путовање.

„Почиње на земљи а завршава се на небу“, пише Емилијан Симонопетровски.Св. Јован Златоусти кори-сти Христов лик на свадби у Кани да би описао тај процес.

„Он ће учинити још веће чудо за вас од оног у Кани.“ То јест, преобразиће воду ва-ших појединачних страсти у вино духовног јединства.Суштински циљ брака је, да-кле, да се моја човечанска љубав, моја пала љубав, коју

уносим у брак, преобрази у божанску љубав и да се у том преображењу и ја преображавам, кроз свакодневне изазове брачног живота. Управо је то путовање љубави, оно којим бивамо преображе-ни Христовом љубављу, тако да осећамо Његову љубав, сусрећемо се са њом и стичемо је према на-шем супружнику.

А КАДА НИЈЕ ПУТ КА СВЕТОСТИ...РДВ: Међутим, толико чујемо, читамо и видимо, и може се рећи, доживљавамо – о нескладу у браку, сасвим супротног ономе што сте сада тако дивно и јасно дефинисали. Који су фактори који највише доводе до несклада у браку?др Мамалкис: Знате, када говорим о браку обич-но почињем управо са објашњењем шта тај пут представља и какво је поимање Цркве о браку и многи људи се замисле и кажу: „Мој брак није ни налик томе.“ Многи од нас, готово сви, имамо не-сугласице у браку. А када помислимо на своје по-знанике, углавном знамо да има више бракова који су нескладни од оних који су складни. До нескла-да, сукоба у браку долази када желимо да служи-мо својим жељама. Када се понашамо саможиво. То доводи до сукоба и онолико колико ја нисам стекао савршену љубав и онолико колико моја су-пруга није стекла савршену љубав, толико ће бити несугласица у нашем браку - а то се стално дешава. Брак нас позива да увидимо да имамо и други из-бор уместо сукоба. Несугласице у браку су не само

нормалне него су и очекиване. Одговарајући на несугласице, призвани смо да се обратимо Богу, да тражимо усавршавање у Његовој љубави

ради достизања брачне среће или светости.РДВ: Познајем доста младих брачних па-рова. Имамо групу у нашој парохији, као

што је случај у многим парохијама, која окупља младе брачне парове. Гостовали

су и на нашем радију, и приметио сам да многи младенци ступају у Свету тајну брака са си-

гурним очекивањима и осећањем да они имају право на не-што. Да ли је до-бро то што имају таква очекивања и осећања или су

она узрок будућих проблема који их вребају у заседи?др Мамалкис: Што више радим са па-ровима, све више

увиђам да свако од

razgovor

БРАК – ПУТ КА СВЕТОСТИДр Филип Мамалкис је професор пастирског богословља на Православној грчкој богословији Часног Крста и православни терапеут за брак и породицу. Бави се и теоријом, истраживањем и праксом савременог мен-талног здравља. У овом разговору говори о браку кроз искуство Цркве, о браку као Светој Тајни, и као так-вом - путу ка светости.

21

јун / 2010 / s

vetigora

нас ступа у брак са очекивањима две ствари: онога какав ће брак бити и онога каква треба да буде осо-ба са којом ступамо у брак. И, руку на срце, ако су наша очекивања заснована на разумевању брака који сам навео на почетку, то је у суштини путовање откривања, путовање љубави, и то је добро. Али, многи од нас, већина нас, има нерелна очекивања од брака. Она су, типично, веома себична.Очекујемо да ћемо у браку бити срећни, зато што волимо ту особу, и да ће брак испунити све наше жеље. И нека од ових очекивања од брака су за-снована на сликама брака које добијамо из медија, бајки, па чак и културе, која на различите начине потхрањује саможивост у нашем животу.Ова типична очекивања могу да доведу до ве-ликог разочарења, патње и борбе у браку. Знате, осећај да имамо право на нешто: „Ја заслужујем ово. Ја заслужујем оно“ - представља отров у браку. Тражење права је својеврсна себичност. Ако брак видимо као не-што што ће задовољити моје потребе, односно што ће задовољити моје жеље, особа са којом смо се венчали ће по-чети да осећа после извесног времена дејство те себичности, и он или она ће реаговати ре-чима: „Нисам ја твој роб!“, „Ни-сам ја твоја слушкиња!“ или „Ја очекујем од тебе да ме волиш а не да ме искоришћаваш!“ – а потом ће уследити сукоб.То што живимо у друштву које нас учи да је добар брак онај који испуњава жеље (што зна-чи да ако не испуњава твоја очекивања, треба да га окон-чаш!), носи потенцијалну опас-ност за опстанак брака. У суш-тини, друштво од нас краде прилику да видимо свој брак као дар Божји.Пошто брак неће моћи да ис-пуни твоје жеље, он ће их променити. A ако прихватиш истински брачни пут, он ће преобразити твоје себичне жеље: од тражења да добијем оно што ја желим - до ходања у божанској љубави, до тога да желим исто што Бог жели. И то је истинска брачна хармонија: да свако воли другога христо-ликом љубављу, која није за-снована на томе какав би наш супружник требало да буде или каквим га ми замишљамо, већ на томе да га волимо онак-вог какав јесте.Друго, очекивања од нашег

брачног друга треба да се промене, због тога што ће свако од нас на овом брачном путовању открити да је особа са којом је ступио у брак различита од оне коју је замишљао, очекивао, или чак желео. Открићемо да наш супруг(а) има више мана него што смо мислили. „Нисам пристала на то када сам се удала за њега“ је оно што редовно чујем; сви ми дођемо до тога у своме браку, јер је брак откривање, одно-сно међусобно упознавање.Када откријемо да то није она особа за коју смо мисли-ли да јесте, постоји искушење да се у том тренутку окрене-мо против свога супружника и да свалимо кривицу на њега. Да ствар буде још гора, живимо у потрошачком друштву. На пример, купили смо нешто у продавници, рецимо телеви-зор. Однели смо га кући, а потом се испоставило да има неко оштећење. Шта ћемо да урадимо? Вратићемо га у радњу и рећи следеће: „Нисам знао за то оштећење, зато имам пра-во да га вратим.“У ствари, на присном брачном путовању ћемо открити се-

22

svetigora

/ 2

010

/ јун

бичност свог супруга, његове (њене) преступе и грехе. Али, доћи ћемо у контакт и са сопственом себичношћу, сопстве-ним гресима и сопственим преступима. А тај процес може бити веома тежак, мучан, страшан и понижавајући. Начин на који ће брачници поступати када увиде сопствене грехе ће одлучити какав ће брак они имати, јер ми као православ-ни хришћани знамо да је дар Божји видети своје грехе. До-бро је да спознамо своје грехе, јер само тада можемо да се покајемо. Само када видимо свој грех, можемо да му окре-немо леђа и обратимо се Богу.Радећи са паровима покушавам да им помогнем да разумеју да су, иако виде нешто што се реално дешава, призвани да се обрате Богу волећи својег брачног друга са свим његовим манама. И обраћајући се Богу, кајемо се за сопствене мане. И док се кајемо, док Му се обраћамо, Он нас исцељује и испуњава Својим Духом Светим. И што Му се више обраћамо у покајању, што Му се више обраћамо волећи свога супруга (супругу) са његовим или њеним гресима, више се радујемо што живимо у љубави Његовој. Тако, брачна љубав је засно-вана на томе да волиш свога супруга онаквог какав јесте, долазећи на крају до тога, као што читамо у Постању, „да бјеху обоје голи, Адам и жена му, и не бјеше их срамота“. Волите свога супруга не због тога што бисте желели да он по-стане, већ га волите том божанском љубављу, знајући за кога сте се удали.

ЈЕДНО ТЕЛОРДВ: Да се надовежемо управо на ту мисао. Често чујемо у нашем предању да је део Свете Тајне, да двоје постану једно тело. Које су импликације тога, осим очигледног телесног сједињавања?др Мамалкис: Једна од молитава у чину венчања гласи: „Ти и сада Господару спусти Своју руку из Свога светог преби-валишта и свежи раба Свога и рабу Своју јер Ти свезујеш мужа и жену. Учини да као супружници буду једнодушни; венчај их у једно тело...“ Дакле, бити једнодушан значи мис-лити јединствено, делајући као једно. Тако више не постоји његово или њено, моје и твоје. Све је наше.Јуче сам разговарао са једном женом у канцеларији, која је управо рекла свом супругу: „То је твоја одећа и овога пута ћу ти прогледати кроз прсте и опрати је.“ Упитао сам је: „Чија је одећа?“ Да ли постоји мој новац и твој новац, моји родитељи, твоји родитељи, моја каријера? Дакле, једнодушност значи да је све наше. Једнодушност значи да је важније да доне-семо заједничке одлуке него да свако од нас ради оно што мисли да је најбоље. У ствари, једностране одлуке цепају интимност брака, јер спречавају једнодушност на коју смо призвани. Брачни парови редовно долазе код мене, и оно са чиме се боре је: „Он је то урадио чак и када се ја нисам слoжила са тим.“ Та једнодушност је оно у чему учествујемо и она је дар од Бога, зато што је, као што смо раније рекли, Његова љубав она која нас преображава. Њоме се свезују муж и жена и због тога ми, православни, не размењујемо за-вете током чина венчања. Христос, оличен у свештенику, је Онај који нас свезује. Наша преданост браку је, дакле, наша преданост Христу. А наша преданост Христу је преданост нашем браку.

ОБРАСЦИ ВОЉЕЊАРДВ: Нисам размишљао о томе. То је диван и просвећујући увид у Свету Тајну. Споменули сте присност, а знам и из

свог искуства као и на основу разговора са људима да признајемо да нисмо васпитани на такав начин који развија здрав смисао за присност. Можете ли да ка-жете нешто о позитивним и негативним обрасцима присности који се развијају у нама? И, даље, постоје ли разлике у томе како мушкарци и жене развијају здрав поглед на присност?др Мамалкис: Када говоримо о обрасцима присно-сти, мислимо на то како се односимо према другим људима. Начин на који се односимо према другим људима се углавном формира у нашим првим везама; онако како се односимо према својим укућанима док одрастамо. Ако је у нашем дому било пуно гнева, се-бичности, манипулације и властољубља, ако је било пуно отпора и борбе око тога ко је главни, то ће бити и начин нашег односа према другима који ћемо по-нети са собом.Једном је у канцеларију дошла жена која је инстин-ктивно реаговала на свога мужа, контролишући га и одбацујући. Када смо покушали да испитамо та-кав вид опхођења, она је почела да разоткрива и да размишља о томе: „Тако сам се увек опходила према својим родитељима.“ Што се тиче њеног мужа, он је развио образац повлачења и пасивности. И као што смо открили, истражујући његово васпитање, могли смо да закључимо да је развио обрасце затварања и повлачења као заштиту од бола и хаоса у кући. Сви ови обрасци везивања или зближавања са људима се развијају у првим годинама живота. „Да ли је безбедно да делим са другима своја осећања, своје мисли?“ Па, да ли је то било безбедно у дому у коме си одрастао? Исто важи и за позитивне обрасце присности. Волим да разговарам са паровима о позитивним обрасцима, јер понекад нисмо ни свесни како се односимо једни према другима. Дакле, разговором о позитивним об-расцима опхођења са људима, као што су: давање права гласа свакој личности, поштовање сваке лич-ности и личне једнакости, указивање поштовања, слушање, дељење, искрено дискутовање о различи-тим темама, ненападање људи који имају различито мишљење, нереаговање, стрпљивост, дељење идеја, заједничко одлучивање – одгаја се права присност.РДВ: Поменули сте рано детињство као период који је нарочито битан по питању обликовања присних односа. Како онда да будући младенци, видећи једно друго као животног сапутника, могу да имају здрав по-глед на брак пре него што се узму? Како могу да знају унапред?др Мамалкис: Претпостављам да свако од нас носи у себи неки нездрави образац присности, јер наши родитељи нису били без греха. Заузврат, и ми ћемо образовати своју децу и начин на који то чинимо ће носити извесну мрљу греха. Дакле, позивам парове који се припремају за брак, да упознају једно дру-го, да проводе време једно са другим и да заједно разговарају о следећим питањима:

„Који су све прихватљиви начини на који ћемо се од-носити једно према другом?“

„На који начин можемо да расправљамо о различитим питањима?“

„Да ли осећамо слободу да међусобно поделимо своје 23

јун / 2010 / s

vetigora

идеје?“ „Колико манипулације и борбе за власт постоји у нашој вези?“ „Колико осећам слободу да делим са тобом и слободу да приђемо једно дру-гом?“Дакле, ако пре ступања у брак разговарамо о томе како ћемо се односити једно према другом, то у суштини припрема терен за наше узрастање на том путу. Дакле, охрабрујем парове пре бра-ка да упражњавају исповест и покајање, и да уне-су појакање у период вереништва, у изласке, тако да можемо одмах да кажемо: „Ова веза међусобног упознавања је узрастање у светости.“ То значи да стално треба да сазнајемо о томе „када смо повре-дили једно друго“ и да научимо како да се покајемо за то.Дакле, када имате некога с ким идете на исповест, и када изнесете своју везу пред свештеника или ду-ховног оца – то припрема терен за оно што ће ваша веза заиста бити од почетка.

БРАК - ПУТ ИСЦЕЉЕЊАРДВ: Будући да смо, као што сте навели, сви ми, већина нас, грешници и грешни, што признајемо, и да су нас васпитали, као што кажете грешници и грешни родитељи, да ли и како могу да се исцеле не-гативни обрасци понашања?др Мамалкис: То је, сматрам, најлепши део нашег поимања о браку. Мислим да што више учимо о браку и живимо по томе, више нас покреће Божје милосрђе, Његова благодат и љубав. Као што Св. Јован Златоусти пише: „Брак је створен ради чедно-сти.“ Дакле видимо, да смо у оквиру брака призва-ни да се исцелимо од свих ових негативних, и често деструктивних образаца односа према другима.Брак је пут исцељења. Брак је контекст у коме ћемо их и открити и бити призвани да их промени-мо. Док учимо како да реагујемо када видимо не-гативне обрасце и грехе, док учимо како да чини-мо ствари на другачији начин, док учимо како да се обраћамо Христу и обраћамо једни другима уп-ркос тим гресима, видећемо да ће се чуда дешава-ти.Сведок сам да се чуда дешавају сваке седми-це док радим са паровима, као и у мом живо-ту. Обраћајући се непрестано једни другима и обраћајући се покајању, људи се враћају и кажу:

„Примећујем да данас не реагујем онако како сам некада реаговао“, „Више ми не смета то што ми муж говори“ – тако да посматрамо како Дух Свети исцељује људска срца. Потом дођу следеће седми-це и кажу: „Не могу да урадим ово, превише је теш-ко.“ А, онда пак идуће недеље видимо како је бла-годат Божја деловала и помогла. Дакле, нарочито у браку видимо контекст који нас исцељује од таквих болести.РДВ: Поменули сте да се један део у чину венчања се заправо односи на мучеништво. У корену много тога о чему смо разговарали је појам самоунижења, или давања предности другима. Међутим, много парова, укључујући и мене самог, не ступају у брак ради мучеништва. Дакле, да ли бисте могли да нам

кажете укратко нешто о том аспекту нашег богословља и практичним средствима у браку?др Мамалкис: Заиста, из низа разлога ми не очекујемо да ће брак бити мучеништво и не разумемо то. Када размишљамо о мучеништву, мислимо на оне страшне приче о страдању раних хришћана током историје. Но, по много чему, у браку је још теже. Мучеништво у браку је теже од страдања које можемо да замислимо да су мученици подносили, јер га, као што рекосмо, не очекујемо.Када размишљамо о мучеништву, мислимо на умирање себи самом, умирање својим себичним путевима. Тако, када паро-ви дођу код мене, као што сам управо рекао, кажу: „Никада се нећу променити! Такав сам - какав сам!“ Ја кажем: „Да, али Бог те може променити.“ Али да би се то десило, морамо Му се обратити. Што значи да морамо да се одвратити од своје им-пулсивности, своје себичне жеље, свог гнева, своје похлепе, своје жеље да радим по старом. То је непрестана борба про-тив себичности - у суштини то је умирање за оно што ја хоћу да радим и обраћање супругу (супрузи), што представља акт обраћања Богу. Ово свакодневно одрицање од онога што бих радије радио и желео и одрицање од рада по старом, представља свакодневно мучеништво. Трудићу се да будем стрпљив, љубазан, нежан и да је слушам.Има и оних парова који кажу: „Знате, пре бих примио метак уместо своје жене. Ако би нас неко напао, стао бих испред ње и жртвовао се за њу!“ Тада их питам: „Онда, како то да Вам је тако тешко да изнесете смеће када Вас она замоли?“ То изношење смећа када нас неко замоли, или да научимо да одговоримо на љубазан начин - је умирање себи самом. То је прелепо мучеништво које нам обећава исцељење, не само у будућем Царству, већ и данас у нашем браку.

БРАК И СТРАСТИРДВ: Др Мамалкисе, реците нам нешто о страстима. Чујемо доста о томе и мислим да постоји велика забуна, и међу православнима и међу инославнима, о томе како страсти утичу на брак. Можда бисте могли да дефинишете најпре шта су страсти.др Мамалкис: Страст је назив за грешни покрет душе. Оне су, из православне персективе, природне Богом дане душев-не силе које су искривљене или покварене грехом и нашим одступањем од Бога. На пример, душевна сила да љубимо Бога је Богом дана, али је искривљена у главну од свих стра-сти: у самољубље, себичност и саможивост. Дакле, страсти су искривљене душевне силе; рецимо, гнев нам је Богом дат. Призвани смо да се гневимо на грех, али услед изобличеног гнева, ми се гневимо на свога супружника због малих, ситних ствари. Тако се гордост и похлепа сматрају за главне страсти, среброљубље – вид похлепе који тражи самозадовољење, све оне представљају отров у браку. Завист, чак и депресив-ност, су обрасци понашања до којих долази када се не добије оно што се жели.Христос је говорио о томе у Јеванђељу по Марку, у седмој глави, одговарајући на изазовно питање фарисеја. Христос је указао да изнутра, из срца људскога, излазе зле помисли, блуд, крађе, убиства, прељубе. Све оно што је зло погани чо-века. Тако видимо две ствари у браку. Најпре, брак у Христу ће открити ове искривљене страсти у нашем срцу. Брак ће нас приморати да се суочимо са својом гордошћу, себичношћу, нестрпљивошћу, полагањем права на нешто, похлепом, јер 24

svetigora

/ 2

010

/ јун

је брак путовање на којем упознајемо једни друге и сами себе. Друго, као што сам споменуо, брак је дат за исцељење од самих страсти. Имамо избор. Да ли ћу да искалим гнев на супрузи или ћу покушати да јој се обратим с љубављу? Да ли ћу да удовољим својим среброљубивим и похлепним жељама и да одем у куповину кад год пожелим, или ћу да кажем: „Да се посаветујем са мужем пре него што потрошим сав тај новац?“Свакодневна интеракција са супружником је позив да се од-вратимо од својих страсти и да се обратимо Христу. На тај начин, Свети Дух преображава или преусмерава страсти у праведност.РДВ: Али, за то је потребно да стражимо, зар не?др Мамалкис: Да, занимљиво је то што је лепота брака у томе да чак и када ми не стражимо над својим гресима, наш супруг(а) их виде веома јасно. Дакле, по много чему, супруж-ник је дар који нам помаже да их видимо, рецимо: „Понашаш се себично. Заборавио си на мене“, када мени то уопште није ни пало на памет. Од онога што се стварно тражи од моје жене - на првом месту је њена љубав – да ме воли и када види да грешим. Да ли ће да ме нападне када види да гре-шим, или ће ми нежно прићи? А на другом месту, потребно је и да сам ја отворен и саосећајан према њој. Да ли ћу да одба-цим њен коментар и да кажем: „Баш ме брига за то што при-чаш!“ или ћу рећи „Стварно? Јао, нисам то желео да учиним.“Тако нас Христос призива, када видимо то једни у другима, да се обратимо једно другом у љубави као одговор на Његов позив, да би нас Он исцелио.РДВ: Постоје ли неке страсти које су заступљеније код муш-караца него код жена?др Мамалкис: Да, по много чему мислим да мушкарци и жене воде различиту борбу. Ипак, сарађујући са паровима, кажем им да није циљ да се упоређујемо са другим мушкар-цима и женама, већ да научимо да волимо жену или чове-ка с ким смо у браку. Тако чак и ако је твоја жена једина у поређењу са другим женама која се бори са тим, твој циљ је да је волиш. Лепота брака је у томе што си призван да волиш личност, Филипа или Ђурђу, и све оно што он или она носи у себи. Можда мушкарци имају већу борбу са блудом него жене, нарочито у култури која визуелно напада мушкар-це сликама које су осмишљене да распале блуд. Међутим, постоје истраживања које кажу да се стопа неверства у браку код мушкараца и жена изједначава. Да ли се жене више боре са неком врстом безбожног страха, нервозе, среброљубља или сујете? Може бити.Сада можемо да видимо како, када су наши животи усмерени ка задовољавању сопствених жеља, било да су то блуд или похлепа, исказаним кроз материјализам или порнографију - оне уништавају не само једнодушност на коју смо призвани у браку, већ су и отров за љубав. Што више задовољавамо ове страсти, то нас оне више увлаче у замку. Зато не смемо нимало да толеришемо удовољавање страстима. Што им више снисходимо, горе је по нас.

БРАК И СРЕЋАРДВ: Како се осећање среће уклапа у дефиницију успешног православног хришћанског брака? Стално се може чути: „Он ме чини срећном“, „Он ме не чини срећном“, „Треба да будем срећан“ или „Желим да будем срећна“, итд.

др Мамалкис: Или, „Нисам веома срећна...“ Знате ли шта кажем тим људима? Божји циљ јесте да ми жи-вимо у браку „срећно и (дуго)вечно“ - Његов циљ је таква срећа. Али, када чујемо о „животу срећном и дуговечном“ у бајковитом смислу, то обично значи

„срећан сам зато што су ми све жеље задовољене“. Кажем људима врло јасно, Божји циљ је да си срећан у браку, срећом која потиче од твог ослобађања од себичних жеља, ослобађања од твоје потребе да добијеш све што пожелиш или да котролишеш свога супруга (супругу). И што више се ослобађаш од тих жеља, срећнији ћеш бити – и данас и сутра.Тако је ова жена о којој причам, која је била склона да реагује, одбацује и љути се на свога мужа, рекла: „Ни-сам веома срећна“. Док је учила да буде стрпљивија и мирнија, осећала је да живи спокојније. То је Хри-стово обећање, да ћемо бити срећни ако идемо Његовим путем. Црква нам открива да Бог жели да ми будемо срећни и да је то пут ка срећи.РДВ: Једна жена која је почела да долази у нашу парохију тврдила је, а ја јој верујем, да је њен муж физички и психички злоставља, те је отишла код православног старца и питала га да ли да се разве-де од њега. Он јој је рекао: „Не“, али она је то свеједно учинила. Тако долазимо до теме развода. Дакле, моје питање је двојако. Прво, колико треба супруж-ник да трпи у таквом браку, или такав брак треба да се сматра непоправљивим? И друго, да ли и како чињеница да имате децу може и треба да утиче на одлуку о могућем разводу? И да ли је тачно оно што се чује да су деца разведених мање здравија од деце из брака који траје читав живот? др Мамалкис: Колико супружник треба да трпи? Не постоји неко правило. Лепота брака је у томе што је он веома личан. Дакле, православан одговор на то је да разговарамо са неким. Али, не бих желео да кажем да је православан одговор на циљ хришћанског жи-вота да не останемо у браку. Циљ хришћанског жи-вота је да иштемо Царство Божје. Речи Св. Јована Зла-тоустог су веома јасне. Он каже да је боље прекинути везу праведности ради, него бити приморан у нешто што је неморално. Он каже да, ако те (супруг) свакод-невно туче, стално се свађа због исте ствари, боље је да се раздвојите. Јер ми, православни хришћани, разумемо да је брак створен ради човека, а не човек ради брака. Тако сарађујем са паровима и кажем им да је циљ духовног живота не да останемо у браку по сваку цену, већ да тражимо Царство Божје по сваку

цену. И у неким случајевима, то значи, напустити свој дом!

25

јун / 2010 / s

vetigora

Јер трпети насиље не означава у сваком случају праведност. То не значи да морате напустити брак, већ само устати против насиља. Прекидате емо-тивно злостављање и радите под руковођењем некога ко ће вам помоћи да схватите: „Како да се трудим да идем за Христом? И како, ако мој супруг одступи од Христа, да га и даље волим да бих слу-жила Христу?“Дакле, да ли чињеница да заједно имате децу утиче на вашу одлуку? Савет Св. Јована Златоустог брач-ницима је потврђен у социолошком истраживању развода, у томе да је боље за децу да се родитељи разведу него да остану у дому у коме се стално де-шава насиље – ондосно да је конфликт заправо веома штетан по децу. Али, желим да будем јасан. Најбоље за децу да одрасту у дому у коме њихова оба биолошка родитеља живе у миру...Развод има негативан ефекат на децу. Али нису ни сва деца из разведених бракова осуђена на пропаст. То се може упоредити са саобраћајном несрећом. Аутомобилске несреће су лоша иску-ства. Али то не значи да ти је живот завршен. Зна-чи да ти предстоји извесна борба. Али, кажем брач-ницима, ако постоји толико сукоба код куће, боље је за децу да се разиђете. И обрнуто је тачно. Мож-да ниси баш тако близак са својим мужем или са својом женом. Можда заиста морате да се бори-те да будете заједно. Међутим, ако конфликт не постоји, за вашу децу је боље да останете заједно у истој кући. Ако не постоји злостављање, нема насиља или негативног емотивног набоја, за децу је боље да сте заједно.РДВ: Разговарали смо о условима у којима се деша-ва злостављање – и физичко и психичко. Но да ли постоје неке ситуације у којима лош брак и даље може да послужи као пут ка светости?др Мамалкис: Рекао бих, надовезујући се на при-мер који сам управо дао, да је у браку сваки су-пружник слободан да оде у било које време; да је

мој избор да се окренем према својој жени готово незави-сан од њеног избора да се окрене к мени. Дакле, ако моја супруга одлучи да ми окрене леђа, ја и даље имам избор да се обратим и служим Христу. Као у примеру који сам навео, ако нема насиља или сукоба, ваша је одлука да настојите да служите Христу у браку који ће можда имати врло мало емотивне присности, врло мало повезаности, али може ве-ома добро да послужи вашем спасењу. Ми, православни хришћани, морамо да будемо опрезни да не постављамо исто правило за све. Одговор на питање: „Да ли да останем у браку или да га напустим? Да ли је то можда мој пут?“ потпа-да под руковођење вашег духовног оца.У нашем предању преовлађује пастирски приступ да свако има право на лични избор. Не могу да те натерам на муче-ништво, ни ти мене, али могу да прихватим мучеништво које ми се нуди. Дакле добро пастирско руковођење ће дозво-лити некоме да расуди колико може да поднесе. Знаћеш да је то Богом даровани пут, ако у том мучеништву стичеш мир, снагу, радост. То је знак да то може бити твој пут. Али ако се осећаш још јадније, утученије, ако си депресивнији, уплашенији из дана у дан, тада се нешто друго дешава.РДВ: Желим прокометаришем Ваш одговор, и можда да добијем Вашу повратну реакцију. Једна од прелепих ствари које сам доживео у православном хришћанству је то што је оно изворно, стварно, засновано на духовном и пастирском саветовању и бризи, а није просто формално. Када сам био евангелиста, нас су заправо учили да је брак заповест Божја која се не сме нарушити. Оно што волим у Православљу је то што Црква разуме како да примени заповести Христове на искупитељски начин, у оквиру датог контекста. Да ли жели-те да прокоментаришете то?др Мамалкис: То је потпуно тачно. Но, како многи људи посматрају Православну Цркву споља, тешко то могу да разумеју. Посматрају све Православне Цркве глобално и кажу: „Зашто се називате једном Црквом? Сви се понаша-те различито!“ Али, ако глобално погледате шта радимо, видећете да имамо исту пуноћу вере. Постоји апсолутно јединство вере, а различитост је у пастирском изражавању. На много начина, тајна Божје љубави се пројављује и у томе

што је нешто добро за једног супружника, један брачни пар, а потпуно супротно је добро за други. Дакле, ако покуша-вате да сместите Бога у свој ум и да сведете љубав Божју на неку формулу, онда ће вас Православна Црква фрустри-рати, јер ми не дајемо само један одговор. Мислим да је то лепота љубави Божје. То није само Православље, већ је то пуноћа хришћанског предања и изобиље ненадмашне љубави Божје.

За православни „Радио Древне Вере“ разговор водио Кевин

Ален.Преузето са сајта

http://ancientfaith.com/ Превела и приредила: Милена Тејлор26

svetigora

/ 2

010

/ јун

ТРИПКО Драганић рођен је 1954. године у Петровићима, Бањани. Основну школу је завршио у родном месту, а средњу у Никшићу. На Београдском универзитету завршио је Војни факултет (Одбрана и заштита). Магистрирао је на Црногорском универзите-ту - Економски факултет у Подгорици, на одсеку Међународна економија.Објавио је књиге поезије: „Преврнута плоча“, „Нама звона звоне“, „Очев орден“ „Каме-ни пирг“ и „Дучићева Херцеговина“. Стихове је објављивао у познатим књижевним ча-сописима, ревијама и новинским и интернет публикацијама. Поезија му је превођена и заступљена у више пјесничких антологија.Члан је Удружења књижевника Црне Горе.Управник је Централног-пословног магацина и црквених књижара Митрополије црногорско-приморске.

митрополиту Амфилохију

Матијевдан 1997. год.Вилуси, Петровићи…

Ако претрпиш губитак, или ма на који начин будеш лишен ствари које теби припадају и тиме се ожалостиш, немаш страха Божјег. Ако те хвале и ти са

задовољством примаш похвалу - немаш страха Божјег. Ако о теби кажу што неистинито и ти се смутиш - немаш страха Божјег. Ако у разговору са браћом тражиш да твоја реч буде изнад речи других - немаш страха Божјег. Ако практикујеш да посећујеш славне овог света, да би направио познанства и пријатељства са њима - немаш страха Божјег. Ако се не обрати пажња твојим речима и ти се нађеш увређен због тога - не-маш страха Божјег. Побројани знаци показују, да је жив стари грешни човек у хришћанину, који је њиме загосподарио.

poezija

pouke

ТРИПКО Драганић

Свети НИКОЛАЈ Жички

ЗНАЦИ­НЕМАЊА­СТРАХА­БОЖЈЕГ

Нико на овоме дијелуКаменитог и кршевитог и ломног Балкана

Који све више и вишеЛичи на несавладиве сипаре

Смркнуте стијене и косе литицеНа ненасељене пећине

На новоотворене поноре

Нико није

После Светог Василија ОстрошкогИ Светог Петра Цетињског

Апостолски зазвониоСветим Звонима

Светих Претходника

И БогоисказaтељскиМученичку Молитву Своју

Праскозрјем засипаоУ очи у образе

У срцаИ људи и нељуди

А БоготражитељскиМонашки Испоснички

Хватао Васељенску СвјетлостПалио Пламен

Живога БогаУ душе вjерника

НаравноОчекујући призивајући откривајућиИ показујући Пут

ПовраткаПородици Вjери Нади

Остављајући изборПобожним верујућимАнђелима Дјеци

И девојциИ жени и човjеку

И Дјеци и Дјеци и Дјеци

Да у његовим благим БесједамаОсјете озарену благодарећуЉубавОсјетеБожју и Богочовјечју РијечОсјете и дотакну Логос

Логос Логос Логос

МОЛИТВАБОГОТРАЖИТЕЉА

27

јун / 2010 / s

vetigora

Кивот Светог Василија Острошког на мајчином гробу

вети Владика Николај је рекао:

„До садa су историју српску писали муш-

карци и о мушкарци-ма. Али, доћи ће вре-ме, када ће се историја српског народа писати пажљивије и праведније.

Тада ће се изнети и разјаснити и велика улога и

благотворан утицај српских мајки на цело ткиво наше славне историје.“Тако је и мајка Светог Василија Острошког оста-ла скривена за странице историје. Мало шта се о њој зна и мало је тога записано. Али изостанак из ових наших људских, овоземаљских списа не значи много, када је онај кога је она родила и са великом пажњом подигла, уписан и прослављен у књизи Светих угодника Божијих.У децембру месецу, давне 1610. године, ову див-ну мајку огрејала је благодат љубави Божије, дари-вавши јој сина Стојана. Оног кога овенча милости-ви Господ вечитом славом, и кога већ вековима мо-лимо за заступништво пред Престолом Божијим. Оног који се у Црној Гори и Херцеговини седећи не помиње и иза чијег се помена обавезно говори: Слава му и милост! Анастасија је родила Светог оца нашег Василија Острошког Чудотворца.Била је јако побожна и ћутљива жена. Са својим мужем Петром имала је само њега, једног сина, Стојана. Живели су у селу Мркоњић, у Поповом Пољу, недалеко од града Требиња. Трошна каме-на кућица са кровом од сламе била је њихов дом. Покућства је било јако мало. Тих неколико комада посуђа што су имали, Ана никада није заборављала да уочи свакога поста добро откува у цијеђу.Учила је сина да се усрдном молитвом обраћа Го-споду сваког јутра и вечери. Да се осени крсним знамењем прије сваког започетог посла, прије сва-ког оброка. А Стојан је био дивно дете! Вредан, ми-ран и пажљив. Цело село га је по врлинама позна-вало. Заволео је цркву и од малена се држао зако-на Божијег. Осетивши слаткоћу причешћа Крвљу и Телом Христовим, још у утроби матере своје, са чисто-том детиње душе пригрлио је Господа и љубио Његову правду и истину. Највише времена про-водио је са својом мајком. Отац је са много труда и муке зарађивао хлеб. Била су то тешка времена. Мало се имало и од те сиротиње Турцима се мо-рао давати данак. Глад, болест и сиромаштво, били су свакодневница тамошњих житеља. Било је и сиромашнијих у селу, те је Стојан са њима увек де-

лио свој оброк. Будући задојен хришћанским млеком, бри-га за ближњег беше му природна, у његово срце усађена. Јутром би своје овце одводио на пашу, а навечер када би се вратио, свој нетакнути оброк вадио је из чобанске торбе и делио гладним друговима или каквим другим невољницима.Недељом и празником, са родитељима је одлазио у цркву. Шћућурен уз мајку, помно би пратио целу службу. Једина песма коју је волео била је песма Богу и Светима Његовим.И живео је тако благородни и христољубиви дечак Стојан све до своје дванаесте године, када су га родитељи из страха, да га Турци не одведу у јањичаре, послали у Завалски мана-стир, где је игуман био Серафим, Стојанов стриц.Отргла је мајка јединца сина од свог топлог скута, скинула га са свог крила, на којем је много пута заспао слушајући ша-пат мајчине молитве. Молитве која је у његово детиње срце усадила дубоку веру у Бога и вечни живот. Молитве у коју ће стати цео његов живот, јер је молитвом живео и у молитви се подвизавао. Живот у манастиру Ваведења Пресвете Богородице у За-вали, донео је Стојану многа духовна добра. Његов стриц, игуман Серафим, старао се о њему и будно пратио његово узрастање. Стојан је у манастиру научио да чита и пише, при-служивао је у олтару за време богослужења, учио црквено појање. Брзо је напредовао и већ за неколико година, игу-ман Серафим, одлучи да га пошаље у манастир Тврдош, ради темељнијег образовања. Тврдош је у то време био богати ма-настир са доста свог имања, бројним братством и познатом

ОЛИВЕРА Балабан

majkeHRI{]anke

АНАСТАСИЈА-Ана Јовановић

28

svetigora

/ 2

010

/ јун

Кивот Светог Василија Острошког на мајчином гробу

школом. Али манастир убрзо разорише Турци, тако да ниш-та од тога не остаде сачувано. У манастиру Успења Пресвете Богородице, Стојан се замона-шио и монашким постригом добио име Василије. Архипастирски жезал овај Свети угодник Божији примио је на Преображење Господње 1638. године, са својих 28 го-дина, из руке патријарха Пајсија у Пећкој Патријаршији. Од тога дана, па све до свог часног престављења, пролазио је трновит пут. Трпео је многа искушења, што од Турака, што од унијата, што од своје заблуделе пастве. Дух свој предао је Господу, у суботу Светле недеље, 29. априла/12. маја 1671. године, у Острогу. У тренутку престављења, келија његова обасјала се небеском светлошћу: „Показа се чудо славно у сами час уснућа, лице његово јаче од сунца заблиста кад приђоше зборови Светих дух његов да приме и Богу Творцу поведу.“ На месту где је испустио своју свету душу, из голог камена изникла је винова лоза која и дан данас рађа плод.Молитвом пред кивотом Светог оца нашег Василија Острош-ког Чудотворца, утеху су добиле многе: болне, бездетне, по-седнутне и другом невољом притиснуте крхке људске душе.Скоро три века након свога престављења откри Светитељ заборављени и зарасли гроб своје мајке Ане. Сваке године на том месту један јаки сунчев зрак огреје гроб Анин, огреје је као оног хладног децембарског дана давне 1610. годи-не када је Господ својом љубављу огрејао и подарио сина Стојана. Када је Светитељ открио где почивају кости његове благочестиве матере, мештани су на том месту подигли спо-меник, на коме пише: Блаженоупокојеној Ани Јовановић, мајци Св. Василија Острошког, овај скромни споменик поди-жу верници Попова Поља и околине. На месту где је Свети Василије начинио прве кораке свог овоземаљског живота, сада се налази прелепа црква, а поред ње распукла кошћела, за коју се каже да је никла онога дана када су Јовановићи до-били сина Стојана. Стоји стара кошћела и пркоси времену и невремену. Стоји и памти! Како је родила мајка сина, како га је молитвом напајала и љубављу хранила, како га је са жа-лом и зебњом у срцу испратила у Завалски манастир и даље, даље у загрљај Јединоме Богу.У току велике литије, 10. и 11. маја 1996. године, када је ки-вот са моштима Светитељевим ношен да Светитељ благо-слови своју постојбину, Херцеговину и Захумље, на гробу његове мајке Ане говорио је тадашњи епископ захумско-херцеговачки Атанасије Јефтић: „Ако Бог да, ускоро да от-копамо њене кости, које су родиле овакве свете мошти као што су Светог Василија. Сигурно је и она Светитељка, као што је мајка Светог Саве, Светог Јована Златоустог, Светог Јована Крститеља и многих других великих Светитеља, чије су мајке највише утицале, да они посвете себе Богу и Бог онда њих да посвети. Он је и објавио пре рата, 1937. године, место њенога гроба, које је било изгубљено. Сигурно да се Светитељ интересује. Причали су ми људи, а то би било до-бро и забележити, да су виђали једном годишње зраку свет-лости како пада на њен гроб. И то је знак да је Света мајка!“Идући у сусрет прослави пуна четири века од рођења Св. Василија Острошког Чудотворца, радујмо се Светитељу, јер као што рече митрополит Амфилохије, на литији на којој су чак и коњи и птице пратили Свеца: „Када се птице и дру-га бесловесна бића радују Светитељу, како да се ми Божија словесна бића, не радујемо!“Свети Оче наш Василије Острошки Чудотворче, моли Бога за нас грешне! Амин!

Стара народна прича из мојих родних Цуца, увијек препуна мита и легенди, на свој ди-ван и особен начин, помиње светост наших

народних светиња. Тим легендама које су га бо-гато красиле, са којима се Цуца рађао, живио и одлазио у живот и смрт, које су га стално прати-ле и што не рећи, сачувале да вјековима живи и опстане у „каменом мору“ цуцком. Цуце су за-иста пребогате старих предања, митова и леген-ди, можда и више од других црногорских крајева. Тих старих вјеровања, тих лијепих умотворина народних, било је кроз цуцку прошлост тушта и тма. Толико да се напросто не зна која је у то теш-ко доба била љепша, поучнија и дужна обавезног народног поштовања. Па ево у најкраћем опису једне од њих:И данас је живо стабло „свете ободске крушке“, под којом је својевремено веле одмарао, касније народни светац, калуђер Василије Острошки. Полазећи из Острога, најкраћим у то доба пу-тем за море, светац је знао ићи кроз цуцко сео-це, звано Обод и поред оближње Ободске воде, под једном, (ко зна) самониклом крушком, одма-рао се. Та крушка, испод које се светац одмарао, која је стотинама година опстала, и данас је, кажу, жива и доноси плод. Ова је захваљујући Светом Василију Острошком, стекла за тај крај Божју светост. Под њом је светац, између осталог благосиљао народ, стада и фрут цуцки и ако домаћин у међувремену, није Богу и народу нешто згријешио, онда му је здравље његово и фамилије јачало. Умертин му је те годи-не, ка икад дотад понио, козе и овце су му се на прољеће, на прешу близниле... Причали су још стари Обођани: - Светац се веле врће из Котора за Острог, киша тога дана лије, што се оно вели са неба и са земље, а он хита пут свог манастира, сув и несквашен, ка’ да га Бог од кише штити невиђеним чадором небеским. Приписујући му чудотворство и невиђену моћ, да са народом на свој начин општи, остала је код Цуца – Заљућана до данас и ова прича о Све-том Василију: да се и данас на једној плочи у Оравачке стране, гдје се овај одмарајући руком ослонио, налазе отис-ци његове шаке.

pred

aw

aВО

ЈИС

ЛА

В Симов Кривокапић Ђ

инодољски

ЦУЦКА НАРОДНАПРИЧА О СВЕТОСТИСВЕТОГ

ВАСИЛИJА ОСТРОШКОГ

Војислав Симов Кривокапић Ђинодољски је рођен 1931. године у Ђиновом Долу – Цуце. Прозни је пи-сац. Издао је двије књиге – „С камена и мора“ и

„Муке и радости“. Члан је Удружења књижевника Црне Горе.

29

јун / 2010 / s

vetigora

ese j

ВЕСНА Тодоровић

Млијечно прољећно јутро, мјесец мај, сре-дина осамдесетих го-

дина прошлог вијека. Најранији јутарњи воз из правца Никшића према Подгорици, помало смијешан и као из неког старог филма нестваран и дотрајао, приспијева у мало село Дабовиће у подножју острошког крша. Излазимо из воза, док нас, додуше, ријетки путници гледају радознало, вјероватно се чудећи кудa се, тако рано, запути-ла та необична и весела млада дружина. Дочекује нас треперава измаглица јутра пуног росе, величанствени пејсаж и нека чиста љепота која избија из срца камена. Стотинак метара напријед идемо уз пругу, па онда у колони по једно, уз оштру стрмину хватајући се руком за један танки бријест, искачемо са шина на узану и врлетну козју стазицу која ће нас извести на си-гуран пут и предати у загрљај ведром дану. Сва-коме од нас се чини да тај одскок са тих углача-них шина којима иду многи из града у град, за својим послом и у непрестаној жељи и трци да се негдје стигне и остави макар некакав траг у вре-мену, значи одступање од навике и улазак у један нестварно лијеп предио који подрхта-ва од живота који нам се нуди као не-што потпуно ново, изазовно, озбиљно у својој стамености и изразу, динамично у нашем доживљају и нашој промјени.Пењемо се задубљени у своје мис-ли, несвјесни енергије којом смо обухваћени и која нас носи, док својим кретањем реметимо тишину дана који се заједно са нама пење своме зени-ту, чујући како затрепери лист са кога се откинула кап росе или лаки замах крила неке птичице коју смо уплаши-ли. Успињући се, упијамо у себе мирис зеленога биља и слике ситних жутих јаглика и свијетлољубичастих каћуна, који су најљепши украс овог камена и ове посне земље којој је страно свако материјално изобиље и која је и створе-на таквом да би опоменула човјека да

ВЈЕКОВНА­СВЈЕТЛОСТ­ОСТРОГАНа четиристоту годишњицу од рођења Светог Василија Острошког

није на земљи створен да ужива, да се роди и умре, да од њега остане неко случајно име или датум, него да се над-несе над тајнама постања, зарони у њих и схвативши да је лично он, а не природа око њега, највиши облик живота који је Бог створио, макар покуша да оствари своје, Богом

му дано, назначење. Стижемо до Горњег манастира. Празник је Свето-

га Василија. Нема много људи, можда једно педесе-так, па ипак не можемо стати у малој црквици, већ се Литургија служи на отвореном простору. Како је све чисто и свечано, неметежно, готово и без боја на овој висини. Колико ли је само људских стопа кроз вријеме, до бјелине глачајући овај ка-мен, стизало довде носећи своју муку, свој очај,

болест, патњу и егзистенцијалну зебњу. Колико се историјских догађаја, одлука, клетви и заклињања,

кумстава, побратимстава, монашења, крштења и вјенчања збило у овом камену под овим небом и пред

овим Оцем нашим, великим Светитељем и Чудотворцем који је вјековима најтиши и најдубљи свједок људског кри-ка и људске немоћи, али и вјере да је у Богу све могуће, а да је Он, наш Свети Василије, херцеговачко чобанче, па онда строги монах и правовјерни и непоколебиви српски владика, наша копча, наша нада и утјеха, наш заступник пред Богом онда кад падну сва знања, све идеологије, сва пријатељства и сва очекивања, онда кад се нађемо на оној страшној граници до које, хтио то или не, доспије сваки човјек. И на свему што се око њега догађа и на свима који му приступе, били вјерни или невјерни, здрави или болес-ни, учени или неучени, млади или стари утисне неки знак, који неко схвати одмах, неко касније, а неко га и не схва-ти, мада сви буду промијењени, и по закону физике, а како не би били промијењени пред светињом метафизички, ду-ховно.Послије Литургије, наш духовник, отац Лазар нас позива за трпезу, која је увијек била скромна, ако није пост са си-ром, а ако је пост без сира, најчешће нам нудећи и неки слаткиш на брзину и без велике приче. Како је била укус-

30

svetigora

/ 2

010

/ јун

на та храна без салонске припреме и приказивања, без звецкања чаша, тањира и виљушака, без намјере да не-коме скрене пажњу са онога што је битно, сведена само на просту чињеницу да човјеку утоли глад. Онда нам је кроз једноставну причу и поуку пред Ћивотом Светог Василија отварао хоризонте неког свијета бољег, љепшег, племенитијег, словеснијег. Говорећи нам о необичним чу-дима која су се ту збивала, неосјетно нас је везивао за Светињу, опомињући да само гријех, и ништа друго, може да укине нашу слободу. Очев поглед на сат је значио да је велики дио дана за нама, да је вријеме да стрчимо низ острошку литицу, на исти онај воз који ће нас вратити у обичан, свакодневни живот који је у нашим очима све више губио сјај и постајао досадан и баналан. Послије на-ших метанија пред Ћивотом, Свети Василије би нас по-крио својим благословом и као шаку шарених кликера својом руком закотрљао и погурао познатом уском ста-зом.Двадесет и пет година послије, а на четиристоту годишњицу од рођења Светог Василија све је друкчије и ми, и наше путање, и наши возови, и доласци код Свеца у скупим аутима, са знањима и звањима, и с осјећањем да смо нешто важно у животу постигли, и да нешто од нас за-виси. Наша стаза, којом нико више не иде, одавно је зарас-ла, док су широки колски пут према Острогу са свих страна притисли ресторани и кафане нарушавајући ону тишину и чистоту утиска и доживљаја коју има путник намјерник само кад иде пјешке. Нема ту више ни сједокосог игума-на Серафима који се свима обраћао са „бато“ и „секо“, ни оца Георгија пјесника, творца лијепе пјесме Василије Све-ти, који је бојом свога гласа и беспрекорном дикцијом и најобичнију причу чинио занимљивом, нема ни нашег доброг и скромног оца Лазара уз чији смо скут духовно јачали и учили се једноставном животу. Вријеме је све оно што је времено узело под своје и промијенило. Само Он, који је најтврђи остао је исти, вјековима исти, за сва времена и сву вјечност исти. Исти јер је истинит и једнако приступачан за људе и онда кад су му долазили руку до лаката окрвављених у борбама против туђина, и онда кад су га проглашавали за лаж и фикцију, и онда када су били престали да му долазе или су долазили у ма-

лом броју под његов Ћивот, и данас када се на дан његове славе у Острог слије на десетине хиљада људи. Четири вијека непрекидне и живе служ-бе учествујући у свему што се око њега догађало Свети Василије је, ширећи спокој и смирење, по-стао наш штит, наша слава, наш образац живота и наша вјечна могућност. Дубоко у вјери својих пре-дака, он враћа потомцима мјеру памћења, иако под теретом стотина наших година које су се пред њим просуле у свом ужасу, свједочећи о томе како је човјеков свијет најчешће вулгаран, бана-лан и неподношљив. Озарен невиношћу кроз своје савршенство, Свети Василије сажима вјекове и призива све, упокојене и живе, немоћне и оне који себе сматрају моћнима, оне који кроје судбину другима и оне чија судбина бива искројена, на свјетлост и у висину, гдје за све нас, разрешујући тајну љубави пред престолом Творца, куца срце невиности, великог трпљења и човјекољубља.

Поносни Игуман Георгије на пут креће Оставља сетан свој Манастир Косијерево

И посљедњи пут му се лицем окреће Где је Божју молитву цијелим срцем пjево

Оставља и своју ријеку ТребишњицуИ Свету долину миром извезену

Оставља и анђелску бијелу птицуИ Њено гнијездо и Црвену стијену

Имајући више пожара похару честу Дижући се из пепела из труна из грама

Знајући да више на том бајном мјесту Неће бити чувенога древног Храма

Први Потоп је био у вријеме НојаОнај кога је Господ сам одрадио

Остављајући име Тројичинога соја И цијелим шаром исто сјеме посадио

Зашто та иста дјеца други гријех чине И зазиђују звоно свијећу око врело

Окрећући обале матицу у урвинеНудећи јој понор и ноћно недјело

Срешће се Манастир и Игуман поново Горе у Врх Стијене где је Свети Василије И испјеваће Му он свијетле пјесме нове

И све што се у монашкој души дуго крије

„Василије свети, поносе монаха Наставниче добри светих пустињака.

............И сад, као некад у времена стараНаше вере свете која чуда ствара.“

игуман Георгије Мирковић

od kosijerevado ostroga

poezija ТРИПКО Драганић

31

јун / 2010 / s

vetigora

1. И заповиједи да је уведу гдје су стајали сребрни сасуди његови, и нареди да јој поставе од хране уготовљене за њега и од вина његовог да пије.

2. И рече Јудита: Нећу јести од њих, да не буде саблазан, него од онога што је дошло са мном да ми се даје. (Товит 1, 11; Дан. 1, 8)

3. И рече јој Олоферн: А ако немате оно што је било с то-бом, одакле ћемо донијети да ти дамо слично томе? Јер с нама нема (нико) од рода твога.

4. И рече Јудита њему: Жива (да) је душа твоја, господи-не мој, неће потрошити слушкиња твоја оно што је са мном, док не учини Господ руком мојом оно што је на-мислио.

5. И уведоше је служитељи Олофернови у шатор, и спава до поноћи; и устаде к јутарњој стражи.

6. И посла к Олоферну говорећи: нека нареди господин мој да пусте слушкињу твоју да изађе на молитву.

7. И заповиједи Олоферн тјелохранитељима да је не спречавају. И остаде у логору три дана; и излазила је ноћу у удолину Ветилујску и погружавала се у логору у извор водени.

8. А кад је излазила молила се Господу Богу Израиљеву да управи пут њен да подигне синове народа њенога.

9. И улазећи чиста, боравила је у шатору, све док не би приносила храну своју навече.

10. И би четвртог дана, учини Олоферн гозбу само слугама својим и не позва на послушање никога од оних што су на службама.

11. И рече Вагоју евнуху који бјеше надгледник над свима његовима: Иди и убиједи жену Јеврејку, која је код тебе, да дође к нама, да једе и пије с нама;

12. Јер срамота је лицу нашем ако жену овакву оставимо да не поразговарамо с њом, пошто ако је не призове-мо, наругаће нам се.

13. И изађе Вагоје од лица Олоферна и уђе код ње и рече: Да не буде лијења слушкиња та лијепа да дође госпо-дину моме да се прослави пред лицем његовим и пије са нама на весеље вино и да буде у овај дан као једна од кћери синова Асурских, које предстоје у дому Наву-ходоносоровом.

14. И рече њему Јудита: И ко сам ја да се успротивим го-сподину моме? Зато све што је у очима његовим угод-но, похитавши учинићу, и биће ми то радовање до дана смрти моје.

15. И уставши украси се хаљином и свим украсима жен-ским, и дође слушкиња њена и разастрије јој наспрам Олоферна доље ћилиме које доби од Вагоја за свакод-невну употребу своју, да би јела наслонивши се на њих.

16. И ушавши наслони се Јудита; и овансеби се срце Оло-ферново на њу и задрхта душа његова, и пожеље сил-но да буде са њом; а гледао је тренутак како да је нама-ми од оног дана кад је видио.

17. И рече јој Олоферн: Пиј, дакле, и буди с нама на весеље.

18. И рече Јудита: Пићу, дакле, господине, јер се узви-си живљење моје у мени данас изнад свих дана од рођења мога.

19. И узевши једе и пи пред њим оно што је спремила слушкиња њена.

20. И радоваше се Олоферн због ње и попи веома много вина, колико није никад попио у једном дану од кад се родио.

ГЛАВА ДВАНАЕСТА

ГЛАВА ТРИНАЕСТА1. А када би вече, похиташе слуге његове да оду. И

Вагоје затвори шатор споља и отпусти дворјане од лица господина свога, и отидоше у постеље своје; јер бијаху сви преморени, пошто је гозба дуго трајала.

2. А остаде Јудита сама у шатору и Олоферн који бјеше пао на постељу своју; јер бјеше га вино савладало.

3. И рече Јудита слушкињи својој да стане изван ложни-це њене и да пази на излазак њен као сваког дана, јер ће, рече, изаћи на молитву своју; и Вагоју каза исте ријечи.

4. И отидоше сви од лица њеног, и нико не остаде у лож-ници од малог до великог. И ставши Јудита поред постеље његове рече усрцу своме:

5. Господе Боже сваке силе, погледај у часу овом на дјела руку мојих на узвишење Јерусалима; јер сад је вријеме да се помогне наслеђу Твоме, и да се изврши намисао моја на пораз непријатељâ, који устадоше на нас.

6. И пришавши наслону постеље, који бјеше поред гла-ве Олоферна, скиде нож његов са њега,

7. И приближивши се постељи, ухвати косу главе његове и рече: Укријепи ме, Господе Боже Израиљев, у дан овај!

8. И удари по врату његовом двапут свом снагом својом

и откиде главу његову са њега.9. И свуче тијело његово са одра и скиде завјесу са сту-

бова. И мало после изађе и предаде слушкињи својој главу Олофернову.

10. И стави је у торбу од своје хране и изађоше обје заједно по обичају своме на молитву; и прошавши ло-гор обиђоше удолину ону и узиђоше уз гору Ветилоја и дођоше пред његова врата.

11. И рече Јудита из даљине чуварима врата: Отворите, отворите врата! С нама је Бог, Бог наш, да учини још крјепост у Израиљу и силу против непријатеља, као што и данас учини.

12. И би кад чуше људи града овог глас њен, похиташе да сиђу на врата града њиховог и сазваше стареши-не градске.

13. И стрчаше сви од малог до великог њиховог, пошто им бјеше несхватљиво да она дође, и отворише вра-та и дочекаше их; и запаливши огањ за осветљење, окружише их.

14. А она им рече гласом великим: Хвалите Бога, хвали-те; хвалите Бога, који не одузе милост своју од дома Израиљевог, него порази непријатеље наше мојом руком ове ноћи.

15. И извадивши главу из торбе, показа и рече: Ево гла-

kwig

a JU

DIT

eПревод: Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски др АМФИЛОХИЈЕ (Радовић)

32

svetigora

/ 2

010

/ јун

- наставиће се -

1. И рече им Јудита: Чујте ме, браћо, и узевши главу ову објесите је на кули зида вашег.

2. И кад осване јутро и изађе сунце на земљу, узмите сва-ки оружје ратно ваше, и изићи ћете сваки човјек крјепки изван града, и даћете началника над њима, као да сила-зите у поље према предстражама синова Асурових, али нећете сићи.

3. И узеће они све оружје своје и отићи у логор свој и подићиће војводе силе Асурске; и похитаће к шато-ру Олоферна и неће га наћи, и напашће на њих страх и побјећиће од лица вашега.

4. И ви пошавши за њима и сви који живе на цијелом предјелу Израиљевом побићете их на путевима њиховим.

5. А прије него учините ово позовите ми Ахиора Аманићанина, да видјевши позна ко уништава дом Израиљев и ко је њега као у смрт послао нама.

6. И позваше Ахиора из дома Озијина. А пошто дође и видје главу Олофернову у руци једног човјека на сабрању наро-да, паде на лице и смете се дух његов.

7. Пошто га пак подигоше, припаде ногама Јудитиним, и по-клони се лицу њеном и рече: Благословена си ти у сваком обиталишту Јудином и у свему народу, који чују име твоје потрешће се.

8. А сад ми реци шта си учинила ових дана. И исприча му Јудита пред народом све што бјеше учинила од дана кад је изашла до сад кад им говори.

9. А кад преста да говори, кликнуше људи гласом великим и дадоше глас радосни граду своме.

10. Видјевши Ахиор све што учини Бог Израиљу, повјерова Богу силно и обреза окрајак тијела свога и би придодат дому Израиљеву до дана данашњега.

11. А када јутро настаде и објесише главу Олофернову на зид, и узеше сви мушкарци оружје своје и изађоше по пукови-ма на узвишења горе.

12. Синови пак Асурови кад их видјеше, разаслаше (вијест) вођама својим; а они дођоше војводама и тисућницима и свима кнезовима својим.

13. И дођоше до шатора Олофернова и рекоше ономе који је био главни над свима: Пробуди господина нашега, јер се дрзнуше слуге да сиђу на нас у рат, да буду коначно истријебљени.

14. И узе Вагоје и закуца на преграду шатора, јер је мислио да он спава са Јудитом.

15. Пошто се нико не чу, раздвојивши уђе у ложницу и нађе га на прагу баченог мртва, и глава његова откинута са њега.

16. И завика гласом великим с плачем и уздисајем и силним вапајем, и подера хаљине своје.

17. И уђе у шатор, гдје је Јудита боравила, и не нађе је. И иско-чи међу народ и завика:

18. Одметнуше се слуге, учини срамоту једна жена од Јевреја дому цара Навуходоносора! Јер ево Олоферна на земљи, и главе нема на њему.

19. А када чуше ове ријечи кнезови силе Асурске, хаљине своје раздријеше, и смете се душа њихова веома, и наста-де крик њихов и вика силна посред логора.

ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА

ва Олоферна војеначалника силе Асурске, и ево завјеса гдје је лежао у својим пијанчењима; и удари га Господ руком женском.

16. И жив је Господ, који ме сачува на путу моме којим ходих, јер га превари лице моје на погибао његову, и не учини гријеха са мном на оскрнављење и срамоту.

17. И запрепасти се сав народ веома и сагнувши се по-клонише се Богу и рекоше једнодушно: Благосло-вен си, Боже наш, који си уништио даном данашњим непријатеље народа свога.

18. И рече јој Озија: Благословена си кћери, Богу вишњем,

изнад свих жена које су на земљи, и благословен Го-спод Бог који створи небо и земљу, који те усмјери на посјечење главе кнеза непријатеља наших.

19. Зато неће нестати нада твоја из срца људи који се сјећају крјепости Божје довијека;

20. И чиниће ти ово Бог на узношење вјечно, да те посјећује добрима, зато што ниси поштедјела душу своју за понижење рода нашега, него си притекла паду нашем ходећи право пред Богом нашим. И рече сав народ: Да буде, да буде!

33

јун / 2010 / s

vetigora

сторија нашег народа и наше Цркве препуна је личностима и прегаоци-ма који су својим животом, дјелом и личношћу остављали дубоког трага

на вријеме у којем су живјели. Један од таквих који су оставили неизбрисив пе-чат на своје доба јесте и Гаврило Дожић, епископ рашко-призренски, митропо-лит пећки, митрополит црногорско-приморски, и патријарх српски. Родио се и живио у времену које су одликовала велика превирања, ра-

тови, револуције, у времену великих и судбоносних догађаја и промјена за наш

српски народ, у времену које је захтијевало мудре, храбре, од-лучне и несаломљиве људе. Све те особине красиле су овог ве-ликог јерарха, који ће у том бурном времену водити неколике епископије и најзад кормило Српске Православне Цркве. Под његовим благословом Црква ће имати великог удјела у доношењу судбоносних одлука. У најтежим моментима и пред великим искушењима и дилемама, које су се надносиле над нашим наро-дом, он ће увијек прво својим примјером показати пут којим треба ићи. А увијек је указивао повјереној му пастви да иде путем и да се држи завјета и опредељења својих свијетлих и великих предака.Патријарх српски др Гаврило Дожић рођен је 17. маја 1881. годи-не у Врујцима у Доњој Морачи код велике немањићке светиње - манастира Мораче. Када су га крстили, родитељи му дадоше име Ђорђе. Своје основно школовање је завршио у манастиру Морачи код свога стрица, чувеног архимандрита морачког, Михаила Ме-денице. Након завршене основне школе школовање наставља у Београду, затим у Нишу код тадашњег епископа нишког Никанора Ружичића. Тада га епископ Никанор шаље да прође искушенич-ки стаж у манастиру Липовац код Алексинца, да би после овог от-ишао у манастир Сићево у Сићевачкој клисури, гдје је замонашен 26. фебруара, а у чин јерођакона бива рукоположен 27. фебруа-ра 1900. год. Недјељу дана касније рукоположен је за јеромонаха. Неко је вријеме вршио парохијску службу у том крају – доцније ће се увијек радо сјећати сусрета са тим побожним народом. По-сле овога бива премјештен за сабрата манастира Високи Деча-ни, и бива примљен за ученика Богословско-учитељске школе у Призрену. Жељан да настави даље школовање млади јеромонах Гаврило одлази у Цариград, гдје учи грчки језик, и уписује се на Атински универзитет, на којем је 1909. године дипломирао, а касније и докторирао. У међувремену је боравио у Швајцарској и Француској, након чега бива постављен за секретара манасти-ра Хиландара. После овог послушања, сада већ као архимандрит, одлази на послушање у Цариград, као српски архимандрит при Васељенској Патријаршији. У тридесетој години, 1. децембра 1911. године, изабран је за ми-трополита рашко-призренског. Новоизабрани рашко-призренски митрополит вршиће значајну мисију у епархији и објавити и не-колико научних дјела. Неће се дуго задржати на столици рашко-призренских митрополита, и већ 24. новембра 1913. године бива изабран за митрополита пећког. Ваља се подсјетити да тада Пећ припада Краљевини Црној Гори. На устоличењу за митрополи-та пећког, краљ Никола му се обратио чувеним ријечима: „Висо-копреосвештени! Кључеве од древних светих и дивнијех хра-мова српских, које сам примио по милости Божијој из руку моје побједоносне војске, предајем Вама да у њима новом

великољепном свјетлошћу скоро догорели жижак кандила у првобитну свјетлост и сна-гу поджежете, да врата мојих храмова у Пећкој епархији српском свијету широм отварате, да се пред дверима истијех Богу за српску сло-гу молите и да душе погинулих за њихово ослобођење са побожношћу помињете...“ (Све-тигора, Цетиње бр. 84/1999. г.)Митрополит је је у овој епархији почео са обнављањем свештеничког кадра и подмлат-ка, али га је у томе омео Први светски рат, то-ком којег је, по примјеру славних митрополи-та црногорских, добровољно ступио у редове војске, гдје поред организовања Црвеног Крста, показује и храброст, те његова прса красе вели-ка и ријетка ратна одличја. После смрти митрополита Митрофана Бана, изабран је за његовог наследника. На трону цетињских митрополита остаће пуних 18 годи-на, од 1920. до 1938. године. За вријеме његовог митрополитског рада ваља истаћи велики труд и прегалаштво на обнављању свештеничког ка-дра, обнови рада Цетињске богословије, као и на обнови и васпостављању Српске Православ-не Цркве. Такође је покренуо обнову завјетне црквице Светог Петра на Ловћену. Активно је помагао културни рад у периду између два рата и узимао је учешћа у бројним црквено-народним дешавањима, како наше Цркве, тако и на свеправославном пољу. Био је и делегат на

jubilej

АЛЕКСАНДАРВујовић

ПАТРИJАРХ ГАВРИЛО ДОЖИЋСВJЕДОК БОЖИJИ И ИСПОВJЕДНИК СВОГ ВРЕМЕНА

О 60-годишњици упокојења

34

svetigora

/ 2

010

/ јун

митрополит Гаврило као вођа делегацијеприликом уједињења Црне Горе и Србије 1918.

Свеправославном конгресу у Цариграду по питању календа-ра. Активно је учестовао у доношењу разних закона и правила наше помјесне Српске Цркве. За патријарха српског је изабран после смрти патријарха Вар-наве 1938. године, непосредно пред велике историјске догађаје, током којих је Српска Црква доживјела највећу Голготу, и током којих се он показао као истински пастир - спреман да положи свој живот за своје стадо. Биће заиста смирен пред Богом, а усправан пред људима у тим тешким тренуцима, када је наша помјесна Црква остала без неколико епископа, и неколико сто-тина свештеника, који су били убијени и убијелили мученич-ки вијенац Цркве Христове. Патријарх Гаврило ће бити једини патријарх који је у оба рата био у логорима, заједно са својим народом подносећи крст страдања, али увијек вјерујући у силу васкрслога Христа Коме је током цијелог свог живота вјерно и исповједнички служио. Скрхан болом због страдања које је наша Црква претрпела то-ком Другог свјетског рата, и сусревши се са бројним проблеми-ма које су проузроковали комунисти, са десеткованим свеш-тенством, са систематским прогоном вјере и вјерујућег на-рода, борио се неколике године после рата. У домену својих могућности чинио је што је могао да ублажи тежак положај Светосавске Цркве. Упокојио се као исповједник Цркве у ноћи између 6/7 маја 1950. године у шездесет и деветој години жи-вота. Сахрањен је у Саборној цркви у Београду. Иако је на тро-ну српских патријараха био врло кратко, и можда у најтежим историјским дешавањима у 20-ом вијеку, његов примјер вјере и исповједништва остао је неизбрисив из памћења Цркве Све-тосавске. Овај велики и нови Исповједник Православља, који је зрачио и сведочио својим животом и прегалаштвом, био је примјер многим свештеницима и повјереном му народу да своје животе положе за име Христово. Несумњиво је да је упра-во он многе које је рукоположио и припремио за свештенички позив и у Црној Гори, а и као патријарх, научио да буду вјерни Истини која је вјечна и непоколебљива и непобједива. Са тим и таквим васпитањем они су могли посвједочити касније својим мученичким животом вјерност Истини и Правди Божијој. На так-во свједочење и исповједништво смо призвани и ми, имајући за примјер дивне свједоке, међу којима је и нови исповједник Гаврило Дожић свесрпски.

ало је позната чињеница да је II светски рат фактички завршен победом руског оружја у Берлину, 6. маја (у поноћ 7. на 8. маја је само формално био објављен крај

рата), дакле, на православни Ђурђевдан, који је те, 1945. године - зар случајно? - пао на Васкрс! Тај дан је био и имендан - зар случајно? - руског генерала Геор гија Константиновича Жукова (1896-1974), који лично командовао операцијом заузимања Бер лина и убијања аждаје нацизма у њеном леглу. То је онај исти Георгије К. Жуков кога је, по сведочењу његове кћери Марије Г. Жукове, у де тињству својом руком благословио Преп. старац Нектарије Оптински, прорекавши му да ће једно га дана „постати велики руски војсковођа, кога ће пратити победе“. То је онај исти Георгије К. Жуков који је 1925. године, као командант коњичког пука Црвене армије, тајно дошао у посету прогнаноме Преп. Нектарију Оптинском, у селу Холмишчи код Козељска. То је онај исти Георгије К. Жуков који је своју петогодишњу кћер Марију водио у Свето-Сергијевску Лавру и тамо јој причао о великој победи коју је руски кнез Димитрије Донски, са благословом Св. Сергија Радоњешког, 1380. године извојевао над Монголима у славној Куликовској бици. То је онај исти Георгије К. Жу-ков који, уз благодатну помоћ свог небеског За-штитника, у најкритичнијим тренуцима битке за Москву, у касну јесен 1941. године, није спавао ни једне једине секунде током пуних дванест дана и дванаест ноћи. Тог Жукова је много-страдални руски на род, због његових заслуга за одбрану Русије у Великом отачаственом рату 1941-1945, још током рата прозвао „спа сиоцем Русије“. Како сведочи архимандрит Јован Крестјанкин, управо је по Жуковљевом личном наређењу, дуж прве линије фронта, у одсудним тренуцима борбе, била ношена Казанска икона Мајке Божије. Жуковљевом заслугом је у борби од на циста била ослобођена и чудотворна Гер-бовецка икона Мајке Божије (која се данас чува у Кијеву). Од тог Жукова се, у име Русије, 1974. године опростио руски песник и нобеловац Јосиф Бродски песмом „Жукову у спомен“: „Хита ка смрти Жуков пламени, / Ратник пред којим многа је утврда пала...“ Није, зато, нимало случајно што се велики руски вајар Вјачеслав Михаилович Кликов (1939-2006)

jubilej

МАТЕЈ А

рсенијевић

ПравославниЂурђевдан1945. године - краj yy светског рата

Поводом 65-годишњице побједе над фашизмом

35

јун / 2010 / s

vetigora

pouke Свети НИКОЛАЈ Жички

Ма колико изгледало чуд-но ипак је истина да ми

долазимо у овај свет, не да у њему живимо, него да се од њега спасемо. Као што људи не иду у рат, да се наслађују ратом него да се спасу од рата!Ради већег блага од рата људи иду у рат; ради већег блага од овог живота ми до-лазимо у овај живот. Ради трајнијег и бољег живота ми долазимо у овај живот.Прави хришћани никада нису сматрали овај живот

друкчије него као војничку службу. Сваки војник има да одслужи свој рок, и да иде кући. И

као што војници броје дане своје службе и с радошћу мисле на повратак дому,

тако и хришћани непрестано мисле о крају овога живота и о повратку

дому свом.

ВОЈНИЧКИ­РОК- неуморни руски патриотски делатник и председник Међународног фонда словенске писмености и култу-ре - у стварању и изради споменика маршалу Георгију К. Жукову, који се од 1995. године налази на Мањежном тргу испред Историјског музеја (у оквиру комплекса Црвеног трга), руководио управо светогеоргијевским мотивом убиства аждаје. Кликов је приказао Жукова, у маршалској униформи, на коњу који копитама гази орла нацизма који, сломљених крила, лежи поражен на земљи, онако како, у иконографском приказу, Св. Георгије пробада и коњем гази убијену аждају. На поста-менту споменика испод, у бронзи изливеног, грба Мо-скве на коме је приказан „Св. Георгије који убија аждају“, пише „Маршалу Жукову“. Благодарни руски народ је подигао споменик четвороструком хероју Великог отаџбинског рата на месту на коме је 24. јуна 1945. годи-не била одржана Парада Победе, на којој је маршал Жу-ков, заједно са маршалом Рокосовским, јашући на коњу, извршио смотру победничких руских трупа, под чијим су се ногама налазиле поражене и заробљене, по земљи побацане и погажене заставе немачког Вермахта. О ис-правности Кликовљеве светогеоргијевске стваралачке инту иције сведочи и писмо које је маршал Г. К. Жуков примио од једне Рускиње педесетих година XX столећа:

„Драги Георгије Ко нстантиновичу!.. Није случајно дан Георгија Победоносца пао на Пасху, онда када је освојен Бер-лин. Дан вашег Ангела! Дре вни руски празник!.. Георгије Побе-доносац је сакрушио аждају, а ви сте, Георгије, сакрушили аждаје нашег живота - Хитлере и разне Берије...“ (М. Г. Жукова, Маршал Жу-ков - сокровенная жизнь души; Непо-энаний мир веры, Сретенский Монастырь, 2005). Занимљиво је, у вези са овим, и то да се у Жуковљевом личном имену - Георгије и, по оцу, Константин[ович], на необичан начин, пројавила очигледна, премда тајанствена, ду-ховна веза и са тајном Св. Георгија који је побе-дио аждају-римског императора Диоклецијана, и са тајном Св. цара Константина који је победио аждају паганске империје и паганства. Од дана када је својим чудесним јављењем спасао ceвaстoпољске рибаре, Св. Вели-комученик и Победоносац Георгије не на пушта своју, Христу верну, Свету Русију и многострадални руски народ, о чему сведо-че - бројни, знани и незнани, описани и не-описани - случајеви чу-десне помоћи Св. Георгија руским војницима у рато-вима у XX столећу, од I свет-ског рата до Великог отача-ственог рата, као и ратова у Авганистану и Чеченији…

преузето из књиге„Свети Ђорђе – витез Бога Живога“,

Светигора, 2008. године

Маршал Георгије К. Жуковна коњу гази неман нацизма,

рад руског вајараВјачеслава Михаиловича Кликова

36

svetigora

/ 2

010

/ јун

bogo

slovq

eП

ротојереј В

ЛА

ДИ

МИ

Р Брезонски

оспод наш, Исус Христос је припремао Апостоле на Свој одлазак храбрећи их

обећањем о доласку другог Утјешитеља - никога другог до Духа Светога. Он је умо-

лио Оца небеског да пошаље Духа Светог, Који ће их храбрити и указивати им пут исти-не. Христос даље казује: ,,... кога свијет не може примити, јер га не види, нити га познаје: а ви га познајете, јер са вама пребива, и у вама ће бити.“ (Јн 14,17)Свијет не може да га прими, јер не може да се суочи са истином. Лажи су у толикој мери дио наше културе да нас више не изненађује ни када нам их други говоре. Али зато што смо, попут Апостола, Христови и као такви члано-ви Његове свете Цркве, и ми примамо дарове Духа Светога. У књизи пророка Исаије (11, 2) читамо: ,,И на њему (Месији-Христу) ће почи-вати дух Господњи, дух мудрости и разума, дух савјета и силе, дух знања и страха Господњега.“Све су то дарови. Понуђени су нам јер припада-мо Христу, да бисмо имали средства да наста-вимо Његово спасоносно дело у свијету. Када прихватимо дарове, обавезујемо се и да их ко-ристимо. Не смемо их схватити олако, већ као допуну својим личним особинама. Не смемо их игнорисати, оставити по страни или пустити да се раслабе у нашем уму, тијелу и души. С друге стране, када уложимо труд у искоришћавање тих дарова у свом животу и у животи-ма оних који живе под утицајем Христа, Кога су препозна-ли у нама, тада се испољава још један аспект Светог Духа. Коришћењем дарова Духа призивамо присуство Божије у себи. Духовни дарови се развијају у нама. Почињемо да зра-чимо духовношћу као иконе на зидовима које немају сјенки јер њихова свјетлост сија изнутра.Када у свом животу употребљавамо мудрост Божију, тада се испуњавамо љубављу. Без обзира на то да ли ће нас дру-ги људи увриједити или повриједити, ми им никада нећемо пожељети зло, већ ћемо се молити за њихово добро. Му-дрост у нама ће савладати сваку емоцију.Када разумијемо оно што Свети знају, радост ће процвјетати у нашој души и ми ћемо тражити срећу не у земаљским ства-рима, већ у томе да будемо у друштву анђела и да живимо пред оком Господњим.Када прихватимо савјет вјере, уздајући се у то да је све као што и треба да буде, осетићемо такав мир Божји у себи - да је Господ свуда око нас, а Син Божији поред нас - да ћемо увек бити уздржани (или боље рећи Духом уздржани), предусретљиви, пуни вјере, да ће свако бити сигуран како бисмо ми реаговали у датој ситуацији, и да нас у томе ништа не може поколебати. Мир не доживљавамо као ослобођење од невоља него као свијест да је све што нам се дешава за наше добро. Сигурни смо да је све у рукама Бога пуног

љубави и да се ништа не дешава против Његове свете воље и без Његовог допуштења, а све на наше добро. Када користимо Божанску силу да ријешимо лич-не проблеме, ми губимо жељу да се они реше на брз начин. Нашом душом овладава стрпљење. Све-ти Јован Златоусти каже да је стрпљење оно које особу чини јаком и неосветољубивом и оном која препушта све правди Божјој.Када духовно узрастемо, то јест, када нашу душу води Дух у тај драгоцјени дио душе који се зове разумни, други ће примијетити нашу умил-ност, љубазност која потиче од наше жеље да се поистовјетимо са другима. Да кажемо и мислимо: Тако, за благодаћу Божјом идем ја. И увијек ћемо уважавати мишљења других.А када осјетимо свети страх у себи, схватићемо да је то дјело Духа Светог присутног у нама. Моћи ћемо да обуздамо своје страсти, пожуде за тјелесним задовољствима. Постаћемо примјер уздржања, испуњеног смирењем које ће нас учи-нити благим, топлим и озареним свјетлошћу Хри-стовом. Испунићемо се љубављу и други ће нас за-волети – сви осим непријатеља Христових.

Изворник: http://www.oca.org/Са енглеског: Валентина Бурић

Sveti duh:obe]awe i ispuwewe

,,И ја ћу умолити Оца, и даће вам другог Утјешитеља да пребива с вама вавијек,

Духа Истине...“ (Јн 14,16)А плод Духа јесте: љубав, радост, мир,

дуготрпљење, благост, доброта, вјера, кротост, уздржање... Ако Духом живимо,

по Духу и да ходимо.“ (Гал 5, 22-25)

37

јун / 2010 / s

vetigora

Празник Свете Педесет–нице обиљежава Силазак Светог Духа на Апостоле, када су се обукли у Силу с висине. То је и дан рођења наше Цркве. Јеванђеље које се чита на данашњи празник је Јеванђеље обећања које је Господ дао, да ће послати Духа Светога, приликом последњег путовања у Јерусалим, у време праз-ника Сјеница, када говори окупљеном народу у Хра-му. (Јн. 7, 35-7,53; 8,12)

анашње празнично Јеванђеље говори о Господњем обећању дарова Светога Духа, који

ће добити сви који у Њега верују. То је дру-га проповед у храму на овај празник – прва

је била на средини празника Сјеница када Господ говори: „Моја наука није моја, него Онога који ме је послао.” (Јн. 7,16). Многи народ је поверовао у Њега јер је чинио знамења и фарисеји послаше слуге да Га ухвате. Али после те проповеди у Храму Исус оде са ученицима својим.Друга проповед, о којој говори празнично Јеванђеље била је посљедњег дана празника, када је било много народа. Међу њима је било оних који су веровали и оних који су намеравали да убију учитеља. Услед тога настала је расправа међу наро-дом.37. „А у посљедњи велики дан Празника стајаше Исус и повика говорећи: Ко је жедан нека дође мени и пије!”Исус проповеда у храму, на празник Сјеница или шатора, који се празновао осам дана. То је био спо-мен грађења шатора у пустињи у време јеврејског путовања кроз пустињу. Овај последњи дан је био највећи, јер су свештеници вршили обред када се вино помешано са водом изливало на жртву и ово је предсказивало изливање благодати Светога Духа. Господ је стајао и гледајући свештенике, како сим-болички користе воду, учио је све жедне да дођу к њему и пију. Јер је знао да је душа свакога човека жедна воде спасења коју му само Он може дати јер је неисцрпни извор живота. А и Јерусалим као безводни град, жудео је за изворима вода. „Наро-чите водоноше вукле су воду за храмовне судове са извора Силоамског.”1 Господ је тај последњи дан празника изабрао да искористи време и да опоме-не окамењена срца на духовну жеђ и да им пред-ложи духовно пиће. Као што је претходно и рекао Самарјанки „који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожедњети довјека, него вода коју ћу му дати постаће у њему извор воде која тече у живот вјечни.” (Јн. 4, 14).38. „Који у мене вјерује, као што Писмо рече, из утробе његове потећи ће ријеке воде живе.”Овогa догађаја ми се сећамо и у службама

Преполовљења Педесетнице и то у среду, што је средина дана између Васкрса и Педесетнице, али то не бива поклапање са јеврејским празником, који је у јесен. Цела служба и све стихи-ре празника Преполовљења су размишљање о овим речима Господњим. Чак тропар гласи: „Усред преполовљења празни-ка жедну душу моју напој водама побожности, Спасе, јер си узвикнуо свима: Ко је жедан нека дође к мени и пије! Христе Боже, Источниче нашега живота, слава Теби!”Господ је знао шта је у човеку и за његову бескрајну тежњу за речју Божјом и за животом вечним. Који верује у Њега, има живот вечни, како каже на другом месту. Из утробе, из тела људског, из његовог срца, потећи ће воде живе. Да је свако људско биће, његово тело, обиталиште Духа Светога. Реке воде живе подразумевају изобиље благодати која свагда дејствује и неће никад престати. Под телом се у ужем смис-лу разуме срце човечије, које је средиште телесног и духов-ног живота – кад се освећује срце, освећује се читаво тиело, мисли, ум, његово делање. Срце подразумева целокупног унутарњег човека. Он се освећује се када Дух Свети сиђе у човечије срце и створи од њега своје обиталиште.Али Господ обећава Духа Светога онима који правилно верују у Њега, што значи како Писмо рече. Он неће да се о Њему говори као једном од пророка, нити себе назива пророком, нити другим Илијом или другим Јованом Крститељем. Јер Свето Писмо говори о Њему као о Сину Божјем рођеном од Оца у вечности и рођеном овде од Марије Дјеве. (Мт. 16, 16). 39. „А ово рече о Духу кога требаше да приме они који вјерују у име његово, јер Дух Свети још не бјеше дат, зато што Исус још не бјеше прослављен.”Шта је вода жива, тумачи нам сам Јеванђелист Јован – „а ово рече о Духу”. Дух Свети је био и тада са Исусом, али се у пуноћи није појавио међу људима.Зашто је упоредио са водом благодат Духа? Зато што силази с неба у виду кише. „Зато што је један и прост облик и делује многоразличито. Киша пада по свој земљи. Али она и даје белину криновима, црвенило ружама, пурпур љубичицама и зумбулима. Један плод одгаја на палми, а други на лози. Бива ‘све у свему’, па ипак је једна иста, проста киша ”, вели Свети Ки-рило Јерусалимски – „тако и Дух Свети: једноме даје мудрост, другоме просвећује душу, другоме даје благодат против де-мона. Једнога учи да пости, а другога да се подвизава или буде целомудрен. Зато се и хришћани труде на нестјажанију: зато што их једино привлачи Дух Свети.”2

Овде Господ дарује обећање Духа Светога, који још није си-шао на људе, већ ће тек по Његовом Вазнесењу и силаску Духа Светог на Апостоле. Дух Свети је и до тада дејствовао на свете људе, још од Старог Завјета – на Саула, Давида, пророке. Али тек су на дан Педесетнице Апостоли добили тај дар Духа Светога, дар различитих језика, премудрости, чудотворства, прорицања. У време ове проповједи Дух Свети још није дат, јер Исус још не беше прослављен, јер Он добија од Оца славу тек после страдања и Васкрсења, Вазнесења на небеса и Си-ласком Духа Светога. Како сам каже: „Када дође Утешитељ Дух Истине... Он ће ме прославити.” (Јн. 16,13-14).40. „А многи од народа чувши ту ријеч, говораху: Ово је за-иста Пророк”

монахињаАМФИЛОХИЈА

jevan\elsko slovo

ЈЕВАНЂЕЉЕ­НА­ЛИТУРГИЈИСВЕТЕ­ПЕДЕСЕТНИЦЕ

38

svetigora

/ 2

010

/ јун

41. „Други говораху: Ово је Христос. А једни говораху:Зар ће Христос доћи из Галилеје?”42. „Зар не рече Писмо да ће Христос доћи од сјемена Дави-дова и из села Витлејема где бјеше Давид?”43. „Тако настаде раздор у народу због њега.”Народ се поделио у мишљењу - да ли је Он Пророк, или је Христос, Месија. Првима је било чудно да може говорити у храму, да му дозвољавају, ако ипак није пророк. Неки су мис-лили да је Исус Галилејац, те да не може стога он бити Хри-стос, не знајући да је рођен у Витлејему, а да је Дјева Марија само обитавала у Назарету Галилејском. Знајући пророштво:

„А ти, Витлејеме, Ефрато, ако и јеси најмањи међу тисућама Јудинијем, из тебе ће ми изаћи који ће бити Господар Израиљу, којему су изласци од почетка, од вјечних времена.” (Мих. 5, 2). Но заиста је Спаситељ наш и био од семена Давидова и пле-мена Јудина и из Витлејема. Други који веле да је Христос, наслућују да је он Месија, што значи „Помазаник светим ми-ром”, Истинити Првосвештеник и Небесни Цар.44. „А неки од њих хтједоше да га ухвате; али нико не мет–ну руку на Њега.”Супротност у мишљењима о Исусу учини да на Њега не диго-ше руке првосвештеничке слуге. Јер и сами улазећи у храм и гладајући да Га ухвате, чуше Његову науку и сами бише њоме савладани.45. „Дођоше пак слуге првосвештеницима и фарисејима, и они им рекоше: Зашто га не доведосте?”Првосвештеници и фарисеји су видели да многи од народа верује у Исуса Христа и Његову проповед послали су слуге

да Га ухвате, јер су намеравали да га убију. Али слуге су биле задивљене Његовом бо-жанском науком - што се види из следећих редова Јеванђеља:46. „Слуге одговорише: Никада човјек није говорио као овај човјек.”Не могавши да ухвате Исуса, јер су били сами уловљени Његовом божанском на-уком. Не само законом, доказима него бо-жанским речима и Силом која је излазила из уста Господњих. И Свети апостол Матеј свједочи – „Јер учаше као онај који власт има, а не као књижевници.” (Мт. 7, 29)47. „Тада им одговорише фарисеји: Зар сте се и ви преварили?”Фарисеји се нису упитали шта је Он гово-рио, већ су се само чудили томе, што се њихове слуге преварише као прост народ.48. „Вјерова ли ко у њега од главара или фарисеја?”49. „Него народ овај који не зна Закон, проклет је!”Не признајући из зависти да је божанска сила у Њему, фарисеји хоће и служитеље да разувере и одврате. Да их покажу као незналице. Али је било и у њиховом реду, људи чиста срца који су видели и препо-знали Месију. Васпитање у закону је било строго одређено (5 Мојс. 6, 4-19 и 11, 13-20), ко то није чинио био је од стране фарисеја одбачен као грешник и незналица, чак и проклет. Међу њима је био Никодим, који проговара:

50. „Рече им Никодим, који му је долазио ноћу и бјеше један од њих:“51. „Еда ли Закон наш суди човјеку докле га најприје не саслуша и не дозна шта чини?”Никодим је био човек праведан и члан Синедриона, те тражи да се закон примењује и у овом случају. Али Никодим је и тајно долазио Спаситељу, у више наврата разговарајући са Њим, али се још није открио као уче-ник Христов. Његово следовање Господу, постепено је сазревало. Од самог Господа је чуо речи које су му засијале у срцу: „Ако се ко не роди водом и Духом не може ући у Царство Божије. Што је рођено од тела тело је, што је рођено од Духа дух је. Дух дише где хоће, и глас његов чујеш а незнаш откуда долази и куда иде. Тако је свако ко је рођен од Духа“ (Јн. 3, 5–8). Никодим тада показује своју одважност, која се још појачала после Христовог страдања, када он са Јосифом из Ариматеје иште од Пилата тело Исусово.3

52. „Одговорише му и рекоше: да ниси ти из Галилеје? Испитај и види да пророк из Галилеје не долази.”Они само се још више разјарише, и почеше нападати на Никодима, да није и он из Галилеје, чим Га брани. И то на такав начин, само да би га омаловажили. 53. „И отидоше сваки дому своме.”Јеванђеље које се чита на Литургији Свете Педесетни-це, завршава се осмом главом 12-тим стихом, као по-ента: 39

јун / 2010 / s

vetigora

Један мали запис

povodom praznika Братија Цетињског манастира

8.12. „Исус им опет рече, говорећи: Ја сам свјетлост свијету; ко иде за мном неће ходити у тами, него ће имати свјетлост живота.”Ове је речи Исус изговорио су-традан јер је, завршивши ову проповед како говори Свети јеванђелист Јован отишао на Гору Маслинску, а затим опет дошао у храм да учи народ. Ос-лободивши жену ухваћену у прељуби, опростивши јој грех ријечима: „Иди и од сада више не гријеши. (Јн. 8, 11). Сада од-говара првосвештеницима – „ја сам свјетлост свијету.” Не говори им директно, него да пробуди успаване. Јер као што светиљка светли у тами ноћи, тако је Он дошао да спасе подједнако и Јудеје и незнабошце и извуче их из таме незнања и обасја пут, одведе их до спасења и извуче из таме незнања. Али само они који Га приме, њима показује пут

– „обасјава од врха до дна, сва-ког човјека, и све што је у њему; тек помоћу те свјетлости сваки човјек може сагледати све што је у њему самом: и зло и добро, и смртно и бесмртно, и ђаволско и божанско. А дотле, без те светло-сти, човек нити зна себе, ни свет око себе, он заиста ходи у тами.”4 Само вером и Личношћу Богочо-века Христа, човек спознаје пра-ви смисао свога живота и види његов божански циљ.Том светлошћу обасјава нам пут да Њиме ходимо.Као што је Бог Речју створио свет и живот, тако је и нама даровао Светлошћу својом спасење, „И свјетлост свијетли у тами, и тама је не обузе.”(Јн. 1, 5). И та Хри-стова светлост обасјава у свим временима, на сваком месту и у свима народима показује пут, ка вјечноме животу.

1. Свети Владика Николај, Сабрана дела вла-дике Николаја, књ. 6. Омилије, Беседа на Духовдан, стр. 533.

2. Свети Кирило Јерусалимски, Утешитељ, Беседе Светих Отаца, Мисионарски цен-тар „Тројеручица” , Београд, 1997.

3. проф. др Љубивоје Стојановић. Тумачење Библије, Учитељски факултет, Београд, 2009.

4. Преподобни отац Јустин Поповић, Тумачење Јеванђеља по Јовану, Сабрана дела Светог Јустина Новог, књ. 11-12, Бе-оград 2001.

На дан празновања Светог Стефана Пиперског, (ове године место 2. јуна,биће прослављен 30. маја, због почетка Петровског поста), биће обављено пресвлачење Светитеља у нову одежду, а његове мошти ће бити пренесене у нов кивот.

Црној Гори је познат манастир Ћелија Пиперска, у селу Црнци, изнад Спужа, на граници измешу Пипера и Бјелопавлића, а такође, све више у православ-ном свету и његов оснивач преподобни Стефан Пиперски. Свети Стефан је рођен у селу Кута, у Никшићкој Жупи, од родитеља Радоја

Бобуловића и Јаћиме (или Марије). У школу је ишао у манастир Светог Луке, а као још ђак прешао у манастир Морачу, где се и замонашио. Због невоља с Турцима прелази у пећину у Трмању Ровачком, а затим у Пипере (око 1660. године) где из-гради себи ћелију из које израсте и црквица и манастир. Тамо се упокоји 20. маја 1697. године. Након четири године, на његовом гробу се поче јављати светлост, те презвитери и народ обретоше нетљене мошти и ставише их као ризницу благо-дати у манастирски храм, где и данас чудотворе. У народу постоји веровање - на темељу куће где се роди велики светитељ, Бог поставља велико дрво које не пропа-да. И стварно, у Мркоњићу, код куће Светог Василија Острошког је велика кошћела, дрво шупљег стабла. А на пропланку изнад села Кута, на висини, одакле се види цео жупски крај, на крају ливаде налази се стари храст чије су гране полегле по земљи. Поред је камење, остаци куће Светог Стефана и део зида, који има мале ка-мене јасле – где је, како се верује, Светитељ појио свога коња. У подножју тога брда налази се извор, где је народ раније долазио да се напоји водом коју је Светитељ благословио. Постоји веровање, по казивању једне старице која живи у близини, јер се за велике празнике виђало светло код дрвета, као да неко носи свећу - да то светац обилази своју кућу. Пре неколико година, при сусрету са протојерејем Љубодрагом Петровићем, оснивачем Добротворног старатељства и Мисионарске школе при храму Александра Невског у Београду чули смо још једну, до сада непо-знату причу. Пре више деценија, као свештеник, разговарао је са једним господи-ном. Овај му је рекао да је пореклом из Пипера, и да је у његовој породици једна светиња, коју је наследио. Налазила код њега, али је имао нелагодност да је држи у кући, чак је и помишљао да можда није прилично да је чува и да на неки начин, можда доноси и несрећу. То је био мали кивотић, са руком светитеља из његовог родног краја – Светог Стефана Пиперског. Рука је била нетљена и благоухала је дивним мирисом, имала је прстен. Није био сигуран шта да ради са њом. Отац Љуба га је посаветовао да свакако преда то Цркви, најбоље да оде у Патријаршију. Тада је тај човек обећао да ће доћи за неки дан, да каже шта је одлучио. Али више га отац Љуба није видео, а није био ни у Патријаршији. Шта је било са светитељевом руком, остало је непознато до данашњег дана.

У сусрет празнику СветогСтефана Пиперског

40

svetigora

/ 2

010

/ јун

AKTUELN

O

ири Удружења књижевника Црне Горе једногласно је донијео одлуку да овогодишњи лауреат највећег признања за животно дјело, „Макаријевог сло-ва“ буде Архиепископ цетињски и Ми-трополит црногорко-приморски Амфилохије Радовић. Њему је ова на-

града припала за сабрана дјела у тридесетак књига, од којих су се многа већ појавила из штампе. Повеља је митрополиту Амфилохију уручена 11. априла, на Томину недјељу, у Подгорици.

- Није претјерано рећи да је двадесетогодишње присутво ми-трополита Амфилохија у Црној Гори, унаприједило овдашњу духовну и културну атмосферу. То се није могло десити без стицања неколико важних услова, као што су: изванредна ду-ховна енергија, широко образовање и творачка повезаност с народним памћењем. Митрополит Амфилохије је имао сна-жан духовни порив да претвори своје биће у текст и књигу. Тај порив је учинио да се његова књижевна ријеч, бесједе, исту-пи и учешћа у важним догађајима народног живота саберу, и тако нарасте импозантно дјело од преко 30 томова. Дјело ми-трополита Амфилохија познато је и високо цијењено широм православнога свијета, али оно што би овим поводом истак-ли, јесте широки и дубоки антрополошки увид, ослоњен на библијско разумијевање човјека и смисла живота. Имајући у виду савремени секуларизовани свијет, тај успјех, и та ријеч која обнавља човјека из његових заборављених коријена, има још већи значај. Цијенећи такав подвиг, и такву ствара-лачки надахнуту и слојевиту личност која се остварује ту међу нама, с високом културом и духовном одговорношћу, жири УКЦГ за додјелу Повеље за животно дјело, једногласно је од-лучио да ово признање за 2010. годину додијели митрополиту Амфилохију, каже се у образложењу жирија, који су чинили Ми-лутин Мићовић, предсједник, Радомир Уљаревић, Будимир Ду-бак, Тодор Живаљевић и Косто Нинковић.

Митрополит Амфилохије се присутнима обратио пригодном бесједом коју у наставку доносимо.

Благодарећи удружењу књижевника Црне Горе за ову повељу и за ово Слово Макаријево, питам се - питам и вас: шта је то, и какво је то

Макаријево слово? То је оно слово које је Хри-стов раб, свештеноинок Макарије рукодјелисао

„повељенијем господина му Јулија Црнојевића, при свјеосвјашченом митрополите зетском, кир Вавиле. Од битија (од стварања свијета) 7001/2 г, а од рож-дества Христова 1493/4 г.“ А које је то управо слово које је рукодјелисао Макарије? То је на првом мјесту Осмогласно сло-во, најдубљег и најмилозвучнијег међу пјесницима свих времена, Јована Дамаскина, и Јосифа и Козме пјесмопојаца, које такође помиње Макарије у свом Слову. Пјесма пророцима, то је Макаријево слово у коме се поје како је у „Тројици једино поклањајеми Бог... од небитија, битије мановенијем приведе всја“. Мановеније - израз заборављен, али толико садржајан и толико моћан: трен, тренутак. И „на конец дјелом созда человјека, јего же образом својим почте.“ Дакле, човјека кога је почаствовао својим ликом, својим образом. „И обладајема же и обладајушта семи и соглаголника себје содјела.“ Да-кле, човјека створеног по лику Божијем, који влада свим и свиме господари... И оно што је најљепше у свему, риједак израз који је Макаријев, гдје он на-зива човјека „соглаголником“ Божијим. Не треба ни преводити ту ријеч, дакле онај који има дар да води дијалог, да разговара са самим Богом. То Макаријево слово који су записали соглаголници Божији, сабесједници, почев од Аврама тројицевидца и Мојсија законодавца. Слово о Оцу и Сину и Духу

УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА ЦРНЕ ГОРЕ ДОДИЈЕЛИЛО ПРИЗНАЊЕ ЗАЖИВОТНО ДЈЕЛО МИТРОПОЛИТУ АМФИЛОХИЈУ

41

јун / 2010 / s

vetigora

Светом. О Сину Јединородном, Слову, Ријечи, Ло-госу Који се усели у Приснодјеву Марију и роди се, и пострада, васкрсе и вазнесе се. То вјечно Слово даде и нама, по Макарију, „писанија ниже пророци јако царских скровиштих положи наистошчимоје богатство“ - у тим ријечима, као у царским риз-ницама, положи неисточимо, непотрошиво бо-гатство. После њих то слово, то вјечно слово, то вјечно писаније наставили су божанствени муже-ви „Дамаскин же и Јосиф и Козма.“ „Наитијем Духа научајеми предаше нам пјеснословити.“ - научени наитијем Духа, предадоше нам да пјеснословимо.

„Трисолњечјем Боженстве трисвјатими гласи ангели славословимаго во вишњих.“ Тросунчано Божан-ство, трисветим гласовима ангелским славослови-мо Га на висинама. То слово исти Макарије свеште-ноинок назива „цјеломудрију наставника, печалем премјењеније, к Богу примиреније“ - наставником цјеломудрености, исцјелитељем, промјенитељем туге и лечитељем од туге и примирењем са Богом. Макаријево слово није само Осмогласник његов, него и Давидов Псалтир, штампан годину касније

„от битија љето 7003“, а „от рождества Христова ти-сушта четристо деведесет и пете.“ Псалтир за кога је казано, ако би све књиге нестале на овој земљи довољно би било да остане Псалтир и у њему за-писана сва дубина и сва љепота и богонадахнутост коју је човјек овдје доживио и изрекао на земљи. Макаријево слово је и његов Молитослов из 1496. г. са чиновима, отприлике оно што данас ми има-мо под називом Требника свештеничког, то је и Макаријев молитвеник. Погрешно су га превели, то није молитвеник него је хологион, молитвос-лов. То је правилан превод, тако би требао да буде правилан. Па су ту чинови малога и великога ан-гелскога образа. Дакле, чинови монашења. Онда чин разлученија души, то је последованије такође које бива над усопшим иноцима и над кутијеју усопшим. Дакле, оно што ми данас називамо по-меном (кољивом). Ту је и чин светога масла. Чин последованија на Свето Богојављење, служба освећења водице. И један чин који је практично иш-чезао данас, али га налазимо овдје, „помити хотиш-те мошти светих“ - Када дође вријеме да се умију мошти светих, онда ево чина. Ми смо имали при-лике да умијемо мошти старца Симеона Дајбабског прије неку годину, а надам се да ће ове године на Сабору он бити прибројан лику Светих. Имали смо прилике да умијемо мошти у Београду, у манасти-ру Ваведењу, Свештеноисповједника загребачког Доситеја. Морам да признам, нијесам онда имао чина, па сам се сам домишљао како то да урадим, а ево сад пронађох да тај чин постоји, тако да убудуће ћу овај чин поново васпоставити, примијенити га на „умовеније мошти“. Ту је и чин „обновленије храма“ и „напоколебавшују се свјатују трапезују.“

- Кад се помјери света трпеза, у олтару кад се ос-крнави, онда има посебни чин који се обавља. На постављеније свећеносца, чтеца, дјакона, свеште-ника, кесара. Молитве на сабору кад кнежеви треба да приме власт великог цара. Штампан Молитослов

на Цетињу, али везан за царско Душаново вријеме, чинови дакле који су кориштени у Душановом времену, као и молит-ве на великом сабору „одходешту патријарху путешествије, и паки приходајшту.“ Ово што сад кажу како је Митрополија од времена Ђурђа Црнојевића била наводно самостална, или како они кажу аутокефална. Откуд би онда у Молит-вослову из 1496. г. могао постојати овај чин о патријарху на великом сабору када крене на путовање и када се враћа са свога пута, а не мало је долазио пута патријарх пећки на ове просторе? Ено свједочанства на Цетињу у оној згради у којој је и данас наша Богословија коју је краљ Никола узео од Пећке Патријаршије да у њој утемељи нашу Богословију, Богословско-учитељску школу 1869. г. Тамо је и бунар и то је земља и зграда која се и данас води на Пећку Патријаршију, па ови наши пуноглавци, незналице питају се откуд то на Цетињу земља која је уписана на Пећку Патријаршију. А ево откуда. Свједочи нам то и потврђује Молитвослов свештено-инока Макарије. Макаријево слово је и све оно што је на овим простори-ма прије њега од светосавског Законоправила до његовог рукодјелисаног Слова, до Горичког зборника Никона Јерусалимца и посланице Силуанове која се чува у Сави-ни. До Законика и Посланица Светог Петра Цетињског, до Његошевог „Горског Вијенца“ и „Луче Микрокозме“, до краља и господара Црне Горе Николе I. До његове „Деспе“, Јелене Балшић, коју су нам Крушевљани, позориште Крушевско при-казали јуче, и прекјуче и на Бешкој и до „Балканске царице“ краља Николе и до наших дана. Дакле, све оно што је овдје израсло, написано, рукодјелисано, написано на кирило-методијевским писменима на серпском, на србуљском језику, који је знак и знамење наше - не на туђему језику, не на туђем писму, него на нашем које је обликовало нас и обликује до да-нас и које је обликовало ум и срца свих оних који су остали на том путу вјерни овом рукодјелисаном слову инока Макарија, његових претходника и његових наследника. Дакле, сви они који су били истога духа и истога надахнућа. Они су то слово љубили, њиме дисали, њиме писали. Надахнут истом тајном Тросунчаног Божанства и вјечног Слова Божијег кроз Кога је, како каже владика Раде „све постало што постоји и чијем за-кону је све покорно“. И привучен том тајном од дјетињства срицао сам и аз грешни раб Божији Амфилохије што сам сро-чио, изговорио, и записао у току свог кратког земног житија. Шта је у свему томе Божије и истинито, огањ ће провјерити. Јер на крају - све што јесмо, што дјеласмо и мислисмо, кроз огањ пролази. Слама и смрден трава ће сагорјети, понеко Божије зрнце да ако опстане за будућа покољења. Па зато и аз, као свештеноинок Макарије „штуштим или појуштим или преписујуштим, мољусја и кољеном касајусја. Аште не рукоју, језиком, љубве ради Христове исправљајте и нас усрдно тру-дивши се о всјем, благосиљајте“. Хвала вам. Хвала Удружењу књижевника, хвала му и на томе што је узео за своју повељу Слово Макаријево. Није могао одабрати бољи знак и боље знамење, и то управо у једном времену када је тај знак и то знамење презрено, одбачено - и у граду у коме је рукодјелисано, а и у читавој овој Црној Гори, Макаријевој Црној Гори, Ђурђа Црнојевића Црној Гори и нашој Црној Гори. Велики је то дар вама што сте управо то Слово одабрали, да би оно било чувано, да би то Слово вјечно нас чувало и да би сачувало нашу душу и сачувало наш светосавски, светопетровски, макаријевски, његошевски на-род. Хвала вам. 42

svetigora

/ 2

010

/ јун

На Свету Петку, љета Господњег 2009. г.

preporu

^ujem

oМ

ИЛ

АН

А Бабић

Сурова планина и камењар голи муње и громови одлијежу често,

само горштак те планине воли и на њима уздиже камени престо.

Јабланов врх и Савина вода, Ружица црква и катунац сада,

дарови дивни, васкрслог Господа, и овај храм свети њима да се дода.

Дивном мученику, Св. Стефану, Крњојелци часни, дигоше храм ови.

Радујмо се браћо сви овом дану, радују се и наших предака гробови.

И мученик Стефан с неба благосиља, данас када гледа ово дивно здање,

мирис слатких трава и планинског биља, радост наших срца и дивно сабрање.

poezija протојереј РАДЕ Радовић

Храм Св. архиђакона Стефана

О Господе, који све свјетове створи, твоја љубав грије сваки кланац ови, сад кроз светлост сунца дижу ти се двори, сва сиња планина, небески врхови.

Планина Сомина украс овог храма, сви бистри извори, испод те планине, при овој светлости нестануће тама. На Јаворју видим гроб војводе МИНЕ.

Сабраће храм ови све њихове душе, српских барјактара са ових горских страна, разагнаће Господ све демонске тмуше, извест’ из пећине Мандића Миљана.

Благослови Боже, ја се грешни молим, сву ову љепоту и храм овај свети. Домове ваше и све вас ја волим, и у наша срца изли, о Господе само трунак твоје дивне благодети.

на КрњоJ Jели

Свему има вријеме, и сваком послу под небом има вријеме. Има вријеме када се разваљује, и вријеме када се гра-ди, каже Проповједник – и ријечи су које свједочи књига

пјесника, приповједача, историчара књижевности и култу-ре, Мостарца, Јована Радуловића. Након седамдесет година пребивања у Архиву САНУ, као прва књига у издаваштву Мале библиотеке СПЦО Мостар и СПКУД Гусле Мостар, ова студија из историје књижевности, доноси ризницу историјских пода-така, друштвене слике Херцеговине XIX вијека, њених мана-стира, свештеника, обичних људи, мученика у борби за слобо-ду. Ова књига је ослоњена на архивску грађу Цетињског архи-ва, Бечког архива и Архива Српске православне општине у Мо-стару. Од огромног су значаја подаци о страдању српског сељаштва; затим подаци о ве-зама устаника са Црном Го-ром, Србијом и Русијом и по-даци о дјеловању ватикан-ске, односно бечке полити-ке, кроз дон Ивана Мусића у периоду Херцеовачких уста-нака. Посебно су драгоцјена свједочанства „усмених ин-форматора“, те портрети лич-ности носиоца буђења на-ционалне свијести и борбе: Јоаникија Памучине, Браће Серафима и Јова Перовића, Нићифора Дучића, Јефта Бјелобрка. Чудан сплет окол-ности се десио везано за из-лазак ове књиге. Једна од личности темеља ове књиге, која је на више начина про-тотип српског страдања у XIX

вијеку, први српски митрополит у Херцеговини на-кон низа грчких – Леонтије Радуловић, мало прије из-ласка ове књиге, нетрулежног тијела и одежда, иско-пан је испод темеља Мостарске цркве. Овај љетопис свакако отвара ново поглавље у жи-воту Српске Православне Цркве у Мостару, враћа је на старе изворе и традицију, те пружа намуче-ним српским житељима овога града драгоцено свједочанство о некадашњем културном уздизању Мостара. Књига обухвата буран период од времена Али-паше Ризванбеговића па до краја XIX вијека. На крају књиге, као додатак, налази се се ЦД у коме је

дата паралела Мостара некада и сада. Слике некадашње славе хра-ма и његових рушевина сада, апел су да се обнови мостарски стуб православља – порушени храм Господа са висине.Радуловићева књига уоквире-на је предговором, прословом умировљеног епископа херце-говачког Атанасија и поговором приређивача ове књиге др Ранка Поповића и мр Драге Мастиловић. Предговор и поговор, са два своја аспекта, духовно-историјским код владике Атанасија и књижевно-критичким код Поповића и Мастиловићке, помажу читао-цу да боље схвати сложеност геополитичке и уопште духовне ситуације Херцеговине у кон-тексту осталих српских земаља у борби за слободу и културно уздизање. 43

јун / 2010 / s

vetigora

prep

oru

^uje

mo

МИ

ЛА

НА

Баб

ић

Нови филм Павла Лунгина, по-знатог руског режисера, који је хришћанској филмској публи-ци, и поред својих многобројних

остварења, прије свега, познат по фил-му Острво, успјешно је и необично остварење. Цар је урађен на подлози филма Андреј Рубљов А. Тарковског као свом кинематографском палимпсесту. Коришћењем филмских елемената по-менутог филма Тарковског: прецизно одијељених, насловљених дијелова филма, атмосфере рата, духовне потраге и искушења које потрага у једном злом времену собом носи – Лунгин ипак ства-ра потресан, многослојан и оригиналан филм, након којег дуго остајемо под ути-ском слојевитости изреченог и приказа-ног.Основ радње чини досљедна, мело-драмски ефектна, супростављеност два лика, која су, сваки свој начин, носио-ци библијске ријечи – цар Иван Грозни старозавјетне (не рачунајући Откривење Јованово) и игуман, касније митрополит Филип, носилац и свједок новозавјетне ријечи Божије. Могла би се направити немала студија само о начину и одабиру библијских цитата, како код главних тако и код споредних ликова филма.Невјероватно је колико је тема успио да отвори и актуализује Лунгин. Побројаћемо само неке, јер би подроб-но навођење прелазило границу (ана-лизе филма) као препоруке: власт као највеће искушење; двије службе човјека

– служба овоземаљској власти као служ-ба царској вољи (вољи овога свијета) и служба као покоравање вољи Божијој; веза усамљености и гријеха, веза гордости и лудила; не-миновност страдања у свједочењу истине Божије; апокалиптичност сваког времена у којем закон мача и подивљале самовласти игра главну уло-гу; вишезначност библијске ријечи и могућности човјековог манипулисања њоме, исто лице зла у свим временима (успјешна паралела руске царице и старозавјетне царице Језавеје, жене израиљског цара цара Ахава, страдање сто пророка у Илијино вријеме, страдање монаштва под царем Иваном Грозним), покајање као човјеков избор до самог краја... Мало је филмова који су успјели да пренесу апо-калиптичну атмосферу „пуштене звијери“, као што је то постигао Лунгин у свом Цару. Слика јахача апокалипсе, звуци прапораца уткани у позадину основне музичке теме филма, па кадар лица јахача обједињених истим изразом, истом силом која их незаустављиво води у чињење зла. Најчешће ци-тирана библијска књига у овоме филму је, нимало случајно, Откривење Јованово.Невјероватно је и колико је подтекста успио да утка

Лунгин у овај филм, подтекста који дјелује природно, моти-висано лику који га говори – добро познате, литургијске и уопште библијске молитве, изгледају као први пут срочене и створене у изразима бола и тражења јунака филма. Одлична глумачка екипа је,такође, препорука за овај филм. Сваки лик филма дјелује увјерљиво – и глумац који се налази на рубу ка-дра, и онај у позадини, и онај кога само на тренутак видимо. Лунгин је главну улогу, као и у Острву, дао Петру Мамонову. Са колико је увјерљивости и снаге овај човјек одглумио лик Ивана Грозног, лик човјека растрганог између самовласти и жеље да побјегне од усамљености у коју га она баца. Ништа мање није увјерљив ни Олег Јанковски у улози митрополи-та Филипа. Цијела његова појава, свака ријеч, сваки поглед подражава изречену, а још више неизречену мисао, мисао коју ми снагом његовог израза у погледу читамо. Као у Острву снијег је свуда. Зло приказано у филму, у тој бјелини стога дјелује још страшније и неприродније. Задњи кадар филма – цар сам у тами сједи напољу чекајући да његов народ дође, док вјетар фијуче опасно, пријетећи, а црни пас (који нас опет асоцира на Језавељину судбину) једе храну коју је требао јести народ на весељу, изражава глав-ну идеју филма – чињење зла води у вишеструку отуђеност, отуђеност од Бога, од другог човјека и од себе сама.44

svetigora

/ 2

010

/ јун

aktu

elno

Митрополија црногорско-приморска је 25. марта 2010. г. у Подгорици организовала мултидисци-плинарни Округли сто на тему „Хидроелектра-не и угроженост манастира Мораче“. Резултат стручних излагања учесника овог Округлог стола су „Примједбе Митрополије црногорско-приморске на нацрте ДПП за хидроелектране на ријеци Морачи и Стратешке процјене утицаја на животну среди-ну“. Поменуте Примједбе су у интегралној верзији постављене на сајту Светигоре прес.

М итрополија црногорско-приморска је организовањем мултидисциплинарног Округлог стола на тему „Хидроелектране и угроженост манастира Мораче“, а сходно

одлукама Епархијског савјета и Епархијског управног одбора као највиших митрополијских тијела, поку-шала да у оквиру јавне расправе о Нацрту детаљног просторног плана за хидроелектране на Морачи и Нацрта стратешке процјене утицаја на животну сре-дину на одговоран, свестран и научно утемељен на-чин допринесе разматрању предложених решења.Изражавајући благодарност експертима - учесни-цима Округлог стола, као и представницима Владе Црне Горе на челу са министром економије г. Бран-ком Вујовићем и обрађивачима планских докуме-ната на присуству и учешћу у раду, изражавамо и задовољство због чињенице да су се сви учесници, без обзира на различите ставове о питању евентуал-не изградње електрана на ријеци Морачи, апсолутно сложили да је неопходна што хитнија заштита манасти-ра Мораче и да ова светиња ни по коју цијену не смије бити угрожена. Бројни аргументовани разлози говоре у прилог значаја електричне енергије у савременој цивилизацији, али су још бројнији разлози који подстичу на озбиљност и одговорност у приступу производњи енергије које би изградњом хидроелектрана угрозиле и трајно девастирале природно, духовно и културно богат-ство једног народа и модерне државе. Кањон Мора-че, од Златице до Јаворја, са својим мало испитаним праисторијским археолошким насљеђем, са манасти-ром Морачом, манастиром Дугом и другим угроженим храмовима, мостовима, гробљима и кањоном Мртви-це, са биљним и животињским свијетом, ријетким у Европи, и јединственим пејзажом прије би за заслу-живао (а о томе је већ било предлога) да буде пред-ложен да као свјетска културна баштина буде стављен под заштиту УНЕСКА, о чему треба најозбиљније раз-мислити док не буде касно. Учесници Округлог стола су истакли и опасности које пријете, уколико би дошло до хаварије брана на Морачи, главном граду Црне Горе, као и басену Скадарског језера што се не смије искључити као евентуална могућност.Екперти Митрополије су, након пажљивог и одго-ворног проучавања планских докумената, дошли

ЗАКЉУЧЦИ ОКРУГЛОГ СТОЛА МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ О УГРОЖЕНОСТИ МАНАСТИРА МОРАЧЕ

приредио протојереј ВЕЛ

ИБО

Р Џом

ић

45

јун / 2010 / s

vetigora

aktuelno РАЈО Војиновић

до закључка да ти документи не само да нијесу усклађени него су и директно супротстављени ратификованим међународним конвенцијама и важећим одредбама Закона о заштити споменика културе. Пренебрегнута је обавезујућа чињеница да начело интегралне заштите споменика културе, сходно међународним конвенцијама и национал-ном законодавству, подједнако штити како светињу као споменик културе тако и његову заштићену околину. Тај принцип и обавезујућа норма нијесу испоштовани у погледу заштићених околина мана-стира Мораче и Дуге. Права и истинска заштита спо-меника културе јесте само она која штити његову духовну, природну и културну цјелину.Посебно забрињава и чињеница да се надлеж-ни органи и службе заштите нијесу у том правцу укључили у процес израде планских докумената, а на то су, сходно важећим нормама, били обавезни. Још више забрињава и сазнање да у израду план-ских докумената нијесу били укључени стручњаци из области конзервације и рестаурације како би се дошло до одговора на питање да ли је могуће да се манастир Морача адекватно конзерваторски за-штити у случају евентуалне изградње акумулације Андријево, посебно на коти која би се у редовним приликама налазила на само два метра испод улаза у манастирску цркву. У примједбама стручњака на Нацрт ДПП, као и на Нацрт Стратешке процјене утицаја на животну сре-дину, веома озбиљно се постављало и питање еко-номске исплативости овог подухвата, узимајући, поред осталог, у обзир уништење постојећег маги-стралног пута у који су уложена милионска сред-ства, потапање обрадиве земље, изградњу нове путне мреже, искључивање манастира Мораче и цијелог кањона са главне саобраћајнице и друго. Митрополија црногорско-приморска позива За-вод за заштиту споменика и Министарство кул-туре да испуне своју законску обавезу у погледу прописивања мјера и финансирања заштите ма-настира Мораче без обзира на евентуалне градње хидроакумулација те да се што прије, заједничким снагама, изради и изведе пројекат заштите манасти-ра.Позивајући на опрез у доношењу одлука, Митрополија апелује на Владу Црне Горе да, због непостојања експертског консенсуса и стратеш-ке важности, читав овај процес успори те да, прије усвајања ових докумената, приступи и јавној рас-прави о алтернативним енергетским решењима. Митрополија прихвата предлог ресорних мини-старства да се у наредном периоду заједнички посјети манастир Морача и одреде експертски тимови који ће се бавити заштитом манастира и његове заштићене околине од обрушавања као и до сада неријешеним питањима.Стручњаци из Правног, Архитектонског и Економ-ског савјета Митрополије ће у наредном периоду уобличити примједбе на нацрте планских докуме-ната који ће у предвиђеном року бити упућени над-лежном министарству.

У Подгорици је, 17. априла 2010. г, у организацији Епископског савјета Православне Цркве у Црној Гори, одржан Округли сто на тему „Реституција имовине Цркава и вјерских заједница у Црној Гори“.

Министарство финансија Владе Црне Горе припремило је ових дана радни текст Нацрта закона за повраћај одузе-тих непокретности Црквама и вјерским заједницама, што је био повод за организовање овог скупа. На округлом столу су, осим Његовог Високопреосвештен-ства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско - приморског Г. Амфилохија и Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско - никшићког Г. Јоаникија, учество-вали представници традиционалних вјерских заједница, Владе Црне Горе, водећи правни стручњаци из ове обла-сти из Црне Горе и окружења, као и представници Конрад Аденауер фондације и других међународних организација. Скуп је почео поздравном ријечју митрополита Амфилохија, који је поздравио све присутне, заблагодарио им на уложеном труду и благословио рад скупа.„Сматрали смо за потребно да позовемо и представни-ке ресорних министарстава, а у исто вријеме и вас као стручњаке за ову област, из Црне Горе, али и шире, посебно оне људе који су учествовали у доношењу сличних закона у земљама окружења. Мислимо да то може да буде од изу-зетне користи и да може да буде помоћ, не само нама који смо заинтересовани за враћање имовине, него и самом до-носиоцу тога закона, да би на основу стручних мишљења која ће овдје бити саопштена, а касније, ако Бог да, и штам-пана, Влада могла да донесе закон који би био адекватан и који би исправио ту неправду која траје више од шездесет година и која угрожава живот Цркава и вјерских заједница“, казао је митрополит Амфилохије.Уводно излагање имао је протојереј мр Велибор Џомић који је присутне упознао не само са нацртом закона, већ и са уопштеном сликом проблематике и свега што по овом питању тишти Православну Цркву и остале вјерске заједнице у Црној Гори.Потом су говорили академици ЦАНУ Зоран Лакић и САНУ Коста Чавошки, као и дон Томо Вукшић, правни савјетник Мостарско-дувањске бискупије.Будући закон је, с једне стране, важан за исправљање вишедеценијских неправди према Црквама и вјерским заједницама у Црној Гори, а са друге за процес европских интеграција Црне Горе с обзиром на то да Митрополија црногорско-приморска и Епархије Будимљанско-никшићка, Милешевска и Захумско-херцеговачка, као и остале традиционалне Цркве и вјерске заједнице већ го-динама захтијевају да се исправе те неправде.Модератори скупа били су протојереји Гојко Перовић и Ве-либор Џомић.

ОКРУГЛИ СТО О РЕСТИТУЦИЈИ ЦРКВЕНЕИМОВИНЕ

46

svetigora

/ 2

010

/ јун

aktuelno

КОМЕНТАР ПРОТОЈЕРЕЈА-СТАВРОФОРА РАДОМИРА НИКЧЕВИЋА, НА ИЗЈАВЕ РАНКА КРИВОКАПИЋА О ПОЛОЖАЈУ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИЦЕТИЊЕ, 22. марта (Светигора прес) - Ранко Кривокапић, ватрени присталица псеудо-религијске секте која себе на-зива Црногорском православном црквом, у свом позна-том маниру, већ деценијама не пропушта ниједну прили-ку да клевеће СПЦ и митрополита Амфилохија. Посљедња његова изјава, дата сарајевском листу „Дани“ је, по својој безобзирности и говору мржње, превршила сваку мјеру, поготову што је она упућена, у сусједној држави, са важне адресе, државне функције Предсједника Црногорског пар-ламента.Поред низа неистина, олако датих судова, лицемјерног и циничног подучавања, треба обратити пажњу на његов став према вјековној имовини Митрополије црногорско- при-морске и осталих епархија СПЦ на територији Црне Горе, када каже: „Нама је битно да су црногорски манастири влас-ништво државе и да ће у њима равноправно служити свеш-тенство и Црногорске и Српске Православне Цркве. Мана-стир Острог се мора вратити држави Црној Гори.“ Какву то поруку, о домету црногорске демократије, о поштовању основних људских права и неприкосновености имовине, кроз ово злонамјерно наклапање шаље Црној Гори, Србији и Европи високи црногорски политичар?Очигледно је да je једина нераспарчана, непродата и са-чувана имовина у Црној Гори остала у власништву Цркве, па пошто је званична црногорска власт, којој припада Кривокапић, потпуно уништила сва државна предузећа и пошто су распродали све што је представљало икакву вриједност, и тиме Црну Гору довели до потпуног економ-ског уништења и колапса, а народ до ивице биједе, сада су се сјетили манастира Острога и народних прилога Острош-ком Светитељу. Чудо једно да Кривокапићу не би сметало што су ти прилози већином у српским динарима.Митрополија црногорско-приморска, која је створила црно-горску државу, већ двадесет година, сходно међународном праву на имовину, од исте те државе тражи да јој поврати оно што јој је отела, нарочито у времену безбожног кому-низма, чији је Кривокапић најбољи ђак и настављач. Само је једна ствар индикативна - да у свом јуришу на туђу имовину црногорски предсједник Парламента искључиво показује апетит према имовини СПЦ, док се о имовини Исламске заједнице и Римокатоличке Цркве никада не изјашњава. Питамо се: да ли би смио у Сарајеву да устврди да ће, реци-мо, Хусеин – пашину џамију у Пљевљима црногорска држа-ва одузети Исламској вјерској заједници Црне Горе, велико-душно јој остављајући могућност коришћења?Надамо се и вјерујемо да је сваком добронамјерном и здравомислећем човјеку у Црној Гори, а и шире, јасно да Кривокапићева памфлетска прича, подстакнута србофобијом и неким унутрашњим конфликтом, нема ни-каквог упоришта ни у једном Божијем, нити у људском зако-ну, и као таква постаје отужна и безвриједна.

pisma ^it

alaca

РАНА(ГОСПОДУ ХРИСТУ СВЕДРЖИТЕЉУ)

ЗВЕЗДЕ СУ СЕ СПУСТИЛЕС НЕБА

И ПАЛЕ СУУ НАРУЧЈЕ МОЈЕ,

ТВОЈИМ ОСМЕХОМ-НАЈСРЕЋНИЈОМ

МЕ УЧИНИЛЕ,ТВОЈОМ СУЗОМ-

НАЈТУЖНИЈЕ ПТИЦЕДУШОМ

ГНЕЗДО МИ СВИЛЕ,ДА ВЕЧНО,

ТЕБИ СЕ НАДАМДОБРОТО,ДА ВЕЧНО,

ТЕБЕ ГЛЕДАМЛЕПОТО...

...ЗВЕЗДЕ СУ СЕ СПУСТИЛЕС НЕБА,

ДА ЧЕЖЊОМ ЗА ТОБОМ,СРЦЕ МИ РАНЕ

ДУБОКО.

Помаже Бог и благословите,Обраћам Вам се као садашњем уреднику часописа „Светигора“ чији сам редовни читалац већ дуги низ го-дина. Благодарећи баш „Светигори“, често сам на свом боготражитељском путу чудесно остајала утешена и охрабрена. А и почетак мог духовног живота повезан је са животом ваше Епархије и са личношћу митропо-лита Амфилохија... нарочито са његовом поезијом. Ту, у Црној Гори, лепотом Божије творевине, и пре-васходно у сусретима са Његовим људима - први пут осетих оно надахнуће које „порађа“ стихове; отуда је и моја жеља за објављивањем бар једне песме у вашем часопису. Песму Вам шаљем у нади да ће вам се допа-сти, у славу Божију.П. С. Неке од песама можете прочитати у три задња броја часописа „Видослов“ (Епархије захумско-херце-говачке и приморске).

С поштовањем и захвалношћу,Ана Милићевић

29. 01. 2010. Крушевац47

јун / 2010 / s

vetigora

ласило Митрополије црногорско-приморске СВЕ-ТИГОРА, образник за вјеру културу и васпитање, сти-же ево и до двјестотога броја. На том путу кроз про-стор и вријеме Светигора се мијењала, дорађивала,

богатила у свом језичком и сликовном изразу, трудећи се да испрати сва збивања од духовног, просвјетног и култур-ног значаја у Црној Гори и у српском народу уопште, као и шире - диљем православне васељене.

ПОЧЕЦИПочеци овог часописа везани су за деведесете године про-шлог вијека, тј. за долазак владике Амфилохија на трон цетињских митрополита. У то вријеме комунистички си-стем потпуно пољуљан, почиње да попушта, његови иде-олошки окови слабе, а вријеме које долази карактерише снажан духовни препород, подизање цркава и манастира, обнова свештенства и монаштва. Најприје се то буђење осјећало код појединаца, и мањих група људи који су се почели трзати и будити из духовне учмалости и обамрлости, схватајући да амбијент у коме живе, јавно мњење и званични друштвени и државни став и организација друштва не могу да их задовоље и да им дају одговоре на егзистенцијална питања, па су се тако, осјећајући све више и дубље духовну глад и жеђ, најчешће окретали Цркви, видећи у њој нешто ново, свјеже и друкчије од онога на шта су били навикнути у отужној стварности.Иначе, то је било вријеме када у Црној Гори духовне лите-ратуре готово није ни било. Свештенство Црногорско-при-морске митрополије је махом побијено у Другом свјетском рату, од стране комуниста који су се немилосрдно одно-сили и према црквеној књизи, уништавајући и палећи ма-настирске библиотеке. Данас, када са довољне временске удаљености посматрамо и анализирамо то вријеме види-мо, поготово, из дјела преподобног о. Луке Вукмановића, које је неким чудом у породици сачувано, а штампано у издању Светигоре прије десетак година, да су се у Црној Гори, пред Други свјетски рат и те како учени и духовни људи бавили теолошким темама. Нажалост, рат и нова социјалистичко- комунистичка идеологија, ширећи терор и страх, наметнули су своја правила, тако да је црквена ријеч потпуно утихнула. Када је митрополит Амфилохије дошао у Црну Гору једина новошампана црквена књига код нас била је Споменица Светом Василију Острошком, дјело дивног свештеника, проте Васе Ивошевића, који је, поред тога, сабрао и први објавио мудре списе и изреке Светог Симеона Дајбабског. Просвjета и школски програми, скројени да униформишу и обогаље човјека показали су се у свој својој немоћи пред вапајем опустошене људске душе. Из те потребе да се об-нови људска душа, да се духовна пустиња засије сјеменом које ће плода донијети и нахранити, родио се и часопис

200.uz brojjubilej

48

svetigora

/ 2

010

/ јун

Светигора - сапутник трагатељима вјере и душе

Светигора. Тада је у Црној Гори било тек неколико људи са тео-лошким образовањем, тако да је уз низак ниво народне цркве-ности и уз недостатак истинске народне хришћанске културе, скоро и без пребијене паре кренула Светигорина мисија, од почетка - од нуле. У тим својим почецима њен задатак је био да пипреми благу храну, да пробуди, исцијели и само отвори нека питања. И хвала Богу, Који прегаоцу даје махове, Који је прихва-тио и препознао велику љубав и труд оних који су је стварали и оних који су стали иза Светигоре, данас имамо њене богате плодове који се могу разумјети и као присуство велике мило-сти Божије. Светигора је, одмах по оснивању, колико то један часопис може због ограничености простора, свој изразито светосавски дух потхрањивала и пројављивала навођењем изабраних мјеста, мисли и тумачења богословског опита из дјела најприје Свето-га Саве, а онда и владике Николаја и аве Јустина који су дотада, поготово у Црној Гори, били готово потпуно непознати. Уз то у сваком броју су били присутни и наши савремени оци и ду-ховници: патријарх Павле, владика Данило (Крстић), митропо-лит Амфилохије, владика Атанасије (Јевтић), (тадашњи) ректор Цетињске богословије (садашњи) владика Јоаникије, цетињски игуман о. Лука и други, из чијег се пастирског труда помаљало Светигорино слово које је свједочећи човјекову боголику суштину, постајало све више камен темељац на коме су млади хришћани почињали своја духовна здања. Први број Светигоре појавио се за Божић 1992. године. Уводник за овај први број, који је и Светигорин програм или манифест, и кога се и до овог двјестототог броја придржавају сви њени уредници написао је митрополит Амфилохије. У том уводнику, између осталог, он каже: „Сам назив мјесечника нас везује за тло на коме живимо. То је име водопада који као да извире из темеља морачке лавре Немањића, у чему има не мале симболи-ке. Као што водопад Светигора јавља собом понорницу из које настаје, тако се и људски живот и људско стваралаштво темеље на вјери, као понорници свих понорница у нама. Управо тој вјери правој „кукавној сироти“, вјери наших отаца и праотаца, вјери православној, крајеугаоном камену нашег постојања и постојаности, биће посвећено највише страница овога листа Цетињске митрополије. Светигора ставља себи нимало лак за-датак да буде сапутник трагатељима вјере и душе, искатељима свога исконског коријења... Његовање културе која настаје из препорађања ума и срца вјечним вриједностима; подстицање васпитања схваћеног као „питања“ – храњења човјека и његове заједнице Христом Богом и Његовом вјечном свјетлошћу, као Хљебом живота – то је оно чему би хтјели допринијети покре-тачи овога гласила, према својим моћима.“

СВЕТИГОРИНИ ТРУДБЕНИЦИПрви уредник образника Светигора био је протојереј Радо-мир Никчевић, који је на том послу био до њеног 120. броја. У вријеме док је он био уредник Светигора се потпуно облико-вала, штампана у високим тиражима стигла је до свих контине-

ната и земаља гдје живи српски народ. Тада је доживјела и издања на руском језику, а у вријеме Божићног поста уочи 2001. године, када је отац Радомир својим живо-том бранио и одбранио Влашку цркву на Цетињу од присталица распопа Мираша Дедеића, Светигора је ванредно излазила као дволист или тролист, свакодне-во пратећи збивања око Влашке цркве као и протесте у Подгорици које су организовала православна брат-ства у знак подршке Светигорином уреднику, и упућене против тадашње црногорске власти, која је у својим испољавањима изједначила праву Цркву са невладином организацијом или боље речено сектом, састављеном од рашчињених и анатеми предатих попова.Готово сви чланови редакције из времена Светигори-них почетака и дан-данас су везани за Светигору, било као активни сарадници, било да је њихова улога савјетодавна. У тим првим бројевима највидније мјесто за-узима рад Весне Никчевић, која је с великом пажњом и зналачки преводила текстове Светих Отаца, оне из историје Цркве, литургичке тексто-ве, црквену поезију, приређивала и писала текстове са темама из националне историје и културе. Како је вријеме пролазило многи млади

^asopisa svetigoraРедакција часописа се захваљује свима који су на било који начин помогли да наш и ваш часопис буде што бољи. За све оне који су нам послали текст, писмо, савјет, сугестију или критику; за све оне који су нас молитвено или материјално помогли; за све наше драге читаоце, рецимо сви усрдно

- Многаја љета!

49

јун / 2010 / s

vetigora

протојереј Радомир Никчевић

људи су се школовали, завршавали теологију и друге факултете, па су као интелектуалци: сту-денти, теолози, новинари, историчари, љекари, професори, прилазили Цркви. Неки од њих су почели да пишу за Светигору и она је из броја у број бивала све саборнија. Многи православ-ни теолози, публицисти, историчари и српски књижевници своје почетке везују за Светигору: владика Јован Пурић, Предраг Вукић, Будимир Алексић, Матеј Арсенијевић, Милутин Мићовић, Ксенија Кончаревић, Радош Младеновић, о. Ве-либор Џомић, Радмила Мишев и многи други. С обзиром на то да је из часописа Светигора израс-ла значајна издавачка кућа, радио и информа-тивна служба, то су се и послови усложњавали, па се већи број свештеника Митрополије актив-но укључује у рад ове црквене институције. Тако од 121. броја на мјесто главног уредника часо-писа долази о. Јован Ћулибрк, који на том послу

остаје завршно са бројем 140. Послије њега уредник је био о. Никодим Богосављевић, који је уредио нових двадесет бројева. Од броја 162. одговорни посао уређења ове православне ревије обавља о. Нико-ла Гачевић, а послије његовог одласка у Грчку на послиједипломске студије, на чело часописа, од броја 183. долази о. Кирило Бојовић, који је и садашњи уредник. Уз главног и одговорног уредника у Светиго-ри постоји и функција оперативно–техничког уредника коју је дуго година трудољубиво и професионално покривао Никола Маројевић, а сада тај посао обавља дугогодишњи новинар радија Светигора Рајо Војиновић. Сваки од уредника оставио је свој лични печат на часопис, неки је био више наклоњен црквеној књижевности и поезији, неки теологији и историји, неки је више водио рачуна о модерном изразу, Светим Оцима или руском богословљу, али је чињеница да је Светигора, пролазећи трновити пут, на коме је било и успона и падова, увијек била и остала на путу Богочовјека Христа, Који је сам пут и истинска храна човјекова. Данас је Светигора једна модерна црквена ревија која по свом садржају и изгледу не заостаје иза осталих црквених часописа на про-стору наше помјесне Цркве и шире гледано, свих помјесних Право-славних Цркава. Уредништво Светигоре се увијек трудило и труди да прати уређивачку дјелатност других црквених часописа и да поуче-но од њих обогати свој садржај и израз. У том смислу се у Светигори могу наћи многи преводи са грчког, руског, енглеског, француског и других језика. С обзиром да се Светигора чита у свим епархијама наше помјесне Цркве, уредничка дјелатност Светигоре је усмјерена на то да са осталим црквеним часописима на том простору, чини једну цјелину мисионарског израза који је потребан савременом човјеку да би пронашао пут до Христа и Његове Цркве; а такође да заједно са

њима да пуну слику црквеног живота код нас осврћући се на догађаје у свим епархијама али највише, што је и природно, на догађаје у Црногорско-приморској

митрополији. Светигора се посебно интересује за живот Једне, Свете, Са-

борне и Апостолске Цркве Православ-не али кроз своје хронике Светигора обавјештава своје читаоце и о догађајима који се збивају изван црквене ограде, да би их тиме обавијестила о стању у свијету,

односно о амбијенту у којем Црква данас врши своју мисију спасења. Посебно мјесто у стварању

50

svetigora

/ 2

010

/ јун

јеромонах Никодим Богосављевић

протосинђел Јован Ћулибрк

и обликовању Светигоре припада мр Мир-ку Тољићу, декану Ликовне академије у Требињу, који је сву своју љубав, знање и умјетничко умијеће употријебио не би ли Светигора била љепша, јаснија, боголикија, како би гнијездо љепоте православног израза, било да је слика или ријеч у питању, смјестио у око пажљивог читаоца. На овом послу он је направио пионирски посао и немајући претходнике, поставио је код нас високе стандарде православног дизајна и илустрације. Његов сарадник на том пољу однедав-но је Владимир Јакшић, који исто тако доприноси да Светигора изгледа што љепше. Њима двојици у дизајну много помажу изврсне фотографије које су урадили и раде покојни Живота Ћирић, Зоран Тричковић, искушеник Павел, Јован Радовић, Жељко Шапурић и др. У саставу актуелне редакције, поред раније поменутих Светигориних трудбеника, налазе се и о. Гојко Перовић, о. Петар Драгојловић, о. Саво Денда, о. Јован Пламенац, мо-нах Павле Кондић, монахиња Сте-фанида, Славко Живковић и Весна Тодоровић, док се међу заслужне сараднике убрајају: ђакон Игор Бала-бан, Оливера Балабан, Милена Тејлор, Сања Радовић, Марија Живковић, Ива-на Кнежевић, Драгана Керкез, Јелена Петровић, монахиња Амфилохија, Спи-ридон Булатовић, Милана Бабић и други. На мјесту секретара редакције усрдно и марљиво се труди Татјана Марјановић, док се о језичком изразу Свети-горе брине Ивана Јовановић. Светигора је још од првог броја успјела да избјегне замку лока-лизма и провинцијализма, па је пратећи живот српског народа на свим његовим историјским просторима извјештавала о страдањима током посљедњих ратних сукоба у Славонији, Далмацији, Кордуну, Банији, по Бос-ни и Херцеговини, о бомбардовању и Нато агресији на нашу земљу, при чему је на стотине страна, извјештаја и фотографија посветила нашој не-пребол рани - Косову и косовској голготи. При томе никада није губила 51

јун / 2010 / s

vetigora

јереј Никола Гачевић

протосинђел Кирило Бојовић

просторима у посљедњих двије деценије. Једна од новина у каснијим

бројевима Светигоре су и чланци из медицине и лијечења љековитим биљем у чему се уредништво ослања на своје ува-жене сараднике др Татјану Ђорђевић и мр фармације Драгицу Бојовић.

ЈЕДАН ОД ПРАВОСЛАВНИХ СТОЖЕРА У ЦРНОЈ ГОРИСве у свему, Светигора је током двије деценије свога постојања постала један од православних стожера у Црној Гори, свјетионик око кога је окупљен и око кога се окупљао православни народ у тешким годинама политичких превирања и превредновања свега онога што је вјековима означавало национални и духов-ни идентитет народа на овом тлу. Она је била и једна врста гра-нице и опомене докле се и како може ићи у борби за очување Цркве, језика, нације и државе, а у недостатку вјеронауке у школском систему и својеврсна врста катихизиса на којем су се хришћанској култури и философији живота учила црногорска

дјеца, средњошколска и студентска омладина. На трагу Ободско–цетињске печатње Црнојевића и штампара Макарија, његујући

предање Светог Саве, Немањића и Балшића, Црнојевића и Петровића овај образник памти

све оно што је вјековима чинило есенцију овога народа, помажући му да очврсне у своме, у оно-ме што је лично његово, да би могао да одоли надирућем обезличењу које доноси савремени

начин живота, а у исто вријеме да уочи и прихвати све оно што је бого-угодно код других народа и да му да свој

лични печат и боју. Теме које обрађује Светигора постају све шире, али и тачка са које је кренула све дубља, па са сваким новим рет-ком и са сваким новим

сарадником Светигора - гласило Митрополије црногорско-приморске, просто као нека друштве-

на лепеза, добија и на ши-рини, и на дубини.

У име редакције приредилаВесна Тодоровић

своје основно мисионарско опредјељење и неуморно је писала о црквеном предању, о Светим Оцима, о народном предању, нашим културним корјенима, страдању и васкрсу наше Цркве, објављивала богослужбене тек-стове, пратила савремено црквено издаваштво и у Српској Цркви и у Православљу уопште, бавила се савременим проблемима брака, породице, чедомор-ства, пресађивања органа, чиповања личних исправа, политике, образовања и васпитања, социолошких фе-номена, умјетности... Поред тога уз сваки број постоји и хронологија дешавања у Митрополији, што је од изузетног значаја за црквене историчаре, јер преко

те хронологије имају потпуни увид у црквени живот на овим

52

svetigora

/ 2

010

/ јун

IZ SVIJETAПриредио: Славко Живковић

ПРВА ПРАВО-

СЛАВНА ШКОЛА У

ЊЕМАЧКОЈПо примјеру католичких и јеванђелистичких научних установа у њемачком граду Хамбургу планирано је отварање прве у земљи православне основне школе. То је саопштио настојатељ хамбуршке руске православне цркве, отац Сергије Бабурин. Процедура коначне одлуке још није завршена. У школи ће учити дјеца од првог до шестог разреда, пише Deutsche Welle. По ријечима предсједника оснивачког савјета будуће школе Андреаса Хана, осим изучавања вјерских дисципли-на на њемачком језику, у концепцију нове научне установе спада и предавање матерњег језика ученика

- руског, српског, грчког и румунског.Отварање школе је планирано за 2011-2012 школску годину.

ПАТРИЈАРХ КИРИЛ У ПОСЈЕТИ ЈЕРМЕНИЈИ

Патријарх московски и све Русије Кирил средином марта боравио је у тродневној посјети Јерменији.Поглавара Руске Цркве дочекао је врховни Патријарх и Католикос све Јерменије Гарегин Други и дванаест епископа Јерменске Цркве, као и представници владе Јерменије.Са аеродрома се патријарх Кирил упутио у првопрестони Ечмиадзин, главну светињу јерменских вјерника, која се налази 12 км од Еревана. Ту је посјетио катедрални храм Ечмиадзина, након чега је разговарао са Гарегином Другим. Током посјете потписан је уговор о сарадњи између Ечмиадзина и Сергијевог Посада.

ЗАБРАНA КЛОНИРАЊА ЉУДИ У РУСИЈИДржавна дума је на трећем завршном засједању продужила закон о клонирању човјека у Русији. Петогодишња забрана клонирања која је у Русији била на снази од 2002. године истекла је у јуну 2007. године.Законом се не забрањује клонирање других ораганизама и ћелија (и људских) ради истраживања.Раније је замјеник министра и социјалног старања Руске Федерације, Јуриј Вороњин, представљајући депутатима пројекат закона на првој сједници, изјавио да је његов смисао

„забрана клона човјека“.

У РИО-ДЕ-ЖАНЕИРУ СТАТУА ДЈЕВЕ МАРИЈЕ

Поред статуе Исуса Христа у Рио-де-Жанеиру биће подигнута 20 метара висока статуа Дјеве Марије. Поставиће је са друге стране залива Гуанабара, наспрам 38 метара високе статуе Исуса Христа, која је подигнута 1931. године, специјално за Седмица.Ру саопштава „Milites Christi Imperatoris“. Споменик заштитници Бразила, Мајки Божјој Апаресидској биће подигнут у парку Нитерој, који се налази на 310 м надморске висине. Споменик ће бити изливен у бронзи и обложен стакле-ним плочама које ће одбијати сунчеве зраке у разним бојама. Поред њега ће бити подигута базилика, која ће моћи да прими 10 хиљада вјерника. Мону-мент ће се окретати према људима за вријеме богослужења.

СПАШЕНА СМОКВА У ЈЕРИХОНУЈедно од најпознатијих дрва у историји, древну јеванђелску смокву, буквално су спасили ботаничари из Русије. Дрво је пропадало, у њему су живјели термити, гране су се суши-ле. Специјалисти су извели термите, одсјекли суве гране и дрво се омла-дило, на њему су се чак појавили мали плодови.Недавно је дио земље, на којем се

налази библијска смоква, предат у власништво Русији, која на том мјесту гради културни центар.

„Русија не само да се враћа на света мјеста. Русија се враћа и са новим предлозима, новим пројектима. И овај руски дом који се сада диже на овом мјесту, свједочи о томе да се Русија овдје враћа заувијек“, казао је управник за послове предсједника Руске Федерације, Владимир Кожин.

КОНЦЕРТ У ХРАМУ-МУЗЕЈУУ петак 26. марта у храму-музеју Агиа Ирини у Истанбулу одржан је концерт духовне музике, на коме је у извођењу Московског синодалног хора под управом А. А. Пузакова и Руског националног оркестра изведен ораторијум митрополита Волоколамског Илариона „Страдање по Матеју“.Концерту, у коме је учествовало више од 150 музичара из Русије, присуствовали су патријарх константинопољски Вартоломеј, митрополит волоколамски Иларион, митрополит халкидонски Атанасије, митрополит мириофитски Иринеј, свештенство Константинопољске Цркве, амбасадор Руске Федерације у Турској В. Ивановски, амбасадор Републике Србије В. Ћургус, амбасадор Босне и Херцеговине Д. Љепоја, генерални конзули Русије, Србије, Украјине, Грузије и Венецуеле у Турској, представници дипломатија разних земаља, поклоници из више православних земаља, представници грчке заједнице и турска јавност, укупно преко 500 људи.

КОНАЧНО У ПРАВОЈ ВЈЕРИПастор Игор Зирјанов из Иркутске области је после 18 година служења у протестантској заједници и двије године мисионарског рада прешао у православље са својом породицом и цијелом заједницом.

„Није нам било лако, али и сада и у будуће учићемо се и следовати Господу по хиљадугодишњем православном путу. Али најважније је то што смо пронашли пуноћу, као да сам 18 година тражио и нисам налазио, пио и нисам могао утолити жеђ, јео и нисам се могао наситити“, записао је Зирјанов у тексту под насловом „Господ ме привео дому“, који је објавила Иркутска епархија.По његовим ријечима, чланови 53

јун / 2010 / s

vetigora

заједнице су до овог тренутка „плутали по ријеци протестантизма, када се одједанпут се проширио хоризонт и отворио бескрајни океан православља“.

ПУТИН У ВЕНЕЦУЕЛИ

Премијер Руске Федерације, Вла-димир Путин, 2. априла први пут је посјетио Венецуелу, гдје се састао са предсједником Уго Чавесом и гдје ће учествовати у полагању камена темељца храма Руске Православне Цркве, који је посвећен Вазнесењу Господњем. Такође је положио вијенац на гроб Симона Боливара. Посјета предсједника Владе Руске Федерације Венецуели протекла је на фону знаменитих датума тих држава, двостраних односа Русије и Венецу-еле: 65 година успостављања дипло-матских односа између двије земље, 200 година од почетка ослободилач-ке борбе у Венецуели и 65 година од побједе у Другом свјетском рату, са-општено је из представништва Владе Руске Федерације.

650 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА АНДРЕЈА РУБЉОВАЦентрални музеј древноруске културе и умјетности Андреј Рубљов, организује заједно са Третјаковском галеријом манифестације посвећене великом иконописцу.Директор Музеја Рубљова, професор Генадиј Попов је казао да се патријарх одазвао позиву и да је спреман да поводом 650 година од рођења великог иконописца служи молебан.Он је подсјетио да се ове године напунило 650 година од оснивања Спасо-Андроникова манастира и од рођења Рубљова (17. јула), а такође и 50 година од отварања, за ширу публику, експозиције Музеја Андреј Рубљов.

КЛИН КОЈИМ ЈЕ БИО ПРИКОВАН ГОСПОДСвето-Ваведењском Толгском мана-стиру код Јарослава подарен је фрагмент ексера - један од оних којим

је на Крст био прикован Господ.„Онај ко му са вјером приступа, добија исцјељење“, изјавила је настојатељица манастира, игуманија Варвара. Игуманија је испричала да је светињу на поклон донио један свештеник из Француске, који је у антикварници дошао до ексера. Клинове којима је на Крст био прикован Спаситељ, пронашла је у Јерусалиму Света Јелена, мајка византијског цара Константина Великог. Она је изводила прва археолошка ископавања у Светој Земљи, четири вијека послије Христовог васкрсења. Управо тада су на Голготи пронађени клинови и сам Господњи Крст, чије обретење Црква прославља као празник.

РЕЧНИК ИСТОРИЈЕ И ФИЛОСОФИЈЕ РЕЛИГИЈЕНа засједању 18. марта Свети Синод Румунске Православне Цркве донио је одлуку о прављењу Речника историје и философије религије.Руководство над процесом стварања и публикације Речника повјерено је протојереју Николи Ачимеску, предавачу историје и философије религије на Факултету православне теологије Јаског универзитета.По мишљењу јерараха Румунске Цркве Речник ће послужити као инструмент рада у теологији за професоре и студенте, у новинарству, за мисионарски рад, и у општеобразовне сврхе.

ГРУЗИЈА: ПАТРИЈАРХ ОПРОСТИО ГРИЈЕХ ПЈЕСНИКУ 1937. године један од најбољих грузијских пјесника ХХ вијека завршио је живот самоубиством, нарушивши тако црквене каноне.Након 73 године, на богослужењу у катедралном сабору Пресвете Тројице Католикос-Патријарх Илија Други је објавио да отпушта тај тешки гријех пјеснику, јер је он то урадио под утицајем кобних околности, којима се није могао одупријети. По ријечима патријарха Илије, Паоло Јашвили је живот окончао самоубиством, јер није желио да под мукама изда своје већ ухапшене пријатеље.На церемонији су присуствовали представници Савеза писаца и Академије наука Грузије, јавни дјелатници, родбина и породица пјесника, саопштава часопис

„Вечерњи Тбилиси“.

ПАТРИЈАРХ КИРИЛ О КЊИЗИ „Без обзира на то што је у савременој епоси изникло мноштво других начина чувања и предаје информација, који имају кудикамо веће техничке могућности него књига, књига сама по себи чува улогу инструмента предаје културног кода човјечанства“, казао је Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил, говорећи на отварању Тринаестог националног сајма „Књига Русије“.По ријечима Његове Светости, књига се не чита као часопис или чланак на интернету: „Књига захтијева велики утрошак енергије и напор, али у замјену даје стоструки плод. Књига омогућава да се структуирају и систематизују људска сазнања, да се повежу са традицијом, коју су формирала претходна покољења“.Зато је, како сматра патријарх Кирил

„један од главних задатака Цркве данас издавачка дјелатност“.

ФИЛМ О САМСОНУ

Познати руски режисер Сергеј Бодров планира свој редован историјски блокбастер, снима филм у Израелу. У основи филма лежи роман

„Самсон Назиреј“ Зезва Жаботинског. Представљајући нови пројекат, режисер је изразио наду да ће успјети да филмским средствима пренесе

„борбени дух књиге“ коју је написао отац сионског ревизионизма.У Центру умјетности „Марказ Моше Хајк“ у Јафи, Сергеј Бодров је говорио о својим плановима за блиску будућност. Са њим су се састали познати политичари, бизнисмени, културни посленици. Режисер је говорио о свом првом утиску након читања књиге Жаботинског, чији таленат је сравнио са генијем Толстоја и Достојевског, саопштио NEWSru.co.il.

IZ SVIJETA

54

svetigora

/ 2

010

/ јун

IZ pomjesnih crkava Приредио: Славко Живковић

ОБНОВА БОГОСЛОВИЈЕ У ТУРСКОЈТурска влада намјерава да обнови рад Грчке православне богословије на острву Халки која је затворена прије неколико деценија. То је 11. марта у Истамбулу изјавио замјеник премијер-министра земље Булент Аринк, саопштава агенција Кипа, позивајући се на турске медије. Молба православних свештеника је размотрена и Аринк је изјавио: „Ја лично и Влада смо мишљења да рад семинарије треба да буде обновљен“.Православну богословију на острву Халки турске власти су затвориле 1971. године. Константинопољска патријаршија је практично била ли-шена могућности да обучава кадро-ве из области теологије.

У ФРАНЦУСКОЈ ЗАМИРОТОЧИЛА ИКОНА МАЈКЕ БОЖЈЕОд 12. фебруара у једној кући у Garges-les-Gonesse, 20 км сјеверно од Париза мироточи икона Мајке Божје, која припада православној турској породици Есату и Севин Ал-тиндагоглу, саопштава Њемачки сајт католичких новости, позивајући се на Daily Telegraph. Свакодневно се на икони појави неколико капи мира у виду уљне течности.Вијест о мироточењу иконе дневно привуче око педесет вјерника, који стижу не само из Француске него и из других земаља. Очекује се дола-зак и православног свештеника који ће служити благодарствени молебан код мироточиве иконе.

ЦРКВЕНИ ЦЕНТАР НА ГРУЗИЈСКОМ КОСОВУМанглиска и Цалкска епархија, на чијем челу се налази митрополит Ананија (Џапаридзе) једна је од најстаријих у Грузији.У интервјуу часопису „Гумбати“ („Купола“), митрополит Ананија је изјавио да у епархији која му је повјерена треба да буде изграђен крупни црквени центар, „јер на свијету не постоји више таквих мјеста“.

„На том простору, који припада малој старој цркви, сахрањено је 9 хиљада војника, који су прибројани лику светих, а који су погинули у борби против армије персијског шаха Абаса, која је бројала 50 хиљада војника. То се десило у бици код Марабде 1625. г. Ту се чувају мошти светих барјактара

– девет браће Херхеулидзе, њихове свете мајке и сестара, које су пале у бици поред мушкараца.“

85 ГОДИНА ОД УПОКОЈЕЊА ПАТРИЈАРХА ТИХОНА

7. априла, у сриједу Свијетле седмице, а на празник Благовијести, напунило се 85 година од упокојења Светог Ти-хона, патријарха сверуског.Након завршетка богослужења у Благовјештанском саборном хра-му московског Кремља, Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил посјетио је Донски ставропигијални мушки манастир. У великом Сабору манастира, погла-вар Руске Цркве, у саслужењу епи-скопа и свештенства служио је моле-бан поред моштију Светог Тихона.Богослужењу су присустовали и бројни атамани, државни посленици, представници других религија.

ПРАВОСЛАВНО БОГОСЛУЖЕЊЕ У ЕДИНБУРГУУ суботу четврте недјеље Великог поста у престоници Шкотске, Единбургу служено је прво богослужење у недавно образованој руској православној општини Московске патријаршије.Литургију Светог Јована Златоуста

и литију је служио н а с то ј а те љ п а р о х и ј е С в е т о г К е н т и г е р н а , п р о т о ј е р е ј Генадиј Андрејев. Богослужењу су присуствовали генерални конзул Руске Федерације С. К. Крутиков са супругом и сарадници Руског конзулства у Единбургу.Служено је у храму Светог апостола Андреја Првозваног (Константинопољска патријаршија). Настојатељ те цркве, архимандрит Џон Мејтланд Мојр ју је уступио за богослужење руској општини.

КИПАРСКИ АРХИЕПИСКОП ТРАЖИ ОБНОВУ СВЕТИЊАПоглавар Кипарске Православне Цркве, Архиепископ Хризостом Други, први пут од 1974. године посјетио је манастир Светог апостола Андреја, који се налази на турском дијелу острва.Манастир Апостола Андреја, који се налази на полуострву Карпас, један је од древних светиња за православне вјернике грчког дијела Кипра.Посјета Хризостома Другог имала је за циљ да привуче пажњу на тужно стање православних цркава и манастира које се налазе на турском дијелу острва.Прије посјете, архиепископ је упутио писмо премијер-министру Турске, Реџепу Тајипу Ердогану, у којем је тражио да се дозволи рестаурација и обнова манастира Апостола Андреја, као и других објеката културног наслеђа, који се налазе под контролом турских власти.

ПРАВОСЛАВЦИ ИЗ ЧИЛЕА ТРАЖЕ ПОМОЋПравославним вјерницима из Чилеа је потребна материјална помоћ ради обнове након недавног земљотреса, саопштава Fund for Assistance to the Russian Orthodox Church Outside of Russia. Суму од 5 хиљада долара за помоћ вјерницима упутио је Фонд Руске Православне Заграничне Цркве. По-ред овога, православнима у Чилеу треба још свештеника, јер у земљи служи само један свештеник Руске Православне Заграничне Цркве.Руски православни житељи Консеп- 55

јун / 2010 / s

vetigora

сона су се на богослужења окупљали у

антиохијској цркви, која је

пострадала за вријеме земљотреса

и сада се православни житељи тога града окупљају на богослужења у мјесној школи.

СИШАО БЛАГОДАТНИ ОГАЊ

Благодатни огањ, који се сматра једним од чудеса у православном хришћанству, сишао је на Вели-ку суботу, 3. априла, у Храму Гроба Господњег у Јерусалиму, саопштава Седмица.Ру.Огањ се разгорио послије молитве Патријарха јерусалимског Теофила и десетине хиљада ходочасника, који су препунили храм, трг пред њим и сусједне улице.Свети Огањ се појавио у Кувуклији – капели унутар храма, изнад камених ложа, на којима је било постављено тијело Исуса Христа скинуто са крста. Када се Огањ појавио у Кувуклији, Патријарх је раздијелио честице пла-мена поклоницима. За секунд се пла-мен проширио по храму, тргу и ули-цама. Вјерници се буквално умивају Огњем, који првих минута не може да опече.

ПАТРИЈАРХ КИРИЛ У АЛЕКСАНДРИЈСКОЈ ПАТРИЈАРШИЈИЊегова Светост Патријарх москов-ски и све Русије Кирил 10. апри-ла је стигао у Египат, у посјету Александријској Патријаршији, која је једна од најстаријих помјесних православних Цркава. Сада Александријска Патријаршија има 26 епархија, које обухватају цијели афрички континент, 35 епи-скопа и има више милиона вјерника.Египат је подијељен на четири епархије: Мемфиска, Пелусијска, Птолемаидска и Ермупољска

митрополија.

Општи број храмова и молитвених домова је око 1000, свештеника има око 500, а богослужење се обавља на више од 50 језика.

ОДБИЛИ СПОМЕНИК ИДОЛУ

Архиепископ черниговски и новго-род-северски Амвросије, у вези са одлуком черниговског удружења

„Големо јастуче“ да поставе у граду споменик паганском идолу Симарглу, упутио је писмену изјаву друштве-ним дјелатницима Чернигова, саоп-штава Седмица.Ру. Архијереја су на то подстакле многобројне жалбе и писма мјештана са молбом да утиче на ситуацију.Архиепископ је истакао да је Черни-гов један од најстаријих православ-них центара Кијевске Русије, у коме се налазе многе светиње и зато му није потребан пагански покровитељ.

Послије архипастирске изјаве, то питање је расправљано на сједници Черниговског градског савјета. Де-путати нијесу подржали пагански пројекат организације „Големо јастуче“ и одбили су да се споменик паганском идолу подигне у Черниго-ву.

МОШТИ АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ И У ЦРНОЈ ГОРИ

Старатељски савјет програма „Алек-сандар Невски“ у мају организује пренос моштију Светога кнеза Алек-сандра Невског из Русије у Србију и Црну Гору, саопштава Интерфакс-Религија.Такву одлуку је на првом засједању донио Старатељски савјет програма под предсједавањем Патријарха мо-сковског и све Русије Кирила.

„Тај програм се разматра управо као програм консолидације нашег друштва, чему су посвећени сви наши напори“, изјавио је на засједању замјеник предсједника Старатељског савјета Владимир Јакуњин.2010. године се пуни 65 година од велике побједе над фашизмом и 790 година од рођења Светог кнеза Алек-сандра Невског.

ВИШЕ ОД 4 000 КУМЧАДИКатоликос-Патријарх све Грузије Илија Други, обавио је још један об-ред саборног крштења, саопштава Грузија Online.

„Моја кумчад треба да се одликују добротом, вјером, љубављу“, изјавио је он у храму Свете Тројице на праз-ник Антипасхе. Илија други је позвао 56

svetigora

/ 2

010

/ јун

Приредио: Славко ЖивковићIZ pomjesnih crkava

родитеље новокрштених да чешће дјецу воде у цркву.За сада Патријарх има преко 4 000 кумчади. Као што је познато, потоње двије године он по својој жељи, ради повећања наталитета, кумује сва-ком трећем и сљедећем дјетету у православној породици.

ПОСТРАДАО И ПОЉСКИ АРХИЕПИ-СКОП МИРОНАрхиепископ Мирон (Чодаковски) православни представник у Војсци Пољске, бригадирни генерал и епи-скоп Гајновски, погинуо је у суботу 10. априла у авионској несрећи. Владика Мирон је био члан предсједничке делегације Пољске која је у суботу 10. априла страдала у трагичној несрећи, када се предсједнички авион срушио надомак Смоленска.По одлуци Светог Архијејског Са-бора аутокефалне Цркве у Пољској, архимандрит Мирон је 11. маја 1998. хиротонисан у епископски чин и постављен на Гајновску епархију.15. августа 1998. године пољски предсједник Александар Квасни-јевски је епископа Мирона наиме-новао за бригадирног генерала и ординарија Војске Пољске.Владика Мирон је 2003. докторирао на катедри за црквену историју, а 10. маја 2008. је уздигнут у достојанство архиепископа.

ВЕЧЕ ПОСВЕЋЕНО ОЦУ ДАНИЛУ СИСОЈЕВУ

Вече посвећено убијеном оцу Дани-лу Сисојеву, које је одржано 14. мар-та у Москви, окупило је око хиљаду људи.

„Свима нама је ово и лекција, и примјер и завјет, ако хоћемо ма-кар мало да се приближимо том

ликујућем Царству, да и ми колико је то у нашој моћи слиједимо примјер оца Данила“, казао је игуман Мелхи-седек, настојатељ храма Петра и Пав-ла гдје је своје служење започео отац Данило.Отац Мелхиседек је позвао општи-ну храма Светог апостола Томе, чији настојатељ је био отац Данило, да се поради на подизању великог храма Светог пророка Данила, на чему је радио погинули свештеник.

ГРЧКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ПРО-ТИВИ СЕ ЗАБРАНИ ПОСТАВЉАЊА КРСТОВА У ШКОЛАМАГрчка Православна Црква је по-звала све хришћане Европе да под-рже позив да се измијени забрана постављања Распећа у италијанским школама, саопштава Хришћански мегапортал, јер се плаши да таква од-лука може бити опасан преседан.Европски суд је одлучио да обавез-но присуство Распећа у учионицама крши право родитеља да својој дјеци усађују своју сопствену вјеру и огра-ничава право саме дјеце да вјерују или не вјерују у Бога.Поглавар Грчке Цркве, архиепископ Јероним сагласан је са изјавом Като-личке цркве, да се таквим рјешењем Европског суда не узима у обзир уло-га коју је хришћанство одиграло у формирању европске самосвијести. По ријечима Архиепископа, право имају не само националне мањине, него и већинско становништво. Један од његових субораца, епископ Николај, изражава жаљење што ом-ладина ускоро неће имати достојних примјера за подражавање. Звијезде фудбала, или поп музике, по његовим ријечима су лоша замјена.Званично је Грчка Црква ушла у по-лемику поводом качења Распећа у школама након жалбе једне Гркиње чији син учи у Италији.Правозаштитна организација Helsinki Monitor, напротив, хоће да искористи одлуку Европског суда као преседан и тражи да судије склоне иконе Христове из сала за судске процесе, као и да се свједоци убудуће не заклињу у суду положив-ши руку на Библију.У међувремену, нова социјалистичка Влада Грчке разматра питање увођења нових пореза на црквену имовину.

ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ ИГУ-МАНУ МОЈСИЈУВисокопреподобни ар-химандрит Мојсије, игу-ман свете царске лавре Хиландара, сахрањен је у понедјељак, 22. марта 2010. године, послије опела које је служио Његово Високопреосвеш-тенство Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије уз саслуживање свих игумана свето-горских манастира на челу с Протом Свете Горе.

„Призвао је Господ у Своје вјечно Цар-ство оца нашега игумана ове свете обитељи, Мојсија јеромонаха. Жи-вот свој провео је у страху Божијем, вјери и љубави. Васпитан од својих часних родитеља, благодатно нада-хнут од Светитеља нашег времена, Николаја Охридског и Жичког. При-мио је анђелски образ у времену ве-ликог распећа наше помјесне Српске Цркве и нашег народа, 1949. године. Онда када су многи побјегли и напу-стили Цркву Божију и када се оства-рила она ријеч јеванђелска: „Ударићу пастира и овце ће се разбјежати“, млади Мојсије је примио крст на себе и пошао за Господом и служио је Го-споду и у отаџбини својој пролазној, до 1964. године, да би исте године дошао овдје у Свету Гору и овдје више од 45 година провео у посту и молитви, труду и подвигу“, рекао је владика Амфилохије.

ХЕРЦЕГОВИНА КОСОВУ25. марта је у манастир Грачаницу стигао хуманитарни конвој „Поро-дице Херцеговине - породицама Ко-сова“ којим је допремљена помоћ прикупљена на простору Епархије захумско-херцеговачке и приморске, у износу од 60 тона различите робе. Највећи дио допремљене помоћи чини храна (брашно, уље, шећер, со, конзервирана храна, тјестенина, пи-ринач, пасуљ и кромпир). Такође су допремљена и средства за хигијену, као и школски прибор, који су по- 57

јун / 2010 / s

vetigora

iz ota~astvene crkve

себно прикупљали ученици из брат-ске Херцеговине и сами паковали у пакетиће, шаљући својим другарима на Косову поруке солидарности и братске љубави. Долазак хуманитар-ног конвоја из Херцеговине подуда-ра се са једанаестом годишњицом страдања Срба на Косову и Метохији, која је претходног дана обиљежена постављањем крста који су монаси из Херцеговине донијели на Косово и Метохију.

ТЕОДОР ДРУГИ КОД СРБА У ЈОХАНЕСБУРГУЧланови српске заједнице и вјерни народ једине српске православне парохије у Африци, удостојени су великим благословом и духовним укрепљењем пред свете дане праз-ника над празницима, Васкрсења Христовог. У петак, 26. марта 2010. го-дине, уочи Лазареве суботе, српски православни храм Светог апосто-ла Томе у Јоханесбургу посјетио је Његово Блаженство Патријарх александријски и цијеле Африке господин Теодор Други. У пратњи Његовог Блаженства налазили су се Његово Високопреосвештен-ство Митрополит Јоханесбурга и Преторије г. Серафим, лични се-кретар канцеларије Његовог Бла-женства у Александрији архиман-дрит Пантелејмон и свештеник из Јоханесбурга отац Атинодорос Папас.

ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ ПРОСЛАВИО КРСНУ СЛАВУ

У Саборном храму Светога Архан-гела Михаила у Београду пово-дом крсне славе Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, на Ла-зареву суботу, 27. марта 2010. године, Патријарх српски је служио Свету Архијерејску Литургију уз саслужење Њихових Преосвештенства Еписко-па зворничко-тузланског Г. Василија и Епископа новограчаничко-средњезападноамеричког Г. Лонгина, деветорице протојереја-ставрофора, двојице презвитера, тројице

протођакона и двојице ђакона. Тор-жественост празника молитвеним појањем увеличало је Прво бео-градско певачко друштво. Нада-хнутом бесједом, Епископ шабачки Г. Лаврентије подсјетио је све при-сутне вјернике на овај јединствени празник. На Светој Литургији се при-честио велики број вјерних, међу којима је било највише дјеце.

ТЕЛЕГРАМИ ПАТРИЈАРХА ИРИНЕЈА ПОВОДОМ ТРАГЕДИЈЕ У МОСКВИЊегова Светост Патријарх српски Г. Иринеј упутио је Његовој Светости Патријарху московском и све Русије Г. Кирилу и г. Дмитрију Анатољевичу Медведеву, предсједнику Руске Федерације, телеграме саучешћа поводом тешке трагедије у Москви. Патријарх је у телеграму истакао да искрено саучествује са породица-ма пострадалих и руским народом у болу који је нанијела експлозија у подземној жељезници, са великим људским жртвама.

ФАШИСТИЧКИ ГРАФИТИ У МИР-КОВЦИМАУ Мирковцима, приградском насељу Винковаца, у коме у већем броју живи српско становништво, 2. апри-ла су осванули графити пријетећег садржаја, у којима се велича усташт-во и фашизам. Мирковчани су графи-те открили код сеоског фудбалског игралишта, а исписани су спрејом црне и црвене боје. Међу бројним словима „U“, па и кукастим крстовима, исписано је „Србе на врбе“ неколико пута, као и графит „И опет ће се густа магла спустити“.Графити су исписани на зидовима просторија мирковачког фудбал-ског клуба „Хајдук Мирко“, као и на породичној кући у истој улици у којој је игралиште, у близини центра Мирковаца. Аутори графита оста-вили су и поруку „Ово је упозорење, ово је ХР“, док је наоближњем зиду остављен „потпис“ аутора графита –

„Ми смо дјеца Павелића“.

ВАСКРШЊИ ПОНЕДЈЕЉАК У ЈУЖНОЈ МИТРОВИЦИУ храму Светог Саве у јужном дијелу Косовске Митровице на Васкршњи понедјељак администратор Епархије рашко-призренсе и косовско-метохијске Епископ Атанасије слу-жио је Свету Литургију уз саслужење

викарног Епископа липљанског Теодосија и епархијског свештенства. Ово је прва Архијерејска Литургија у храму Св. Саве од мартовског по-грома 2004. године, када је ова црква запаљена заједно са оближњим парохијским домом.

У Светој Литургији је учествовало око 200 вјерника који су дошли до храма у Јужној Митровици у четири аутобуса, већином са сјевера Косова. На Литургији је била игуманија ма-настира Соколица, мати Макарија са сестрама као и монаси из манастира Бањске. Широм Епархије рашко-призренске свечано је прослављено Васкрсење Господа Исуса Христа. Од Сопоћана и Новог Пазара, преко Митровице, Соколице, Девича, Грачанице, При-штине, до Високих Дечана, Призре-на, Штрпца и Косовског Поморавља чула се радосна химна Васкрсења Христовог – „Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и оним у гробовима живот дарова“.

БЛАГОВЕШТЕЊСКИ САБОР У МА-НАСТИРУ ЋЕЛИЈЕ КОД ВАЉЕВА

У манастиру Ћелије код Ваљева 7. априла je свечано обиљежен праз-ник Благовијести. Овај празник посебно је свечан за манастир-ску обитељ, јер је то дан рођења и упокојења преподобног аве Јустина Ћелијског.Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвеш-тенство Епископ бачки Г. Иринеј, уз саслужење Епископа умировљено 58

svetigora

/ 2

010

/ јун

Приредио: Славко Живковић

рашко-призренског Г. Артемија, Администратора Епархије рашко-призренске Епископа Г. Атанасија, Епископа шабачког Г. Лаврентија, Епископа липљанског Г. Теодосија и Епископа ваљевског Г. Милутина.

„Ми данас доживљавамо највише што можемо доживјети као људска бића – дар Причешћа, дар Царства Божијега“, рекао је владика Иринеј у проповиједи, „На тај начин и сами добијамо благослов и благодат, ма колико појединачно осјећали себе слабима и недостојнима, да и ми, у нашем времену, у свом живо-ту, овдје гдје нас је Господ поста-вио, свако по своме дару будемо сведоци Васкрсења Господњег и благовјесници спасења, одавде па докле год Господ благосиља да се наш глас чује. Нека је то и тихи глас

– Господ га чини громогласним. Зато, да не посустанемо, него да непре-кидно изговарамо и када говоримо, и када деламо, и када се молимо. У сва-ком часу и трену нашега живљења овдје на земљи.“Код гроба аве Јустина пререзан је славски колач, а присутне је, на том светом месту поклоњења вернога народа, поздравио епископ Милутин.За славском трпезом љубави присут-не је поздравио епископ Лаврентије:

„Од срца хвала сестрама за ово авра-амовско гостопримство. Хвала браћи архијерејима и оцима нашим светим који су данас заједнички служили Господу Богу и великом заштитни-ку ове обитељи, блаженопочившем авви Јустину. Нека Господ Бог молит-вама свих угодника наших и убудуће штити и чува ову свету обитељ на добро и радост, на корист и спасење српскога народа и свих људи добре воље који се овдје окупљају као пче-ле око кошнице.“Братство православне омладине

„Свети Симеон Мироточиви“ из Под-горице и ове године је организовало поклоничко путовање у манастир Ћелије. Интересовање је и овога пута било велико, па се са два аутобуса из Подгорице отишло за Ваљево. Вјерници су уз пут обишли Сопоћане, Студеницу, Жичу, Лелић и Милешеву, а на сам дан Благовијести били су у манастиру Ћелије на Литургији. Пре-воз је био организован и из више других градова Црне Горе.

МИСИЈА У ЈУЖНОЈ АФРИЦИНа иницијативу старјешине српског православног храма Св. апостола Томе у Јоханесбургу, архимандрита Пантелејмона, на дан Сабора Све-тог Архангела Гаврила, 8. априла 2010. године, у Атридзвилу (црнач-ком предграђу Преторије - главног града Јужне Африке), одржан је са-станак православних мисионара на тему: „Унапређивање и континуитет мисионарског рада у Митрополији Јоханесбурга и Преторије“. Окупљене православне свештенике, ђаконе и богослове су на овај конструктив-ни састанак покренули заједнички утисци и осјећање да се у последњих годину дана у Митрополији некако застало са мисионарским радом који је био у полету последњих неколико година.

ПАРАСТОС ЛОГОРАШИМА ИЗ ЈАСЕНОВЦАЊегово Преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем служио је 11. априла парастос на гробном мјесту

„Храстови“ у спомен-подручју Доња Градина поводом обиљежавања шездесетпетогодишњице од пробоја логораша у Јасеновцу. Епископу Јефрему су саслуживали свештеници и ђакони из Епархије бањалучке.Парастосу су присуствовали највиши званичници Републике Србије, Босне и Херцеговине, Републике Српске; представници међународних институција, борачких и удружења логораша; чланови породица поги-нулих, заробљених бораца и неста-лих цивила, представници вјерских заједница и невладиних и студент-ских организација, те више хиљада грађана.

ТЕЛЕГРАМ САУЧЕШЋА МИТРОПОЛИТУ ВАРШАВСКОМЊеговом Блаженству Господину Сави, Митрополиту варшавском и све Пољске, Варшава, Пољска Ваше Блаженство, Поводом тешке трагедије која се догодила 10. априла 2010. годи-не, у јутарњим часовима, прили-ком слетања авиона у Смоленску (Русија), у којој је погинуо председ-ник Републике Пољске господин Лех Качињски са супругом Маријом и још 96 особа, чланова делегације највиших државних власти Републи-ке Пољске, међу којима и Његово

Високопреосвештенство Архиепископ Православ-ног Ординаријата пољске војске и Епископ хајновски др Мирон, са још три клирика Пољске Православне Цркве, молимо Вас да, заједно са свима архијерејима, свеш-тенством, монаштвом и вернима, примите наше искрено саучешће. Молимо се Богу за покој њихових душа, а свима вама да подари утеху у болу.Вашег Блаженства у Христу брат, Патријарх српски Иринеј Београд, 12. априла 2010. г.

ПРЕДСЈЕДНИК ТАДИЋ У СПЦО МОСТАРУ поподневним часовима 13. априла 2010. године предсједник Србије г. Борис Тадић је са својом делегацијом посјетио СПЦО Мостар. Том приликом је посјетио темеље порушеног православног Саборног храма Свете Тројице, те Стару мостарску цркву Рођења Пресвете Богородице. Ријечи добродошлице у име црквене заједнице предсједнику Тадићу је упутио архимандрит Данило (Павловић), игуман житомислићки. Предсједник Тадић је у срдачном тону исказао своју подршку повратку Срба у Мостар и обнови живота у Мостару. Уз свештенство из долине Неретве са предсједником Тадићем су имали прилику да разговарају представници локалне власти и представници српске заједнице у Мостару.

БУРЉАЈЕВУ И КОСТЕНКУ ОРДЕН СВЕТОГ САВЕ

Четрнаестог априла у Српској Патријаршији у Београду, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, у име Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, уручио је орден Светог Саве првог степена Николају Петровичу Бурљајеву, заслужном умјетнику Руске Федерације; и Борису Игоревичу 59

јун / 2010 / s

vetigora

iz ota~astvene crkve

Костенку, генералном директору Телевизије Спас у Москви, највеће православне телевизијске станице на свијету. Свечаном уручењу ордена присуствовали су Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, Епископ бачки Г. Иринеј, Епископ далматински Г. Фотије, Епископ врањски Г. Пахомије, Епископ хвостански Г. Атанасије, викар Патријарха српског; затим г. Александар Конузин, амбасадор Руске Федерације у Београду; проф. др Богољуб Шијаковић, министар вјера у Влади Републике Србије; академик Добрица Ћосић; г. Владимир Васиљевич Кутирин, директор Руског дома у Београду; глумци Лазар Ристовски и Вјера Мујовић; и многи други културни и јавни дјелатници.

БАТИНЕ ЗА ПОКЛОНИКЕНа Велику Суботу, поводом немилих догађаја, из Јерусалима, за радио Светигору је говориo протосинђел Јован Ћулибрк: „Данас на Велику Суботу цијели свијет би требало да поштује дан када је Христос лежао у гробу. У Светом граду од раног јутра почело је служење Литургија Светог Василија Великог, која у ствари почиње вечерњем уочи Пас-хе. То је практично већ васкршња Литургија, а наравно централни догађај дана је силазак Благодат-ног огња који се данас збио око 14:30 поподне, значи нешто касније него обично, а за његов касан си-лазак је везано нешто по чему ће се, нажалост, памтити данашњи дан. Наиме, иако ове године има мање поклоника него икада, што се углавном везује са финансијску кризу у којој се налази Грчка држа-ва, па велики број Јелина поклони-ка, који обично у ове дане долазе у Јерусалим, није овдје. Израелска полиција ове године понашала се на само строго, него грубо и безоч-но, спречавајући поклонике да дођу до Гроба Господњег и може се сло-бодно рећи дивљајући, пребијајући, тукући људе, на најружнији начин остављајући људима спомен на Ве-лику Суботу. Ово је један жалостан и тужан дан за велики број поклони-ка који су данас дошли у Јерусалим. Супротно од прошлих година, када је ипак велики дио људи стизао до

Гроба Господњег и порта је била пуна, данас је било дале-ко од тога доба. Порта је била празна и попунила се тек у последњем тренутку, али људи који су били огорчени.Издвојићу случај када је син нашег свештеника из румунског Баната, мали Јосиф Станковић, на моје очи, био брутално пребијен од стране израелског полицајца, без икаквог разлога, на празној улици. Једини разлог је био тај што мали Јосиф није ишао довољно брзо колико је то израелски полицајац од њега очекивао.“

ИЗАБРАН ИГУМАН ХИЛАНДАРА

18. aприла, у Недјељу мироносица, великом већином гласовa братство манастира Хиландара је изабрало јеромонаха Методија Марковића за игумана обитељи Немањића. Отац Методије је рођен у Чачку 1970-те године, а прије доласка у Хиландар студирао је на Електротехничком факултету у Београду. Избор хи-ландарског игумана по светогор-ском уставу обављен је у два круга гласања. У свом првом обраћању братству манастира Хиландара, новоизабрани игуман Методије, у духу монашког смирења је ре-као светоотачку поуку, коју му је својевремено навео из Старечника блаженопочивши монах Агатон Хи-ландарац: „Када братство манастира не препознаје међу собом врлин-ског монаха, онда нека изабере не-ког болесног од братије, јер ће он боље моћи да разумије њихове сла-бости. “ Том приликом се захвалио свој братији на повјерењу које су му указали, а такође и архимандриту Стефану. По Уставу Свете Горе, у року од мјесец дана од избора за игума-на, биће устоличење јеромонаха Методија за игумана Хиландара од стране Свештене општине Свете Горе.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУ-ЖИО У ДОЊИМ БРЧЕЛИМАЊегово Високопреосвештенство Ар-хиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је 9. марта, на празник Првог и другог обретења главе Светог Јована Крститеља, Све-ту службу Божију у манастиру Доњи Брчели.Говорећи о живом и живоносном присуству Господа Исуса Христа међу нама и у нама, владика је у литургијској проповиједи рекао да се Он усељује у нас у Светој тајни причешћа: „Он Који обједињује небо и земљу, Који је по-четак и крај, Који је руком Својом бо-жанском створио све из небића у биће, Који је Својом словесношћу, Својом логосношћу присутан у свеукупној Божјој творевини, Он исти улази у наш живот, у живот овога свијета просвећујући нашу природу и свеу-купну Божанску творевину“.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУ-ЖИО У МАНАСТИРУ САВИНАМитрополит Амфилохије служио је 12. марта са свештенством Свету Литургију Пређеосвећених дарова у манастиру Савина код Херцег Новог.

„Шта су страсти него порок који загађује човјеково срце и човјеков ум?“, казао је владика у литургијској проповиједи. „Оне отуђују човјека од њега самога, лишавају га могућности и способности да спозна себе, да схва-ти свој живот и живот овога свијета. А још мање је, онда, човјек способан да спозна и види лице Божје... Једино утврђени у вјери, укријепљени у нади, усавршени у љубави Божјој можемо познати дубине и ширине и тајне ово-га свијета.“Након Литургије у манастиру Савина је одржан братски састанак свештен-ства Архијерејског намјесништва бо-кокоторског. Митрополит је након тога посјетио и манастире Бања код Рисна и Савина главица у Доњем Грбљу.

САОПШТЕЊЕ СА БРАТСКОГ САБРАЊА СВЕШТЕНСТВА БОКОКО-ТОРСКОГ НАМЈЕСНИШТВАОкупљени око Трпезе Господње у древном манастиру Савини код Хер-цег Новог, свештенство Архијерејског намјесништва бококоторског Митрополије црногорско-примор-ске одржало је данас своје редов-но годишње братско сабрање са 60

svetigora

/ 2

010

/ јун

Hronika mitropolijeПриредио: Рајо Војиновић

исповијешћу.Сабрање је започело Службом Пређеосвећених дарова, коју је, уз саслужење свештенства и свештено-монаштва овог намјесништва, служио Високопреосвећени Архиепископ цетињски и Митрополит црногор-ско-приморски Г. Амфилохије.

Након исповијести свештенства, у конаку манастира Савине, саста-нак је отворио Високопреосвећени Митрополит сумирајући живот и мисију Православне Цркве у проте-клом периоду на овим просторима. Нагласио је чињеницу да су почеци данашње Митрополије црногор-ско-приморске управо на подручју овог намјесништва, у манастиру Михољска Превлака код Тивта, гдје је устоличен први архијереј Зетске епископије, ученик Св. Саве, епископ Иларион, прије 790 година. Подсјетио је да је поводом овог јубилеја 17. јануара ове године одржан Научни скуп „Древнохришћанско и светосав-ско наслеђе у Црној Гори“ и најавио издавање Зборника с овога скупа у најскорије вријеме.Изразио је и своју благодарност Богу за велики број свештеника у овом намјесништву, унапређење вјеронауке, и активан парохијски, и уопште, црквени живот, који може послужити за примјер, о чему је, након Митрополита, говорио и протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, архијерејски намјесник бококоторски.Разматрано је више питања из пастир-ског и мисионарског живота Цркве, са нагласком на потребу припреме одраслих за крштење, питања дис-циплине у погледу причешћивања вјерних, обављања исповијести и многа друга. Потврђена је ријешеност да се свештенство овог намјесништва, уз сарадњу са цијелом Митрополијом, медицинским уста-новама и стручњацима, укључи у ријешавање нарастајућег проблема наркоманије и болести зависности.

На састанку су одбачене све оп-тужбе на рачун Митрополије и њеног свештенства у погледу наво-дног нарушавања међувјерског и међунационалног склада у Црној Гори. Како у Боки, у којој традиција суживота траје вијековима, тако и другим крајевима. У том смислу, ис-казана је пуна подршка свим напо-рима да се сачува обновљена црква Св. Тројице на Румији (срушена од Османлија 1571.), као храм који обједињује, а не раздваја.Изражена је забринутост због ставо-ва једног дијела власти у Црној Гори, који - упорни у својим настојањима - не само да оспоравају право Цркве на реституцију насилно одузете цркве-не имовине након Другог свјетског рата, већ себи узимају за право да Цркву развласте и над остатком те имовине, све у име лажног секула-ризма, а уствари најгрубљег прав-ног насиља, какво није виђено ни у вријеме најгоре диктатуре претход-ног друштвеног система.Из истих кругова, и из истих циљева

– богоборства и цркворушитељства, долази и подршка псеудовјерској организацији тзв. ЦПЦ, која представља минорну скупину у Црној Гори, а у Боки је готово непостојећа.Медије који помажу промоцији ове псеудорелигијске групице, који су, нажалост, најчешће они у државном власништву, са часним изузецима на локалном нивоу, свештенство је по-звало на истинитије извјештавање и нетолерисање говора мржње који ових дана чујемо из уста не само гласноговорника тзв. ЦПЦ, већ, на-жалост, и од стране неких од носиоца највиших државних функција.На самом крају састанка, заблаго-дарено је Господу на његовом дару, који је обилно излио на ове просто-ре, не само љепотом природе, него и осјетним хришћанским присуством од самих зачетака Цркве.Манастир Савина, 12. март 2010.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ПОДГОРИЦИМитрополит Амфилохије служио је 13. марта са свештенством Свету службу Божију у цркви Светог Ђорђа под Горицом у Подгорици.

„Слушајући Христове ријечи глувонијемоме ‘Отвори се’ и

молећи се Господу да отвори и наша срца, душе, умове, наша уста да славословимо Име Његово и наше уши да слушамо науку Његову да је свједочимо и проповиједамо и да настављамо свето дјело Његово и у овом покољењу, а преко нас и уз нас да тако наставе и они послије нас, Господу који нам је отворио вјечну истину и врата Царства небескога и Који је просвијетлио наш ум, наша срца и наше душе и сјединио нас у Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву, Њему Оцу и Сину и Духу Све-томе нека је слава и хвала у вјекове вјекова“, рекао је Владика.

Након Свете Литургије одржана је сједница Епархијског савјета и Епархијског управног одбора Митрополије црногорско-примор-ске.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У КУЧИМАМитрополит Амфилохије служио је 14. марта са свештенством Свету службу Божију у цркви Светог Јована Крститеља у Косору у Кучима код Подгорице.У току Литургије владика је у чин чтеца произвео Луку Тапушковића, сина подручног паро-ха кучко-братоножићког оца Бранка Тапушковића.

„Ходећи од покајања, од крштења, ходећи кроз очишћење душе и тијела постом и молитвом и врлин-ским животом, човјек се непрекид-но усавршава, све док се не попење до оне најсавршеније степенице на којој постаје једно са Господом и сједињује се са Њим“, рекао је митрополит Амфилохије у проповиједи.Сабор на Косору уприличен је са по-

61

јун / 2010 / s

vetigora

Hronika mitropolije

томцима војводе Радоње Петровића Дрекаловића ради договора о пре-носу његових земних остатака из околине Лесковца, гдје је погинуо у борби с Турцима у првој половини осамнаестог вијека, у његово родно мјесто.

Црква на Косору је иначе подигнута захваљујући војводиним везама са руским двором и царицом Катари-ном.Митрополит Амфилохије посјетио је и цркву Вазнесења Господњег на Кучким Ублима.

НОВА СЕРИЈА НАПАДА НА ЦЕТИЊСКУ БОГОСЛОВИЈУ

У вечерњим сатима 18. и 19. мар-та извршена је нова серија напада на ђаке Богословије Светог Петра Цетињског, као и на управну зграду ове црквено-школске установе на Цетињу.Засад непознати починиоци су

камењем гађали ђаке Богословије испред

улаза у богословски интернат и ломили

стакла на про-зорима

управне зграде Богословије.Међу ученицима није било повријеђених, а вандализам је пријављен полицији.Управна зграда школе и ђачки ин-тернат налазе се на различитим локацијама у граду, тако да је очи-гледно да се радило о унапријед организованој серији напада.

ЛИТУРГИЈА У ЦРКВИ СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ НА РУМИЈИ

У цркви Свете Тројице на Румији 20. марта је одслужена Света Литургија. Служили су свештеник Јован Пла-менац, парох барски, и подгорички ђакон Никола Пејовић.

„Једно од темељних права двадесетог и двадесет и првог вијека је право на вјерску слободу“, рекао је у бесједи отац Јован Пламенац, „А тамо гдје се руше цркве, гдје се позива на-род на рушење цркава, тамо нема вјерске слободе. Седамдесет одсто грађана Црне Горе је заиста угроже-но злостављањем од мањине која то ради с позиције власти. Данас на ову цркву вичу као на распетога Христа незнабошци, богоборци и, нажалост, и неки иновјерци.“Иначе, од прошлогодишњег Тројичиндана, од јуна мјесеца, у овој цркви Света Литургија служи се сва-ког мјесеца. Овога пута богослужењу је присуствовало стотинак вјерника,

углавном младих људи.

М о н а х и њ е м а н а с т и -ра Светог

Сергеја у Микулићима су, након Све-те Литургије, за румијске ходочасни-ке припремиле трпезу љубави.

ВЛАДИКА ЈОВАН СЛУЖИО У ПОДГОРИЧКОМ НАСЕЉУ МОМИШИЋИЊегово Преосвештенство Епископ диоклијски и игуман манастира Острог Господин Јован служио је 21. марта са свештенсвом Свету службу Божију у цркви Света 42 мученика момишићка у подгоричком насељу Момишићи.

„Проливање крви своје за вјеру је темељ наше вјере“, подсјетио је вјерне владика Јован, „Зато су се службе служиле на моштима му-ченика. И зато се мошти мученика уграђују у храмове.“

„Прослављајући Севастијске и Момишићке мученике, опомињемо се да празник треба славити, не у храни и у пировању, него учествова-ти у духовној гозби добрим дјелима, врлинама, служењем браћи својој и служењем Богу живоме“, рекао је владика Јован.

СЛАВА ПОДГОРИЧКОГ ДЈЕЧЈЕГ ХОРА „СВЕТИ САВА“

У крипти подгоричког Саборног хра-ма Христовог Васкрсења 21. марта је, поводом Младенаца, славе цркве-ног дјечјег хора „Свети Сава“ од-ржана свечана Академија на којој је бесједио Његово Преосвештенство 62

svetigora

/ 2

010

/ јун

Епископ будимљанско-никшићки Го-сподин Јоаникије.

„Свети мученици Севастијски су најавили духовно прољеће. Тек што је хришћанство добило слободу, али још је било незнабоштва у тадашњој Римској империји и пријетила је ве-лика опасност да се оно повампири. Тога у разним облицима има кроз цијелу историју, па и данас. Свети мученици Севастијски су својом жртвом, својим величанственим свједочењем вјере православне, жртвујући за Христа свој живот, по-гасили тај пожар идолопоклонства, незнабоштва, паганства и утврди-ли слободу хришћанства и Цркве Божије“, рекао је он.У наставку Академије чланови хора извели су пригодан програм.

ЗАУПОКОЈЕНА ЛИТУРГИЈА ЗА ЖРТВЕ НАТО БОМБАРДОВАЊАУ Херцег Новом, у цркви Светог Спа-са, 24. марта 2010. године служена је Заупокојена Литургија жртвама зло-чиначког бомбардовања Србије и Црне Горе 1999. године.Заупокојену Литургију служио је протојереј-ставрофор Радоман Бубања уз саслужење игумана ма-настира Савина архимандрита Вар-наве, јереја Гојка Мрачевића, јереја Владана Пантелића и ђакона Шпира Живковића.Својим присуством у великом броју вјерници из Херцег Новог и околине су показали да чувају спомен на све пострадале у овом безумном чину ондашњих свјетских моћника и сил-ника.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО НА ЛУШТИЦИ

Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је са свештенством Свету службу Божију у цркви Светог Лазара Четвород-невног у селу Мркови на полуострву Луштица, која ових дана слави више

од четири вијека изградње. Овај храм је један од ријетких у нашој помјесној Цркви посвећених Све-том Лазару Витанијском, који је, по предању, био први епископ на Кипру.Похваливши претке житеља овога села за подизање храма у спомен баш овом светитељу Цркве Божије, Високопреосвећени је у бесједи између осталог рекао: „За Четвород-невног Лазара је остало предање да се никада није насмијао после свога Васкрсења. Само једном се насмијао кад је ишао са својим учеником. Кад га је ђак упитао зашто се смије, он му је одговорио: смијем се, јер гледам како прах краде прах. Видио је неког лопова како краде ћуп негдје поред пута.“

„Као што је Лазару било смијешно како лопов краде ћуп, како дакле прах краде прах, исто тако је смијешно кад се људи везују за земаљска до-бра, за оно што је пролазно и што је земаљска прашина“, рекао је митро-полит Амфилохије.Након Литургије организована је трпеза љубави у дому предсједника мјесног Црквеног одбора Алексан-дра Калуђеровића.Митрополит Амфилохије посјетио је и парохијски стан који су цркви Све-те Недјеље у селу Мандегаја покло-нили брачни пар Цвијета и покојни Никола Мандегај. Митрополит је слу-жио и помен недавно упокојеној Ста-ни Урдешић из Мркова, као и опијело Јовани Старчевић из Радовића у Кртолама у тамошњој цркви Успења Пресвете Богородице.

ЦВИЈЕТИ У ЦУЦКОМ СЕЛУ ТРЕШЊЕВОТрадиционалну службу Божију на Цвијети, која се већ годинама служи у цркви Св. Николе у Трешњеву у Цу-цама – Катунска нахија, и ове године је 28. марта служио протојереј Гојко Перовић, парох цетињски, уз учешће вјерника са Цетиња и мјештана Трешњева и околних заселака.

ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК У ДАЈБАБАМАМитрополит Амфилохије служио је на Велики четвртак Свету службу Божију у манастиру Дајбабе код Под-горице.У току Литургије владика је у игуман-ски чин рукопроизвео настојатеља манастира Дајбабе јеромонаха Епифанија Вучковића.

„Људи и народи се дијеле на двије врсте – на оне који су Божји, који су Христови и на оне који су антихри-стовски, који се одричу Бога. Данас, на Велики четвртак, сабрали смо се у ову Светињу да потврдимо да при-падамо онима који се не одричу Бога и Христа Његовога, који су крштени у Његово Име и који се труде да остану вјерни Њему и Истини Његовој и који се сабирају на Његову Тајну вечеру, молећи Му се да опрости гријехе наше вољне и невољне да би могли достојно да се причестимо“, казао је владика Амфилохије.

Владика Амфилохије је претходне вечери у манастиру Дуљево замона-шио послушницу Ану давши јој мо-нашко име Агатија. Такође је на Вели-ку Сриједу у Цетињском манастиру служена Света тајна јелеосвећења. Митрополит Амфилохије је у краткој бесједи тумачио њен смисао и њен значај за Цркву Божију.

ВЕЛИКА СУБОТА У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

Митрополит Амфилохије служио је 3. априла, на Велику Суботу, Свету Службу Божију у Цетињском мана-стиру.У току Литургије је у чин јеромонаха 63

јун / 2010 / s

vetigora

рукоположио јерођакона Климен-та (Бољевића). Свету тајну крштења примило је десет новокрштених слу-гу Божјих.

„Господ је Себе принио на жртву нама, да би ми кроз Њега и пре-ко Њега живјели вјечним и непро-лазним животом“, рекао је Владика у проповиједи, „И да би се у исто вријеме научили како да љубимо једни друге и да приносимо сами себе и једни друге Христу Богу на дар. На тај Његов велики и непроцјењиви дар вјечнога и непролазнога живота, то даривање нас Њиме Самим неоп-ходно је да Му узвратимо на начин на који је Он Себе подарио нама.“Митрополит Амфилохије је прет-ходне вечери са свештенством у Цетињском манастиру служио служ-бу изношења Плаштанице, а затим и јутрење Велике Суботе.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У КУТИМА - ЗЕЛЕНИКА

Митрополит Амфилохије служио је 5. априла, на васкршњи понедјељак, са свештенством Свету Службу Божију у цркви Свете Тројице у Кутима у Зеле-ници.Након Литургије началствовао је литијом која је ишла кроз Куте и Зеленику. Вриједни домаћини при-премили су на десетини мјеста освјежење за учеснике литије, а поред пића госте су частили са ша-реним јајима, пинцом (бесквасним колачем који се у овом крају слу-жи на Васкрс) и свакојаким другим послужењем. Читавим путем чла-

нови црквеног хора „Св. Сава“ из Херцег Новог појали су црквене пјесме, а Господин Митрополит се на свим мјестима са постављеним трпезама са многобројном дјецом куцао васкршњим јајима и обраћао домаћинима и вјерницима са ријечима наде и радости, које зраче из Васкрсења Христовог.Након трочасне литије поворка се поново нашла пред црквом Све-те Тројице, гдје су домаћини из тамошњег Црквеног одбора припре-мили богату трпезу за све присутне, а пред храмом су свој наступ имали и чланови КУД „Илија Кишић“ из Зе-ленике.Митрополит је са свештенством претходне вечери служио Пасхал-ну вечерњу у Цетињском манасти-ру са традиционалним читањем Јеванђеља на различитим свјетским језицима, након које су пригодан Васкршњи програм извела дјеца са вјеронауке при Цетињском манасти-ру.

ВАСКРШЊИ УТОРАК У МАНАСТИ-РУ КОМНа Васкршњи уторак, 6. апри-ла, епископ будимљанско-никшићки Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у Светоуспењском манастиру Ком на Скадарском језеру.Поред игумана манастира, архиман-дрита Хризостома, владици је саслу-живало свештенство Митрополије црногорско-приморске, међу којима и протосинђел Методије, игуман Цетињског манастира. Светом богослужењу присуствовали су ам-басадори Русије и Украјине у Црној Гори господин Јаков Герасимов и госпођа Оксана Сљусаренко.Након богослужења братија мана-стира је припремила трпезу љубави за све присутне.

БЛАГОВЕШТЕЊСКИ САБОР У МАНАСТИРУ БЕШКАМитрополит Амфилохије служио је 7. априла Свету Службу Божију у ма-настиру Бешка на Скадарском језеру. Црквено-народни сабор се од об-нове монашког живота у манастиру традиционално организује сваке го-дине на празник Благовијести, који је храмовна слава манастира.

„Примањем квасца благе вијести наш народ је постао Божји народ“,

рекао је митрополит Амфилохије у архипастирској проповиједи сабра-ном народу, „И ето, до данас, гдје год је канула кап те благодати и гдје год се чула та блага вијест – ту је ник-ла светиња. А гдје год је једанпут никла светиња, увијек ће се наћи душе које ће обнављати ту светињу обнављајући се самом светињом и том благом вијешћу о Христу васкр-сломе и од Дјеве рођеноме. Тако је и ова древна светиња, која је била запустјела стољећима, поново обновљена. Ево, око ње данас са-бор, и сабираће се народ око ње и у будућности, ако Бог да.“

Након Свете Службе у манастирској порти је изведена представа Круше-вачког позоришта „Књегиња Јелена Балшић“ по тексту писца Љубише – Бате Ђидића. Представу је снимала новооснована Српска телевизија у Црној Гори која ће ускоро почети да емитује свој програм.Владика Амфилохије затим је уручио признања – архијерејске похвални-це Крушевачком позоришту, нови-нарки РТС-а Горани Младеновић и сниматељу Браниславу Костићу.У име Крушевачког позоришта првакиња овог театра, Љиљана Ђоковић, уручила је владици Амфилохију и игуманији манастира Бешка, мати Фотини, пригодне по-клоне.Владика Амфилохије је иконом Јелене Балшић, коју добијају само добитници истоимене књижевне награде, обдарио Црквену општину Крушевац на чијем се челу налази го-сподин Зоран Николић, који је и члан Одбора за обнову манастира Бешка.Након тога освештан је новосаграђени манастирски ко-нак, који ће створити услове за још бројније сестринство и до-чек многобројних поклоника ове светиње.Господин Митрополит је у повратку посјетио и сусједни манастир Стар-чеву Горицу.64

svetigora

/ 2

010

/ јун

Hronika mitropolijeПриредио: Рајо Војиновић

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО НА МИХОЉСКОЈ ПРЕ-ВЛАЦИ

Митрополит Амфилохије служио је 8. априла са свештенством Свету Архијерејску Литургију у Светоар-хангелском манастиру Михољска Превлака код Тивта. На Литургији је у чин чтеца рукопроизвео монаха Ага-тона (Миловановића), сабрата мана-стира Подмаине код Будве.Посјетио је и обновљену цркву Светог архангела Михаила, метох манастира Михољска Превлака у Бјелићима – Кртоле.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ ПРИМИО Г. ЛЕА ВАН ДУ-ИСБУРГА ИЗ ЕВРОПСКОГ ХРИШЋАНСКОГ ПОКРЕТА

Митрополит Амфилохије примио је 8. априла у Цетињском манастиру г. Леа ван Дуисбурга, координатора Европског хришћанског политичког покрета (ЕЦПМ) за Источну Европу и члана Европског парламента.У дужем и садржајном разгово-ру, г. Ван Дуисбург је информисао

Његово Високопреосвештенство о активностима чланова ЕЦПМ-а у Европском парламенту у по-гледу афирмације хришћанских вриједности у политичком животу и уопште у Европи. Посебно је нагла-сио значај породичних вриједности, заштите од дискриминације и обно-ве савременог европског друштва на темељу хришћанских вриједности.Ван Дисбург се налази у посјети Црној Гори, Албанији и Македонији. ЕЦПМ је, према ријечима г. Ван Ду-исбурга, политичка асоцијација хришћанско-демократских поли-тичких партија и организација које дјелују на свим политичким нивоима у Европи.Посебно је било ријечи о слободи вјероисповијести и положају Право-славне Цркве у Црној Гори, као и бројним проблема са којима се она сријеће у својој јеванђелској мисији.Истакнута је потреба христијанизације друштва на свим нивоима, а посебно на оним про-сторима гдје је више деценија ства-рана свијест да је немогуће бити хришћанин и јавни посленик у пар-ламенту или влади.Митрополит Амфилохије је захвалио г. Ван Дуисбургу на посјети указавши на јеванђелску истину да смо као Христови ученици свјетлост свијету и да смо дужни да проповиједамо Јеванђеље најприје својим животом и дјелима, а потом и ријечима.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У БАРУМитрополит Амфилохије служио је 10. априла, уз саслужење свештен-ства Архијерејског намјесништва Барског, Свету Архијерејску Литургију у крипти Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару.У архипастирској бесједи, којом се обратио сабраном вјерном на-роду, владика је подсјетио да се у цијелој историји Цркве само двојица Светитеља и свједока Христових на иконама сликају са одсјеченом гла-вом: Свети Јован Крститељ и Свети Јован Владимир.

„То је само показатељ како је била чудесна жртва и жртвоприношење Јована Владимира, али и свједочанство на каквим темељима је саграђена наша помјесна, право-славна, светосавска, Српска Црква, саграђена на гробу Христовом, прибројана народу Божјем изабра-ном и утемељена, ето, на тој и таквој жртви и Јована Крститеља, али и Светог Јована Владимира Зетског краља мученика“, рекао је митропо-лит Амфилохије.Високопреосвећени је посјетио и манастир Св. Василија Острош-ког – Рибњак код Бара у којем се обнавља стара црква Св. Василија Острошког, коју је подигао књаз Никола I Петровић, на брду изнад данашњег манастира, на којем му се, по предању, јавио Св. Василије при-ликом ослобођања Бара од отоман-ске власти.

ТОМИНА НЕДЈЕЉА НА ДРЕВНОЈ ДУКЉИ

Митрополит Амфилохије служио је 11. априла, уз саслужење свеш-тенства и уз учешће великог броја вјерног народа, Свету Архијерејску Литургију у цркви Пресвете Богоро-дице на древној Дукљи код Подгори-це, поводом Томине недјеље.Обраћајући се окупљенима он је ка-зао да нема мјеста под ка-пом небеском гдје се не проповиједа име Христово, гдје се не проповиједа тај мир

65

јун / 2010 / s

vetigora

Hronika mitropolije

који је Господ донио и гдје се не сабирају они који се у име Његово крштавају и примају Духа Свето-га, да химнама и пјесмама про-славе Његово Свето Васкрсење и да ломљењем хљеба постану заједничари Његовог Тијела и Његове Крви, заједничари Његове Тајне вечере.Након богослужења Високопреосвећени је посјетио и другу оближњу цркву – епископску базилику древне Диоклије.

НЕДЈЕЉА ЖЕНА МИРОНОСИЦА У МАНАСТИРУ ЖДРЕБАОНИК

Митрополит Амфилохије служио је 18. априла, на Недјељу жена мироно-сица, са свештенством Свету Службу Божију у манастиру Ждребаоник код Даниловграда.

„И ми смо се данас овдје сабрали на ломљење хљеба и појање пјесама у славу Васкрслога Христа, као што су то чинили Његови први ученици сабрани око Њега на Тајној вече-ри и послије Његовог Васкрсења“, рекао је Митрополит Амфилохије у литургијској проповиједи сабра-ном вјерном народу, „Свака Света Литургија, Света Евхаристија није ништа друго него наставак Тајне ве-

чере и сабирање око ломљења хљеба,

око приноса хљеба и вина,

око призива

Духа Светога на начин на који је Сам Господ на Тајној вечери призвао Духа Светога.“Након Литургије Владика је са свеш-тенством освештао обновљени крст на путу Богетићи – Острог. Крст је подигнут на мјесту ранијег који су непознате особе срушиле прије неколико година, а обновио га је Благоје Цицмил, власник оближње гостионице „Колиба“, уз благослов митрополита Амфилохија и еписко-па диоклијског Јована, игумана ма-настира Острог, уз сарадњу са упра-вом манастира Острог, Саборним храмом Васкрсења Христовог у Под-горици, као и са надлежним парохом јеленачко-подострошким, презвите-ром Предрагом Катанићем.

СУСРЕТ МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА И ЛЕОПОЛДА МАУРЕРАСАОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ 19. април 2010. г.Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митро-полит црногорско-приморски Г. Амфилохије у пратњи протојереја Ве-либора Џомића, правног заступника Митрополије црногорско-примор-ске, посјетио је Његову Екселенцију г. Леополда Маурера, амбасадора Европске комисије у Подгорици.У дужем и пријатељском разговору, митрополит Амфилохије и амбаса-дор Маурер су разговарали о више питања која су важна за живот и мисију Православне Цркве у Црној Гори. Посебна пажња је посвећена питању реституције црквене имо-вине као веома важној обавези Црне Горе у процесу придруживања Европској унији. Митрополит Амфилохије је амбасадора Мауре-ра упознао са закључцима округлог стола, који је на ту тему недавно од-ржан у Подгорици поводом радне верзије Нацрта закона о реституцији.

Указано је на више недостатака понуђене верзије законског тек-

ста и исказан јасан став да се неправде у погледу одузимања

црквене имовине морају ис-

правити на исти начин на који је то учињено у бившим комунистичким земљама које су данас чланице Ев-ропске уније.Правни експерти Митрополије црно-горско-приморске ће Европској комисији у што скоријем року доста-вити и примједбе на одговоре Вла-де Црне Горе на упитник Европске комисије у дијелу који се тиче сло-боде вјероисповијести и положаја цркава и вјерских заједница у Црној Гори.Амбасадор Маурер је упознат са бројним и неотклоњивим про-блема манастира Мораче и Дуге у случају евентуалне изградње хидроакумулација на ријеци Морачи.На крају, закључено је да ће се у даљим контактима између представ-ника Митрополије црногорско-при-морске и Европске комисије у Црној Гори продубљивати сарадња на раз-ним пољима.

НАРОДНА КУХИЊА У ПОДГОРИЦИБлагословом Митрополита Амфилохија 21. априла је при Сабор-ном храму Христовог Васкрсења у Подгорици отворена прва народна кухиња у Црној Гори.

Отац Бранко Вујачић казао је да ће народна кухиња дијелити за поче-так 100 оброка дневно породицама које су одабране на предлог подго-ричких свештеника. Кухињу отвара Митрополија, а помогли су у вели-ком броју приложници и донатори.

„Нека су благословени сви они који су допрнијели, приложили и који ће допринијети и приложити да ова народна кухиња заживи на наше спасење, а на утјеху и храну онима којима су потребни. Циљ ове народ-не кухиње у Подгорици поред храма

Христовог Васкрсења јесте да се Божје човјекољубље преко нас по нашим моћима и немоћима излива и на друге“, казао је ми-

трополит Амфилохије.66

svetigora

/ 2

010

/ јун

преподобнИ сИмеон дајбабсКИрад монахиња манастира Дуга Морачка

Рубрика: РепортажаНаднаслов: Слава манастира Ћелија ПиперскаНаслов: Чувар вјере православнеМанастир Ћелија Пиперска у Пиперима код Подгорице 30. маја је великим литугијским сабрањем прославио своју славу – празник преподобног Стефана Пиперског.Светковина је почела у навечерје празника свечаним бденијем, којим је началствовао Архимандрит Јелисеј, игумана светогорског манастира Симонопетра, уз присуство Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Господина Амфилохија и Епископа будимљанско-никшићког Господина Јоаникија. Након бденија извршено је пресвлачење и полагање моштију Светог Стефана Пиперског у нови осликани кивот. Мошти су обучене у нову одежду, дјело руку монахиња из манастира Светог Луке у Жупи никшићкој, која је родно мјесто Светитеља. Пресвлачење моштију је последњи пут обављено прије више од 100 година.Митрополит Амфилохије и Епископ Јоаникије су на дан празника са свештенством служили Свету службу Божију у тријему испред манастирске порте специјално урађеним за ову прилику. Литургију и бденије су византијским појањем украсили симонопетритски монаси и монахиње из манастира Светог Стефана код Врања.Говорећи у литургијској проповиједи о Светом Стефану Пиперском, Владика Јоаникије је рекао да је сигурно да је Свети Стефан Пиперски био у вези са Светом Гором и да је примио светогорску духовност. „Био је исихаста, а то значи онај који сву своју наду полаже на Бога, који непрестано Богу служи постом и молитвом. Али то не значи да живи само у повучености, мада знамо да је Свети Стефан био и пустињак и да се склањао у горе ровачке ради подвига монашкога“. „Испунивши се благодаћу Светога Духа, он је постао и духовни отац своме народу, и пастир и учитељ. Окупио је монаштво и народ око престола Божијега, сабирао га именом Христовим, покривао га благодаћу својих молитава, хранио га небеским хљебом. Носећи на тај начин свој крст он се и посветио. На крају свога живота савио се овдје у ову Светињу коју је сам саградио. И овдје је душу своју предао Господу. И убрзо је био прослављен као Светитељ“.„Био је нешто млађи савременик Светога Василија Острошког и његов сатрудник у борби за слободу, за чување завјета слободе и за чување завјета вјере православне. Унијаћење је било стигло и до Цетиња, а Господ је сачувао вјеру тада преко Светога Василија и Светога Стефана Пиперскога“, рекао је Владика Јоаникије.У току литургије настојатељица манастира Ћелија Пиперска монахиња Јелена (Станишић) одликована је чином игуманије са правом ношења напрсног крста. Празничном литургијском сабрању у манастиру Ћелија Пиперска присуствовали су бројни гости из Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, али и из других манастира (Жиче, Петропавловског манастира код Требиња, Светог Стефана код Врања, Јекатеринбурга и са Косова и Метохије).Учесници сабора били су и амбасадори Русије, Србије, БиХ и Украјине у Подгорици Јаков Герасимов, Зоран Лутовац, Бранимир Јукић и Оксана Сљусаренко. Био је присутан и Богољуб Шијаковић, министар вјера у Влади Србије која је заједно са Владом Црне Горе значајно помогла у организацији сабора, као и други угледни узваници. Најзаслужнијима за организацију ове велике светковине додијељене су захвалнице Митрополита Амфилохија и управе манастира Ћелија Пиперска.Изведен је и пригодан културно-умјетнички програм.Р.В.

Вашем Високопреосвештенствублагочестиво се у Господу обраћамо.Налазећи се у овом свештеном периоду Велике Четрдесетнице, периоду поста, пресабирања и истрајавања у молитви и слављењу тридневног Васкрсења Господа нашег Исуса Христа, молимо се, као што и наша порука преноси, за радосну поруку љубави, доброте и мира Вашем многострадалном народу, али и целом човечанству.Ваше Високопреосвештенство, са крајњом потресеношћу и болом у души смо сазнали за намере да се уништи и поравна са земљом историјска византијска црква Свете Тројице, која се налази на гори Румија, и која представља место ходочашћа, не само православних, већ и људи других вера, те наше Свештено тело, са забринутошћу и зебњом иступа, да би указало на ово носиоцима државне власти Републике Црне Горе. Упућујемо позив политичком вођству Републике Црне Горе и молимо да се прекине са било каквим поступцима ове врсте, који могу изазвати негативне последице не само на верске осећаје православних становника државе, већ и на целокупни хришћански свет, јер ово свештено поклониште ужива поштовање не само православних, већ и римокатолика. Живимо у добу у ком су начела верске толеранције и поштовања другог потврђена и брањена установљеним међународним правом, које сви развијени и цивилизовани народи прихватају.Јасно је да су за Вашу земљу, која има европску оријентацију, слични поступци у најмању руку нешто што стоји на путу њеној интеграцији у Европску унију, која поштује и залаже се за цивилизацијске вредности и нуди заштиту свима, дајући истовремено многе донације за очување и спашавање многих историјских византијских споменика културе. Сматрамо разумним рећи да поменути храм, који је враћен у литургијску употребу благословом блаженопочившег Патријарха српског Г. Павла, заслужује бољи третман од стране Ваше владе.Изражавамо братску састрадалност и безрезервну подршку наше Свештене заједнице, од стране свих светоименитељних и свештених установа Горе Атонске и отаца који се на њој подвизавају, истославној у Христу браћи Црне Горе и молимо још једном политичко и државно вођство ваше земље, да се ово питање сагледа благонаклоно и у добром расположењу, да би за исход имали озбиљно, задовољавајуће и дефинитивно решење.Стога ради, молећи синовски да Вас Господ наш Исус Христос оснажи и подари Вам здравље двојако, зарад вршења Ваших захтевних дужности као пастира Ваше Свештене Митрополије, молећи се и за, од Христа поверено Вашем Високопреосвештенству, словесно стадо, добро и напредак који су по Христу, молитвама Дароватељнице и Заштитнице свештеног нашег места и заједничке Мајке свих хришћана Пресвете Богородице, упућујемо Вам изразе дубоког поштовања,

Сви представници и предстојатељи на заједничком сабрањудвадесет свештених манастира Свете Горе Атонске.

Н/р. 1. Председнику Републике Црне Горе г. Филипу Вујановићу 2. Премијеру Републике Црне Горе г. Милу Ђукановићу 3. Председнику скупштине Републике Црне Горе г. Ранку Кривокапићу

Са грчког превео јеромонах Евстатије,сабрат Цетињског манастира.

Писмо Свештене управе Свете Горе Атонскедржавном врху Црне Горе

Подстакнута јавно исказаним тежњама за рушењем цркве Свете Тројице на Румији, Свештена управа Свете Горе је упутила писмо протеста и жаљења Митрополиту црногорско-приморском Амфилохију, али и челним људима црногорске државе.

ВисокопреосвећеномМитрополиту Црне ГореГосподину АмфилохијуМитрополија, 81250 ЦетињеЦрна Гора

СВЕШТЕНА ЗАЈЕДНИЦАСВЕТЕ ГОРЕ, АТОС БР. ПРОТ. Л. 2/5б/402

КАРЕЈА 21.2/6.3 2010.

ПРЕПОДОБНИ СИМЕОН ДАЈБАБСКИрад монахиња манастира Дуга Морачка

KORICA-SVETOGORA_broj200.indd 5 13.5.2010 22:55:47

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XIX ДУХОВИ ЈУН 2010. г. БРОЈ

· Црна

Гор

а 1,

20 €

· Ср

бија

100

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпс

ка 2

,5 К

М ·

· за Е

вроп

у 3,

5 €;

за

Ам

ерик

у $6

; за

Аус

трал

ију

10 A

UD

·

СВИ ПО ЕВРО ЗА С

АБОР

НИ Х

РАМ

ХРИС

ТОВО

Г ВА

СКРС

ЕЊА

-Уплатницом код ЦБЦГна рачун 550-3610-20Са назнаком за САБОРНИ ХРАМ;-Код парохијског свештеника или управе манастира у свом мјесту;-Лично на благајни Храма Христовог Васкрсења, сваким даном од 9 до 15 часова;-Код овлашћеног прикупљача прилога који ће обилазити домове по градовима.

рукодјеље манастираСветог Луке у Жупи Никшићкојe-mail: svetigavrilo@yahoo.com

тел: +38267249783

Изабрана дјелаАрхиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског Амфилохија

Прво коло:1. Историјски пресјек тумачења Старога Завјета (књига II)2. Нема љепше вјере од хришћанске – православна вјеронаука (књига III)3. Увод у православну философију васпитања (књига IV)4. Свети Сава и Светосавски завјет (књига XIX)5. У Јагњету је спас – изабране пјесме, записи и путописи (књига XXIX)

Друго коло:1. Божићни загрљај Бога и човјека (књига Х)2. Васкрс - дар живота вјечнога (књига ХI)3. У почетку бијаше Слово (књига XXX)4. Часни Крст Христов и косовски завјет (књига XX)5. Косово је глава Лазарева (књига XXI)

АГЕНЦИЈА ЗА ХОДОЧАСНИЧКА ПУТОВАЊА

„ОДИГИТРИЈА“ОРГАНИЗУЈЕ : ОД 21. ДО 27. ЈУНА 2010.Г.

ПОКЛОЊЕЊЕ СВЕТОЈ ПЕТКИ Инајзначајнијим православним светињама

РУМУНИЈЕПОЛАЗАК ИЗ БУДВЕ 21.06. У 06.00

ПОВРАТАК 27.06.

ЦИЈЕНА : 395е, ПОЛУПАНСИОН,ПРЕВОЗ МОДЕРНИМ

АУТОБУСОМ „НЕОПЛАН“- групу прати духовник -

ИНФОРМАЦИЈЕ: 033 40 20 20; 40 20 21odigitrija@t-com.me

ДРУГО ИЗДАЊЕ

SVETIGORAЦетиње:+382 (0)41 234-222Београд:+381 (0)11 369-07-57 369-07-05

НОВА ИЗДАЊА