7
КЛИНИЧКА ЛОГОПЕДИЈА 2 Развојна дисфазија је развојни језички поремећај односно поремећај способности да се разуме, структуира и изрази језичка мисао. Она је истовремено и сложен синдром физиолошких, неуропсихолошких и лингвистичких дефицита и едукативних и социјалних поремећаја са : 1) Немогношћу изговора великог броја гласова (дислалија) 2) Тешкоћама у запамћивању речи 3) Неправилној употреби граматичких облика (аграматизам) 4) Општој неспособности вербалног изражавања Развојна дисфазија је развојни језички поремећај односно поремећај развоја експресивног (језичке продукције) и рецептивног говора (језичког разумевања), када се говор и језик успорено развијају али је социјални развој релативно нормалан без оштећења слуха, менталне ретардације, аутизма и других. За дисфазију је карактеристично јављање специфичних патолошких образаца у облику дисторзије и супституције фонема и речи који се не јављају ни у једном стадијуму нормалног језичког развоја, а код дисфазичне деце се задржавају дуго. У основи развојне дисфазије налазе се фонолошки дефицити. Фрост и Емери су у три главне карактеристике фонолошких дефицита сврстали: 1) Фонолошку свест 2) Брзину декодирања 3) Паковање и проналажење фонолошких информација у меморији Примарни дефицит дисфазичне деце је неспособност дискриминације и неспособност праћења редоследа говорних гласова. Рапин и Ален су класификовали језичке дефиците у подтипове дисфазичних синдрома: 1) Вербална аудитивна агнозија 2) Семантичко прагматички поремећаји 3) Фонолошко синтаксички поремећаји 4) Лексичко семантички дефицити 5) Поремећаји продукције и планирања говора

КЛИНИЧКА ЛОГОПЕДИЈА 2

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: КЛИНИЧКА ЛОГОПЕДИЈА 2

КЛИНИЧКА ЛОГОПЕДИЈА 2Развојна дисфазија је развојни језички поремећај односно поремећај способности да се разуме, структуира и изрази језичка мисао. Она је истовремено и сложен синдром физиолошких, неуропсихолошких и лингвистичких дефицита и едукативних и социјалних поремећаја са :

1) Немогношћу изговора великог броја гласова (дислалија)2) Тешкоћама у запамћивању речи 3) Неправилној употреби граматичких облика (аграматизам)4) Општој неспособности вербалног изражавања

Развојна дисфазија је развојни језички поремећај односно поремећај развоја експресивног (језичке продукције) и рецептивног говора (језичког разумевања), када се говор и језик успорено развијају али је социјални развој релативно нормалан без оштећења слуха, менталне ретардације, аутизма и других.За дисфазију је карактеристично јављање специфичних патолошких образаца у облику дисторзије и супституције фонема и речи који се не јављају ни у једном стадијуму нормалног језичког развоја, а код дисфазичне деце се задржавају дуго. У основи развојне дисфазије налазе се фонолошки дефицити. Фрост и Емери су у три главне карактеристике фонолошких дефицита сврстали:

1) Фонолошку свест2) Брзину декодирања3) Паковање и проналажење фонолошких информација у меморији

Примарни дефицит дисфазичне деце је неспособност дискриминације и неспособност праћења редоследа говорних гласова.Рапин и Ален су класификовали језичке дефиците у подтипове дисфазичних синдрома:

1) Вербална аудитивна агнозија2) Семантичко прагматички поремећаји3) Фонолошко синтаксички поремећаји4) Лексичко семантички дефицити5) Поремећаји продукције и планирања говора

Клиничка слика:1) Дефицит аудитивне перцепције

А) тешкоће перцепције фонемаБ) тешкоће праћења брзог говора одраслихВ) дефицит секвенци или редоследаГ) дефицит вербалног памћењаД) дефицит визуелне перцепције , просторне оријентације и пажње

2) Језички дефицит: продукција и разумевањеА) фонолошке и артикулационе тешкоће

Page 2: КЛИНИЧКА ЛОГОПЕДИЈА 2

Б) морфолошке и граматичке тешкоћеВ) синтаксаГ) семантика и структура речи

3) Прагматика (ехолалије и метатезе)4) Разумевање говораЈезички поремаћаји код дисфазичне деце:1) Семантика2) Структура речи3) Фонолошке и артикулационе тешкоће4) Морфолошке и граматичке тешкоће5) Тешкоће у структури реченицеДиференцијална дијагноза:

1) Оштећење слуха2) Аутизам и емоционално поремећаји– недостатак аутистичног детета у

размевању језика у односу на дисфазично дете је тежи и озбиљнији и обухвата поред говорног и писани језик, сабирање, одузимање и гестове

3.)Ментална ретардација – дисфазично дете за разлику од ментално ретардираног показује вишу способност организовања пажње, способност да се игра и конструише.Стицањем језика његови социјални контакти постају нормалнији а логичност његових намера и будност макар и краткотрајне пажње разликује га од мр детета.

4)Закаснео говорно – језички развој

НЕУРОГЕНА ПАТОЛОГИЈА ВЕРБАЛНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ КОД ДЕЦЕОдноси се на поремећај у развоју језика и говора или губитак већ стечених језичких способности проузрокованих оштећењем мозга у детињству.

Неурогену патологију вербалне комуникације изазива 6 етиолошких фактора:1.трауме мозга2.конвулзивна обољења и поремећаји3.циркулаторна обољења и поремећаји4.хидроцефалус5.неоплазме6.инфекције и паразити

Логопатије се манифестују у 3 главна облика:1.поремећај говорне перцепције и говорног схватања

Page 3: КЛИНИЧКА ЛОГОПЕДИЈА 2

2.поремећај језичке формулације и продукције(услед минималног можданог оштећења долази до коктел парти синдрома)3.поремећај вербалног мишљења

ЛАНДАУ КЛЕФНЕРОВ СИНДРОМСтечена афазија са епилепсијомЈе поремећај у коме дете које је имало нормалан гов.јез. развој губи и рецептивне и експресивне гов.јез. способности али задржава општу интелигенцију.Почетак је праћен пароксизималним абнормалностима еег и епи нападима.Главне карактеристике су епи напади и прогресиван губитак говора али и хиперактивност,дефицит у социјализацији,елективни мутизам,агресивност.

Стечена афазија и дисфазијаСтечена афазија код деце је стечени језички поремећај односно губитак или поремећај већ стечених језичких способности настао после периода нормалног развоја језика и говора услед краниоцеребралне повреде,тумора,запаљења и епилепсије мозга у детињству.Телеграфски стил,хезитација и дизартрија су карактеристике говора деце са опсежним говорно-језичким поремећајем. Озледе мозга при краниоцеребралним повредама могу бити:1.фокалне и дифузне2.примарне и секундарне

Класичан опис стечених дечијих афазија садржи 5 главних карактеристика:

1.мутизам(афазични и неафазични-)2.редукцуја спонтаног говора(флуентности)3.дизартрија4.аграматизам5.одсуство појединих симптома који су типични за афазије одраслих:логореја,жаргон,парафазије,неологизми.Мутизам представља један од најкарактеристичнијих симптома стечених дечијих афазија.

Многи аутори инсистирају на сличности између фонолошких тешкоћа афазичне деце и одраслих и сматрају да је синтакса код деце веше поједностављена него погрешна,а да су артикулационе тешкоће учесталије од синтаксичких и да имају бољу прогнозу.

Page 4: КЛИНИЧКА ЛОГОПЕДИЈА 2

Дизартрија следи мутизам као и поремећај аудитивног разумевања,поремећај именовања,дислексија и дисграфија,присуство парафазија(фонемске и вербалне) и персеверација(започету активност дете не може да прекине) и неологизама.Дефицит пажње и слушања,немогућност да сачека или одложи неку активност.Посттрауматска стечена дечија афазија има најбољу прогнозу.

Опоравак се може посматрати са два аспекта;1.аспект реститутивних процеса и;2.аспект супституционих процеса

Социогена патологија вербалне комуникације

Подразумева се стање успоености или заосталости у развоју вербалне комуникације због утицаја средине.Постоје 4 етиолошка фактора ове патологије:1.недостатак стимулације,2.неодговарајућа стимулација,3.редукција мотивације за комуникацију4.неадекватно награђивање детета за говор

Логопатија обухвата језик,говор и глас и креће се од имитативних дисфонија,дислалија до лаке граматичке и синтаксичке незрелости.

Афазија је стечени језички поремећај односно губитак или поремећај постојећих језичких способности изазван лезијом мозга различите етиологије који се испољава редукцијом или дисфункцијом језичког израза,језичког садржаја и језичке функције у спонтаном говору,разумевању,именовању,понављању,читању,писању и језичком мишљењу као и редукцијом или поремећајем пажње,памћења и мишљења.

Верникеова афазија-поремећено аудитивно разумевање,Флуентан говорПоремећај репетитивног говораПарафазичан говор(вербалне,литералне и фонемске)

Жаргон афазија-флуентан облик аф.код кога је експресиван говор препун парафазија и неологизама које говор чине неразумљивим.Брокина афазија-Снижена флуентност,аграматизам(изостављање чланова,предлога,употреба инфинитива уместо променљивог облика глагола),

Page 5: КЛИНИЧКА ЛОГОПЕДИЈА 2

-поремећај аудитивног разумевања се испољава на нивоу декодирања сложеног језичкиг израза

-репетативни говор,номинација су оштећени,персеверације,стереотипије.ПАРААГРАМАТИЗАМ –пацијент може разликовати граматичку од неграматичке реченице иако не може да стави реченицу у коректан граматички облик.Кондуктивна афазија-флуентан говор и релативно очувано аудитивно разумевање али тешко оштећену способност понављања речи и реченицаТранскортикалне афазије-очуван репетативни говор са сметњама у продукцији или разумевању(тса,тма,ткма)Аномичка афазија-вербалне парафазије уз очувано разумевање и репетитини говор.Аномија-селективни губитак лексичких јединица који се манифестује дефицитима налажења речи у спонтаном говору и на задацима именовања.3 облика аномије:Експресивна,селекциона и семантичка аномија.

Оптичка,неоптичка,хемиоптичка,ипсилатерална,дубока афазија.

Субкортикалне афазије-карактеристична је очуваност репродуктивног говора са флуентним или мање флуентним говором,аномијом,парафазијама и оштећеним или очуваним разумевањем.Субклиничка афазија-очуваност површинске структуре језичког израза али постоји концептуална конфузија језика која се манифестује тешкоћама у налажењу речи,немогућношћу повезивања мисли и идеја,оштећењем апстрактног мишљења.

Деменције

Деменција је синдром изазван обољењем мозга,обично хроничне или прогресивне природе у коме постоји оштећење виших кортикалних функција укључујући памћење,мишљење,оријентацију, схватање,рачунање,способност учења,језик и расуђивање.

Поремећаји се јављају у 3 области од 5:1 памћење2 визуопросторне способности3 апстрактно и математичко мишљење4 говор и карактеристике личности.

Page 6: КЛИНИЧКА ЛОГОПЕДИЈА 2

АЛЦХАЈМЕРОВА ДЕМЕНЦИЈАКао резултат пропадања асоцијативног кортекса разграђује се комплетна структура знања уз релативно очуване перцептивне способности.Први знаци су главобоља,вртоглавица,раздражљивост,умор а затим долази да поремећаја разумевања говора као и редукција спонтаног говора,честе персеверације,вербигерације и логоклоније(болесно понављање краја речи или реченице).Почетна фаза-поремећај памћења и просторне оријентације Манифестна фаза-јавља се деменција,поремећај оријентације и афазо-апраксо-агнозијеТерминална фаза-од неколико месеци до годину дана долази до нагле прогресије претходних симптома.