ФИНАНСИЈСКА ПОЛИТИКА ПРЕДУЗЕЋА

Појам: Финансијска политика је скуп начела, метода, прописа, мера и инструмената у спровођењу пословних одлука и реализацији циљева и задатака пословних финансија.

Врсте финансијске политике су:

политика финансирања, инвестициона политика и текућа финансијска политика.

Политика финансирања односи се на прибављање новца и капитала. У ширем смислу, она обухвата набавку и размештај капитала у предузећу, а у ужем смислу односи се на мере којима се повећавају средства предтузећа, тј. капитал.

Инвестициона политика подразумева дугорочно улагање капитала, са свим потребним просуђивањем, утврђивањем циљева и начела. Треба имати у виду да се капитал односи на сва добра (основна средства, залихе, потраживања, готовина...) која су предмет инвестиционог просуђивања.

Текућа финансијска политика (политика ликвидности) представља скуп потребних мера које треба да омогуће способност предузећа да у сваком тренутку испуњава обавезе плаћања.

Циљ финансијске политике:

Ако је основни циљ сваке пословне активности остваривање максималног могућег профита, тј. добити, то је основни циљ финансијске политике постизање и одржавање финансијске снаге предузећа.

Циљ фин. политике је дугорочна финансијска снага предузећа:

способност финансирања и повећања имовине способност плаћања и инвестирања способност максимирања добитка на дуги рок циљ пословне политике

Постоји чврста веза између циља финансијске политике и циља предузећа јер се добит не може остварити без трајне способности плаћања, финансисрања и очувања имовине. С друге стране, повећање имовине предузећа може се остварити акумулацијом која потиче из добити. На тај начин се омогућава развој предузећа и увећавање имовине из сопствених извора.

Задаци финансијске политике:

1) набавка средстава (финансирање),2) коришћење новчаних средстава,3) обезбеђење ликвидности,4) регулисање дужничко – поверилачких односа,5) финансијско планирање новчаних токова, 6) расподела добити,7) анализа, контрола и евиденција финансијских токова,8) текуће и дугорочно финансирање.

Сви наведени циљеви и задаци остварују се помоћу одређених инструмената. Ту се убрајају финансијски планови, као основни инструменти, затим, разни правилници, уговори, одлуке, затим, посебни инструменти које су обавезни да поштују сви привредни субјекти, закони и други прописи којима се регулише пословна активност предузећа.

Финанисјским плановима се пројектује текућа и будућа финансијска ситуација предузећа, дужничко – поверилачки односи, финансијска стабилност, финанисјска ситуација предузећа, укључујући и „читање“ финансијских извештаја.

Кључни принципи (начела) финансијске политике:

економски принципи репродукције (продуктивност, економичност и рентабилност) – значајно утичу на стабилност фин. ситуације и фин. положаја пред, уравнотеженост новчаних токова и фин. односа и фин. резултат пред.

приницп оптималне финансијске структуре осигурава се несметаном трансформацијом средстава у кружном току, из једног облика у други. Политиком оптималне структуре обавеза према изворима средстава осигурава се фин. стабилност пред. и утиче на његов развој, рентабилност, ликвидност,...

принцип ликвидности , на коме се заснива политика ликвидности, тј. текућа фин. политика, регулише исплату доспелих обавеза о року, а ликвидирење обавеза захетева располагање новчаним средствима.

На спорвођење фин. пол. утичу бројни фактори (чиниоци) који се класификују на:

интерне и екстерне.

Интерни фактори се стварају и делују унутар предузећа. Ови фактори су материјалне, техничко – технолошке, економске, социјалне, кадровске, организационе, развојене и субјективне природе. Интерни чиниоци су везани за обим производње, асортиман поризвода, ниво залиха, ниво расположивог новца, финансирање инвестиција, ниво и динамику исплата зарада, величину и структуру капитала итд.

Унутрашњи фактори делују двосмерно и то:

позитивно на фин. пол. пред . – у правцу стабилизовања фин. ситуације, уравнотежење фин. токова и јачање фин. односа и

негативно на фин. политику – у правцу дестабилизације фин. ситуације, неравнотеже и тешкоћа у остваривању задатака фин. функције.

Бројне факторе окружења (спољашње факторе) можемо посматрати као:

факторе који су резултат деловања привредног и финансијског система (промене мера и инструмената економске политике, посебно монетарно – кредитне, банкарске, фискалне, девизне и спољнотрговинске, као и уставне и друге системске и законске промене),

тржишне факторе (деловање домаћег и међународног тржишта – промене у ценама, условима продаје, набавке и тржишне конкуренције, снабдевености тржишта итд. Посебно се издваја проблем вођења фин. пол. пред. у условима инфлације) и

фактори који су резултат непредвиђених друштвених, политичких и природних околности (трговинске санкције, ратно окружење, елементарне непогоде итд).