МОСТ број 5

ЧАСОПИС СТУДЕНАТА АРХИТЕКТОНСКО-ГРАЂЕВИНСКО-ГЕОДЕТСКОГ ФАКУЛТЕТАУНИВЕРЗИТЕТА У Б А Њ А Л У Ц И

ГОДИНА 3 - БРОЈ 5Бања Лука, јул, 2015. године

ISSN 2303-467X (Print)ISSN 2303-4688 (Online)

5 Инфо

25 Интервју

31 Темаброја

37 Теоријаипракса

55 Грађевинарствоусвијету

69 Међународнасарадња

79 Представљамо

87 Знањеплус

Садржај

Година 3 — Број 5 — јул, 2015 3

Издавач: IACES LC Бањa Лука

и Савез студената АГФ-а Бања Лука

Главни и одговорни уредник:Марија Лукач

Николина НиколаГоведарица Матић

Сарадници:

Миленко Станковић, Саша Б. Чворо, Малина Чворо, Александар Борковић, Дубравко Алексић, Невена Новаковић,

Саво Марковић, Сања Туцикешић, Драгана Тепић, Маја Илић, Ана Ковић, Јовица Калајџић, Боривој Обрадовић, Огњен Јокић, Бранкица Стојановић, Алекса Цвијић, Милана Недимовић,

Ана Кисјан, Маја Радмановић, Давид Латиновић, Данијела Павичић,

Милка Попратин, Ена Хаџић, Вања Ђурђевић, Дејан Блашковић,

Лука Бероња, Драгана Илић, Дејан Рончевић, Наташа Родић,

Биљана Петровић, Аљоша Пилиповић, Огњен Радаковић, Огњен Дујаковић,

Драгана Љубоја, Биљана Чолић, Дајана Врга, Драган Видовић,

Младен Амовић, Љиљана Дувњак, Алекса Јошић, Срђан Павловић,

Синиша Копуз, Саша Татар.

Дизајн корица:Дејан Блашковић

Stina Holm Jensen Bridge Modeltectonicstudio.wordpress.com

Штампа:Vilux, Бања Лука

Тираж: 100

Адреса редакције: Степе Степановића 77/3

тел: 065/367 612; web: www.ssagf.org

www.iacesbl.orge-mail:

[email protected]

Технички уредник:Уредник:

Ријеч уредника

Са новом редакцијом, али са истом вољом и жељом за покретање младих и афирмацију како студената, тако и нашег факултета у цјелини, представљамо Вам нови, пети број часописа Мост. Није било лако наставити рад уред-ника који су ово осмислили, иако смо од првог броја у саставу редакцијe часописа. Трудили смо се да наставимо истим темпом и оправдамо очекивања како публике тако и оних који су нам повјерили један овакав пројекат и улогу главних уредника. Убијеђени да добре ствари не треба мијењати, рубрике часописа као и сама концепција остале су непромијењене. У рубрици „Инфо“, као и до сада, доносимо вам најактуеалнија дешавања у вези са нашим студентима и факултетом. Испратили смо ток радовa на згради IV студентског павиљона за који се надамо да ће до сљедећег броја бити већ у функцији. Посебно смо поносни на представљање нашег часописа на вечери регионалних медија у Сарајеву, о чему такође можете прочитати више у овој рубрици. Подршка професора и асистената није изостала ни овај пут те бисмо им се овом приликом захвалили на сарадњи и информацијама из прве руке. Изузетан труд посвећен је реализацији „Теме броја“. Ре-дакција часописа вам са „лица мјеста“ доноси најновије информације. Научили смо пуно нових ствари које вам представљамо кроз пројекат који повезује све наше три струке у једну. Рубрика „Теорија и пракса “ представља студенте – њихов рад и залагање како на факултету, тако и у другим областима. Веома је важно да наш рад буде награђен и представњен. На тај начин стичемо лично искуство али и вољу и жељу да напредујемо. За редовну рубрику „Интервју“ припремили смо разговор са професором Михаилом Тимотијевићем, како бисмо му одали захвалност за рад и боравак на нашем факултету. Рубрика „Грађевинарство у свијету“, тежи да покаже студентима новости и начине рада у свијету те им на тај начин да инспирацију за властити рад и истраживање. Рубрику „Знање плус“ смо допунили корисним савјетима о онлајн курсевима. Олакшице за савладавање интернет апликације „Frame design“ корисне за рјешавање статичких проблема, такође можете пронаћи у истој рубрици. Вјерујемо да ће свако од Вас, у садржају петог броја „Моста“ пронаћи нешто интересантно за себе.

За крај, изражавамо захвалност свима који су на било који начин допринијели квалитету и аутентичности часописа. Посебно смо захвални доскорашњим уредницима, Ани, Јовици и Боривоју на указаном повјерењу и несебичној подршци!

Нека ово буде још један мост за нас!

Марија Лукач

4 Година 3 — Број 5 — јул, 2015

Инфо6 Објекат за смјештај студената у Универзитетском граду у Бањој Луци

9 Посјета Музеју примјењене умјетности, Београд

10 Међународна конференција о ублажавању климатских промјена и смањењу CO2 емисије

12 Први научно-стручни семинар

14 Архитектонски студентски конгрес 2015

15 „SCAPES:LAB / I Think BG”

16 Темпус BAEKTEL пројекат

17 Прва Бањалучка универзијада

18 Дани архитектуре у Сарајеву

Објекат за смјештај студената у Универзитетском граду у Бањој Луци

Завршнирадовинаизградњичетвртогпавиљона

Пишу: др Саша Б. Чворо, дипл. инж. арх. и мр Малина Чворо, дипл. инж. арх.


Радови на завршетку изградње Четвртог павиљона објекта за

смјештај студената у Универзи-тетском граду се приводе крају. У току протеклог шестомјесеч-ног периода изведени су сви основни грађевинско занатски и инсталатерски радови на објекту. Тренутно су у току радови на завршетку фасадне равни, постављање соларних панела на кровној површини, те израда завршних слојева подова по етажама.

Новембра 2014. године, као аутори пројекта, смо изврши-ли измјену и допуну Главног пројекта. Основ за ову пројект-ну документацију је допуна Пројектног задатка дата од стране Универзитета у Бањој Луци / кроз измјену и допуну Урбанистичко техничких услова /, а посебно се односила на:

- промјену вертикалног габа-рита Позоришне сцене према упутствима Академије умјетнос-ти,

- укидање унутрашњег дворишта и будућих објеката за смјештај студената предвиђених Идејним рјешењем из 2011. године према приједлогу Регула-ционог плана за Универзитетски град / усвајање у току /,

- измјене на фасадној равни према упутствима Инвеститора / измјене су подразумјевале смањење застакљених и тиме повећање пуних фасадних

површина /,- допуне електротехничких

инсталација у Позоришној сце-ни / расвјета и озвучење /.

За потребе унутрашњег опремања 4. павиљона, а тиме и стварање услова за усељење у објекат почетком наредне школске године, урађена је спецификација намјештаја и пратеће опреме и одговарајући предмјер радова према прос-торно - функционалним цјели-нама дефинисаним пројектном документацијом за изградњу објекта и архитектонским рје-шењем опремања простора:

- Смјештајне јединице и заједничке просторије по етажа-ма,

- Административне просто-рије у приземљу објекта,

- Простори са ординацијама у приземљу објекта,

- Техничке просторије у под-румској етажи,

- Опрема, ситни инвентар, сигнализација и вузуелизација свих простора у објекту.

Архитектонским решењем је предвиђено опремање смјештајних јединица металним креветима, радним столови-ма и столицама, гардеробним ормарима, ладичарима, пра-тећим зидним облогама, отво-реним и затвореним полицама, кухињским блоком у предсобљу и металним полицама на тераси. Заједничке просторије по


етажама су опремљене одговарајућим бројем трпеза-ријских столица и столова, ку-хињским блоком, отвореним и затвореним полицама.

Административне прос-торије у приземљу објекта укључују канцеларију ди-ректора / радни сто и сто за састанке за 8 учесника, гарнитура за сједење и пријем /, канцеларију техничког се-кретара / једно радно мјесто /, канцеларију секретара / радни сто и сто за састанке за 4 учесника /, канцеларије шефова служби / радни сто и сто за састанке за 4 учесника/, канцеларије шефа рачуно-водства / радни сто и сто за састанке за 4 учесника/, салу за састанке / сто за састанке за 22 учесника /, канцела-

рију благајника / једно радно мјесто /, канцеларију рачуно-водства / два радна мјеста /, канцеларију правних послова / два радна мјеста /, канце-ларију дактилографа / једно радно мјесто / и чајну кухињу са трпезаријом.

Простори са ординацијама у приземљу објекта укључују опремање двије медицин-ске ординације, просторију за интервенције, просторе и гардеробу за запослене, архиву и чекаоницу. Опре-мање техничких просторија у подрумској етажи подразумје-ва радионице запослених на одржавању објеката, простор магацина, вешерај / централ-ни и сервисни за студенте, економат и службу смјештаја студената. Остала заједнич-

ка опрема, ситни инвентар, сигнализација и вузуелиза-ција свих простора у објекту подразумјева роло завјесе за административне просторије, канте по собама, канцела-ријама, предсобљима, чајним кухињама и холовима, те визуелне ознаке етажа, соба и других просторија.

И у протеклом временском периоду су студенти нашег Факултета са архитектонског и грађевинског одсјека у оквиру редовних наставних актив-ности обишли градилиште и стекли увид у ток изградње објекта. У циљу практичног

упознавања студената са примјењеним архитектонским рјешењима, на позивном предавању у оквиру предмета Архитектонско пројектовање 7 посебна пажња је стављена на могуће начине функцио-налне организације и обли-ковања објеката социјалне намјене.


Посјета Музеју примјењене умјетности, Београд

37.СалонархитектуреАфирмАцијА

Пише: Милана Недимовић

Приликом студијског путо-вања у Београд, студенти

IV године архитектуре АГГФ-а, посјетили су познати Салон архитектуре, који окупља бројне архитекте, професионалце и студенте, из регије и иностран-ства. На овогодишњем, 37. по реду Салону архитектуре радови су на различите начине пред-ставили коментар о релацији Архитекта-Архитектура-Акција/АфирмАцијА, у периоду 26.03-30.04.2015. године.

Сви радови који су пристигли на адресу организатора Сало-на, анализирани су од стране стручног жирија, а они изабрани су приказани у склопу ГЛАВНЕ СЕКЦИЈЕ САЛОНА. Радови су изложени и награђени у сље-дећим категоријама:

-архитектура-урбанизам-ентеријер-публикације-експеримент и истраживање-гост салона-архитектонска критика и -архитектонска фотографија

Поред ових, своје мјесто су имале и категорије конкурсни пројекти и студентски радови. Иако су ван конкуренције за награду, ове категорије за изла-гање имају посебно велик значај за студенте јер омогућавају да се њихови радови прикажу широј јавности. Додатну динамику

цијелој манифестацији донио је ПРАТЕЋИ ПРОГРАМ САЛО-НА. Заинтересована публика је имала прилику да директно учествује у оквиру изложби, екс-перименталних и едукативних радионица, трибина и преда-вања.

У склопу пратећег програ-ма организоване су и изложба „Црно на бело“ посвећена животу и раду групе савреме-них архитеката, и презентација наступа Републике Србије на 14. међународном Бијеналу архи-тектуре у Венецији 2014. године.

Сви професионалци и сту-денти могу препознати ову ма-нифестацију као значајно мјесто за излагање својих достигнућа.

Од ове године, учешће на Салону архитектуре се може пријавити и електронским путем, брже и транспарентније, преко сајта www.salonarhitekture.rs , гдје се могу пронаћи и де-таљније информације о пропо-зицијама за учешће.


Нови простор Архитектон-ско-грађевинско-геодетског

факултета Универзитета у Бањој Луци (АГГФ) замишљен је према високо еколошким и социјал-ним стандардима, и требало би да омогући развој наставног и научно-истраживачког рада Факултета ка едукативним стан-дардима Европе и развијеног свијета. Због тога ће пројекат нове зграде АГГФ-а бити канди-дован као Мјера за ублажавање климатских промјена (NAMA – National Appropriate Mitigation Action) у 2015. години, код овлаштеног државног тијела и контакт институције према Ок-вирној конвенцији Уједињених нација за климатске промјене (UNFCCC). У државном оквиру Босне и Херцеговине овлаштено тијело је Министарство за прос-торно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске.

NAMA пројекти су мјере за ублажавање климатских промје-на прилагођене националном и локалном контексту, засно-ване, прије свега, на смањењу емисије стакленичких гасова, а које се развијају и примјењују уз међународну подршку. Циљ NAMA пројеката је стварање ус-лова у којима свака земља може

Међународна конференција о ублажавању климатских промјена и смањењу CO2 емисије

NAMAпројекат:новазградаАГГФ-аисмањењеемисијеCO2

Пишe: др Невена Новаковић, доцент


да прилагоди програме за смањење емисије GHG својим потребама и могућностима. С обзиром на примјењене принципе у пројектовању нове зграде АГГФ-а, који су засновани на максималном повећању енергетске ефикас-ности архитектонског објекта према ЕУ нормама, и рачун-ски провјерених резултата у смањењу стакленичких гасова које такви принципи омогућа-вају, ријеч је о кандидату који може бити дефинисан као мјера за ублажавање кли-матских промјена у сектору зградарства.

NAMA пројекат Sustainable and energy efficient building of Faculty of architecture, civil engineering and geodesy је презентован на међународ-ној конференцији о ублажа-вању климатских промјена и смањењу CO2 емисије Carbon Forum Asia и Macao International Environmental

Cooperation Forum & Exhibition (MIECF), у марту 2015. године у Макау, Кина. Презентација је била дио па-нела конференције о потен-цијалним NAMA пројектима из различитих дијелова свије-та који су у зрелој фази при-преме, под називом NAMA market place. У контексту ове конференције, NAMA пројекат АГГФ-а је презентован пред експертима за реализацију пројеката смањења CO2 еми-сије и пред потенцијалним донаторима пројекта. При-према NAMA пројекта АГГФ-а и учешће на конференцији у Макау помогли су и омогући-ли UNDP канцеларија у Бањој Луци и канцеларија Оквир-не конвенције Уједињених нација за климатске промјене (UNFCCC).

Основни циљ NAMA пројекта је рјешавање про-блема просторних и техно-лошких капацитета за наставу

и научно-истраживачки рад АГГФ-а помоћу изградње енергетски ефикасне и прија-тељски настројене зграде у контексту очувања природе. Циљ је успоставити одрживи инструмент за управљање енергијом зграде који ће омогућити смањење еми-сије CO2 за 50% у односу на емисију СО2 објеката едука-тивне функције са типичном просторном конфигурацијом и материјализацијом у Бањој Луци. Такође, циљ је да нови објекат припада категорији пасивних зграда 0+, односно категорији објекта који су оспособљени да произво-де онолико енергије колико је потребно за њихов рад. Надамо се да ће NAMA кан-дидатура омогућити не само завршетак овог објекта, већ и остварење његове улоге као трансфера знања у области енергетске ефикасности у зградарству у националном и локалном контексту.


Први научно-стручни семинар

Енергетскаефикасностусавременомградитељству Пишe: Алекса Цвијић

У циљу очувања планете Земље појављује се термин

енергетска ефикасност. Сам концепт очувања енергије вуче коријен из Калифорније, још осамдесетих година. Суштина ове идеје је смањење потрошње енергије. Знајући брзину којом се развија свјетска популација, јасно је било већ тада да ако овако наставимо убрзо ћемо преплавити читаву планету и истрошити сва њена природна богатства. У свијету се преко иноватора, научника, универзитета и многобројних лабараторија свакодневно долазило до нових проналазака и начина како да се смањи потрошња енергије у нашим домовима. Међутим, то није био случај и у нашој држави.

27. Марта 2015. године одржан je први научно-стручни семинар под називом „Енер-гетска Ефикасност у савре-меном градитељству 2015“. Овај семинар у организацији Архитектонско-Грађевинско-Геодетског факултета у сарадњи са Кнауф Инсолејшном нам је коначно указао на важност овог пројекта. Уводну ријеч је имао декан АГГФ-а, проф. др Миленко Станковић гдје нам је указао на неке од основних проблема у данашњем грађевинарству. Након декановог обраћања


присутнима, помоћник министра за грађевинарство Миладин Гаћановић је указао на правне оквире у зградарству Републике Српске као и на важеће нормативе и планове владе у погледу стандарда самог грађења.

„Плаво зелени сан“ је пројекат енергетске ефикас-ности Европског института за технологију и иновације, чији је креатор проф. др Чедо Максимовић дугогодишњи професор Империјал колеџа у Лондону. На овом семинару имали смо привилегију да нам сам проф. Др Чедо Максимовић приближи идеју овог пројекта који нам показује како заправо да побољшамо ефикасност стамбених и пословних простора. Оно на шта је ста-вљен акценат у овом пројекту је искориштавање већ постојећих ресурса, као нпр. кориштење кишнице, једноставан начин да сами производимо електрич-ну енергију у циљу смањења потрошње енергије у нашим до-мовима. Кључне ријечи, које су у називу овог пројекта, потичу из идеје о харомонији, односно да плаву инфаструктуру чине постојећи водени ресурси који окружују грађевинске објекте док вегетацијски дио укључује

зелене кровове, живе зидове и кишне баште. Реализацијом ове замисли могли бисмо учинити наше окружење хладнијим и што је најважније здравијим.

У циљу изградње нискоенергетских зграда појављује се минерална вуна која се користи у изолацији. У блиској будућности према предстојећим регулативама нискоенергтеске зграде неће бити довољне што доводи до појаве зграда нулте енергије. Концепт овог развоја нам је објаснио дипл.инж. Силвио Новак из Кнауф инсолејшну. Он нам је указао на проблем топлотних мостова у градњи, и какву су технологију они измислили за рјешавање истих. Такође, представио нам је рачунарски програм за прорачун потребне енергије за гријање и хлађење у зградама.

Циљ овог семинара било је подстицање свих учесника и младих инжењера на идеју о енергетској ефикасности, буђење свијести о предстојећим проблемима уколико на вријеме не реагујемо. Велики број заинтересованих показао је да је тај циљ остварен и да сигурно имамо добар потенцијал за даљи развој и примјену нових енергетски ефикасних принципа.


Архитектонски студентски конгрес 2015

Младиархитектиупракси-Штанаконфакултета?

Пише: Маја Радмановић

Ове године настављена је дугогодишња традиција

одржавања АСК-а, прољећног годишњег конгреса студена-та архитектуре. На Конгресу учествују све архитектонске школе из градова бивше Југославије, а овогодишњи учесници су са Архитектон-ских факултета Универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу, Новом Пазару, Косовској Митровици, Загребу, Сплиту, Сарајеву, Подгорици, Љубља-ни и Бањој Луци.

Град је стављен у први план, свака делегација пред-ставља свој факултет, тј. свој град, а не државу. Сваке год.

Конгрес прође у духу актуел-не теме на коју свака школа даје свој одговор. На тај начин студенти се упознају са разли-читим приступима, односно принципима рада различитих архитектонских школа. Теме су блиске студентима, стављају акценат на тренутну пробле-матику у друштву и струци.

Домаћин АСК-а 2015. године био је Архитектонски факултет из Београда. Орга-низован је од стране самих студената, уз неизоставну подршку факултета. Конгрес се одржавао од 21 – 24. маја у оквиру теме „Млади архитекти у пракси – Шта након факул-тета?“.

Програм се састојао из те-оријског и практичног дијела. Теоријски дио обухватао је презентације учесника Кон-греса као одговор на задату тему. Поред презентација студената, присутни су могли да учествују у предавањи-ма еминентних стручњака - професора и архитеката. Предавања су била од по-себне важности за студенте јер су указивала на широк спектар дјеловања не само у архитектонској пракси већ и у сродним областима. Практич-ни дио обухватао је радиони-цу у којој су учествовали сви партиципанти подијељени у мање тимове, састављене од студената различитих универ-зитета.

Искуство, знање и разли-чите перцепције могућности архитектонског дјеловања, које су изложили предавачи, помогли су студентима да схвате да су окружени разним опцијама дјеловања, да су и сами творци нових опција и да се не требају ограничити на једну. Позитиван избор је

свако архитектонско дјело-вање које је у датом момен-ту погодније, а све у циљу постизања ефектнијих резул-тата током и послије студија.

Представници АГГФ-а: Живко Васиљевић, Нада Даниловић, Биљана Петро-вић, Наташа Родић, Илија Ћулибрк, Маја Медић, Неда Медић, Вања Ђурђевић, Маја Радмановић, Емина Хусеин-башић, Милана Недимовић и Наташа Радаковић. Тимом су координисали виши асистен-ти Тања Тркуља и Дубравко Алексић.

„Учешће на АСК-у и сличним студентским конгре-сима омогућава студентима, али и њиховим менторима, ширење знања и личне перцепције о архитектури и окружењу у који се она смјешта. Овогодишњи АСК је свакако обогатио моје спознаје о могућностима дјеловања младог архитекте у простору, уклапајући се у систем у којем живи и ради“, Тања Тркуља (виши асис-тент, АГГФ Бања Лука).

“Занимљива ваннаставна активност у оквиру које сам стекао додатна знања и упознао нове људе” , Илија Ћулибрк (I година студија, АГГФ Бања Лука)


„SCAPES:LAB / I Think BG”

Урадимозаједно!

Пише: Ана Кисјан

Шта је то „SCAPES:LAB“?Основна идеја „SCAPES:LAB“

иницијативе је дефинисати и произвести самосталну плат-форму за размјену знања и редефинисање приступа у еду-кацији у областима архитектуре и урбанизма. Производ овог приступа је јединствена мани-фестација која кроз тематски формиране урбане лабарато-рије, гради нови систем и под-стиче динамично промишљање развоја града.

Из чега се састоји мани-фестација и гдје се одржава?

Овогодишњи „SCAPES:LAB / I Think BG” био је петодневни низ догађаја, позициониран у самом језгру Београда. Догађај је обухватао анализе различи-тих модела, гостујућа преда-вања и дебате, а фокус је био на преиспитивању позиције и значаја дилеме „мишљења (бео)града“. Радионице функционишу на принципу „урадимо заједно“ са подршком мултинационал-ног истраживачког тима. Циљ иницијативе био је развијање свијести учесника/студената о стварним потребама посттран-зиционог друштва, шта велики пројекти јесу и коме/чему они служе. Резултат је артикулиса-но колективно мишљење свих учесника које је аргументовано и „форматирано“.

Идућа „SCAPES:LAB“ мани-

фестација одржаће се у Берлину са називом „BERLIN.SCAPES:LAB / Discursive Turns“, усмјерена на критичко размишљање које ће произвести дебате о фено-менима у Берлину. Кроз ова-кав догађај студенти ће имати прилику да посјете неке од најзначајнијих бироа,института и школа,те блиско упознају и сагледају град.

Зашто сам дио мреже „SCAPES:LAB“иницијативе?

Предавачи и организато-ри ове иницијативе активно охрабрују критичко мишљење и заузимање става свих учесника, кроз промишљање о простору који нас окружује. Као будући активни учесници у просторној продукцији, чврст став и кри-тичко мишљење су неопходна алатка у борби са материјали-зацијом незналачких илузија са којима се свакодневно сусреће-мо. Студенти АГГФ-а су активан дио мреже ове иницијативе, коју подржаваjу и на којој сваке го-дине у све већем броју учествују.


Темпус BAEKTEL пројекат

Отворениобразовниресурси

Пише: BAEKTEL тим АГГФ-а

У оквиру Tempus проје-кта BAEKTEL (Blending

academic and entrepreneurial knowledge in technology enhanced learning), 20. и 21. априла је одржан технички састанак чији је домаћин по први пут био Универзитет у Бањој Луци. Састанак је одр-жан у просторијама Ректората уз присуство представника партнерских универзитета из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Италије и Слове-није. Добродошлицу гостима и радном тиму су пожељели проф. др Валерија Шаула, проректор за међународну сарадњу и проф. др Миленко Станковић, декан АГГФ-а.

Током дводневног рада су разматране актуелне пројект-не активности, у оквиру којих

је представљен документ „Смјернице за креирање и објављивање отворених обра-зовних ресурса“, чију израду је водио Tempus тим АГГФ-а. Другог дана састанка партне-ри су поднијели извјештај о реализованим активностима представницима национал-не ERASMUS+ канцеларије у БиХ. Општи утисак учесни-ка је да пројекат напредује задовољавајућом динамиком, изузев проблема са набавком опреме. Наиме, опрема која је потребна за реализацију главног циља пројекта још није набављена усљед стриктних правила везаних за поријекло робе што је довело и до поништења тендера који је расписао наш Универзитет.

Због недостатка адекватне опреме, отказано је плани-рано снимање предавања из

Динамичке анализе конструкција. С друге стране, чланови тима су се, у скла-ду са својим могућностима, посветили изради нових ОЕР садржаја. Тако је у оквиру предмета Техничка механика 1 снимљено дванаест видео туторијала чија је тема анализа система сила. Позивамо све заинтересоване да нове садр-жаје погледају на страници budi.inzenjer.org.

У току је анкетирање сту-дената о употреби отворених образовних ресурса, те вас овом приликом позивамо да попуните кратку анкету која ће нам помоћи да прецизније утврдимо утицај ових садржаја на процес учења. Online анке-ту можете попунити на адреси bit.ly/OERanketa (анкета ће бити отворена до 17.7).


Прва бањалучка универзијада

Промоцијадомаћихприроднихљепота

Пише: Давид Латиновић

У периоду од 22-25. маја ове године, Тјентиште је било

домаћин прве бањалучке Универзијаде. Преко 500 студената Универзитета у Бањалуци имало је прилику да ужива у љепотама Националног парка „Сутјеска“, такмичи се у спортским дисциплинама, квизовима општег знања и културе али и да ужива у сјајним вечерњим концертима на којима су наступили познати регионални извођачи и бендови.

Прве вечери су наступили Кики Лесендрић и Пилоти

и група Ничим Изазван, друго вече Марчело и Тешка индустрија, док су треће, уједно и посљедње вечери наступили Лака и београдска група С.А.Р.С.

Студенте је током боравка на Тјентишту, посјетила и министар породице, омладине и спорта Републике Српске Јасмина Давидовић. Она је истакла да је Министраство препознало ову сјајну идеју и подржалo организацију догађаја, а све са циљем да се студенти упознају са природним богаствима Националног парка „Сутјеска“ као и са тековинама антифашистичке борбе.

Поред студената са Универзитета у Бањој Луци, на вечерње концерте су долазили и студенти из Фоче, али и сви млади жељни забаве и доброг дружења. Поред забаве и дружења, студенти су препознали ову прилику као промоцију спорта, здравог живота а изнад свега осјећај припадности нашим крајевима којима треба да се поносимо.

Учесници прве бањалучке универзијаде вратили су се пуни утисака, опчињени духом Националног парка „Сутјеска“, првенствено историјским значајем, ра-дујући се заједничком сусре-ту наредне године у истом амбијенту.


Дани архитектуре у Сарајеву

Успјешнимедијирегионанаједноммјесту

Пише: Марија ЛукачРедакција нашег часописа

била је гост на ового-дишњим осмим по реду Да-нима архитектуре у Сарајеву, који се сваке године оджавају крајем маја и представљају један од значајних догађаја како у БиХ, тако и у региону. Дани архитектуре отворени су под називом „Савремена архитектура регије“ у оквиру којих су 4 дана била органи-зована кроз разна преда-вања, изложбе, дискусије итд. Млади аутори из БиХ отвори-ли су Дане видео мапингом фасаде Историјског музеја у Сарајеву. Како би скрену-ли пажњу да са едукацијом младих о архитектури треба почети у што ранијој доби, организоване су и дјечије радионице које су употпуни-ле догађај и доказале да је архитктура дио општег знања сваког грађанина. Други дан, најважнији за нашу редакцију, био је резервисан за пред-стављање студенстких радова и „Архилектуру“ - дискусију регионалних архитектонских медија. Наћи се међу позна-тим медијима из региона као што је Орис била је изузетна част и задовољство за члано-ве наше редакције. Предста-вили смо наш рад и ангажова-

ност на пољима архитектуре, грађевине и геодезије које су, по нама, три нераскидиве дисциплине. Такава садржај-ност часописа издвојила га је од осталих јер функционише као студентски часопис фа-култета са три смјера. Колико је архитектура заступљена у медијима, и колико медији утичу на архитектонску праксу, нека су од питања о којима смо разговарали на отворе-ној дискусији медија који су присуствоваи догађају.

Наредних дана сарајев-ској публици представило се преко 30 младих аутора из 9 земаља региона који су кроз предавања представили свој рад и искуство које су стекли у


пракси. Аљоша Деклеца и Васа Перовић – искусни словеначки архитекти такође су одржали предавања и објаснили, на свој начин, процес развоја младог архитекте. Слушати о различи-тим искуствима и чути различите савјете неизбјежан је корак за стварање личности и отварање неких других погледа како на ар-хитектуру тако на било коју другу научну област. Из тог разлога сматрамо да је веома важно подржавање и одржавање оваквих манифестација. Излож-ба студенстких радова из цијеле Европе допринијела је важности Дана архитектуре и показала како друштво може различито да утиче на рад сваког од нас. На завршној дискусији која је

услиједила након предавања, учесници (студенти и истакнути архитекти ) су покушали закљу-чити шта је битно за профил младог архитекте и који су начи-ни до успјеха данас.

Још једном се захваљујемо организаторима који су нас поз-вали и остварили нам могућност да се нађемо међу бројним успјешним младим људима пу-ним ентузијазма, воље и жеље да уљепшају своју будућност.

Све додатне информа-ције можете пронаћи на: www.daniarhitekture.ba или на https://www.facebook.com/dani.arhitekture?fref=ts


Интервју

22 Интервју с проф. Михаилом Тимотијевићем

28 Интервју са предсједником Републике Српске, Милорадом Додиком

Интервју с проф. Михаилом Тимотијевићем

„Имапуноизбора...постојиионајправи“

Разговарала: Марија Лукач


„Мост“Инспирација за поче-

так овог разговора био је Ваш цитат са изложбе Црно на бијело на ового-дишњем салону архитек-туре у Београду: „Има пуно избора...постоји и онај прави“. Шта за Вас представља та изложба?

М. Т. Изложба предста-вља, углавном, исту генерацију архитеката која је трагала за својом афирмацијом. Наиме, то је довољно широк круг да не буде прича о неколицини архитеката али и довољно узак јер су ту архитекти који су се такмичили и сусретали још као студенти на великим

била да радимо са асистенти-ма који су тада били успјешни у својој архитектонској про-дукцији. То је и нама давало крила, да смо, у исто вријеме, на маргини али и уз оне који су најбољи.

Интересантно је да је 1975. организован конгрес УИА (International Union оf Architects) у Мадриду на тему Живот у граду непосредно послије великих катастро-фа. Ми смо се ухватили у коштац са, нама се чинило, немогућим проблемима – радили смо Бањалуку послије земљотреса и све то споји-ли са историјским утицајем аустроуграске и послијератне архитектуре. Ништа нисмо ос-војили, али искуство које смо стекли је незамјењиво.

Малим, плавим фићом отишли смо у Мадрид да видимо зашто нисмо прошли. Нашли смо се на истом мјесту са архитектонским звијездама тог времена. Нисмо добили награду али смо научили да је неопходно добро разумијети питање које се поставља и друго, да не можете све обја-шњавати и причати јер сте опширни и нисте занимљиви. Једно огромно искуство, зато мислим да су та утврђивања амбиција веома важни за формирање личности.

„Мост“Радили сте на раз-

личитим пројектима.. Постоји ли неки који бисте овом приликом издвојили, на који сте на-рочито поносни и који се издваја од осталих?

М. Т. Не могу да не ис-користим прилику и кажем да је вријеме 80-тих и 90-тих година било вријеме

Михаило Тимотијевић (1949), редовни је професор на Архитектонском факултету у Београду. Био је декан Архитектонског факултета у периоду oд 2004. дo 2006, а послије шеф одсјека за архитектуру. Гостујући је професор на Архитектонско-грађевинско-геодетском факултету у Бањалу-ци од 2007. Као наставник, поред основних и Мастер студија, ангажован је и на Докторским академским студијама Архи-тектонског факултета Универзитета у Београду.

Професионално ангажовање усмјерава на архитектонско пројектовање са специјализацијом на просторе едукације, објекте индустријског насљеђа и музеје. Кроз пројектантску праксу укључен је у пројекте Европске уније, Министарства културе Републике Србије, Универзитета у Београду, Музеја науке и технике, Музеја историје Југославије: Регионални центар културне баштине Сењски рудник, Реконструкција ФПН-а Београд, Реконструкција ФОН-а Београд, као и зграде Машинског факултета у Београду.

Аутор је великог броја објеката и цјелина урбане реконструкције, највише у Београду и Ужицу: Реконструкција блокова на Врачару – 4 интерполације, Пројекат урбане обнове дијела центра Ужица са излазом на ријеку – 8 објеката, Пословно-стамбени центар Париз – Ужице, Екстензија зграде Факултета политичких наука, Музеј угљарства Сењски рудник.

Добитник је бројних награда на међународним и домаћим архитектонско-урбанистичким конкурсима и признања у пракси међу којима су најзачајнија: Grand-Pridž Салона архитектуре, Годишња награда УАС-а и Годишња награда УЛУПДС-а. Аутор је монографије Архитект и место.

(из биографије)

југословенским конкурсима. Изложба осликава напор генерације која је дјеловала у другачијем контексту од дана-шњег и на различите начине промишљања ухватила корак са тадашњим временом.

„Мост“Шта је у највећој мјери

утицало на формирање Ваших ставова на пољу архитектуре, начина из-ражаја и професионалног опуса?

М. Т. То су били наши истакнути наставници али можда највише аситенти са којима смо радили на вјежба-ма. Права утакмица и борба је


великих југословенских конкурса. То је била сјајна прилика да послије првих неуспјеха уђемо у утакмицу и добијемо нова знања широм Југославије. Аутобуска стани-ца у Љубљани, проширење и уређење центра Мостара, центар Цазина, Нови Травник, Будва – словенска плажа, само су неки од огромних конкурса који су били сјајна прилика да ви, као млади архитекта, ра-дите велике потезе. Данас, кад радим 100 квадратних метара то може бити врло озбиљан и комплексан посао. Рекон-струкција улаза у комплекс Музеја 25. мај или доградња 1000 квадрата ФОН-а, то је данас посао, а некад је то било 34000 квадратних ме-тара. Невјероватно је колико се то промијенило и оно што мислим да је онеспокојавајуће је да данас конкуренција на конкурсима није таква. Награде су веома ниске, а у то вријеме су биле у складу са међународним стандардима. Никад мање награде и лошији жири. Више немате могућност да кад одете да погледате радове, научите нешто јер ви више и не вјерујете жирију. Ви прије кад видите ко је побједио и зашто сте

изгубили, научите како треба. Дакле, јако је важно да млади људи по завршеном факултету раде неко вријеме у урбанис-тичком заводу или бироу, гдје се одлучује, гдје се говори о мјерама, гдје се говори шта је град и развој. Ту непоходну ширину архитекта, али и сваки човјек ствара када је млад а зрелост доноси прецизност и квалитет.

И даље мислим да су конкурси највећа школа, јер то је једини тренутак када су сви равноправни. Успјех је нешто што је за младе инжењере од највећег значаја, он вас чини храбријим, ослобађа вас страха, тјера вас да стичете одговорност. Важно је да има-те неку врсту

побједничког менталитета, који вам омогућава да по-некад будете дрски, ако је потребно и то је добро.

„Мост“Какво је Ваше

мишљење о савременим начинима презнетације радова; 3д модели, ренде-ри? Као што сте већ ис-такли, доступност тех-нологија је константно у порасту а резултати који се постижу нису на завид-ном нивоу. На који начин би требало да се боримо против овог „тренда”?

М. Т. Такав начин презен-тације је стекао своју афир-мацију и тренутно се не може без њега, међутим, ипак није једини. Дубоко вјерујем да каква год била презнетација, одређивање чланова жирија по квалититу и компетент-ности је суштинска. Увијек кажем својим студентима, кад видим четири рендера на једном пројекту – зашто нисте дали два? Одаберите најбољи рендер, дајте ми један, када ми дате 5 рендера а ја знам да их може бити на хиљаде ви онда мене замарате, ума-рате моје очи. Питање јесте суштина пројекта али и шта


То је зато што са вама раде асистенти који су изразито афирмисани и по својим спо-собностима они су, уствари, наставници. Дакле, иако имате евидентан недостатак профе-сора, ви радите са одличним асистентима, и то је изузетно важно јер веома утиче на квалитет студената. Радите са људима који су и у пракси и на факултету и имате од кога да учите. То није срећа ни за декана, ни за професоре, ни за асистенте, него за вас. Мислим да је језгро факулте-та здраво, наставници нису удаљени од студената и имате добар афинитет за успјешну будућност. Моја искуства са факултета у Београду, такође, говоре да су студенти са ових простора успјешнији и бољи и имају тај осјећај за модерно и архитектуру. С обзиром на веома мали број професора, а и студената, ви имате веома висок проценат добрих студе-ната, што се може запазити и на вјежбама.

„Мост“

За крај овог разгово-ра, шта бисте поручи-ли нашим студнетима, будућим инжењерима? На који начин да се афирми-шу и постану конкурент-ни на тржишту знања?

М. Т. Избор архитектуре је у основи хедонистички приступ животу. Ми, пројек-тујући и градећи, стварамо афирмативне просторе за људе. Због тога, архитек-тура мора да се живи. Још од студенстких дана треба посјећивати друге средине и учити. Не због тога „шта они тамо раде“, него шта овдје може да се уради. Потреба да свака ствар буде лијепа и промишљена мора бити наш гест сваког дана. Кључно је за студенте да траже могућности; поред свих недостатака и финансијских минуса, младост је једини период „неограни-ченог“ времена. Ја знам да вријеме није неограничено, али у младости никако се не треба ограничавати. И то је моја порука.

У младости се стиче воља, борба, ширина и напор. То се не може стећи у пракси, јер постајете неспособнији, пракса вас ограничава на околности живота.

је одговор на њега. Генерал-но, рендер јесте један облик приказивања који може да буде квалитетан, али са њим треба крајње дозирано и оп-резно. Архитекта мора да буде самокритичан – то је највећа вриједност. Мјера у којој можете да нападнете себе, да процјењујете колико ваш рад стварно вриједи, заправо је начин да прочишћавате вашу идеју.

„Мост“Пратећи ваш рад при-

мјетили смо да је макета Ваш заштитни знак. Да ли заиста почињете од макете у процесу пројек-товања?

М. Т. ДА! Направи се макета и онда се гледа, стоји поред ње данима и када одлучимо да је то – то, тек се онда креће са пројектовањем. Прво се прави импровизова-на околина и комплекс а тек послије се прави нова, права макета.

„Мост“Предавали сте на више

факултета. Какви су Ваши утисци и искуства са студентима АГГФ-а у Бањој Луци?

М. Т. Сваки факултет има своју атмосферу. Моје ис-куство на АГГФ-у траје десе-так година и мислим да је на вашем факултету много боља ситуација него на другима.


ТО ЈЕСТЕ СУСРЕТ

Са Београдом, априла 2015.Мала чета, нас, студената четврте године

архитектуре, један момак са информатике и двије ентузијастичне асистентице. Кренули смо се сусрести са Београдом. Ми у малом зеленом комбију.

Често нам колеге са других смјерова кажу: «Благо вама, стално негдје идете!» Истина. Стално негдје идемо. Питајте нас како.

Са кишом у Београду, априла 2015.Шетамо да откријемо. Стајемо да једемо.

Шетамо. Уз кишу. Купамо се под малим кишобранима. Чудним вицевима. Београдским улицама.

Са професором у Београду, априла 2015.Маркантна жута. Зауставља наш мали

зелени комби. Професор, кажу, Тика. Спремио поклончиће. Има задатак. Води нас у нови сусрет.

Са комедијом у околини Београда, априла 2015.

Прилике су и неприлике. Врата више нису врата. Сада су друга. Врата. Успут, по киши. Смијех. Три дана и три ноћи. Три музике.

Са очекиваним сусретом, априла 2015.Сењски Рудник. Домаћини причају рударске

приче. Историја у четири чиста бијела зида. Пресјечена црним. Креатор прича о четири бијела зида и о оном црном што пресјеца. Заправо, носи.

Са кишом у Сењском Руднику, априла 2015.

Вани киша. Кишобрани и кабанице. Између киша, пљушти. Кроз прозор. Киша. Чујеш и видиш. Прија и не прија. Појачава. Утисак.

Са Сењским Рудником што ће бити, априла 2015.

Креатор прича. Занесењачки. Слушамо. Гледамо и замишљамо. Јако добре лампе. Свијетли у главама. Шта је било и шта ће бити.

Са пићем (пивом) у Сењском Руднику, априла 2015.

У тамном ходнику за одмор. Без прозора. Код рудника. Рудари себи. Једног априлског дана 2015. и нама. Да сједимо, пијемо и слушамо. Понављање.

«Није сваки рудник исти!» «А како?» (Усудио се да упита. Онај момак са

информатике, међу нама, са архитектуре.)Са Раваницом, априла 2015.У повратку. Уз кишу, још. Дјевојке без сукње, са

сукњом. Момци. Сви заједно слушамо. Па идемо. Опет у сусрет. Београду.

Са «Пролећем» у Београду, априла 2015.Гладни. Чекамо. Вешалице, салате, медаљо-

не, тестенине. Вешалица огромна. Изазива. Осмијехе. Потом, наступају: празни тањири, пуни стомаци и прљави стољњаци.

Са ноћима у Београду, априла 2015.Киша, да не повјерујеш. Спојити неспојиво.

Икона и ноћни клуб. На улазу, хоћеш излаз. На другом улазу, волиш цвијеће. У једној соби музика и велике порције.

Чега? Меса или пластике? Радозналих ли погледа, а мокрих ли кишобрана!Са новим даном у Београду, априла 2015.Јутром без кише. Сунцем и наочалама из торбе.

Улицом. Двориштима. Зеленим. Великим и малим. Новим и старим. Улазима. Улазимо.

Са два свијета у мору Београдских свјетова, априла 2015.

Ми са факултета у два друга факултета. ФПН и ФОН. Идемо њиховим ходницима. Старим и дугим. Новим. Лифтовима. Будућим. Учимо. Опет слушамо и опет гледамо. Професора. То јесте, факултет!

Са (лудим) повратком, априла 2015.Истовар. На граници. Представа. Утовар. Даље.

Шофер брзо вози. Путевима. Кроз ноћ. Стижемо. Кући.

Хвала професору Тики!Хвала Маји и Драгани!

Данијела Павичић

Интервју са предсједником Републике Српске, Милорадом Додиком

„Заштобинашапаметизграђивалатуђедржаве,аненашу?“

Припремио: Давид Латиновић

За овај број часописа указала нам се прилика

да отворено разговарамо са предсједником Републике Српске о студентима, образо-вању, актуелним пројектима, али и новој згради факултета.

МОСТ: Господине пред-сједниче, да ли сте до сада давали интервју за неки студентски часопис и шта то за Вас значи, да ли је теже или лак-ше него одговарати на питања професионалних новинара?

М. Д. Увијек сам радо говорио за студентска гласила, а и сам сам се као студент једно вријеме обрео у новинарским водама. Када дајете интервју, како ви

рекосте професионалним новинарима, мало када будете изненађени питањима. Интервју је увијек с неким поводом, разговор се одвија у контексту неких политичких дешавања, тако да није тешко предвидјети питања. Зато је интервју за један овакав магазин изазован. Ево већ прво питање не бих могао предвидјети.

МОСТ: Шта прво асоцирате на синтагму „студенти Републике Српске“?

М. Д. Прво на шта сам помислио је будућност Репу-блике Српске. Друга помисао је образовање, младост, упорност.

МОСТ: Студентске организације у РС су потписале декларацију о заједничким програмским основама. Главни про-грамски циљ је побољ-шање квалитета високог образовања, а у оквиру тога је пооштравање критеријума за издавање дозвола за рад висо-кошколских установа, увођење обавезног рели-ценцирања и рангирање факултета према квали-тету. Да ли бисте и Ви томе дали приоритет?

М. Д. Свакако. И као предсједник Републике и као предсједник највеће странке у Републици Српској образовање сам постављао и постављам на врх приоритета. Побољшање квалитета у високом образовању је императив ако желимо просперитетну државу. Рат, транзиција, и

године обнове оставиле су траг и у овој изузетно важној области. Неке ствари се нису могле уредити мож-да прије 15 или 10 година, али сређивање стања у тој области више не може да чека. Нама је неопходан стручан и образован кадар ако желимо да унапређује-мо државу. Привреда и фабрике јесу важне, али често међу сарадницма знам рећи да фабрика можда неће непарвити школу, али школа ће сигурно направити фабрике!

МОСТ: Група студе-ната нашег факултета је боравила у студијској посјети Израелу и том приликом смо сазнали да је један од циљева поли-тике високог образовања те земље да производе врхунске стручњаке како би њихова земља што мање зависила од туђе памети. Високо образовање је код њих


прворазредни национал-ни циљ. Можемо ли и ми поставити такав циљ?

М. Д. Мислим да питање није можемо ли, већ морамо ли. Морамо! И хоћемо. Наши студенти су, по успјеху, у самом врху најпрестижнијих свјетских универзитета. Тренутно у мом кабинету волонтира дјевојка која је успјешан студент на Харварду.Зашто би наша памет изграђивала туђе државе, а не нашу. То је основно питање. Међутим, постоје и објективни проблеми, како да такве кадрове задржите у Републици Српској. Ако се некоме пружа прилика да нпр. у САД годишње заради и до 200 000 долара, шта ми као мала економија можемо да понудимо тим људима. Како да убједимо младе људе да је боље да раде за пар хиљада марака у Републици Српској. То јесте велико питање и велики изазов и за успјешнија друштва од нашег. Много Нијемаца своју шансу тражи и налази у САД, а Њемачка је једна од најмоћнијих земаља свијета.

МОСТ: У закону о ви-соком образовању Сло-веније, између осталог пише и то да су високош-колске установе дужне да штите и развијају словеначки језик као на-учни језик. Међу нашим студентима има идеја да се предложи да на свим факултетима буде уведен српски језик као обавезан предмет. Да ли бисте Ви подржали такву иницијативу?

М. Д. Апсолутно сам за

то. Да би неко почео да са-владава друге језике, сматрам да је неопходно да најприје савлада свој матерењи у свим његовим нијансама и богатству. Српски језик и Ћирилица, као наше пис-мо, нека су од најважнијих националних обиљежја које морамо његовати и чувати.

МОСТ: Један од наших иницијатива је и то да буде унапријеђена прак-тична настава. Залаже-мо се за то да се пракса обавља током свих годи-на студија и да то буде основ да се у будућности укине приправнички стаж како бисмо се лакше запо-шљавали, поготово ми с техничких факултета јер ћемо углавном ради-ти код приватних посло-даваца, а они хоће „го-тове“ инжењере. Сличне идеје углавном запну на бирократским препрека-ма. Нервира ли Вас чи-новчки менталитет који је усредсређен на то како нешто не може, а не како је могуће?

М. Д. Чиновнички менталитет, како га ви назвасте, дио је укупног менталитета на овим просторима, са којим се

треба борити. То што предлажете није у домену одлучивања, како ви рекосте, чиновника. И то питање је потребно системски уредити. А када се оно уреди на такав начин, то не може зауставити „бирократска препрека“. Ваш приједлог је свакако занимљив и о њему вриједи расправљати.

МОСТ: У Републи-ци Српској се реализује неколико великих проје-ката у којима је ангажо-вана струка за коју се ми школујемо. Мислимо, прије свега, на термо-електрану у Станарима и на аутопут. Шта ови пројекти значе за нашу Републику?

М. Д. Република Српска већ данас не личи на ону Републику прије 10 година, када је у питању инфраструк-тура. Завршетком аутопута Бања Лука - Добој овдје више ништа неће бити исто. Добра путна инфраструктура предуслов је свих привред-них активности. Изградњом мреже аутопутева, што је наш план, и изградњом брзих цеста тамо гдје не постоји економска исплативост за ау-топутеве, Република Српска ће свакако бити изузетно


пожељно мјесто за инвес-титоре, како домаће, тако и стране. Термоелектрана Станари један је од најкапи-талијих објеката који ће бити изграђени у историји Репу-блике Српске, али неће бити и једини такав пројекат. Ми имамо највеће потенцијале управо у електро енергет-ском сектору и наш развој ће се и убудуће ослањати на пројектима из те области.Од ХЕ Дабар, коју већ градимо властитим средствима, преко ХЕ Мрсово, ТЕ Угљевик и Гацко, и низ других пројека-та.

МОСТ: Мислите ли да је штета да студенти Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета на било који начин не учествују у реализацији тако велих пројеката и да на тај начин стичу искуство?

М. Д. На изградњи тих пројеката ангажована су во-дећа имена из те области, не само у региону, већ и шире. Студенти завршне године Архитектонско-грађевинско- геодетског факултета могу бити дио тих пројеката само у функцији посматрача, од-носно некога ко тек савлада-ва градиво из те области. Не би желио да звучим грубо, али пројекти о којима гово-рите захтијевају, осим знања и богато искуство, које ви тек треба да стекнете. Слажем се с вама да би факултет, у сарадњи са фирмама које су на тендеру побиједиле и добиле да раде те послове, могао да склопи својеврстан споразум о вашем учешћу кроз праћење активности које се тамо проводе. То би

за, рецимо, студенте завршних година било не-процјењиво искуство.

МОСТ: Можемо ли рачунати на то да Вама можемо прослиједити наше идеје?

М. Д. Врата мог кабинета за добре идеје су отворена 24 сата.

МОСТ: На крају, споме-нули бисмо Вам да Архи-тектонско-грађевински факултет још увјек нема своју зграду. Изградња је почела, али је стала због недостатка новца. Можемо ли се надати Ва-шем залагању да радови буду настављени?

М. Д. Ви знате да је у посљедњих десет година Република Српска много учинила када су у питању смјештајни капацитети за студнете, али и капацитети у којима студенти стичу знања. На оба наша универзитета студенти су усељавали у реновиране или потпуно нове објекте, попут зграде Економског факултета у Источном Сарајеву или ФПН у Бања Луци. Зграда Архитектонско грађевинског факултета сигурно ће бити завршена у догледно вријеме.

МОСТ: Каква су Ваша сјећања на период Вашег студенстког живота? Да ли је било организованије и изазовиније него данас?

М. Д. Студентски дани, и онда и сада, мислим да су најљепиши дио живота сваког човјека. Једина брига сваког студернта је како да „преживи“ до сљедећег

џепарца и како да положи испите. Пошто сам као изу-зетно млад морао да научим да сваки динар у жиовту тре-ба да зарадим и то напор-ним радом, мени студентски жиовт није пролазио у ишче-кивању пара од куће. Радио сам преко студенстке задруге. У то вријеме постојала је Сруденста задруга преко које су студенти радећи разне полсове, од грађевине, преко чишћења и сл, могли да по-пуне буџет који су им слали родитељи. Нисам се либио да радим и најтеже грађе-виснке послове. Наравно, нисам само радио. Дружио сам се, излазио колико су то обавезе дозвољавале. И марљиво учио. Завршио сам ФПН у Београду, на који сам успиио да се упишем. Наглашавам то успио да се упишем, јер је то било врије-ме велике Југосклавије од 22 милиона становника, у којој је Београд био најпожељ-нија студенстка дестинација. Студентски живот памтићу и по безбрижности коју никада касније нисам осјећао. Када се ожените, заснујете поро-дицу, морате да мијењате приоритете, више нисте од-говорни само за себе, ту су дјеца и много чега другог.

МОСТ: У богатом ис-куству и контактима са свјетски познатим лич-ностима, ко Вас је најви-ше импресионирао?

М. Д. Када сте у полити-ци дуго колико сам ја, онда дођете у ситуацију да вас је тешко импресионирати. У овим годинама и са овим искуством могу ме импреси-онирати само унуци!


Темаброја

32 Технолошки осврт на изградњу ТЕ Станари

Технолошки осврт на изградњу ТЕ Станари

Модернизованиконцепт градње

Пишу: Николина Говедарица, Милка Попратин и Марија Лукач


Реализација завршних фаза пројекта ТЕ Станари,

јединственог на подручју ЈИ Европе, за редакцију „Мо-ста“ представља јединствену прилику да се коначно ос-врнемо и на технике аспекте овог пројекта.Средином маја редакција је посјетила гради-лиште термоелектране и раз-говарала са техничким дирек-тором Савом Мирковићем, који je уз помоћ ангажованих инжењера одговориo на сва наша питања и приближиo нам веома сложен процес функционисања једног овак-вог градилишта. Овим пово-дом, изражавамо захвалност на темељним објашњењима и гостопримству. У наставку, доносимо вам одговоре на неке од занимљивих тема овог пројекта.

Основни принципиУ корак са свим свјет-

ским стандардима у погледу енергетског развоја као и директива о заштити животне средине ЕФТ Група је развила идејни пројекат Термоелек-тране Станари. Примарни циљ овог пројекта је произ-водња електричне енергије на основу једног од најјеф-тинијих енергетских ресурса, угља. Развоју ТЕ претходио је пројекат унапређења већ

Развојни пут ТЕРеализацијом пројекта са-

нације и модернизације руд-ника, као и обављањем мно-гих истраживања и студија у погледу оптималног избора технологије, 2006. године по-чиње пројектантски циклус ТЕ Станари. Сложеност пројекта је један од главних фактора који су утицали на дуги про-цес добијања грађевинске дозволе 2011. године. Сам пројекат изградње почео је 2012. године.

У циљу реализације свих сегмената идејног пројекта и обезбјеђењу врхунске техно-логије ЕФТ Група потписује уговор са кинеском фир-мом DONGFANG ELECTRIC CORPORATION LTD (DEC). Потписивањем овог уговора DEC постаје главни извођач радова као и испоручилац опреме.

Проблематика градњеС обзиром на специфич-

ност и сложеност објекта који у први план ставља организа-цију самих активности, битно је напоменути да значајан утицај на сами поступак изградње има достављање опреме и материјала, као и

постојећег рудника Станари, који је од 2005. године под руководством ЕФТ Групе. Унапријеђен у технолошком аспекту рудник биљежи зна-чајан напредак и представља поуздану основу за изградњу ТЕ. Оно што издваја овај пројекат у односу на друге у региону јесте модернизова-ни концепт изградње као и самог функционисања свих сегмената како рудника тако и термоелектране. Акценат се ставља на напредну техно-логију сагоријевања угља и пречишћавања продуката са-горијевања као и поштовање свих законских регулатива које се односе на емисије штетних гасова и очување животне средине.


механизација на градилишту. Нарочито су интересантни подаци да је само у че-личну конструкцију главног погонског објекта уграђено око 18000 t челика, те да је достављена греда котла дуга 40 m, која је уједно и највећи префабриковани елемент достављен на градилиште. Оно што је захтијевало један синхронизовани рад, те отежало изградњу, јесу бетонски радови на темељи-ма турбине и генератора, ткз. „турбостолу“ који су трајали, непрекидних, 48 сати како би захтјеви о квалитету бетона били испуњени. У сам објекат уграђено је око 47 000 m3 бетона, од чега је 3000 m3 уграђено у највећи темељ. Кориштени су бетони високих чврстоћа (стубови су израђе-ни бетоном МБ45, димњак, као нарочито интересантан објекат МБ 40)

ИзградњаПредуслов за успјеш-

ну реализацију изградње неког објекта представљају успјешно обављени геодетски радови. За потребе изградње ТЕ станари извршено је по-стављање геодетске основе и пројекат обиљежавања. Основну мрежу чини 7 тачака које су стабилизоване на бе-тонским стубовима 60х60х60 cm са уграђеним репером на површини ознаке, како не би дошло до њиховог оштећења или уништења. Одређене су на основу постојеће полигон-ске мреже примјеном ГПС технологије статичком мето-дом мјерења. Тим поступком

су добијене координате у Гаус-Кригеровој пројекцији након чега су трансформи-сане у локални координатни систем. При одређивању ви-сина кориштен је дигитални аутоматски нивелир тачности 0,7 mm/km са инварским баркод летвама. Прва мрежа која је урађена била је за објекат Boiler House.

Након постављене геодет-ске основе вршила се градња објеката. Оно што је каракте-ристично јесте начин фунди-рања. Плато термоелектране Станари је формиран дужи период уз перманентно


збијање и консолидацију тла тако да није било потребе за дубоким фундирања што је уобичајено код овакве врсте објеката. Систем фундирања заснован је на масивним темељима самцима, везаним темељним гредама. Распон дубине фундирања креће се од -1,6 mдо -9,0 m у складу са потребама носивости тла.

Начин и специфичнос-ти градње

ТЕ Станари представљају сложен пројекат, подијељен на неколико система обје-ката. Систем за контролу и управљање процесима чине централна командна зграда и објекат управаљања допреме и припреме угља. Дробилице, транспортне траке, пресипни-ци у подручју експлотационог копа, транспортни мостови, секундарна и терцијарна дробилица угља су само неки од сегмената система за допрему и припрему угља. Поред наведеног такође постоји систем за допрему погонских горива којег чине складишни резервоари, уљна

пумпна станица, постројење за прераду зауљених вода и пратећи цијевни разво-ди. Главни погонски објекат јесте заправо турбинско-генераторски дио. Овај дио представља најзначајнију и најгабаритнију опрему при чему треба нагласити ста-тор генератора и деаератор. На турбинским столовима у машинској сали прво су монтиране основне плоче и носећи елементи турбинских цилиндара, генератора и кућишта лежаја, а након тога и комплетна опрема турбин-ско-генераторског система.

Модернизовани концепт градње ТЕ огледа се у систе-му за сагоријевање и произ-водњу паре и у расхладном систему. Најзначајнији дио система за сагоријевање јесте котао са сагоријевањем у циркулационом флуидизира-ном слоју, бубњем и природ-ном циркулацијом, монтиран на челичну конструкцију у затвореном објекту. Предност је сагоријевање угља разли-читог квалитета без претхо-дне хомогенизације. Расхлад-ни систем чини платформа ваздухом хлађеног конден-затора, расхладни торањ са


Термоелектрана са еколошког становиштаДа би се остварили циљеви постављени изградњом

ТЕ Станари, било је потребно развој енергетског сектора ускладити са ограничењима и захтјевима за очување жи-вотне средине и штетне утицаје свести на минимум. Како смо сазнали, приликом наше посјете новоизграђеној елек-трани, ТЕ Станари испуњава све захтјеве о заштити животне средине према ЛЦП директиви која је много строжија од наше, РЦ директиве. Емисије сумпорних оксида које зависе од састава пепела и сагоријевања су сведене испод про-писаних граничних вриједности. Примјеном флуидизованог слоја сагоријевање се врши на високим температурама што омогућава боље везивање сумпора за пепео. Такође, како би се спријечиле што веће емисије сумпор диоксида, додаје се кречњак. Потрошња сирове воде, кроз три бушотине, сведена је на минимум, што је омогућено ваздушним систе-мом хлађења који је једини на простору бивше Југославије, а риједак је и у Европи. Уграђени су филтери за прочишћа-вање фекалних, санитарних вода и кишнице. Тим поступком се рециклира вода до нивоа квалитета да се може испустити у природне водотокове. Највећи загађивач је пепео који ће бити складиштен у претходно формиране касете на подручју копа угља, преко којих ће настајати зелене површине.

принудном промајом, више-намјенаска пумпна станица и постројење за доставу водоника. Разлог за овакав вид хлађења јесте недостатак вода у околини ТЕ. Вазду-хом хлађени кондензатор је вањског типа и монтиран је на челичну конструкцију и сачињавају га вишеструки модули са сноповима ребра-стих цијеви.

Један од захтјевнијих процеса градње је био димњак са висином од 147 m, састављен од сегмената бетона. Висина тог објекта захтијева периодично гео-детско осматрање. Током и након изградње армирано-бетонског плашта димњака вршене су 4 серије опажања ради контроле вертикалности конструкције. Пројектом је дефинисано да се димњак опажа на сваких 10 сегмената (прстенова бетона). Резултати обраде података мјерења и статистичке анализе по-тврђују да су мјерења извр-шена са задовољавајућом тачношћу. Квалитет мјерења је у распону од ±2,0 mm до

±9,0 mm. Осим мониторинга димњака техничким осма-трањем су обухваћени сви објекти. То подразумијева праћење слијегања објеката, односно њихово вертикално помјерање.

Термоелектрана Станари посједује инсталирану снагу од 300 MW при чему је нето снага блока 265 MW. На

објекту трафостанице монти-рана је опрема на 400 и 110 KV постројењу као и одгова-рајући далеководи. Повези-вање на мрежу подразумије-ва повезвање на примарни далековод Бања Лука - Тузла, удаљен 1, 5 km од термоелек-тране.


Теоријаипракса -студентскирадови-

38 Студентски конкурс за израду архитектонско-урбанистичког рјешења - центар за активни опоравак „Леденац“, Мањача

43 Студенти архитектуре сами реализују своје идеје

44 Завршни рад студента грађевине

48 Конкурс: комплекс Херцеговачке Грачанице

50 Маховљанска петља, аутопут Бања Лука - Градишка

53 Архитектонско пројектовање 6

Студентски конкурс за израду архитектонско-урбанистичког рјешења - центар за активни опоравак „Леденац“, Мањача

Кућабезбаријера,кућазасве

Аутор: Ена Хаџић


На почетку нове школске године студенти четвр-

те године архитектуре на АГГФ-у сусрели су се са новим изазовом, пружена им је шанса да учествују на интерном конкурсу за идејно урбанистичко-архитектонско рјешење Центра за активни опоравак Леденац на лока-литету Леденац, село Сит-ница на Мањачи. Конкурс је рађен као семестрални задатак у склопу интегриса-них предмета Архитектонско пројектовање 12 и Архитек-тура унутрашњих простора 2.

Центар за активни опо-равак Леденац представља дио активности у оквиру пројекта „Од медицинског ка социјалном приступу особама са инвалидитетом“ који реализује Градска орга-низација УДАС Бања Лука уз финансијску подршку Хел-синшког парламента грађа-на Бања Лука из средстава Европске Уније.

Два професора, четири асистента, један конкурсни задатак и пројектовање је могло да почне. Студенти су имали задатак да пред-ставе просторно-програм-ско рјешење Центра за активни опоравак особа са ивалидитетом по принципу access to all, приступ за све. Принципом приступ за све

- доступност за све - тежи се планирању, пројектовању и дизајнирању простора без баријера којег активно може користити што већа група корисника, што укљу-чује старије особе, особе са ивалидитетом, особе са привременим оштећењем, итд. У дизајну за особе са или без инвалидитета, не планира се простор за одређену групу корисника већ је различитост узета у обзир при самом почетку планирања, пројектовања и дизајнирања. Приликом пројектовања акценат је ста-вљен на психолошке и друш-твене аспекте архитектуре. Студенти подијељени у групе тежили су пројектовању и материјализацији простора који ће стимулисати циљну групу и подстаћи их да се

активно укључе. Након оби-ласка локације и добијања шире слике о потенцијалима и љепотама које она нуди било је јасно да ће један од битних и неизоставних фактора при пројектовању бити однос према природи, начин на који се природа и кућа међусобно преплићу, откривају једна другој али и скривају једна од друге. Послије промишљања и дружења групе су стигле до финалног циља, добијени су интересантни и разноли-ки радови од којих је сваки имао своју причу.

Радови су достављени комисији на стручну анали-зу и жирирање. Комисија , састављена од професора и асистената факултета при одабиру најбољих радо-ва није имала лак посао.


Награђена су четири идејна рјешења.

Прво мјесто су заузеле Милана Недимовић и Даније-ла Павичић; друго мјесто су подијелиле двије групе: група Милица Милановић, Дејана Чечавац, Зорица Шиповац и група Немања Бабић, Дејан Јовић и Ена Хаџић; док је треће мјесто заузела група Ана Кисјан, Сања Продановић и Милица Бајић. Поред при-знања најбољи радови су и новчано награђени.

Након жирирања и одабира најбољих студентских радова, у галерији УДАСА уприличена је изложба студентских радова како би се сви заитересовани упознали са интересатним и квалитетним рјешењима.

Учешће на конкурсима, у току студија, представља друга-чији приступ у раду у односу на онај с којим смо се до сада сусретали. Рад на конкурсним задацима подстиче нас да дамо свој максимум и да ис-пољимо своју креативност. Код студената се буди тимски, али и позитиван такмичарски дух. Учешће на конкурсима пред-ставља и увертиру за рад који нас чека по завршетку студија.

„Циљ је био откри-ти природну матрицу шуме кроз све њене слојеве који је чине и поставити подло-гу, односно матрицу за градњу физичке структуре. Откри-вањем и постављањем математичког система шуме открила су се и одређена карактерис-тична мјеста са разли-читим амбијенталним вриједностима такође постављена у матрицу шуме.“

Милица, Дејана и Зорица, учесници

конкурса


„Основна идеја је ство-рити интуитиван простор - простор који функционише на основу једноставног, флексибилног модула који се развија и мијења у складу са корисницима и тиме није у свим елемен-тима апсолутно дефини-сан. Снопови/групације изграђене структуре, које су уједно и основни модул, су оријентисане према мјестима са препознатим природним квалитетима. Коначан расплет ситуације - доводимо корисника до мјеста највећег природног потенцијала.“

Ана, Сања и Милица, учесници конкурса

„4 FEEL ZONE чине: језеро, поток, шума и ливада. Сваки од амбијената одликује се одређеним карактером ,који успоставља везу са корисником кроз адекватне садржаје прожете на цјелокупном окружењу. Окружење карактеришу одређени сегменти природе који се међусобно преплићу и на сваком кораку остављају могућност задовољавања разли-читих потреба уз одговарајуће кутке и садржаје.“

Немања, Дејан и Ена, ученисици конкурса


Студенти архитектуре сами реализују своје идеје

Радионицаидеја Пише: Аљоша Пилиповић

Студенти нашег факулте-та, Бојан Бајић и Дејан

Блашковић, свој дугогодишњи хоби сада су већ претворили у посао. Наиме, од једног малог, ограниченог простора ство-рили су прилично опремљену и функционалну радионицу у којој су започели израду стилских, уникатних комада намјештаја, али и комерцијал-ног намјештаја за опремање дома и простора различитих намјена.

Овај креативни двојац, неуморно усавршавајући своје вјештине и проналазећи инспирацију у модерној архи-тектури, умјетности и дизајну, производи иновативне и прије свега, квалитетне комаде намјештаја, који су достојни и неких великих свијетских произвођача.

Користећи различите мате-ријале, од којих највише дрво и стакло, своје идеје спроводе у дјело користећи сваки ћошак гараже од неколико квадрата,

испред чијих се врата не може ни наслутити креативни про-цес којем су ова два студента свакодневно посвећени.

Удружујући своје креа-тивне идеје и способности, конкретно започињу процес у којем архитектонска и дизај-нерска мисао не остаје само на папиру, већ се материја-лизује, поприма свој облик, те као готов производ излази из радионице „Гарбаж 43“, како су је назвали.

Њихов предан рад, зала-гање и професионалност нису остали незапажени, те свој посао развијају из дана у дан. Неколико домова и пословних простора већ су обогаћени или чак потпуно опремљени њиховим намјештајем. Усљед позитивних реакција и задо-вољних наручиоца, наруџбе су све учесталије и њихов рад постаје препознатљив по намјештају који одише мини-мализмом, функционалношћу и дизајнерском „лакоћом“.

Истичу како током ос-мишљавања и израде стил-ског намјештаја и мобилијара првенствено размишљају о ко-риснику простора у којем ће се налазити тај намјештај. Дакле, на првом мјесту је конзумент простора а не искључиво ви-зуелни доживљај неког комада намјештаја. Овакав приступ производњи се донекле изгубио у популарном систему „архитеката – звијезда“. Увијек

треба полазити од тога да је корисник тај који употребљава архитектуру, из ње учи и на њу врши утицај.

Како сами кажу, изнанеђе-ни су успјехом који су постигли за врло кратко вријеме, али и свијесни да то са собом носи још више одговорности и преданости свом циљу, који подразумијева афирмацију и уцртавање свог мјеста на карту познатих дизајнерских кућа.

С обзиром да су Дејан и Бојан уз овај посао и редовни студенти, ускладити све оба-везе некад представља прави изазов, међутим како кажу, уз помоћ несебичне подршке и помоћи својих колега, успије-вају истрајати у овом послу али и извршавати обавезе на факултету.

Ова два млада креативца, која својом вољом, истрајно-шћу али и изузетном поруком коју шаљу младим људима, свакако заслужују подршку. Желимо им пуно успјеха у оставаривању својих амби-ција, како на факултету тако и у њиховој „радионици идеја“.


Завршни рад студента грађевине

Хидролошко-хидрауличкаанализаријекаВрбасиВрбање

Пише: Драгана Илић

Студент АГГФ-а, Милош Мармат, који је радио

завршни рад на тему: Хидро-лошко-хидрауличка анализа ријеке Врбас и Врбање на подручју града Бања Луке, до-био је завидне похвале свих асистената и професора за уложени труд и рад на изради овог завршног рада. С обзи-ром на проблематику и значај ове теме, одлучили смо се да је представимо читаоцима часописа “Мост”. У наставку слиједе најинтересантнији аспекти рада.

Циљеви и задаци радаЦиљ овог завршног рада

је да се дефинишу нивои ве-ликих вода на ријекама Врбас и Врбања. Анализа се спро-води у програмском пакету HEC–RAS, чиме ће се добити нивои воде у кориту за проти-цаје различите вјероватноће појаве. На основу добијених протицаја даће се преглед

плавних зона различитих вјероватноћа појаве као осно-ве за припрему одговарајућих планова управљања ризиком од поплава.

Моделирање примје-ном програма HEC-RAS

Програм HEC-RAS дизајни-ран је да обавља једнодимен-зионалне хидрауличке прора-чуне. Користи се за прорачун устаљеног течења, неус-таљеног течења, покретања ријечног наноса и квалитета воде. Рачунска процедура је заснована на рјешавању линијске енергетске једначи-не. Динамичке једначине се користе за дионице са пре-лазним режимом, на којима се јавља хидраулички скок, као и при прорачуну течења у зони мостова и ушћа.

Основни улазни подаци за прорачун устаљеног неједно-ликог течења су: геометрија ријечног корита, мјеродавни

протицаји, гранични услови и коефицијент отпора осно-вног корита и инундационих површина.

Улазни подаци за прора-чун у HEC-RAS-у:

- Геометрија ријечног корита добијена је на основу геодетских подлога: попречни профили основног корита и инундација, димензије мосто-ва и ситуација анализираног подручја.

- Мјеродавни протицаји Подаци о мјеродавним проти-цајима су преузети из хидро-лошких подлога из пројекта „Хидролошко – морфолош-ка анализа ријеке Врбас и Врбање“, Завод за водопри-вреду Бијељине. Као основа послужила је „Интегрално водно-енергетска студија раз-воја слива ријеке Врбас“.

- Гранични услови Течење у водотоку је у пре-лазном режиму, тј. јавља се бурно и мирно течење па задајемо низводни и узводни гранични услов. Као гранич-ни услов (Reach Boundary Conditions) задат је нагиб дна канала (Normal Depth). Нор-мална дубина ће се израчуна-ти за сваки профил на основу унијетог пада.

- Коефицијенти отпора основног корита и инунда-ционих површина У ријечној хидротехници се за оцјену отпора најчешће ко-ристи Манингов коефицијент

Р.бр. Дионица Врбаса 0,1%

1/1000 0,2% 1/500

1% 1/100

5% 1/20

10% 1/10

20% 1/5

1 До Рекавице 2037 1797 1299 902 763 625 2 Рекавица - Свракава 2067 1824 1319 915 774 633 3 Свракава - Сутурлија 2120 1871 1353 938 792 648 4 Сутурлија - Црквина 2154 1990 1374 952 803 658 5 Црквена - Врбања 2172 1915 1385 960 808 663 6 Врбања - Драгочај 2559 2247 1628 1118 938 764

n

(m-1/3

s)

Qsr

(m3/s)

Ниво воде (m)

0.030 98.7 152.51 0.035 98.7 152.66 0.040 98.7 152.80

n

(m-1/3

s)

Qsr

(m3/s)


0.030 115.6 143.12 0.035 115.6 143.20

Хидролошка станица ЧАС (h) 14:00 Највиши измјерени водостај

Кота ванредне одбране од поплава

ВРБАС-БАЊА ЛУКА H (cm) 640 520 (23.09.1996) 300 ВРБАС-ДЕЛИБАШИНО СЕЛО H (cm) 837 687 (23.09.1996) 320 ВРБАЊА-ВРБАЊА H (cm) 592 527 (22.06.2010) -

Опис слива ријеке Вр-бас (физичке карактеристике):

- Водоток се формира на јужној падини планине Вра-ница на 1530 m.n.m.

- Улијева се у Саву код Ср-пца на висини од 90 m.n.m.

- Укупна дужина водотока од извора до ушћа износи 235 km.

- Просјечан пад главног тока је 6m/km, што га чини по-годним за производњу енер-гије.


Усвојен је Манингов коефи-цијент храпавости од 0.035 (m-1/3 s) на дионици од хидролошке станице Делиба-шино село до најнизводнијег профила на анализираном подручју.

Мостовско сужењеИзградња моста битно

мјења услове течења, нарочи-то при великим водама. Јавља се повишење нивоа у односу природно стање или „успор од моста“. Оно зависи од сте-пена сужења, карактеристика обалних стубова, као и броја, величине и облика стубова у кориту.

Анализом предметне дионице на којој је регистро-вано 13 мостова дошло се до закључка да при појави великих вода (500-годишње и 1000-годишње велике воде) није задовољена пропусна моћ појединих мостова тј. долази до контакта између воде и доње ивице конструк-ције моста као и прелијевања преко моста чиме је нарушена стабилност. Угрожени су Реб-ровачки мост, Медено поље, Инцел, Висећи мост у Чесми и

мост на ријеци Врбањи.

Зонирање подручја према степену угроже-ности од полава

Равно плодно земљиште, довољно воде за домаћин-ства, могућност транспорта, рибарство значајне су по-годности које су допринијеле густом насељавању поред многих ријека. Самим тим, наиласком великих вода про-узроковане су огромне штете. Поплаве се могу сврстати у ред највећих природних ката-строфа на глобалном нивоу.

Историјске поплаве на подручју Бања Луке

Велике штете материјалне и људске десиле су се 1996. године, када је водостај Врбаса достигао приближан ниво стогодишње воде. Угрожене су области: Чесма, Кумсале, Делибашино село и Дервиши. Велике воде су се десиле и 2001. године у јуну мјесецу. Овом поплавом су биле захваћене области Чесме, Кумсала, Мађира, и Делибашиног села. Наредне

храпавости, koји описује губитак енергије усљед трења воде и корита отвореног водотока.

Калибрација хидра-уличког модела

Калибрација модела је процес којем се доказује да излазни резултати моде-ла одговарају осмотреним подацима на терену. Уколико се потврди добро слагање ре-зултата прорачуна и мјерења у природи, сматра се да је модел спреман за кориштење. Процес калибрације задатог модела вршен је промјеном вриједности Манинговог кое-фицијента храпавости. Рачун-ски нивои воде за различите вриједности коефицијента храпавости упоређивани су са кривом протока са хидро-лошке станице Бања Лука и Делибашино село. Процес калибрације је вршен на ос-нову средњег вишегодишњег протицаја.

- Хидролошка станица Бања Лука

Усвојен је Манингов коефицијент храпавости од 0.040 (m-1/3 s) на дионици од хидролошке станице Бања Лука до хидролошке станице Делибашино село.

- Хидролошка станица Делибашино село


1/1000 0,2% 1/500

1% 1/100

5% 1/20

10% 1/10

20% 1/5


n

(m-1/3

s)

Qsr

(m3/s)


0.030 98.7 152.51 0.035 98.7 152.66 0.040 98.7 152.80

n

(m-1/3

s)

Qsr

(m3/s)


0.030 115.6 143.12 0.035 115.6 143.20





1/1000 0,2% 1/500

1% 1/100

5% 1/20

10% 1/10

20% 1/5


n

(m-1/3

s)

Qsr

(m3/s)


0.030 98.7 152.51 0.035 98.7 152.66 0.040 98.7 152.80

n

(m-1/3

s)

Qsr

(m3/s)


0.030 115.6 143.12 0.035 115.6 143.20





1/1000 0,2% 1/500

1% 1/100

5% 1/20

10% 1/10

20% 1/5


n

(m-1/3

s)

Qsr

(m3/s)


0.030 98.7 152.51 0.035 98.7 152.66 0.040 98.7 152.80

n

(m-1/3

s)

Qsr

(m3/s)


0.030 115.6 143.12 0.035 115.6 143.20




Шематизован приказ моста код Витаминке: 1000-годишња велика

вода


године, у мају 2002. године забиљежене су велике воде. Угрожене су области: Чесма, Кумсале, Делибашино село и Дервиши. Незапамћене поплаве догодиле су се 16. маја 2014. године.

Усљед великих падавина на земљиште које је било засићено водом, падавине су се брзо трансформисале у површинске отицаје стварајући бујичне

поплаве малих водотока и подизање нивоа воде у ријеци Врбас и Врбањи у врло кратком периоду.

На водомјерним станицама Бања Лука, Делибашино село и Врбања измјерен је највећи водостај од када се врше мјерења. Поплављени су насеље Крупа на Врбасу, Карановац, Десна Новоселија, Горњи Шехер, Врбања, Чесма, Кумсале, Лазарево, Дервиши, Пријечани, Залужани, Шушњари и Гламочани. Однесен је мост код Витаминке, пјешачки мост у Пријечанима, стари мост у Карановцу и мост у Чесми на Врбањи.

Плавне површине су одређене комбинованом употребом топографских карата размјере Р=1:10000 и екстрактовањем изохипси из дигиталног модела терена, тачности 30 метара, користећи ГИС алате.

Могући узроци настанка поплава:1. Антропогени узроци:- рушење бране и устава на рекама и сливу,- интензивирање отицања воде са слива усљед крчења шума

и уништавање природне вегетације,- искључење раније плављених површина,- изградња брана, устава, мостова и других објеката који

проузрокују повишење нивоа великих вода у односу на природно стање,

- одлагање отпадних материјала у рјечна корита,- неправилно управљање акумулацијама и објектима којима се

мијења природни режим воде и- глобалне климатске промјене (ефекат стаклене баште).2. Природни узроци:- интензивне кише,- нагло отапање снијега и леда,- нагло отапање снијега праћено кишама,- формирање баријера у рјечним коритима,- таласи од вјетра праћени повишењем нивоа воде и- суперпонирање хидрограма великих вода.

Карановац - усљед појаве 500-годишње велике воде

Карановац - усљед појаве 1000-годишње велике воде

Новоселија- усљед појаве 500-годишње велике воде

Новоселија - усљед појаве 1000-годишње велике воде

Горњи Шехер - усљед појаве 500-годишње велике воде

Горњи Шехер - усљед појаве 1000-годишње велике воде


Различите вјероват-ноће појаве плавних зона

Укупна плавна површина, насељена и ненасељена, на подручју, обухваћеним пројектом за 100 – годишњу велику воду је 274 хектара.

Укупна плавна површина, насељена и ненасељена , на пројектом обухваћеном подручју за 500 – годишњу велику воду је 657,9 хектара.

Укупна плавна површина, насељена и ненасељена, на пројектом обухваћеном подручју за 1000 – годишњу велику воду је 846,5 хектара.

ЗакључакВеличина штета од попла-

ва зависи од величине и вриједности плавног под-ручја, односно вјероватноће појаве поплавног таласа. Штете од поплава се стално повећавају због све интен-зивнијег кориштења ријеч-них приобаља и повећања вриједности добара у угроже-ним подручјима. Све већим развојем и урбанизацијом града Бања Луке и његове

шире околине, услови заш-тите од великих вода постају све неповољни. Не поштује се забрана градње на инун-дационим просторима, што доводи до сталног повећава ризик од поплава у приобаљу Врбаса.

За насељена мјеста дуж тока ријеке Врбас на подручју које обухвата пројекат треба спровести низ мјера заштите од поплава. Грађевинске (ин-вестиционе) мјере заштите:

- Изградња одбрамбених насипа, кејских заштитних зидова у циљу директног спријечавања излијевања ве-ликих вода и онемогућавање њиховог продора у заштиће-но подручје,

- Побољшање проти-цајног капацитета ријечне дионице,

- Задржавање поплавног таласа у акумулацијамa.

Треба имати у виду чиње-ницу да се штете од поплава не могу у потпуности елми-нисати, али је могуће тежити њиховом разумном смањењу.

Утврђивање плавних зона дуж водотока ствара могућ-ности за:

- процјену потенцијалних штета од поплава различитих вјероватноћа појаве,

- умањење посљедица поплава,- планирање противпоплавних мјера и радова - утврђивање основа за примену политике осигурања од

поплава,- информисање становништва о степену угрожености дје-

лова терена на коме живе или на коме мисле да граде,- прописи о намјени поплавом угрожених подручја од-

ређују начин кориштења земљишта, као и врсту градње која је на њима допустива,

- могу се прецизирати најниже допуштене коте објекта, врсту кострукције, начин градње као и грађевинске материјале који се могу примјењивати у зависности од степена угроже-ности од поплава и

- рјешавање евентуалних судских спорова и друге намјене. Угрожена подручја појавом 1000-годишње велике воде

Угрожена подручја појавом 100-годишње велике воде

Угрожена подручја појавом 500-годишње велике воде


Конкурс: комплекс Херцеговачке Грачанице

Градуграду

Пише: Вања Ђурђевић

Српска православна епархија Захумско-Хер-

цеговачка и приморска у октобру 2014. године рас-писала је конкурс за идејно архитектонско-урбанистичко рјешење уређења комплекса Херцеговачке Грачанице на брду Црквина у Требињу.

Тимови су имали непу-них шест мјесеци да раде на идејама и рјешењима, а 30. марта 2015. године у Требиње је стигло 25 конкурсних радо-ва, од којих један са адресе Архитектонско Грађевинско Геодетског факултета у Бања-луци.

Радове је прегледала ко-мисија за селекцију и одабир конкурсних рјешења коју чине игуман манастира Тврдош

отац Сава, професори са Београдског архитектонског факултета проф. др Владан Ђокић и проф. Др Владимир Мако, представници гра-да Требиња, Одјељења за урбанизам и режисер Емир Кустурица, а којом пресједава његово преосвештенство вла-дика захумско – херцеговачки и приморски Григорије. Два члана комисије пратила су отварање понуда путем видео – линка: Ктитор Херцеговачке Грачанице из Америке Бранко Тупањац, те Предраг Ристић из Београда.

„Одлука о побједнику је заправо једна еволуција идеје о реконструкцији Свете Горе, а пошто је урбано језгро цјелокупног компле-кса Херцеговачке Грачани-це успостављено на један оригиналан начин, и пројекат се својом оригиналношћу, уклапа у ту концепцију, тако да ће се овдје створити један нови град са свим градским функцијама које би ту могле да заживе”, рекао је Емир Кустурица. Млади тим архи-теката из Београда, углавном Херцеговаца који чине Влади-мир Парежанин, Пеђа Пе-ровић, Ведран Спаић, Ђорђе Мандрапа и Филип Микић побједници су конкурса.

Владан Ђокић, професор Архитектонског факултета

у Београду и члан жирија о побједничком рјешењу говори као о веома смјелом рјешењу којим су млади архи-текти покушали традиционал-не кодове грађења превести у савремене токове, а да при томе не одудара од традиције медитеранског поднебља, тако да на нов и савремен начин уклапају постојећу ар-хитектуру храма Херцеговачке Грачанице и цјелокупног комплекса Црквине.

Тим студената треће године са АГГФ-а који чине Андреа Вукасовић, Вања Ђурђевић, Маја Радмано-вић, Милица Копуз , Огњен

Побједничко рјешење

3Д приказ монашких келија


Дујаковић, Радојка Станић, Слободан Пеулић и Пеђа Кљајић на челу са мр Малином Чворо је у склопу предмета Развој и социологија насеља понудио свој приједлог за ревитализа-цију комплекса Херцеговачке Грачанице.

Рјешење је у складу са захтје-вима конкурса понудило фор-

мирање јединственог простора унутар града Требиња, у оквиру идеје о задржавању постојеће зелене структуре и уклапању у физичку матрицу, амбијент и дух Херцеговине на нов и модеран начин. Акценат јесте на развоју функција које требају да задовоље потребе тури-зма, становања, пословања и образовања, на брду Црквини, у Требињу и шире.

Требиње и брдо Црквина, представљало је за све нас велики изазов, јер смо требали изаћи из оквира града Бањалу-ке за који се веже највећи број пројеката које радимо на другим предметима. Конкурс нас је под-стакао да оживимо сјећања са студијског путовања у Требиње са прве године, да се присје-тимо специфичног положаја Херцеговачке Грачанице која се види из сваког дијела града, да поново осјетимо мирис меди-терана, специфичан карактер амбијента и пренесемо свој доживљај на папир.

Сумирање различитих доживљаја простора, усвајање заједничке идеје и подјела задатака дио су тимског рада који је био још један од изазова израде конкурсног рјешења. Рад на пројекту био је интензиван и динамичан, а за све нас пред-ставља једно ново искуство и нов начин учења.

Стамбено-пословни простори

3Д приказ апартмана


Маховљанска петља, аутопут Бања Лука - Градишка

Успостављање1Дгеодетскемреже

Пишу: Николина Говедарица, Лука Бероња и мр Сања Туцикешић

При пројектовању инжењер-ских објеката, у оквиру њего-

ве просторне вертикалне лока-лизације, од одлучујуће важности је успостављање 1Д геодетске мреже на градилишту која ће и даље у будућности послужити за контролу геометрије изведеног објекта као и за потребе дефор-мационе анализе.

Објекат Маховљанске петље је један од значајнијих инфра-структурних пројеката у Репуб-лици Српској. Она се налази на аутопуту Бања Лука – Градишка, и служи као веза између ове трасе аутопута и трасе аутопута Бања Лука – Добој, која се тре-нутно налази у фази изградње. Објекат Маховљанске петље је пројектован у облику троугла и састоји се од два карактеристич-на лука. Укупна дужина објекта Маховљанске петље износи 1578 метара и постављена је у три ни-воа, дужина првог крака износи 1800 метара (аутопут Градиш-ка – Бања Лука у првом нивоу), дужина другог крака износи 1358

метара (крак од Добоја према Бањалуци) и трећи највиши ниво, крак од Градишке према Добоју. На петљи су два велика вијадукта дужине 580 и 405,75 метара, те шест мањих мостова дужине 22 до 52 метара. Као је-динствен објекат петља заузима површину круга у пречнику од око 1,5 километара, а у основне елементе спадају и двије рампе са дужинама од 1650 и 940 ме-тара. У току изградње појавило се клизиште сјеверно од тунела „Лакташи“, које је проузроковало додатне трошкове у изградњи, као и пролонгирање рокова завршетка градње. Управо због ове појаве, контрола геометрије и деформациона анализа пред-стављају најважније геодетске радове на овом инжењерском објекту (Слика 1).

Пројекат 1Д геодетске мреже за праћење објекта

Геодетске мрежа објекта се састоји од геодетских тачака основне мреже (изван објекта) и геодетских тачака на објекту (контрола геометрије). Геодет-ска мрежа објекта има више намјена у које спада и контрола геометрије самог објекта. Облик, величина и оцјена тачности

слика 1


мреже се дефинишу пројектом мреже који се израђује прије успостављања. На локацији Маховљанске петље поста-вљенa је висинска геодетска основа за контролу геометрије објекта коју чини 37 репера, од којих три репера чине висинску геодетску мрежу и ти репери су постављени изван зоне де-формација, на стабилном тлу. Остали репери су постављени по објектима тако да висинска мрежа има облик затворених полигона. Репери се постављају тако да тачке најбоље репре-зентују геометрију самог обје-кта. Пројектом контролне мреже је предвиђено да се висински прате вијадукти и мостови, па су репери постављени са лијеве и десне стране саобраћајне инфраструктуре објекта Махо-вљанске петље. Репери основ-не мреже су стабилизовани на бетонским стубовима, заједно са тачкама 2Д мреже. Стабили-зацијом репера на овај начин постиже вискока тачност мреже, тј. не постоји грешка датих ве-личина у мрежи (Слика 2).

План опажања и мјерења У геодетској контролној

мрежи мјерено је укупно 39 висинских разлика, на основу плана мјерења који је израђен према задатој тачности и садржи: избор инструмента и прибора, дефинисање методе мјерења, дефинисање услова тачности и дефинисање подата-ка за праћење и контролу мје-рења. (Слика 3). За одређивање висинских разлика примјењен је геометријски нивелман, метода прецизног нивелмана, што подразумјева мјерења у временском периоду мирних ликова, одређивање двоструке висинске разлике на станици, те мјерење напријед - назад.

Нивелање је извршено диги-талним аутоматским нивелиром типа Leica DNA03 са инвар-ским бар код летвама (Слика 4). Сва мјерења су аутоматски регистрована и меморисана у инструмент. На терену су се, приликом мјерења, вршиле сљедеће контроле:

- контрола константе летве,- контрола висинских раз-

лика и - контрола затварања поли-

гона.

слика 3 - Скица нивелманске мреже са планом опажања

слика 2

слика 4


Образована су укупно че-тири полигона чији је преглед приказан у табели 1. Добијена незатварања полигона прика-зана су у табели 2. Дозвоље-но одступање незатварања полигона се рачуна према изразу:

Модел изравнања мре-же

Прије самог изравнања урађена је претходна ана-лиза мјерења, која обухвата тестирање резултата мјерења на присуство грубих грешака, провјеру присуства систе-матских грешака те оцјене мјерених величина са оцјеном тачности. Након претходне анализе, приступило се обра-ди резултата мјерења. Она је извршена примјеном метода најмањих квадрата (МНК) по методу посредних мјерења са оцјеном тачности добијених резултата. За потребе МНК образује се Гаус – Марковљев модел, који се састоји из функ-ционалног и стохастичког мо-дела. Датум мреже дефинисан је са репером R4 (R4=126.666 m). Изравнањем контролне мреже добијају се сљедећи резултати: оцјене непознатих параметара, оцјене поправака мјерених величина, оцјене тачности поправака, оцјене тачности мјерења, показа-тељ унутрашње поузданости, вриједност маргиналне грубе грешке која се data-snooping тестом може открити и пока-затељ data-snooping теста на

грубе грешке. Након заврше-ног изравнања добијају се коначни подаци о мрежи:

- Објекат: Маховљанска петља

- Избор датума: Класично дефинисан датум у тачки R4

- Дефект мреже: d=1- Број мјерених величина:

n=40- Број непознатих величи-

на: u=36- Сигма априори: σ0=1 mm- Сигма апостериори:

σ0^^=1.213 mm- Вриједност тест статисти-

ке глобалног модела: 1.47- Вриједност тест хипотезе

глобалног модела: 2.21- Усвојени ниво значај-

ности: 0.05Коначни подаци о мрежи

Полигон 1 (R4-M4D-M4L-M1L1-M1D1-RS1-R4) Полигон 2 (R4-M2L2-MP32-MP31-M2L1-M2D2-M2D1-RS2-К11-К12-К13-К14-К15-К16-К17-К18-

К19-К110-К111-R4) Полигон 3 (RS2-К11-К12-К13-К14-К15-К16-К17-К18-К19-К110-К111-R4-K213-K212-K211-K210-K29-

K28-K27-K26-K25-K24-K23-K22-K21-RS1-RS2) Полигон 4 (RS1-R4-K213-K212-K211-K210-K29-K28-K27-K26-K25-K24-K23-K22-K21-RS1)

Нулта епоха мјерења Полигон 1 w=0 mm Δ = 2.5 mm Полигон 2 w=2.87 mm Δ = 3.4 mm Полигон 3 w=0.95 mm Δ = 3.9 mm Полигон 4 w=1.25 mm Δ = 2.3 mm

kmDmm 3

табела 1

табела 2

представљају нулту епоху мје-рења, која служи као основа за деформациону анализу објекта. Наиме, мјерења из нулте епохе се пореде са мјерењима из наредне епохе, да би се установило да ли је помјерање тачака на објекту унутар дозвољене толеран-ције. Дакле, приликом и након изградње сваког грађевинског објекта од суштинског зна-чаја је праћење пројектоване геометрије објекта геодетским методама.Посљедице зане-маривања деформационих мјерења могу бити катастро-фалне. Без обзира да ли су природни или вјештачки, сви објекти трпе последице током времена.

Полигон 1 (R4-M4D-M4L-M1L1-M1D1-RS1-R4) Полигон 2 (R4-M2L2-MP32-MP31-M2L1-M2D2-M2D1-RS2-К11-К12-К13-К14-К15-К16-К17-К18-

К19-К110-К111-R4) Полигон 3 (RS2-К11-К12-К13-К14-К15-К16-К17-К18-К19-К110-К111-R4-K213-K212-K211-K210-K29-

K28-K27-K26-K25-K24-K23-K22-K21-RS1-RS2) Полигон 4 (RS1-R4-K213-K212-K211-K210-K29-K28-K27-K26-K25-K24-K23-K22-K21-RS1)

Нулта епоха мјерења Полигон 1 w=0 mm Δ = 2.5 mm Полигон 2 w=2.87 mm Δ = 3.4 mm Полигон 3 w=0.95 mm Δ = 3.9 mm Полигон 4 w=1.25 mm Δ = 2.3 mm


Архитектонско пројектовање 6

Зградезарадитрговину

Аутори: Огњен Радаковић и Огњен Дујаковић

Локација банке смјештена је у градској језгри, између

улица Симе Шолаје и Бана Милосављевића. Специфичност локације се огледа у њеној историјској сложености, непосредним присуством куће Милановића, с тога је посебну пажњу требало посветити разумијевању локацијских услова, начину савладавања и отварању пјешачкх путања.

Анализирајући ситуацију дошли смо до рјешења којим отварамо пјешачку комуникацију паралелну са улицом Симе Шолаје која повезује улицу Бана Милосављевића са улицом Бана Лазаревића. Уз наведену пјешачку комуникацију формира се унутрашње двориште доступно јавности, у којем се налази службени улаз у банку, док је главни улаз оријентисан ка улици Симе Шолаје.

Специфичност банке се огледа кроз њен концепт, који је био увођење вањског дворишта у шалтер салу банке, како би се постигла већа угодност корисницима. Такође, кроз концепт је провучена идеја да се простори са јавним карактером изводе у транспарентним формама, док се простори искључиво приватног карактера изводе нетранспарентним,

масивним формама.Банка садржи укупно девет

етажа, двије су подземне и имају омогућен приступ возилима за превоз новца преко ауто лифта, такође у наведеним етажама је смјештена и гаража за службена возила банке, трезор и остале техничке просторије. Прва два спрата су у потпуности јавног карактера и ту је смјештена шалтер сала, радни простори личних банкара и савјетника за микро предузећа, улазни хол и лобy. Остале етаже су првенствено намијењене радницима банке и гостима. На њима се налазе сале за састанке, канцеларијски простори разних сектора, као и простори заједничких намјена као што је кафетерија са чајном кухињом.


AP6_zgrade za rad i trgovinuOSNOVA P+2 R 1:200

OGNJEN RADAKOVIĆ 34/12 ; OGNJEN DUJAKOVIĆ 14/12

ARHI

VA B

ANKE

VELIKA SALA ZA SASTANKE

MALA SALA ZA SASTANKE

POMOĆNA SOBA

SLU

ŽBA

RAZV

OJA

I PO

DRŠK

E CB

S

800 700 500 500 450

1 2 3 4 5 6

800 700 500 500 450

1 2 3 4 5 6

600

800

500

500

600

600

AB

CD

EF

G

600

800

500

500

600

600

AB

CD

EF

G

+4.50

+6.00

+4.50

+5.95

RUKOVODILACRP CBS

11

2

2

AP6_zgrade za rad i trgovinuOSNOVA P+6 R 1:200


800 700 500 500 450

1 2 3 4 5 6

800 700 500 500 450

1 2 3 4 5 6

600

800

500

500

600

600

AB

CD

EF

G

600

800

500

500

600

600

AB

CD

EF

G

+16.50

+18.00

+16.50

+5.95

+11.95

ASISTENTI UPRAVE

SEKRETARICE

SEKR

ETAR

ICA

GEN

ERAL

NO

GDI

REKT

ORA

GENERALNI DIREKTOR

IZVRŠNIDIREKTOR

IZVRŠNIDIREKTOR

11

2

2

AP6_zgrade za rad i trgovinuOSNOVA P R 1:200


SLUŽBENIULAZ

POMOĆNIULAZ

ULAZ UŠALTER SALU

ATM

ATM

KOLSKI ULAZ

GARD

ERO

BA

800 700 500 500 450

600

800

500

500

600

600

600

800

500

500

600

600

800 700 500 500 450

1 2 3 4 5 6

1 2 3 4 5 6

AB

CD

EF

G

AB

CD

EF

G

-1.00

-0.20

-0.05

-0.05

±0.00

±0.00

±0.00

±0.00

-2.00

+1.50

+1.50

ULI

CA S

IME

ŠOLA

JE

11

2

2

Основа шестог спрата

Основа другог спрата

Сјеверна фасада

Основа приземља

Источна фасада

Грађевинарство усвијету

56 БИГ- Бјарке Ингелс Група

61 „Post tensioned laminated timber“

63 Примјена беспилотних летјелица у геодезији

65 Провидни бетон

66 „WU“ КАМПУС у Бечу

БИГ- Бјарке Ингелс Група

Концептикојипомијерајуграницеградитељства

Пише: Драгана Љубоја


Кључна је била 2005. година кад је дански архитекта Бјарке

Ингелс напустио дотадашњег партнера Ди Шмет-а (De Smedt) и основао групу Бјарке Ин-гелс-БИГ у Копенхагену, Дан-ска. Услиједио је рад, пројекти, интернационалне награде, а са њима и грађење првог објекта: The Mountain-стамбена зграда у Копенхагену.

Године 2010. отворена је канцеларија у Њу Јорку, а данас архитектонски биро чини преко 200 креативних и спретних инжењера чији је циљ стварање архитектуре савременог доба. Дуг је низ изграђених дијела која одишу духом БИГ бироа и БИГ идеја, а основу за сваки од њих представља јединствен приступ пројектовању према специфич-ним и појединачним подацима. Испред естетских и стилских карактеристика, полазиште ди-зајнерског процеса чини кључни критеријуми: Шта је највећи проблем - шта је највећи по-тенцијал? На оба критеријума одговарају новом интелектуал-ном теоријом како кроз дигитал-

но тако и кроз царство мате-ријала. Техничка симулација, дизајн производа и посебност пројекта представљају елементе којима пројектанти овог бироа промишљају и дјелују. Анализа и имплементација чине кључ идеје БИГ тима као полазиште утицаја на грађевинарство дана-шњице.

ХуелиенХуелиен је град у развоју на

источној обали Тајвана, оивичен океаном на истоку, планинским масивима на западу, а позицио-ниран на сјеверу. Природно ок-ружење употпуњује ушће двију ријека чинећи тако Хуелиен потенцијалним одмаралиштем свјетског ранга. Ово егзотично


мјесто је некадашњи brownfield односно индустријска зона чији је вијек трајања ишчезао. Данас, уз лиценце за грађење и инвеститоре спремне за нова улагања, постаје атрактивни центар за развој и запошља-вање, одмарање и рекреацију својих посјетилаца.

Тајванска компанија TLDC – Taiwan Land Development Corporation је препознала потенцијал и одабрала тим БИГ архитеката за пројекто-вање новог Хуелиен велнес центра. Потреба младих људи за бољим радним мјести-ма, а старијих генерација за уживање активног начина живота, одредила је развој и програмски концепт Хуелиена. Након анализирања локације (окружење, оријентација) и предвиђеног програма (ко-

мерцијални, велнес садржај и становање) услиједио је концепт комплекса-зелене траке које опонашају планину у непосредној близини. Траке са зеленом сруктуром се пружају од истока ка западу отварајући визуре истовремено засјењују структуру и одговарају топлој Тајванској клими. Стамбене јединице добијају квалитетно сјеверо-јужно осунчање док их од јутарњег и послије-подневног сунца штите траке. Стварању пријатне микроклиме доприносе озелењени кровови који смањују загријавање, са-купљају кишницу и прочишћа-вају ваздух. Посебан фокус је стављен на осмишљавање програма за подстицај здравог живота за старију популацију. Форма грађевине, са својим долинама и високим врхови-

Дијаграми


ма, подржава идеју активног и здравог начина живота кроз елементе урабог пејзажа. Трим стазе за брзо ходање, парко-ви и јавни простори који су повезани дугим шеталиштима и обогаћени различитим актив-ностима као што су кухиња на отвореном, осматрачница, цен-трална плажа или концертни простор представљају дио мо-гућих активности. У случају не-повољних временских прилика, џогирати се може кроз унутра-шњост комплекса већ означе-ном рутом која води до здрав-ствених а и осталих садржаја у понуди. Сврсисходно, стамбене

јединице су пројектоване за основне потребе примора-вајући корисника на покретање и активирање. Упражњавањем понуђених саржаја, корисници су принуђени да комуницирају, размјењују искуства и уче једни од других. Базен, спа центар и центар за медитацију имају утицај на смањење стреса и интеракцију. Они, којима је драже информисање и сти-цање нових искустава, могу да посјете библиотеку или мулти-медијалне сале као и отворене јавне просторе за пројекције и презентације и на тај начин употпуне дневне активности.

Шематски приказ трим стазе


Циљ развоја Хуелиена прелази границе велнес цен-тра. Он тежи да постане нови модел урбаног живота. Ако се осврнемо око нас и погледа-мо проблеме у свијету данас, увидјећемо да је управо ова-кав приступ, не само пројек-товању простора већ и животу који живимо, будућност. Као будући пројектанти, свјесни смо да дјеловањем можемо подстаћи развој и примјену енергетски ефикасне и одржи-ве градње коришћењем обно-вљивих извора. Као појединци, здравом исхраном и активним животом чувамо здравље ор-ганизма истовремено дајемо

примјер људима око себе да учине исто за себе.

Огроман изазов стоји пред инжењерима БИГ тима чије ће успјешно рјешење подићи гра-нице градитељства у свијету. Преостаје да сачекамо поче-так, недуго затим и завршетак грађења пројектованог обје-кта, а са првим корисницима и становницима живот и развој Хуелиен центра.

За оне који желе да сазнају више о раду БИГ бироа могу да посјете њихову веб стра-ницу www.big.dk и пронађу инспирацију за будуће пројек-тантске подухвате.

Основа стамбенејединице


Post tensioned laminated timber

Новико-нструктивнисистемзасеизмичкаподручија

Пише: Биљана Чолић

Пројектовање конструкција у сеизмички активним под-

ручјима се врши тако што у конструкцијама имамо одређену контролисану штету, односно планирамо како ће се објекат понашати при дејству земљо-треса, са циљем да се избјегну људске жртве и да конструкција не доживи потпуни колапс. Главни проблем овог начина пројектовања је што се након већих земљотреса велики дио објеката мора рушити или су потребна велика финансијска улагања како би објекат поново био функционалан.

Рјешење овог проблема нашло се у low damage објектима, односно објектима пројектованим тако да приликом земљотреса имају одређену контролисану штету која не угрожава даљу функционалност објекта, тј. санирање не смије да изискује велика финансијска улагања ни вријеме.

Група научника са Универзитета Кантербери на Новом Зеланду испитивањима је дошла до иновативног дрвеног материјала који је при тестирању на сеизмичко оптерећење показао далеко боље перформансе него стандардне бетонске констуркције.

Тај нови материјал је прес-лам, односно претходно напрегнуто ламелирано дрво. Носачи се састоје од префабрикованих дрвених носача (греда, стубова, зидова...) који кроз средину имају отвор у који се постављају челичне сајле те се оне анкерују за носаче.

Циљ овог поступка је да се добије конструкција која ће се при дејству земљотреса понашати као цјелина односно везе између елемената ће остати очуване. При дјеловању земљотреса долази до осцилација цијеле конструкције али захваљујући очуваним везама она се креће као цјелина. Након завршетка дјеловања земљотреса, сајле, које овдје дјелују попут опруга, враћају се у првобитни недеформисани положај, а самим тим и конструкција долази у свој првобитни положај - заостале деформације


су сведене на минимум.Једно од битнијих

истраживања везаних за прес-лам је вршено на Одсјеку за грађевинарство Универзитета у Кантерберију гдје је објекат у размјери 2:3 изложен цикличном оптерећењу. Конструкција објекта је комбинација независних прес-лам рамова у два ортогонална правца са међуспратним констуркцијама од спрегнутог прес-лама и бетона. У првој фази опита (конструкција се састоји само од рамова, међуспратна констуркција и даље није изливена)

стубови су оптерећени цикличним оптерећењем док су у другој фази (формирана комплетна конструкција) рамови оптерећени посредно преко циклично оптерећене међуспратне констуркције. Главни закључак који се могао извући из добијених резултата је да овако пројектована конструкција показује добро понашање при цикличном-сеизмичком оптерећењу са занемарљиво малим заосталим деформацијама, што углавном није случај са бетонским конструкцијама.

Познати објекати са конструкцијом од прес-лама су:

-Објекат Одсје-ка за умјетност и медије на Nelson Marlborough Институту за технологију (први овакав објекат)

- Carterton District Council. Представља један од најимпресивнијих објеката од прес-лама. Oбодни зидови су од прес-лама са кровним решеткастим носачима од дрвета. Овај систем се показао као одличан за објекте који захтијевају велике отворене просторе.

- Објекат St. Elmo Courts у Крајстчерчу, на Новом Зеланду је највиши објекат са носивом конструк-цијом од прес-лама, има висину од шест спратова.

Nelson Marlborough институт

Nelson Marlborough институт


Примјена беспилотних летјелица у геодезији

Искоракуразвојуаерофото-граметрије

Пише: Дејан Рончевић

Беспилотне летјелице (позна-тије као дронови) настале

су с циљем њихове примјене у војсци, како би се смањиле људске жртве у ваздушним бор-беним дејствима. Међутим, ове летјелице нашле су примјену у разним научним дисциплинама, као што је фотограметрија. Прво експериментално фотограме-тријско снимање беспилотном летјелицом извршено је 1979. године али резултати нису били довољно добри због вибра-ција узрокованих радом мото-ра. Нестабилност платформе узрокована вибрацијама мотора, утицајима вјетра и способности ручног управљања ограничили су њихову употребу у геодезији. Развојем технике и технологије ови проблеми су превазиђе-ни. На основу дефинисаног и тренутног положаја (примје-ном ГНСС, ГПС/ИНС) врше се навигација и корекције лета док су вибрације елиминисане коришћењем посебних оквира за камере (стабилизатора). Као платформе користе се најчешће микрокоптери (хексакоптери, октокоптери и мултикоптери). Микрокоптери представљају универзалне платформе, једнос-тавне за коришћење и веома поуздане и свестране. Плат-форме су опремљене ГНСС/ГПС навигацијом, компасом, алтимет-ром и сл. помоћу којих одржа-вају тренутну висину и положај,

лете ка почетном положају и пројектованим тачкама лета и приказују податке као што су: потрошња енергије, вријеме лета, надморска висина и сл. Дакле, примјена беспилотних летјелица представља значајан искорак у развоју аерофотогра-метрије и примјене у геодезији и сродним научним дисципли-нама. Омогућујe економично и лако аерофотоснимање за потребе изградње инжењер-ских објеката и разних анализа. Летјелица представља само дио сложеног аерофотограме-тријског система кога, најчешће, чине: беспилотна летјелица, контролни рачунар, радио веза за комуникацију са летјелицом, одговарајући софтвер за при-купљање и обраду прикупљених података, додатна пратећа оп-рема и остали прибор. Беспи-лотни аерофотограметријски системи (скр. БАС), као техно-логија у развоју, може се дефи-нисати као „техника идеална за премјер мањих до средњих површина, сувише великих за класичан премјер, али

Дијаграм 1


недовољно великих и економ-ски оправданих за класичан фотограметријски премјер.“ Наведени систем може се примијенити и за геодетски премјер, географски инфор-мациони систем (скр. ГИС) и разне анализе, планирање и праћење реализације проје-ката у простору (изградња разних инжењерских објеката). Два основна производа БАС

су ортофото снимак и диги-тални модел површина (скр. ДМП). Разликују се ортофото снимци у видљивом дијелу спектра (RGB) или у близини инфрацрвеног дијела спектра (NIR), са резолуцијом снимка у распону од 2,5 cm до 20 cm. Геодетска тачност аерофото снимка је центиментарска. Расположиви формати ДМП су растерски, векторски и тзв. облак тачака (3Д координате сваког пиксела). Према истраживањима компаније Trimbl, највећа примјена БАС у свијету је у геодезији, а затим у пружању услуга, научним истраживањима, воћарству итд. (дијаграм 1). Републички геодетски завод у Београду средином 2014. године представио је беспилотну летјелицу швајцарске компаније Senselfy и планирао реализацију серије тестова.

Геодетска фирма GeoWild d.o.o из Сарајева крајем 2014. године представила је беспилотну летјелицу Survey Drone 1 словеначке геодетске компаније „Модри планет“.

Спецификације Sen-selfy еВее-тежина 630 g-распон крила 96 cm-брзина лета 56 km/h-вријеме лета 45 min-висина лета 75-700 m-резолуција 3 - 30 cm-камера Canon IXUS 127 HS (16 MP)-софтвер eMotion 2 by Sensefly Postflight Terra 3D by Pix4D

Спецификације Sur-vey Drone 01-вријеме лета 15 min-оптимална висина лета 80 m-резолуција 2 cm-камера Olympus Pen EP-1 (12 MP)-софтвер mdCockpit 3D Survey


Мађарски истраживач оптич-ких влакана Арон Лошонци

развио је специјалан материјал назван литракуб. Након дуго-годишњег истраживања успио је добити материјал са свим особинама бетона који се, захваљујући отичким влакнима, провиди.

Фирма SOLI Architectural Surfaces свијету је представила најновији производ под називом Lunacrete. Овај назив настао је игром ријечи луна и бетон. Производ је направљен ручно, изливајући слој по слој, док се између слојева постављају оптичка влакна преко којих се емитује свјетлост. Умјесто челиком, овај бетон „армиран“ је свјетлом. Самом структуром, Lunacrete ствара архитектонски допадљиве елементе. Свјетлост се преноси преко оптичких вла-кана, креирајући ефекат попут воде која се таласа на масивној бетонској површини. У ентерије-ру ствара контраст, даје утисак масивности и стабилности, а са друге стране прозрачности и крхкости. Игром вјештачког освјетљења, различитих боја, добијамо широк спектар тексту-ра које не подсјећају на бетон. Жутим свјетлом вјештачки ма-теријал као што је бетон одише

топлом и природном структуром дрвета.

Lunacrete је прилично издр-жљив, па је идеалан и за израду зидних панела, подова, како спољашњих, тако и унутрашњих, степеништа и др. Израђује се у стандардним бојама лава – сива и бијела. Поред еластичности и издржљивости, овај бетон ства-ра задивљујуће архитектонске ефекте.

Представљањем провид-ног бетона појављују се нова и модерна рјешења у савременој архитектури и градитељству. Захваљујући својим повољним карактерстикама, „најинтригант-нији производ“, како га нази-вају, већ је нашао своју широку употребу у изради урбаног мобилијара и фасада. Овакав материјал, још једном је дока-зао експанзију бетона и његову широку употребу.

Провидни бетон

Оптичкавлакнауфункцијиарматуре

Пише: Наташа Родић


„WU“ КАМПУС у Бечу

Необичанконцептразноликостииконтраста

Пишу: Биљана Петровић, Аљоша Пилиповић

Шетња унутар новог Универзитета економије

и пословних наука у Бечу није само кретање кроз просторну композицију, већ посјетиоцу ствара утисак присуствовања архитектонској изложби која је тренутно најатрактивнија у Европи.

Недавно отворен, кампус Економских и пословних наука чини 6 комплекса зграда, у којима свакодневно вријеме проводи око 25 000 студената и 16 000 запослених. Узи-мајући у обзир да се, како у Европи тако и у свијету, све више потенцира енергетска ефикасност, одрживост и нове технологије, почетни циљ у фази планирања је био управо то, али у складу са потребама и захтјевима корисника. Чињеница да је допринос пројектовању и изградњи кампуса дало више познатих архитеката и архитектонских студија додатно утиче на атрактивност и популарност овог пројекта у Европи.

Просторну композицију кампуса чини шест склопова објеката гдје је најдоминантнији „футуристички“ центар за учење са библиотеком, чији пројекат потписује позната архитектица Заха Хадид. Објекат није доминантан само у погледу својих димензија, које су на први

поглед „свемирске“, већ и због читавог концепта кретања кроз унутрашњост и пружања различитих садржаја са улогом стварања жижне тачке универзитета. Кубичног је облика, са ивицама под правим и косим угловима. Препознатљива дизајнерска компонента је масивни црни волумен који представља кров конзолно препуштен изнад јавног трга. Омотач ове структуре је од панела фирме „Rieder “, који представљају комбинацију стаклених влака-на и армираног бетона, у цр-ној боји. Остатак зграде је од


истих панела у контрастној, бије-лој боји. Са видном намјером да задржи студенте који су у пролазу, пројектовани су и сви пратећи садржаји: књижаре, кафићи, сале за конференције, језичка лабораторија, амфитеа-тар, собе за одмор...

Насупрот зграде Захе Хадид, на самом уласку у кампус уочавамо два веома интригантна објекта. Наиме, ријеч је о Наставном центру са истраживачким институтима и мултифункционалном двораном од трошеног челика на којем ће временом настати заштитна обојена патина, док је француско „mille-feuille“ тијесто иснпирисало јапанског архитекту Хитошија Абеа за комплекс у којем је и Студентски центар.

Студенти економије вријеме проводе у згради геометријске фасаде, са разиграно осмишљеним прозорима и алуминијским склопивим

гриљама, дизајниран од стране Estudio Carme Pinos S.L. из Барселоне.

На сјеверо-западној страни кампуса шпански архитектонски студио „NO.MAD“ пројектовао је објекат са наставним просторијама и просторијама за учење. Без видног редослиједа сложено је седам саставних дијелова зграде са веома алгоритмичном фасадом од стакла и алуминијума. Значајна карактеристика овог објекта јесте и његов мултифункционални контекст. Широк спектар функција подразумијева спортске и административне просторије, просторије за учење, конференцијску салу па чак и дјечији вртић.

На путу до још једног архитектонски комплексног објекта уочавамо веома добро рјешење форме и функције спољашњег простора унутар кампуса. Ријеч је о једном вишенамјенском, отвореном простору, обогаћеном зеле-ним површинама, мјестима

Подужни пресјек бибилиотеке

Основа читаонице на четвртом спрату


за одмор, дружење и учење. Статичан је, релаксирајући а у исто вријеме и динамичан због своје отворености и интензитета кретања студената.

Концепту разноликости и контраста доприноси и зграда за правне и пословне студије пројектована од стране архитектонског студија „CRAB“, препознатљива по својој фасади разиграних боја дрвета, прецизније аустријског ариша у валерским вриједностима жуте и наранџасте боје. Карактерише је хаотичност изнутра и из вана, супротно од основне намјене објекта.

Насупрот правном факултету изграђен је економски факултет препознатљив по необичној геометријској фасади коју сачињавају црни и бијели правоугаоници испреплетени и дијагонално наглашени. Унутрашњи простор је дефинисан учионицама и амфитеатрима. Њихово преклапање и укрштање на тачно одређеним тачкама пружају угодан боравак и рад унутар простора.

Примарни циљ архитеката, који су дјеловали унутар кампуса, јесте да пресликају и подрже разноликост студената,

професора, те туриста који га свакодневно посјећују. Основни архитектонски концепт су проширили и економском, еколошком и социјалном одрживости. Из перспективе зелене градње то су постигли принципом кориштења модерних технологија на иновативан начин. Реализовали су највећи систем геотермалног гријања и хлађења у источној Аустрији. Тренутно најатрактивнији пројекат у Европи је испунио очекивања корисника, како у концептуалном, тако и у погледу енергетске ефикасности.

Фотографија ентеријера објекта Захе Хадид


Међународнасарадња

70 CEEPUS и ERASMUS програм

74 Ерасмус студент са АГГФ-а

77 Међународни конгрес геодета

CEEPUS и ERASMUS програм

ЈедномЕРАСМУС-увијекЕРАСМУС Пише: Дајана Врга


Још у средњој школи ишла сам на многе размјене

ученика и информисала се о таквим и сличним програмима погодним за средњошколце. Након уписа Архитектонско-грађевиснког факултета, чекала сам прилику за програм размјене који се односи на студенте. Тада се по први пут у нашем граду појавио ERASMUS програм за школску 2012/2013. годину. ERASMUS програм је студентима архитектуре понудио студирање у једном од три града, од којих је један био Марибор и за који сам се одлучила пријавити. Након 4 мјесеца ишчекивања добила сам позитиван одговор и постала један од више милиона ERASMUS студената, а самим тим и прилику да своју 3. годину студирања завршим на Универзитету у Марибору. Ово ми је такође омогућио и матични факултет у Бањој Луци јер ми је ова година студија била у потпуности призната.

Марибор је мали студентски град који сваке године угости око 500 страних студената, у оквиру ERASMUS програма. Како је било студената из цијеле Европе, али и свијета,

али и са историјом града. Након што бисмо урадили неки пројекат, излагали смо наше радове у салонима и јавним двориштима широм Марибора. Што се тиче језика, нисам имала никаквих проблема, јер су професори али и остали суграђани били јако сусретљиви према мени и углавном су знали причати српски језик. То ми је много помогло јер сам била у прилици да неке предмете полажем на свом матерњем језику.

Од 2013. године студенти из БиХ у Словенији плаћају школарину као домаћи студенти, што доста олакшава студирање у ЕУ, с обзиром да су високе школарине и висок животни стандард највеће препреке за студенте са наших простора како би се одлучили за студирање или одласке на програме студентске размјене у иностранство. У склопу Erasmus-Mundus програма примала сам мјесечну стипендију која је била и више него довољна за живот у Марибору, школовање ми је било плаћено, а све је то

имала сам прилику да са свима њима радим и размјеним искуства на пољу архитектуре, што ми је од велике помоћи за будућност. Организованост факултета и самих студената је боља него код нас. Детаљније раде на мање пројеката, примјењују теорију у пракси, а компјутерским програмима се користе још од самог почетка студија. Током боравка у Марибору, имали смо много посјета Музеји-ма савремене умјетности, ботаничким баштама и хидроелектранама. Такође, током рада на предмету Међународни пројекат, посјетили смо град Печуј, у Мађарској, гдје смо били детаљно упознати са новом и старом архитектуром


било финансирано од стране ЕУ. За годину дана упознала сам много дивних људи из свих крајева свијета, са којима сам размјенила искуства из области архитектуре али и самог живота. Упознала сам њихове културе и начине живљења, и наравно, стекла много пријатеља. Са многима сам и данас редовно у контакту и међусобно се посјећујемо.

Како је Марибор смјештен у близини Европских познатих градова, у току распуста имала сам прилику да посјетим више земаља Европе, што сам финансирала уз помоћ стипендије коју сам примала.

Након што сам се вратила у Бањалуку, на свом факултету редовно сам одслушала 4. годину. Међутим, како сам била одушевљена својим боравком у Марибору, поново сам потражила сличан

програм који нуди прилику да студенти из БиХ упознају начин школовања у другим државама. Пријавила сам се за CEEPUS програм, али као Freemover студент, јер ми је једино та опција била омогућена. Након што ми одговорне особе из Чешке, Аустрије и Љубљане нису помогле у аплицирању за овај програм, одлучила сам да се обратим својим професорима из Марибора, уз чију помоћ сам убрзо добила позитиван одговор од стране одговорних људи из CEEPUS програма. Омогућили су ми да добијем ову врсту програма у периоду од октобра 2014. до фебруара 2015. године. CEEPUS програм финансира влада Словеније, гдје сам имала обезбјеђен смјештај у добро опремљеном студентском дому, као и џепарац који ми је био довољан за живот у Марибору. Предавачи који су нам држали наставу су стручни предавачи како из Словеније, тако и из других земаља ЕУ, као што су Беч и Грац. Наши студенти су се тамо одлично снашли и лако су се привикли на веома добру организованост и детаљност у раду на пројектима. Такође,


ови пројекти су ми омогућили да много научим, пропутујем, посјетим предивна мјеста и стекнем пријатеље из разних крајева свијета.

Желим да поручим свим својим колегама, без обзира који факултет студирају, да се пријаве на овакве програме јер је то јединствена прилика да размјене искуства, упознају разне културе и прошире своје видике. Немојте се плашити страног језика, јер језик не представља никакву препреку – весели и срећни људи увијек нађу заједнички језик. Нека вам мото „ERASMUS is not year in a life, it is life in a year!“ буде мотивација при пријављивању на неки од оваквих програма.

... априла ове годинеУ оквиру CEEPUS програма размјене, на нашем факултету

су током априла боравила три студента из Чешке: Jan Lavicka, Ivo Langer и Michaela Juhászová. Они су апсолвенти студијског програма Грађевинарство Технолошког универзитета из Брна. Током посјете, млади Чеси су се упознали са радом нашег факултета, учествовали у настави те уживали у природним љепотама наше земље. На одласку су изнијели позитивне утиске о свом боравку те позвали колеге са АГГФ-а да их посјете у Брну.

Александар Борковић


Није без разлога тренутно најпосјећенија туристич-

ка дестинација у свијету. Шпанија има много тога да понуди, а чак и најмањи градови и села су такви да привлаче хиљаде туриста који остају импресионира-ни љепотама ове земље. Одлична повезаност између градова и многе студентске организације организују викенд путовања и омогућа-вају посјете скоро свим ло-кацијама у Шпанији. Поред

Ерасмус студент са АГГФ-а

Животуједнојгодини Пише: Драган Видовић

Гранаде која важи за бисер Андалузије постоји још мно-го градова који су у стању да изненаде сваког студен-та грађевинарства својим грађевинама које датирају из разних периода. Путовање у Шпанији али и у друге земље је веома једноставно и повољно. Повезаност са осталим земљама је одлична па се могу пронаћи веома јефтине повратне карте. Поређења ради, јефтиније је купити авионску повратну карту из Малаге (југ Шпаније) до Париза него од Бањалуке до Београда.

Студирати грађевинар-ство у Шпанији је изузетно тешко. Поред свих олакша-вајућих околности које сту-дентими имају, ниво знања који се тражи од студената је изузетно висок. Студенти су обавезни да предају мно-ге радове, раде пројекте и тако су приморани да током читавог семестра раде како би касније могли да пола-жу испит. Из тог и многих других разлога дипломирани грађевинци Универзитета у Гранади важе за веома способне и едуковане младе стручњаке. План и програм грађевинског факултета је веома добро испланиран и усклађен на начин да

постепено едукује студе-нате. Много више се ради са рачунарима(личним) и калкулаторима који се могу програмирати. Самим тим, факултет захтјева од студе-ната да посједују опрему за рад која представља оправ-дано улагање у опрему и едукацију. Контакт између студената и професора је веома искрен и отворен. Захваљујући доступности професора (онлајн подршка сајта Универзитета) међусоб-ни контакт је веома јед-ноставан и активан. Добра организација предавања и вјежби се огледа у томе да ни једне вјежбе нису одр-жане без да је претходно одрађено предавање на ту тему. Такође, веома је зани-мљиво да предавања једног предмета држе неколико различитих професора у зависности од њихове спе-цијализације. Доста је учес-


тало да власници фирми држе предавања из области за које су стручни (а којима се бави њихова фирма). Такав вид са-радње факултета и различитих компанија омогућава студенти-ма да кроз предавања и вјеж-бе добију тачне информације са терена односно информа-ције са којима ће се сусрести у пракси. Неријетко студенти обављају праксу управо у тим компанијама професора који им држе предавања. Лабо-раторијске вјежбе су најзани-мљивији дио сваког предмета јер омогућавају студентима да раде нешто практично, да буду активни, да сарађују, истра-живају и много лакше науче ствари које би у супротном мо-рали учити из књиге на веома незанимљив начин.

Имао сам прилику да радим у лабораторији у неколико области а пројекат на коме

тренутно радим је везан за бетон. Правимо бетон одређе-них карактеристика који треба да има више естетску него практичну функцију. У питању је “Провидни бетон” који се прави тако што се унутар бето-на поставе оптичка влакна која пропуштају свјетлост. Бетон се касније тестира да би се про-вјерила његова предвиђена чврстоћа. Студенти у Шпанији имају много могућности током студирања које увелико кори-сте.

Ерасмус програм је један од система стипендирања студе-ната који им омогућава студи-рање у иностранству. Такође, Шпанија је успоставила систем размјене унутар државе што пружа студентима могућност да семестар или два студирају на неком другом универзите-ту у Шпанији. Универзитет у Гранади одржава комуникацију


Занимљивости грађевинског факултета у Гранади- Часови нису обавезни и студенти могу да уђу и изађу са

предавања када хоће- Поједини професори су власници фирми и држе преда-

вања само из области у којима су стручни- Професори и асистенти шаљу студентима маилове са

литературом, предавањима и информацијама о предмету- Професори држе предавања по књигама које су сами

написали- Факултет располаже великом лабораторијом гдје се

из многих предмета раде лабораторијске вјежбе као и на многим машинама и справама за испитивање материјала и терена по којима су креиране формуле којима се рачунским путем добијају тражени подаци.

- Већина предавања(часова) је подијељена по групама што дозвољава студентима да сами креирају свој распоред (који је исти током читавог семестра)

- Обавезно је имати Б1 ниво енглеског језика да би ди-пломирали (не постоје часови енглеског већ студенти морају да похађају курсеве)

са универзитетима који нису у систему Ерасмуса и на тај начин омогућава и студенти-ма из тих земаља да дођу и студирају у Гранади.

Ерасмус програм је заступљен у великом броју држава док Европске земље као што су Италија, Шпанија, Њемачка и Фран-цуска предњаче у броју размијењених студената. У Босни и Херцеговини Ерас-мус програм није на високом нивоу што је веома тужно с обзиром на услове студи-рања, квалитет студија као и стипендирање студената које је у нашој земљи на јако ниском нивоу. Студенти из БиХ имају веома добре стипендије у склопу Ерасмус програма који им омогућава да поред трошкова живо-та финансирају путовања

унутар државе али и на друге дестинације. Највећа препрека за студенте је знање језика (диплома о знању језика) које је обавез-но у зависности од земље у којој треба да се обавља размјена. Да би аплицирали потребно је имати цертифи-кат неког од страних језика. За земље као што су Шпа-нија, Италија и Француска потребно је имати диплому из језика те земље док је за већину других земаља потребан цертификат из Ен-

глеског језика. Процес апли-цирања на ерасмус програм је веома једноставан и не захтјева много времена нити папира.

Међу ерасмус студенти-ма важи правило: “Година Ерасмуса није једна година у животу већ живот у једној години” Као што каже та реченица: искуство, прија-тељства и дружења која се стекну за ту годину дана су непроц јењива и памте се и трају читав живот.


Овогодишњи FIG Working Week - From the Wisdom

of the ages to the challenges of modern world 2015 одржан је у Софији од 17. до 25. маја у организацији Међународне федерације геодета. На конгре-су је учествовало преко 3500 учесника из 120 земаља свијета. Као представник Архитектонско-грађевинско-геодетског факул-тета Универзитета у Бањој Луци и уједно и једини представник Босне и Херцеговине у Бугарској био је Младен Амовић. Учество-вао је са научним радом Оцјена положајне тачности топо-графских планова и карата Бања Луке различитих издања као најмлађи учесник Комисије 3. Конгрес је одржан кроз пре-давања и сесије организоване у 10 FIG комисија, међу којима су: Професионални стандарди и пракса, Професионално обра-зовање, Менаџмент просторних информација, Хидрографија, Позиционирање и мјерења, Инжењерска геодезија, Катастар и земљишни менаџмент, Прос-торно планирање и развој, Про-цјена и менаџмент земљишта и посљедња Конструкциона еко-номија и менаџмент. FIG је једна од двије највеће свјетске орга-низације које се баве питањи-ма везаним за рад и развој у области геодезије. И ове године је одржана генерална скупштина на којој су о важним питањима по струку и будућим активнос-тима разговарали национални делегати у свакој од 10 комисија. Истакнути чланови, академске заједнице и стручњаци из об-ласти геодезије одржали су низ предавања на различите теме од којих издвајамо: Одговор ге-одета на промјене у менаџменту градова, Одговор геодезије на про-растући катастар земљишта и друге. У оквиру конгреса су

Међународни конгрес геодета

Изазовимодерногсвијета

Пише: Aљоша Пилиповић

се представили и сви највећи свјетски произвођачи гео-детске опреме и софтвера за анализу и обраду геопрос-торних података као што су: Leica, Trimble, Esri, CNC, Ruide, ГеоКед, GLTN, GeoConnexion, GIM International, UN-Habitat, Maney Publishing итд. Били су изложени сви најновији про-изводи поменутих компанија гдје је особље пружало могућ-ност кориштења и пробе дате опреме на лицу мјеста као и презентацију обраде података у софтверима на експериментал-ним примјерима.

„Ово представља посебан значај за развој науке на нашем подручју јер објављени рад се тиче, недовољно истражене , а веома захтјевне и актуелне теме у области стандардизације у картографији. Кроз рад су раз-матрана сва издања од 1881. до посљедње дигиталне ТК Бања-луке и дата је оцјена њихове положајне тачности а самим тим и оцјена подобности њихо-вог коришћењa по појединим временским периодима. Посеб-на важност се огледа и у томе што је први пут наша држава имала представника који је узео учешће на овако престижном конгресу гдје се окупила елита свјетске геодезије. Док је Босна и Херцеговина имала само јед-ног учесника,најбројнија је била група из Нигерије са чак 200


учесника конгреса. У будућности би требало да будемо отворе-нији и да тежимo учешћу на овој и сличним манифестацијама, те на тај начин остваримо директну интеракцију са свјетским тржиш-тем знања. Поред могућности представљања научних достиг-нућа, ово је била изузетна при-лика да се успостави сарадња и са иностраним компанијама и размијене искуства у области ге-одезије.“- истакао је за часопис Мост Младен Амовић.

Трећи пут ове године у оквиру Генералног конгреса FIG-а је одржана и FIG Young Surveyors European Meeting гдје будући млади инжењери из разних европских земаља се укључују у рад ове организације и разговарају о интересантним темама, излажу своје стручне радове и раде на умрежавању и размјени искустава и информа-ција између различитих универ-зитета. У њиховим тијелима и конгресима могу учешће узети

сви инжењери који су млађи од 35 година, студенти геодезије и сродних наука, инжењери који су до 10 година од ди-пломирања на бечелор или мастер студијима. Ове године се дискутовало о прошлости, садашњости и будућности гео-дезије, мудрости кроз покушај и грешку, изазовима савременог о међународној могућности у геодезији, просторном плани-рању и управљању земљиштем. Посебно значајно би било да се у будућности и неко од наших студената озбиљније укључи у активности ове организације.

Конгрес је завршен 21. маја Генералном скупштином којом је предсједавала Dr Chryssy A Potsiou из Грчке, док су за сљедеће организаторе изабрани представници Новог Зелан-да. Наредни конгрес ће бити одржан 2.5-6.5.2016. године у Christchurch-у на Новом Зелан-ду, а тема ће бити Опоравак од катастрофа.


Представљамо

80 Алекса Јошић - спортиста

84 Ана Ковић, бивши главни и одговорни уредник часописа „Мост“

Алекса Јошић - спортиста

Организованосткаокључуспјеха

Разговарала: Љиљана Дувњак


Од издавања првог броја ча-сописа трудимо се предста-

вити студенте који поред факулте-та успјех остварују на различитим пољима умјетности, културе, спорта итд. У петом броју пред-стављамо студента треће године архитектуре, пливача и тренера пливања Алексу Јошића. Алекса је рођен у Бањалуци 1993. и од своје шесте године бави се пли-вањем. До сада је освојио преко 400 медаља на републичким и државним такмичењима у БиХ и региону.

МОСТ: Бавити се једним

од најстаријих спортова који представља основу за многе друге спортиве и бити редован студент архитек-туре, у исто вријеме, није нимало једноставно. Шта те одржава у прилвању и на који начин усклађујеш оба-везе које захтјевају спорт и факултет?

А. Ј. Мајка ме је уписала на пливање и она је најзаслужнија, јер је својом упорношћу и подршком направила од мене оно што сам данас. Редовним тренирањем постизао сам све боље резултате како у БиХ, тако и у сусједним државама. То ми је давало вољу и снагу, и почео сам све више да се посвећујем пливању. Најтежи период ми је био прелаз из средње школе на факултет. Иако сам био веома добро упознат о плану и про-граму нашег факултета, нисам одустао од жеље да упишем ар-хитектуру. Морао сам унапријед да се организујем, тако да сам у почетку студирања устајао у 6 ујутру, а долазио у 10 сати навече. Одрађивао сам 5 сати тренинга, слушао предавања и на све то стизао бициклом. Све је то утицало на мене, како психич-ки и физички, тако и на мој рад,

па сам направио кратку паузу и неко вријеме престао активно да тренирам. Када сам очистио прву годину, тада сам и наставио са пливањем. Многи су ми гово-рили да изаберем или једно или друго - што ја нисам могао, а да-нас сам сигуран да нисам ни тре-бао. Организација је најбитнија у свему што човјек ради. Жеља за пливањем ме подстицала да радим и учим, тако да могу да стигнем на све што желим. Сада кад завршавам трећу годину и кад сам се навикао на обаве-зе које имам, усклађујем све. Припремам се за овогодишње Медитеранске игре, спремам ис-пите и радим у школи пливања. На питање шта ме још држи у пливању, рекао бих - љубав према истом, здравље, жеља да пренесем своје знање на млађе генерације, да их научим да ис-трају у оном што воле и да увијек теже за још бољим резултатима.


МОСТ: Сјећаш ли се како си научио пливати, и да ли је било елемена-та које ниси могао од-мах савладати? Другим ријечима, да ли си некада пожелио да одустанеш од пливања и зашто?

А. Ј. Сјећам се свог првог тренинга као да је јуче био. Моја бака живи на мору и она је прва хтјела да постанем изврстан пливач. На првом тренингу када ми је тренер рекао да пливам, само да види како то изгледа, сјећам се да сам више ронио него пли-вао. Послије сам научио све технике и почео да редовно тренирам. Што се тиче одус-тајања, било је тешких фаза кроз које сам пролазио некад сам, некад са родитељима или тренером, али никад нисам помишљао да одустанем. На факултету сам највише имао притисак од појединаца и од самог друштва које је сматрало да се код нас тиме не вриједи бавити и да је то само трошак, међутим и упркос томе, моји резултати били су све бољи. Наравно, постоје људи који су ме од почетка подржава-ли и којима сам неизмјерно захвалан.

МОСТ: Освајао си многа такмичења. Коју би побје-ду издвојио као најдражу?

А. Ј. Пливање је такав спорт да мјесто некад није толико битно колико резул-тат, тако да сам увијек имао одређени резултат који сам очекивао. Сваки пут када бих отпливао најбоље резултате на такмичењима за која сам се спремао, осјећао сам се неописиво добро и управо тај осјећај ме је увијек тјерао да још тренирам. Издвојио бих

вријеме на 50м слободном техником на Европском такми-чењу у Београду са временом које је тада било треће у БиХ у свим категоријама, док је у мојој категорији било најбоље.

МОСТ: Будући да си дуго укључен у пливање, сада и као тренер, шта је по твом мишљењу важније за добре резултате у овом спорту, упорност, тале-нат или нешто треће?

А. Ј. Како за пливање тако и за све остале спортове - само рад, рад и упорност и све се може урадити. Наравно, постоји и тај дио који се зове таленат и који је битан, али он није пресудан јер без упор-ности и константног рада нема ни озбиљнијих резултата

МОСТ: Два пута си први допливао до богојављан-ског крста. Какво је то искуство за тебе?

А. Ј. Богојављанско пли-вање за часни крст је мани-фестација која се недавно почела одржавати у Бања Луци. Тада сам имао 16 година и први сам допливао до крста, што је за многе било невјеро-ватно. У мени је то изазвало велику радост, а прије свега велику част. Наредне године мој брат је успио допливати први, и тако смо четири годи-не наизмјенично побјеђивали.

МОСТ: Шта мислиш о перспективи врхунског пливања у РС, може ли се и на који начин, унаприједи-ти квалитет са ресурси-ма које имамо?

А. Ј. За разлику од услова у којима сам тренирао прије десет година, изградњом Олимпијског базена у Бања Луци, створени су веома добри услови за тренирње и напредовање. Наравно, треба проћи још доста година да се


пливање популаризује и да се из великог броја спортиста издвоји неки будући Милорад Чавић. Морам да нагласим да је највећи проблем то што пливање и пливачи нису довоњно подржани на начин да се не улаже у едукацију и усавршавање тренера. Нисмо ми баш близу врхунског, мора тога доста да се промјени - почевши од усклађивања образовног система и спорта.

МОСТ: Шта ти је пливање донијело и шта ускратило?

А. Ј. Да мислим да ми је нешто ускратило вјероватно се не бих бавио њиме, чак супротно, тренутно се све више бавим пливањем радећи са дјецом у школи пливања или давајући приватне часове. Тако сам упознао различи-те људе и научио радити са њима, упознао сам много пријатеља са којима сам остао у контакту, пропутовао чита-ву Европу и то је можда оно најбоље што ми је пливање пружило. Спорт је утицао и на мене и у погледу школе, данас факултета, јер ме је подстицао да радим и да се трудим да све стигнем на вријеме.

МОСТ: Када си почео да се интересујеш за архи-тектуру и како си одлу-чио да архитектура буде твоје будуће занимање, поред пливања?

А. Ј. Кад вам кажем да сам већ у петом разреду основе школе говорио да би хтио студирати архитектуру, можда ћете мислити да лажем. Увијек сам волио да цртам и омиље-на игра ми је била цртање са другарима. Такође, увијек сам испољавајући

креативност нешто правио, желио сам да знам како се граде објекти. Због тога сам уписао грађевинску школу која ми је поставила добре темеље за студирање. Препоручио бих свима да већ у средњој школи одаберу чим би се бавили у животу, јер на тај начин чине себи велику услугу.

МОСТ: Шта за тебе значи бити студент АГГФ-а?

А. Ј. АГГФ је добар факултет и сходно условима које имамо - мислим да сви заједно добро функционишемо. Надам се да ћемо добити средства за нашу нову зграду факултета, али исто сматрам да би одређена сред-ства требало да добије и наш стручни кадар за своја усавр-шавања - како би сви заједно имали боље условима и веће могућности да напредујемо и проширујемо своја знања.

МОСТ: За крај, читаоци-ма Моста откриј тајну о својим плановима о про-фесиноланом ангажовању у спорту и посвецоности студијима архитектуре на АГГФ-у.

А. Ј. Што се тиче факул-тета, планирам да редовно и вриједно радим до краја првог циклуса студија, а онда да наставим студирање и упишем мастер у некој од држава ње-мачког говорног подручја (већ двије године учим њемачки језик ради тога). Што се тиче спорта, ове године спремам се за Медитеранске игре, а након јунско-јулског рока идем на интензивне припреме мјесец дана како бих крајем авгус-та наступио на њима, у што бољем издању. У будућности, нећу одустати од својих

жеља - када завршим факултет бавићу се пливањем и посве-тићу му се још више.

АЛЕКСА, срећно, редак-сија Моста ти жели сву срећу у остварењу циље-ва.

- Вишеструки првак РС и БИХ у свим категоријама и различитим дисципли-нама.

- Освојио преко 400 ме-даља како на републичким и државним такмичењима тако и на такмичењима у региону (Србији, Хрватској, Словенији…).

- Представник Босне и Херцеговине на Ц.О.М.Е.Н. Куп-у у Београду (Србија), Балканским првенствима у Варни (Бугарска), у Бања Луци (БиХ), те европ-скојуниорском првенству у Београду (Србија), гдје је остварио запажене и вриједне резултате за своју репрезентацију БиХ.


Ана Ковић, бивши главни и одговорни уредник часописа „Мост“

„Мост“-симболсауниверзалнимзначењем

Разговарао: Никола Матић

Кажу да успјешни људи не воле кад се хвале, али ми

смо одлучили представити особу заслужну за оснивање и постојање часописа Мост, активирање великог броја младих људи са нашег факултета, у овај, и многе друге пројекте. АНА КОВИЋ, бивши главни и одговорни уредник часописа Мост, својим ентузијазмом, вољом и жељом са много напора и улагања поставила је темеље једном, са правом можемо рећи, успјешном студентском часопису.

МОСТ: Питали смо Ану како је све почело и гдје је пронашла инспирацију за ово.

А. К. На почетку, желим да се захвалим новим уредницима на иницијативи за овај разговор. Задовољство ми је присјетити се времена које је обиљежило моје агнажовање на факултету и оснивање часописа «МОСТ“. Сада ми нестварно свјеже дјелује тај почетак, а ипак је протекло

више од двије године од рађања часописа. Идеја за покретање часописа студената АГГФ-а постојала је одавно. На факултету је већ постојало удружење студената грађевинарства IACES које је група ентузијаста са нашег факултета оживјела. Први корак било је организовање међународног конгреса BUILD GREEN, на којем су учествовали представници грађевинских факултета широм свијета. Могу са сигурношћу да тврдим да је ова манифестација отворила врата мојој генерацији и мени када су у питању све активности које смо спровели, као и оснивање часописа „МОСТ“. Идеја је била да креативност и појединачне способности студената са нашег факултета окупимо, повежемо и представимо на овај начин. Оснивање часописа је била јединствена прилика да оставимо препознатљив траг на факултету, и када завршимо студије. На вама је да пресудите да ли смо успјели у нашој намјери.

МОСТ: Да ли је било тешко створити око себе круг поузданих људи који су могли да изнесу пројекат какав је часопис „Мост“?

А. К. У нашем случају није било дилеме у вези са формирањем тима. Најприје је постојала група људи који су се међусобно добро познавали, већина још из средњошколских дана, који су имали сличне погледе и сличну енергију. Идеја о покретању часописа се родила спонтано, некако је висило у ваздуху, некоме од нас је то у једном тренутку пало на памет, и сви смо то прихватили с одушевљењем. Слатке почетне муке имали смо и око именовања часописа. Наметнуо се назив „Мост“ као симбол са


МОСТ: Да ли је младом човјеку потребна само јака воља и жеља да би успио да достигне неки циљ, или је, ипак, потребно нешто више?

А. К. Воља и жеља су неопходни, без тога не може ни онда када би све друго било идеално. Уз вољу и жељу бих додала и вјеру у оно што желиш да постигнеш, у властите могућности и у људе са којима си на том путу. Када мислиш позитивно и када сав свој потенцијал усмјериш на то како нешто може, а не како не може, мораш успјети, ја у то вјерујем. Кад се уз све то посложе и друге коцкице, па у правом тренутку сретнеш праве људе, онда је то то. Свакако, за све нас ово је био велики изазов и непозната област. Циљ је био висок -да достигнемо и домете једног професионално урађеног часописа. Али, упорност, рад и само рад, уз поједнича-не прилоге креативности и талента сваког од учесника, и сложан тим, морају дати добар резултат. Када бих само сабрала вријеме које сам проводила на реализацији сваког од бројева, то би било барем као припрема по једног захтјевног испита. Дакле, поред претходног, потребно је и одређено одрицање да се достигне постављени циљ.

МОСТ: Ко ти је пружао највећу подршку?

А. К. Подршка су ми били сви људи с којима сам радила. Колеге студенти, наши професори и асистенти, а било је и неких људи изван нашег факултета. Подразумијева се подршка сарадника на часопису који су жељно ишчекивали сваки нови састанак гдје бисмо дискутовали о новим темама, интервјуима и

вишеслојним и универзалним значењем. С ове дистанце, срећна околност је било то што нико од нас није знао шта значи направити добар часопис, јер да смо то знали, ко зна каква би била судбина идеје.

МОСТ: Да ли су испуњена твоја очекивања и како са данашњег становништа коментаришеш часопис? Да ли би нешто мијењала?

А. К. Сваки нови број часописа је за све нас који смо учествовали у његовом стварању била велика радост. Када смо радили први број, највише енергије смо трошили на концепцију, дефинисање рубрика и графичког дизајна. Касније, све више пажње смо посвећивали садржају и вјерујем да дијелите моје мишљење да је сваки број часописа у том погледу био све бољи и бољи. При томе, настојали смо да укључимо све више учесника у припреми сваког сљедећег броја „Моста“. Не бих да будем нескромна, али искрено, часопис је превазишао и нека најоптимистичнија очекивања. Ни данас не бих ништа мијењала у самој концепцији, јер сматрам да је она постављена тако да на најбољи начин представи студенте нашег факултета и да свако може да пронађе нешто што му је интересантно. Највећа сатисфакција су реакције људи са стране, који су пуни похвалних и конструктивних коментара, а наш часопис нам је био попут најбоље препоруке када смо одлазили у „походе“ по донације као помоћ за његово штампање. Без обзира на овакав став, ипак вјерујем да ће нова редакција отићи корак даље и часопис учинити још занимљивијим.


сл. Подршку и разумијевање сам добијала и од својих родитеља, посебно од оца који је сваки пут са великим жаром чекао да се вратим из штампарије са „готовим“ Мост-ом.

Драгоцјена и одлучујућа подршка су били коментари на часопис, који су стизали и изван граница наше земље. То нас је додатно мотивисало и давало оријентире за унапређења.

Мислим да не претјерујем када кажем да нас је часопис повезао и да је у пуном смислу постао мост, како смо га и назвали. Он је нешто што нас повезује и чини препознатљивим и поносним што смо студенти АГГФ-а. Мислим да ће тако бити и у будуће и да ће то бити мотив будућим генерацијама да наставе оно што смо ми почели.

МОСТ: Шта је највећи квалитет нашег часописа?

А. К. Највећи квалитет је његова свестраност и у погледу тема и у погледу заступљених групација које усчествују у његовом стварању. Да није нашег часописа, вјероватно бисмо били ускраћени за бројне информације, не бисмо знали гдје су све стигли наши студенти, које су пројекте реализовали, шта је ново у свијету градитељства. Без тих информација, вјероватно бисмо запали у песимизам, били бисмо незадовољни факултетом, мислили бисмо да

су други неупоредиво бољи. Овако, када прочитамо у којим су све земљама наши студенти били на пракси, какве су успјехе постигли на плану иновација, које су иницијативе покренули, какво мишљење о нама имају професори који долазе са стране и који су у прилици да нас упореде са студентима других земаља, морамо бити поносни на све то. Додала бих и то да је његов квалитет и несавршеност у оном буквалном новинарском погледу, али несавршеност која се може упоредити са слободом која превазилази неке строге „занатске“ шаблоне. Мислим да баш то, та наша жеља за новим и бољим зрачи са сваке странице и да је то оно што сви препознају.

МОСТ: Шта мислиш о новој редакцији часописа?

А. К. Најприје бих рекла да сам срећна што је без проблема дошло до смјене генерација у редакцији часописа. Остварен је континуитет. Готово сви чланови нове редакције су од оснивања часописа ангажовани на његовој реализацији. Најупечатљивији утисак у вези с новом редакцијом је ентузијазам с којим су прихватили да раде на часопису, исти онакав какав смо и ми имали када смо почињали.

Вјерујем у вас и желим вам да будете бољи од нас и да часопис МОСТ траје још дуго.


Знањеплус

88 Технички рјечник

90 LetsConstruct FrameDesign

93 Бесплатни online курсеви

94 Занимљивости

Технички рјечник

Најчешћипојмовиуархитектури,грађевинарствуигеодезији

Припремили: Срђан Павловић, Дејан Рончевић, Никола Матић

М

Минерали – су природна једињења настала природним, односно геолошким процеси-ма, који су карактеристичног хемијског састава, имају строго уређену атомску структуру и различите физичке каракте-ристике.

Модул еластичности – или Јунгов модул еластичности представља однос напона и јединичног издужења у подру-чију еластичних деформација. Он уствари представља мјеру крутости неког материјала.

Моментни зглоб – је зглобна веза двају крутих плоча. Оваква веза, за разлику од круте, дозвољава ротацију једне плоче око друге.

Метар – јединица мјере за дужину и једна од седам основних јединица Међуна-родног система јединица, а де-финише се као дужина путање коју у вакуму пређе свјетлост за вријеме од 1/299 792 458 дијела секунде.

Меридијан – дио мери-дијанске елипсе (кружнице; у зависности од апроксимације површи Земље) између два пола. Меридијанска елип-са (кружница) представља пресјек меридијанске равни (која садржи обртну осу) и елипсоида (сфере).

Моћ теста – вјероватноћа прихватања алтернативне хипотезе када је она коректна. Насупрот томе, ниво значај-ности теста означава вјеро-ватноћу прихватања алтерна-тивне хипотезе када она није коректна.

Мансарда - (назив по француском градитељу Х. Мансарду (1646-1708), пр-вобитно ознака за један или


више пута ломљени кров којим се постиже кориштење пот-кровља за стамбени простор, а данас се тако назива само тај простор.

Модул - јединица мјере за одређивање пропорција у архитектури и скулптури. У антици: полупречник стабла стуба, палац руке (канон); у модерној архитектури: димен-зије човјека Le Corbusier-ов модулатор, удаљеност међу стубовима скелетне конструк-ције.

Монолит - предмет израђен од једног комада камена, најчешће стуб.

Н

Напон – у механици континуума представља мјеру просјечне силе по јединици површине на површи на којој се осјећа дејство унутрашњих сила које дјелују унутар дефор-мабилног тијела.

Неутрална оса – је права линија која се налази у равни попречног пресјека а одваја дио попречног пресјека у којем се налазе напони за-тезањa од дијела у којем се налазе напони притиска.

Нагиб – еластичне линије у некој тачки је угао који закла-пају тангента на деформисану осу носача у тој тачки и оса носача прије дeформације.

Непокретности – (лат. res immobiles) – ствари чији се положај у простору не може промијенити а да се при томе не повриједи њихова сушти-на. Непокретношћу се сматра све што је трајно везано за земљиште. Основна и јавна евиденција о непокретностима и правима на њима назива се катастар непокретности.

Нивелир - превасходно геодетски инструмент за одређивање разлика висина између посматраних тачака на физичкој површи Земље на основу хоризонталне визуре. Нивелман представља скуп поступака (радњи), инструме-ната и прибора у оквиру којих се дефинишу разлике висина.

Нутација - периодична промјена нагиба равни еквато-ра у односу на раван екли-птике, са основним периодом од 18,6 година и амплитудом (константом, коефицијентом) од 9‘‘,2. Посљедица нутације је промјена положаја осе рота-ције Земље у простору а тим и помјереност референтних координатних система.

Наос - средишњи брод у византијским црквама.

Ниша - удубина у зиду, обично сегментно свођење. У нишу се често ставља кип.

Нартекс - црквено пред-ворје. Нартекс може бити унутрашњи или вањски. Вањски нартекс је у ства-ри остатак атрија – портик прислоњен уз вањски зид цркве на којем се налази главни улаз. Унутрашњи нартекс је онај дио простора који се налази непосредно иза улаза и који је више или мање одијељен од осталог црквеног простора. У раном хришћан-ству служио је за боравак катекумена (некрштених).

O

Ослонци – су дијелови носача који служе да би тијело које чини носач пренијело оптерећење на њих а они то оптерећење на тло.

Oтпорност материјала на мраз – дефинише се као способност материјала за-

сићеног водом да без видљи-вих трагова деструкције и без значајнијег смањења чврстоће поднесе одређен број циклуса смрзавања и одмрзавања.

Обртни елипсоид – површ која настаје обртањем (ротацијом) елипсе око њене мале осе. Величина и облик елипсоида у потпуности су одређени великом и малом полуосом, на основу којих се рачунају и други елипсоидни параметри: први и други нуме-рички (бројчани) ексцентрици-тет, прва и друга спљоштеност елипсоида.

Ортометријска висина – дужина вертикале кроз пос-матрану тачку између геоида и нивовске (ниво) површи. Да би се ортометријске висине срачунале, неопходно је из-мјерити убрзање силе Земљи-не теже на датим тачкама.

Орторектификација – поступак којим се снимак (аерофотограметријски, са-телитски) стварно и потпуно преводи из централне пројек-ције у ортогоналну, при чему се постиже уједначавање размјера на цијелој површи снимка (пр. ортофото снимак).

Обелиск - (грч. obelos копље), високи четверострани камени стуб, у правилу моно-лит, који се сужава у горњем дијелу и на врху завршава пирамидално. Најранији обе-лисци су из Египта, настали с култом бога Амона, а њихова површина је обично прекри-вена хијероглифским знако-вима.

Ораториј - (лат. orare молити се), мала грађевина намијењена молитви.

Октогон - (грч. okto осам, gonia угао), централна грађе-вина осмерокутног тлоцрта.


LetsConstruct FrameDesign

Андроидапликација„FRAME DESIGN“

Припремили: Синиша Копуз и Срђан Павловић

Апликација Frame design представља андроид

апликацију која рјешава дводимензионалне статичке проблеме који се заснивају на методу коначних елемената. Највећу примјену нашла је код студената техничких факул-тета који своје ручно рађене задатке могу провјерити овим путем. Апликација се потпуно бесплатно скида преко Google play продавнице.

Носач у Frame design-у можемо дефинисати гра-фичким и аналитичким путем. Приликом дефинисања носача веома једноставно се наносе греде, силе и ослонци

у xz координатни систем, који преставља радну површину ове апликације. Детаљан прорачун, након самог по-стављања сила на дефинисан носач у равни врши аплика-ција, а сам корисник добија коначне резултате.

При покретању аплика-ције, појављује се радна повр-шина тј. координатни систем и главни мени.

Главни мени се састоји од пет картица (Слика 1). Помоћу

прве картице, на којој се на-лази сличица рама, дефини-шемо греде носача, те њихов положај у координатном сис-тему. Друга картица (сличица ослонца) служи за уношење ослонаца на носач, а трећа (сличица расподијељеног оптерећења) за наношење оптерећења.

Када смо јасно дефи-нисали статички проблем резултати анализе се налазе на четвртој картици. Могуће је представити МТН дија-граме, реакције ослонаца, вертикална и хоризонтална помијерања и напоне који дјелују у конструкцији. Сваки од резултата можемо предста-

вити посебно или комбино-вано у зависности од тога шта желимо. Ако желимо посебно раздвојити дијаграме корис-тићемо опцију Stack results.

Посљедња, пета картица представља Undo опцију, тј. враћање корак уназад.

У лијевом горњем углу се налази картица за чување и отварање оваквих фајло-ва, дефинисање својстава попречног пресјека као и материјала од којих је носач направљен, који су потреб-ни да би се добиле тачне вриједности деформација. У овој картици можемо такође подесити дизајн интерфејса, мјерне јединице, апдејтова-ти Frame design или видјети ставке о произвођачу.

Примјер задаткаУ сљедећем тексту пока-

заћемо како се на једноставан начин помоћу ове апликације рјешава један од простих задатака из техничке меха-нике односно отпорности материјала. Срачунаћемо МТН дијаграме и приказати деформисану осу за Герберов носач оптерећен као на слици (Слика 2).


Након уласка у апликацију, уколико је радна површина чиста, из прве картице главног менија бирамо ставку Member и наносимо дужину читавог носача. Затим бирамо другу картицу из главног менија и помоћу ње уносимо покретни оснонац и конзолу коју по-стављамо на сам крај носача. Оријентацију конзоле поде-шавамо тако што је селектује-мо а затим у горњем десном углу кликнемо на икону оловке и под ставком Rotation подесимо на 0 степени. Да би поставили зглоб на носач, вратићемо се на прву картицу, одабрати ставку Internal hinge и нанијети зглоб на жељено растојање од координатног почетка (Слика 3).

Кад смо завршили са самим дефинисањем носа-ча, приступамо наношењу оптерећења на носач. То вршимо помоћу треће карти-це: наносимо концентрисану силу (Force), концентрисани момент (Moment) и рас-подијељено оптерећење (Distributed). Они се наносе једноставним превлачењем означене силе на жељено мјесто.

Напомена: Интензитет и смјер ових оптерећења се уређују тако што одабере-мо другу иконицу са десне стране која се појави кликом на одређено оптерећење. Предзнаком минус мијењамо њихов смјер (Слика 4)

Коначно, све резултате добијамо кликом на четврту картицу и одабиром дугмади M – за дијаграме момената, V – за дијаграме трансвер-залних сила, N – за дијаграме нормалних сила и R – за реак-ције ослонаца. Деформисана оса носача добија се кликом на дугме δtot. Због преглед-ности, препоручује се да помоћу опције Stack resultѕ сваки дијаграм посматрамо одвојено (Слика 5).

Поред овог једноставног примјера, Frame design пружа могућност рјешавања компли-кованијих статичких проблема попут решетке (слика 6) или

рама (слика 7).

Неке од додатних опција:

- уношење димензија челичних профила, или би-рање профила прописаних стандардима (EU, UK, AU, US & CA)

- импортовање .dxf датотека

- експортовање рје-шених примјера у друге апликације исте компаније, као што су Concrete Desgin, Steel Design

- снимање дијаграма и експортовање истог у .jpg формат


Већ сам раније писао о поја-ви бесплатних образовних

ресурса и online курсева (тзв. MOOCs - Massive Open Online Courses). Захваљујући развоју интернета и информационих технологија, све је више и више квалитетних бесплатних образовних ресурса. Сада сте у могућности да без додатних трошкова, из удобности своје собе, проширите своје знање или научите нешто ново, што ће вас сутра учинити конку-рентнијима на тржишту рада. Овом приликом препоручујем вам три изузетно квалитетна online курса:

CS50x - Introduction to Computer Science - bit.ly/cs50x

Уназад неколико година свједоци смо наглог развоја информационих техноло-гија. Компјутери су данас свеприсутни, у мобилним телефонима, телевизорима, аутомобилима, сатовима, фрижидерима, клима уређаји-ма, електричним бројачи-ма… Области примјене

компјутерског програмирања су безбројне, па тако и у грађевинарству, архитектури и геодезији. “Програмирање у архитектури” - питате се? Погледајте страницу www.programmingarchitecture.com.

CS50 је недавно прогла-шен за један од најбољих уводних курсева у програми-рање и ИТ. Није вам потребно никакво предзнање, осим да довољно добро владате енглеским и да знате укљчити рачунар. Курс није временски ограничен, можете се уписати било кад и пратити га својим темпом.

Introduction to programming with MATLAB - https://www.coursera.org/course/matlab

МАТЛАБ (скраћеница од Matrix Laboratory) је врло популаран програм међу ин-жењерима, а који се користи за рјешавање разних про-блема нумеричким методама, те за симулације и модело-вање, почев од косог хица, па до динамичког одговора

конструкције. Сваки пут када НАСА лансира ракету у све-мир, можете бити сигурни да је управљају помоћу МАТ-ЛАБ-а. Курс почиње почетком јула и не захтијева никакво посебно предзнање.

The Engineering of Structures Around Us - bit.ly/EoSAU

Трећи курс који вам топло препоручујем ће вас научи-ти основним инжењерским принципима који се могу примијенити на конструктив-не системе, како у природи, на кућном намјештају, тако на било ком чврстом тијелу које се супротставља неком оптерећењу. Овај курс је посебан по томе, што ћете у склопу њега, кроз израду макете, стећи осјећај како неки конструктивни систем функционише. Уколико волите да правите макете, овај курс је баш за вас. Потребно је предзнање средњошколске математике и геометрије. Вре-менски ограничено издање курса је прошло, али ће сви материјали остати доступни, тако да можете било кад да се упишете и пратите курс својим темпом.

Бесплатни online курсеви

Научитенештоновоовогљета

Пише: Саша Татар


Занимљивости

Далистезнали

Припремила: Биљана Чолић

• Да је Питсбург град који има највише мостова на свијету, те је познат још и као „град мостова“. Питсбург има 446 мостова, што је за само 3 моста више од Венеције.

• Да је Хала 1 Београдског сајма, изграђена 1957. године са распоном од 97,5м, први објекат на свијету на ком је примијењен поступак предна-презања бетона.• Да су Петронас торњеви

у Куала Лумпуру у Малезији фундирани на најдубљим темељима на свијету који се састоје од 104 шипа дуга од 60 до чак 114 метара. Велика дубина фундирања је условљена не само лошим квалитетом подтла него и великом сопственом тежином објекта који је изграђен од бетона.

• Да је београдски Мост на Ади најдужи висећи мост на свијету са једним пилоном висине чак 200м.

• Да је објекат са највећим отвореним тлоцртом на

свијету сједиште компаније Фејсбук са површином од 40 000 m2. На готово цијелој површини крова налази се парк са теренима за голф, воденим површинама и слично.

• Да је највећи дворац на свијету Прашки двор, који се простире на површини од 75000m2. Комплекс се састоји од готичке катедрале Св. Вита, романескне базилике Св. Ђоррђа, манастира и неколико палата, баште и одбрамбене тврђаве.

• Да је француски вртлар Јосеф Мониер заслужан за изум армираног бетона тако што је почео да прави саксије бетонске са појачањем од металних плоча. Први објекат од армираног бетона је Ројал Ливер, у Ливерпулу који је саграђен 1911. године.

• Да је свјетски рекорд у пумпању бетона у висину 715 метара, остварен при изградњи хидроелектране Парбати у Индији 2009. године.

• Да бојење моста Голден Гејт никад не престаје. Мост је толико велики да кад се заврши фарбање, на другом крају је боја већ изблиједила и потребно је опет почети са премазивањем. Ово фарбање се врши јер је у заљеву Сан Франциско густа магла веома честа појава, а уједно је и мјесто

честих летова хеликоптера и авиона и управо ова нијанса наранџасте најбоље истиче мост у магли и чини га видљивим.

• Да објекат Таипеи на Тајвану у својој конструкцији садржи највећи дампер на свијету који је постављен на потезу од 92. до 87. спрата. Дампер има функцију да ублажи напрезање конструкције усљед дјеловања вјетра, сферног је облика, саста-вљен је од 41 кружне плоче различитих пречника дебљине 125мм укупне тежине 660 тона. Сем овог дампера у објекту постоје још и два мања, од којих је сваки тежак по 6 тона.

• Да је први стамбени објекат изграђен помоћу 3Д штампача петоспратни објекат површине 1100m2 у Созхоу, у Кини. Отворен је 18. Јануара 2015. године.

• Да је највиши мост на свијету мост Мијо у француском граду Кресел са висином од 270м изнад нивоа мора. Укупна висина његовог највишег стуба је 343 метра што је за 19 метара више од Ајфеловог торња.


ЧАСОПИС СТУДЕНАТА АРХИТЕКТОНСКО-ГРАЂЕВИНСКО-ГЕОДЕТСКОГ ФАКУЛТЕТАУНИВЕРЗИТЕТА У Б А Њ А Л У Ц И

ГОДИНА 3 - БРОЈ 5Бања Лука, јул, 2015. године

ISSN 2303-467X (Print)ISSN 2303-4688 (Online)

Documents

МОСТ број 5