МОСТ број 3

ЧАСОПИС СТУДЕНАТА АРХИТЕКТОНСКО-ГРАЂЕВИНСКО-ГЕОДЕТСКОГ ФАКУЛТЕТАУНИВЕРЗИТЕТА У Б А Њ А Л У Ц И

ГОДИНА 2 - БРОЈ 3Бања Лука, јун, 2014. године

ISSN 2303-467X (Print)ISSN 2303-4688 (Online)

5 Инфо

23 Интервју

29 Темаброја

37 Теоријаипракса

51 Грађевинарствоусвијету

71 Међународнасарадња

79 Представљамо

85 Знањеплус

Садржај

Година 2 — Број 3 — јун, 2014 3

Издавач: IACES LC Бањa Лука

и Савез студената АГФ-а Бања Лука

Главни и одговорни уредник:Ана Ковић

Боривој ЈовицаОбрадовић Калајџић

Сарадници:

Миленко Станковић, Саша Б. Чворо, Малина Чворо, Радован Белеслин,

Александар Борковић, Љубиша Прерадовић, Дубравко Алексић, Драган Јевтовић, Уна Умићевић, Сања Вишњић,

Славко Васиљевић, Тихомир Малешевић, Марија Лукач, Тамара Пиљагић, Наташа

Вујовић, Младен Амовић, Љиљана Дувњак, Биљана Суботић, Новица

Лакетић, Огњен Јокић, Давид Латиновић, Стефан Вуковић, Драгана Илић, Маја

Радмановић, Тамара Учур, Игор Шикањић, Драган Видовић, Саша Татар, Тамара Гајић,

Николина Говедарица, Миле Мићић, Ђоко Регојевић, Јелена Станојевић, Бојан

Кецман, Јелена Благојевић, Наташа Радаковић, Ђорђе Остић, Алекса Цвијић, Срђан Павловић, Слободан Ђурђевић, Ивана Мијић, Андреа Матић, Славиша Простран, Немања Мијатовић, Гордана

Јаковљевић, Милка Попратин

Корице: Zwolle railway bridge in Netherland

www.flickr.com

Штампа:Vilux, Бања Лука

Тираж: 150

Адреса редакције: Степе Степановића 77/3

тел: 065/822 446; web: www.ssagf.org

www.iacesbl.orge-mail: [email protected]

[email protected]

Ријеч уредника

Поштовани читаоци,

Част ми је и задовољство обратити Вам се у уло-зи главног и одговорног уредника студентског часописа Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета - Мост. Трећи број часописа Мост је пред Вама, нудећи како студентима и про-фесорима нашег факултета, тако и читавог Универзитета, могућ-ност да упознају свијет архитектуре, грађевинарства и геодезије, као и актуелности из студентског живота и њихових активности, те друга домаћа и свјетска дешавања на тржишту знања.

И у овом броју, редакција часописа остала је досљедна уређивачкој политици и оријентацији груписаној по рубрикама, настојећи да што више студената буде укључено у припреме и реализацију садржаја часописа.

Због великих временских непогода у нашој Републици током маја 2014. године, неочекивано су се промијенили и приоритети наших активности у односу на редовне. С тим у вези, несебично смо на АГГФ-у узели учешћа у помоћи поплављеним подручјима у Републици Српској, кроз прикупљање помоћи и директно ор-ганизовано ангажовање на просторима угроженим поплавама. Рубрика Инфо даје детаљне информације на ову, и друге значај-не теме из студентског живота.

Потребно је нагласити да је часопис отворен за студентске радове, идеје и ауторе, чијом заслугом и доприносом настојимо да задржимо квалитет и континуитет тема у рубрици Теорија и пракса. Наши студенти су и овај пут изразили ентузијазам и вољу да истражују и уче, те су се на лицу мјеста упознали са несваки-дашњом технологијом грађења моста постепеним нагуравањем, преко ријеке Босне у оквиру пројекта изградње аутопута Бања Лука – Добој.

Овај пут смо у рубрици Интервју угостили ректора Уни-верзитета у Бањој Луци проф. др Станка Станића, с којим смо отворено разговарали на теме актуелне у студентском животу и развоју Универзитета у БЛ. Ректор је са студентима подијелио најискреније мишљење и објективно предочио стање виског об-разовања на УНИБЛ, посебно када је у питању перспектива мла-дих, останак и професионално ангажовање на овим просторима.

У рубрици Грађевинарство у свијету, између осталог, до-носимо Вам утиске са водећег свјетског сајма архитектуре и тех-нологије, LIGHT + BUILDING, који се сваке двије године одржава у Франкфурту. Индустрија је презентовала посљедње иновације на пољу расвјете, електро инжењерства, аутоматизације за куће и зграде, те софтвере за грађевинску индустрију.

Радује нас да је часопис изазвао и интересовање у окружењу, а доступна електронска форма часописа указује на значајну посјећеност претходних издања Моста. Посебно смо поносни и на издање енглеске верзије другог броја нашег часописа. Ост-варена сарадња са колегама студентима преводиоцима са Фи-лолошког факултета УНИБЛ на ову тему, још једна је потврда нај-дубљег разумијевања универзалног значења појма „ The Bridge“.

Такође, изражавам захвалност колегама ауторима, асистенти-ма и професорима који су дали лични, али и колективни допри-нос квалитету и садржају часописа подршком која није изостала ни овај пут.

Ана Ковић

Технички уредник:Уредник:

4 Година 2 — Број 3 — јун, 2014

Инфо

6 Четврти павиљон за смјештај студената у Универзитетском граду у Бањој Луци

9 Акције Студентске бригаде у току природне катастрофе у РС

11 Дани архитектуре 2014

12 Катедра за Механику и теорију конструкција АГГФ-а иницијатор пројекта којег финансира ЕУ

14 Посjета највећој фабрици бетона у Eвропи

16 Истраживање Уније студената РС

19 Пауза у изградњи зграде факултета

21 Архитектонски студентски конгрес у Сарајеву

22 Други циклус студија студијског програма Геодезија

Четврти павиљон за смјештај студената у Универзитетском граду у Бањој Луци

Суздржаностиограничавањеумјестораскошнепојавности Аутори пројекта: мр Саша Б. Чворо, дипл.инж.арх. и мр Малина Чворо, дипл.инж.арх.


Универзитет у Бањој Луци да-нас има 16 факултета и једну

придружену чланицу - Висока школа унутрашњих послова, са преко 50 студијских програма на којима студира око 20.000 студената. Тренутни просторни капацитети Студенстког центра Никола Тесла дају могућност за смјештај 1.120 студената. Укупан број студената који треба да у будућем временском периоду обезбједи ова институција у циљу нормализације услова и капацитета студирања је 2.000 студената.

Ауторски тим Архитектонско грађевинског факултета је на захтјев Универзитета у Бањој Луци и Министарства просвје-те и културе Владе Републике Српске израдио Идејни архи-тектонски пројекат као први корак у процесу изградње Објекта за смјештај студена-та у Универзитетском граду у Бањој Луци. Пројектним за-датком достављеним од стране управе Студентског центра Никола Тесла у Бањој Луци и важећом просторно-планском документацијом дефинисани су неопходни елементи за изра-ду пројектне документације за изградњу четвртог павиљона Објекта за смјештај студената.

Локација за изградњу Четвртог павиљона објекта за смјештај студената смјеште-на је у непосредној близини постојећег Трећег павиљона у оквиру Универзитетског града у Бањој Луци. Наслеђени прос-тор којим газдује Универзитет у Бањој Луци подразумијева простор богат парковским структурама, травнатим повр-шинама и заштићеним дендро фондом, који у урбанистичком смислу представља хетероге-ну групацију објеката потпуно различите намјене, времена

изградње и архитектонског об-ликовања и материјализације. У том смислу основни задатак изградње Објекта представља постављање нових вриједности и начина понашања у овом специфичном простору, те ус-постављање реда у морфолош-кој структури Универзитетског града, а у складу са просторним контекстом и потребама будућег објекта уз доминацију затече-ног природног фонда.

Објекат је спратности По+П+5 и По+П, што је у скла-ду са максималним вертикал-ним габаритима дефинисаним важећом просторно-планском документацијом, Регулационим планом „Студентски центар“. Укупни хоризонтални габарити објекта су 16.15 х 63.00 m на већем дијелу објекта спрат-ност По+П+5 и 16.00 х 29.45 m на мањем дијелу спратности По+П. Саобраћајни приступ објекту обезбјеђен је преко интерне саобраћајнице у ок-виру Универзитетског града уз формирање паркинг простора за потребе Објекта.

Основни волумен објекта дистанцира се од околних обје-кта, уважавајући притом урбану матрицу, положај објекта и ос-новне стилске одреднице обје-ката насеља Борик. Архитектура објекта у основној волуметрији редукована је на амбалажу/кутију, док једноставност секундарне пластике, избор материјала и остакљеност при-земних етажа грађевину на од-ређени начин чини посебном. Масе објекта обликоване су на најједноставнији могући начин, без структуралних појединости, осим елемената за заштиту од сунца који су ритмични и не разбијају јединство површина. Умјесто раскошне појавности, овдје се поштује захтјев за


ограничавањем и суздржано-шћу. Једноставна, на тек не-колико обликовних елемената редукована зграда, требало би да има функцију контрапункта у односу на постојеће објекте.

Просторне потребе зграде су дефинисане планираним бројем корисника, те организа-ционим потребама Студентског центра. У том смислу у оквиру јединственог просторног оквира дефинисаног планом просторне организације предвиђене су сљедеће основне просторно-функционалне цјелине:

1. Смјештајне јединице: двок-реветне собе за 280 студен-та опремљене купатилом, предпростором и терасом - укупно 140 соба,

2. Административне прос-торије: директор, шефови служби, техничка служба, рачуноводство, правна по-моћ, архива,

3. Заједничке просторије: вишенамјенски, централни – улазни, простор, простор за обезбјеђење и видео

надзор, љекарска ордина-ција,

4. Техничке просторије: сани-тарне просторије, радио-ница запослених на одр-жавању објеката, магацин, етажни сервис, економат, служба смјештаја студената, енергетски блок,

5. Позоришна сцена: гледа-лиште за 132 гледаоца са позорницом, мала сала, гардеробе и помоћне прос-торије.

Објекат је пројектован ком-бинованим, скелетним и панел-ним конструктивним системом који се заснива на армирано бетонским стубовима, зидовима и подвлакама које се пружају у оба правца. Степенишне вер-тикале су армирано бетонске ливене на лицу мјеста. Међусп-ратна конструкција је армирано бетонска плоча дебљине 12.0 до 16.0 cm. Плочасти темељ је армирано бетонски дебљине 60 cm. Преградни зидови, унутра-шњи и спољни, су пројектовани од поробетон блокова.


Акције Студентске бригаде у току природне катастрофе у РС

Студентиположилииспитхуманости Пише: Младен Амовић

Након немиле ситуације која је задесила Републику Срп-

ску, највеће природне катастро-фе у њеној историји, студенти Универзитета у Бањој Луци нису могли да остану хладнокрвни на ситуцију те су одлучили да се организују и пруже помоћ свом народу.

Представници свих сту-дентских организација са Универзитета у Бањој Луци на позив Студентског парламента Универзитета у Бањој Луци су се организовали у Студентску бригаду. Бригада је из сата у сат постајала све бројнија да би до посљедњег дана њених актив-ности бројала преко 2500 студе-ната и радника Универзитета.

Врло брзо је успостављен систем мобилизације студена-та - исхране у сарадњи са СЦ „Никола Тесла“, обезбјеђивања набавке опреме и средстава за дезинфекцију и дератизацију, сама хигијенско-епидемиолошка заштита свих оних који су учест-вовали у радним акцијама уз подршку Медицинског факултета Универзитета у Бањој Луци, те систем провјере подручја терена на које одлазе чланови наше бригаде у сарадњи са предста-

вницима Министарства унутра-шњих послова РС.

Још од првог дана смо почели са одласцима на терен гдје смо се могли увјерити у теш-ку ситуацију која је владала на погођеним просторима, што је многим нашим колегама давало додатну вољу и снагу да се из дана у дан враћају и настављају радити и помагати како би се штета што прије санирала.

Учествовали смо на сана-цији локалитета погођених поплавама у Добоју, Приједору, Бањој Луци, Челинцу, Модри-чи и Шамцу. Преко 50 акција чишћења у току ових седам дана допринјело је да се зна-чајно поправи ситуација након поплава. Преко 2000 студената


је директно узело учешће у овим акцијама, међу којима су студенти Архитектонско-грађе-винско-геодетског факултета били најбројнији са преко 150 студената и 15 радника, који су се у више наврата одазвали акцијама Студентске бригаде.

Увидјевши храброст и вољу наших студената многи наши пријатељи са Универзитета у Прагу, Љубљани, Подгорици, поједини начелници источних општина наше Републике, као и бројни појединачни примјери, слали су нам потребну опрему

за рад и дезинфекцију. У наредном периоду ће бити

прилике да се организујемо и пружимо помоћ у обнови инфраструктуре гдје смо сигурни да ће студенти још једном пока-зати своју хуманост и солидар-ност на дијелу.

Сматрамо да су студен-ти бањалучког Универзитета положили најважнији испит у своме школовању, а то је испит хуманости, испит човјечности. Узалудно је сво образовање, ако није продуховљено, и ако није у потпуности посвећено Човјеку.


Дани архитектуре 2014

АРХИТЕКТУРАПОМАЖЕ-1458 Припремио: Организациони тим манифестације

Манифестација ДАНИ АРХИТЕКТУРЕ 2014, на-

мијењена стручној и широкој јавности, као и свим поштова-оцима културе планирања и коришћења простора, одр-

жана је крајем мјесеца маја на неколико локација у Бањој Луци.

С обзиром на природну катастрофу која је задесила нашу земљу, програм Дана реализован је у редукованом облику и сведен на ове четири изложбе од седам првобитно планираних. Уз редовни про-грам организоване су пројек-ције филмова и низ дискусија са темом АРХИТЕКТУРА МОЖЕ ПОМОЋИ. У складу са ситу-ацијом, учесници, стручњаци и сви друштвено одговорни грађани, имали су прилику да понуде своју помоћ, да понуде све своје капацитете за укључивање у пројекте об-нове, заштите и унапређења простора.

ДАНИ АРХИТЕКТУРЕ 2014 се настављају на дане архитектуре, одржане прије двије године, у организациjи Архитектонско-грађевин-

ског факултета у Бањој Луци. Организатори су препознали потребу да се кроз пресјек рецентне урбанистичке и архитектонске продукције, са далеким освртом на њене златне године из друге поло-вине прошлог вијека сагледају огромне могућности архитек-туре, преиспита њена улога и значај у образовању, развоју, идентитету, свијести и култури једног друштва.

Изложбе су приказале сву раскош, вриједност и значај промишљања о простору, планирању и пројектовању, прегледом олимпијске архитектуре Сочија, савремене архи-тектуре Академије Србије и изложбом конференције О архитектури коју сваке године организује Асо-цијација за развој одрживе урбане заједнице.


Катедра за Механику и теорију конструкција АГГФ-а иницијатор пројекта којег финансира ЕУ

Осигурањеквалитетаотворенихобразовнихресурсаурегиону Пише: Александар Борковић

У првом броју часописа Мост, колега Саша Татар је пред-

ставио страницу budi.inzenjer.org која је за кратко вријеме стекла велику популарност међу студентима. Подстакнути позитивним коментарима и подршком студената који су користили страницу, а у жељи да омасовимо размјену знања и омогућимо стварање квали-тетних материјала, Катедра за Механику и теорију конструк-ција нашег факултета је успјеш-но покренула иницијативу за израду ТЕМПУС пројекта са наведеним циљевима. С обзи-

ром на веће искуство, органи-зацију пријављивања пројекта је преузео Рударско-геолошки факултет Универзитета у Бео-граду. Пројекат је прихваћен од стране Европске комисије и крајем прошле године је започета реализација са роком завршетка од три године.

Назив пројекта је Blending academic and entrepreneurial knowledge in technology enhanced learning (BAEKTEL) са заданим циљем спајања академског и предузетничког знања кроз учење подржано технологијом. На пројекту су, поред нашег Универзитета, ан-гажоване и колеге са Универзи-тета из Београда, Ниша, Кра-гујевца, Тузле и Подгорице, као и двије компаније, НИС Србија и ArcelorMittal из Приједора. ЕУ партнери су Универзитет из Љубљане и Технички универ-зитет из Јашија, Румунија. Ко-ординатор пројекта је Универ-зитет Basilicata из Италије.

Резултат пројекта BAEKTEL ће бити отворени образовни ресурси (Open Educational Resources-OER) у форми појединачних лекција и ције-лих курсева. Курсеви ће бити реализовани на више језика (са преводом) у видео, аудио и писаној форми, подржаној сер-висима и функционалностима за


претраживање и колаборацију. Имплеметираће се и алати за праћење напретка и вредно-вање успјеха полазника курса.

Специфични циљ је импле-ментација препорука и проце-дура за осигурање квалитета отворених образовних ресур-са у региону, у складу са ЕУ праксом. Такође, организоваће се и обука особља из академ-ског и привредног сектора који ће бити одговорни за израду нових OER.

BAEKTEL платформа ће пружати OER садржаје бесплат-но свим корисницима у сваком тренутку. На тај начин ће се омогућити бесплатно образо-вање и усавршавање на свим нивоима, почевши од припре-ме за пријемне испите, преко унапређења универзитетских програма, па све до образо-вања на радном мјесту и цјело-животног учења за запослене.

У сљедећим бројевима ћемо вас информисати о напретку пројекта. У међувремену, све информације можете добити на страници baektel.eu.

BAEKTEL партнери

Овом платформом, про-фесори ће имати могућност да прате напредак својих студената током коришћења ОЕR садржаја, као и разу-мијевања њихових навика током учења у циљу даљег побољшања садржаја. Та-кође, уз помоћ нове плат-форме, наставници ће бити у могућности да препознају студенте који успјешно и брзо овладавају садржајима, па ће давати препоруку оста-лима за тражење вршњачке помоћи. Као логичан слијед догађаја, овакав приступ ће се користити за рано филтри-рање талентованих студената који желе да размјењују нова знања и пружиће се могућ-ност за њихово укључивање кроз израду сопствених ОЕR материјала. Поврх свега, платформа може да обезбије-ди приступачно практично искуство студентима путем имплементације софтверских виртуелних лабораторија за техничке науке.


Посjета највећој фабрици бетона у Eвропи

YTONG-синонимзаиновативноститрајностуграђевинарству

Пише: Алекса Цвијић

Студенти АГФ-а имали су при-лику да посјете најмодернију

и највећу фабрику поробетона у Европи - Xella BH d.o.o, која се налази на територији БиХ, са сједиштем у Тузли. Xella BH производи YTONG блокове у БиХ по њемачкој технологији и дио је велике међународне иновативне компаније Xella International, која производи грађевински материјал YTONG у више од 30 земаља свијета. Ова фабрика своје тржиште углавном налази у Бих, Хрват-ској и Србији, али и у осталим земљама Балкана. Све YTONG-ове фабрике су идентичне, исте величине са истим пого-ном и са истим капацитетом погона. Управа фабрике, која је и организовала ову посје-ту, дочекала нас је спремно

испред постројења, гдје смо се подијелили у двије екипе од по 20 студената грађевинарства и 20 архитекектуре. Док је јед-на група слушала занимљива предавања о фабрици и про-изводима, друга је обилазила постројења.

О производуYTONG је савремени грађе-

вински материјал за зидање из групе поробетона, који својом пороћелијастом структуром и савременом технологијом про-изводње представља гаранцију квалитета омогућавајући одлич-ну топлотну изолацију. Данас је робна марка YTONG на многим подручјима синоним за поро-бетон и мјерило вриједности другим основним грађевинским материјалима. Бијели зидни блокови омогућавају одличну топлотну изолацију, изузетну отпорност на пожар, оптималну звучну изолацију, једноставно се обрађују и обликују, те се сврставају у еколошки здрав ма-теријал. Због очувања природне околине, уштеде енергије кроз производњу до могућности потпуне прераде отпада из производње, YTONG је постао синоним за иновативност и трајност у грађевинарству.


Обилазак фабрикеНа самом улазу у фабри-

ку са десне стране, налази се пијесак потребан за произ-водњу, који се путем покретних трака одводи до постројења. При уласку у постројење јасно смо уочили материјале који се додају у рецептуру како би се добио најквалитетнији бетон на овим просторима. Производња креће у великим калупима у које се излива смјеса од алуминијум-ског праха, пијеска, воде и ади-тива. Потом, вибро мјешалице избијају сав непотребан ваздух из смјесе како би се постигла минимална порозност материја-ла. Највиша температура која се достиже током производње је 120 степени целзијуса. Калупи се покретним тракама одвозе на мјеста за хлађење. Након смањења температуре, бетон се оставља да одстоји 7 дана, док не очврсне, а затим иде на сјечење. Као готов производ бетон се пребацује на лагер, на којем увијек мора бити мате-ријала за наредних 6 мјесеци у случају квара у фабрици. Овако произведени YTONG блокови су пронашли своју широку при-мјену у грађевинарству, служећи као носиви зидови, преградни

зидови, међуспратне таванице или пак нешто друго.

Након обиласка, управа фабрике нас је изненадила поклон пакетима и ручком у ресторану. Слободно вријеме, преостало до повратка, иско-ристили смо за обилазак града Тузле. Након испуњеног дана кренули смо путем Бања Луке, богатији за нова сазнања и лијепе утиске.


Истраживање Уније студената РС

Студентивјерујудајемогућеутицатинастранкедарадеуинтересустудената Пише: Боривој Обрадовић

Унија студената РС спровела је опсежно истраживање о

заступљености високог обра-зовања и студената у програ-мима политичких партија и о ставовима студената о поли-тичким партијама. Истражи-вањем је обухваћено шест пар-ламентарних странака, СНСД, СДС, ПДП, ДНС, СП и НДП, те 876 студената прве и завршне године првог циклуса студија с оба јавна универзитета, међу којима и 60 студената с АГГФ-а.

Заступљеност високог образовања у програмима политичких партија анализи-рана је на основу тога да ли су и како заступљене области

студентског стандарда, ква-литета високог образовања, научно-истраживачког рада, здравствене заштите студена-та и запошљавања, те борба против корупције у високом образовању. Анализирано је и то да ли се у програмима пар-тије уопште спомињу студенти као посебна група или се само подразумијевају у оквиру мла-дих уопште.

Резултати истраживања су показали да су у програмима већине партија најконкретније заступљене области студент-ског стандарда и научно-ис-траживачког рада, а најлошије квалитет високог образовања и здравствене заштите студената. Анализа је показала и то да се студенти као посебна група спомињу у програму само једне од шест партија обух-ваћених истраживањем.

Ни у једном од анализира-них програма није пронађено залагање да се студентима омогући да зараде дио новца за плаћање трошкова школо-вања путем студентских задруга или на неки други сличан на-

Графикон 1 - Ставови студе-ната о политичким странка-ма - дистрибуција одговара

према групама факултета


чин; ниједна странка не говори конкретно у свом програму о потреби рангирања факултета према квалитету, као ни о томе да би студенти с боље рангира-них факултета требало да имају предност при запошљавању; ни у једном програму нема конкретно дефинисаног циља да наше високо образовање буде боље рангирано на свјет-ским листама, као ни загова-рања да студенти буду укључе-ни у научно-истраживачки рад; ниједна странка не препознаје конкретне проблеме у вези са здравственом заштитом сту-дената и нико не заговара да међу студентима не би требало да буде оних који немају здрав-ствено осигурање, а ни то да не би требало да буде разлике у вези с обимом здравствене заштите коју студенти могу да добију у мјесту студирања и у мјесту пребивалишта.

Ипак, у програмима поје-диних партија пронађене су и неке интересантне идеје за које је тим који је спровео истра-живање, предложио да буду уврштене у програм рада Уније студената. Између осталог, то се односи на залагање да буде

стимулисан упис на дефици-тарна занимања, да се полити-ком стипендирања обезбиједи развој кадрова у неразвијеним општинама, да се студенти-цама за вријеме трудноће обезбиједи новчано примање, да се формира посебан фонд за финансирање мобилности наставника и студената, да се успостави Distance-learning конекција с престижнијим фа-култетима како би наши студен-ти могли да прате предавања еминентних професора, да се развије програм стручног ос-пособљавања наставног кадра у високом образовању итд.

Резултати анкете са сту-дентима су веома интересант-ни јер дијелом одступају од претпоставке с којом се ушло у ово истраживање, а која је подразумијевала то да студен-ти ријетко став о политичким странкама доносе на осно-ву њихових програма, да не праве разлику међу странкама, да генерално имају лош став о политици, те да протесте сма-трају најефикаснијом методом утицаја на странке да раде у интересу студената и високог образовања.

Графикон 2 - Политички активизам међу студентима

Сагласно претпоставци, истраживање је показало да студенти најчешће став о политичким странкама доносе на основу лидера и истакнутих чланова странке, а ријетко на основу њихових политичких програма. Без обзира на то како формирају став о поли-тичким странкама, студенти генерално о њима имају лош став и највише им замјерају што се не држе онога што обећају. Међутим, ту постоји разлика у ставовима студена-та бањалучког у односу на студенте источносарајевског универзитета.

Без обзира на доминантно негативан став о политичким партијама, ипак знатан про-ценат анкетираних студената (44%), је изјавило да су, или да намјеравају да се поли-тички активирају, а најчешћи мотив им је лакше запослење, премда једна трећина као мо-тив наводе и лични допринос напретку друштва. Сагласно овоме, већина анкетираних студената немају негативан став о студентима који су политички активни, а ни о колегама који су активни у студентским орга-низацијама. Најмање заинте-ресованих за политику је међу студентима техничких и прио-родно-математичких факултета, али упркос томе студенти ове групе факултета имају јасне ставове и, у односу на остале групе факултета, више вјерују да студенти могу да утичу на политичаре да раде боље, те у могућност да се утиче на политичке странке да раде у интересу студената.

Ништа мање интересантан није ни став студената о томе који метод утицаја на полити-чаре сматрају најефикаснијим. Супротно претпоставци да су

то протести, највећи број сту-дената (26,9%) се изјаснило да је најефикаснији метод зајед-ничко дјеловање студената и професора. На другом мјесту је притисак преко медија (22,6%), док су протести на трећој позицији (20,4%). Међутим, није занемарив ни проценат студената који су се изјаснили да је сарадња с институцијама најефикаснији метод дјело-вања студентске организације (17,9%). Студенти техничких фа-култета су се изјаснили нешто другачије од већине. Највећи проценат студената те групе факултета изабрало је проте-сте (26,9%) и притисак преко медија (25,3%), али су они више од просјека изабрали и сарадњу с институцијама (18,9%).

Од анкетираних студена-та је тражено и да рангирају проблеме у високом образо-вању према приоритетима које би испоставили политичким странкама. Највећи приоритет убједљиво је квалитет наставе (мање гостујућих професо-ра, више праксе, савремених метода наставе и мобилности). У том погледу нема разлике ни према универзитетима, а ни према години студија. На другој позицији за већину анкети-раних студената је изградња студентских домова, а на трећој здравствена заштита студената.

Анализа одговора према припадности анкетираних студената на универзитетима, показала је унеколико различито виђење проблема у високом образовању у Бањој Луци и Источном Сарајеву, с тим да су и једни и други на прво мјесто истакли квали-тет наставе.


Пауза у изградњи зграде факултета

Штајенеопходноурадитидокградилиштенебудепоновоактивирано Пишу: Саша Б. Чворо, Малина Чворо и Радован Белеслин

Меморандумом о реали-зацији пројекта „Са-

нација објекта за потребе Архитектонско-грађевинског факултета у Бањој Луци“, од 14. 04. 2011. године, из економско-социјалне ком-поненте развојног програма Републике Српске додијељена су иницијална средства за изградњу зграде Факултета. Будући да ова средства нису била довољна за цјелокупну изградњу објекта, неминов-но се приступило анализи могућности фазне изградње објекта.

На основу анализе технич-ке документације, технолош-ког процеса извођења радова и расположивих средстава, дефинисана је прва фаза из-градње зграде Факултета, која је подразумијевала извођење одређених група радова који би у технолошком смислу били заокружени. Ови радови подразумијевају: земљане радове на широком ископу, радове рушења, већи дио бе-тонских и армиранобетонских радова, зидарске радове, дио браварских радова и радове на хидро и термоизолацији подземних етажа.

Сходно очекиваној дина-мици прилива финансијских средстава, разрађена је детаљна фазност изградње објекта према приоритетима, која узима у обзир могуће прекиде у извођењу радова, а истовремено води рачуна о заокруживању технолошких цјелина у циљу рационалног и економичног завршетка изградње објекта. Радови који слиједе на завршетку из-градње зграде Факултета, по мишљењу аутора, се морају сврстати у двије групе.

Прва група радова Прва група радова су

приоритетне активности на

затварању објекта, како би се спријечило његово пропа-дање и извршило затварање вањског омотача објекта, у циљу обезбјеђивања до сада изведених радова и стварање предуслова за извођење ра-дова на унутрашњем уређењу објекта. Ови радови се морају извести у што скоријем временском року. Ова група радова је подијељена на три подгрупе.

У прву подгрупу спа-дају радови које би треба-лo урадити под хитно (без одлагања), и односе се на


затварање горњих хоризон-талних површина објекта. То подразумијева радове на извођењу свих слојева равног крова и тераса, припадајуће радове на одводњи атмос-ферских вода са објекта и дио вањског уређења. Друга подгрупа су радови на по-стављању цјелокупне вањске браварије, а која укључује и грубе грађевинске радо-ве на уређењу централног застакљеног хола објекта и противпожарног степеништа који до сада нису могли бити изведени из технолошких разлога. Трећа подгрупа су радови на изградњи свих елемената унутрашње и вањске фасаде. Овим радови-ма се врши потпуна изградња вањског омотача објекта.

Друга група радоваДруга група радова под-

разумијева радове на цјело-купном завршетку објекта који укључују:

• уградњу унутрашње браварије, извођење

подних подлога и преос-талих браварских радова, степенице и лифт. У ову групу радова су укључени и основни радови на свим инсталацијама у објекту,

• радове на завршним об-логама и завршетку свих унутрашњих и вањских инсталација,

• радове на вањском уређењу који укључују и усаглашавање постојећег пројекта са Измјенама Регулационог плана које су у току,

• опремање простора.

Радови на изградњи прве фазе зграде Факултета, завр-шени су крајем 2013. године. Прекид радова на изградњи објекта може да проузрокује знатну материјалну штету на до сада изграђеној конструк-цији, која је тренутно отво-рена и самим тим изложена свим атмосферским утицаји-ма. Такође, до тренутка добијања употребне дозво-

ле, објекат се третира као градилиште које мора бити обезбијеђено, под сталним надзором и са контролисаним приступом, што је у највећем броју случајева обавеза Из-вођача.

Како је присутна неизвјес-ност у наставак даљих радова, очекиван прекид радова и затварање градилишта би за собом повукло потребу додатне заштите изграђеног дијела конструкције у циљу спречавања даљег пропа-дања. Поред тога, неопходно би било обезбиједити лока-цију градилишта, онемогући-ти неконтролисан приступ изграђеним објектима у циљу заштите људи и материјал-них средстава. Наведене активности подразумијевају одређене материјалне трош-кове, укључујући и трошкове поновног покретања гради-лишта, те одржавања из-грађеног простора у времену док се градилиште поново не активира.


Архитектонски студентски конгрес у Сарајеву

Враћањефункцијаурбанимрушевинама Пише: Маја Радмановић

Архитектонски студентски конгрес (АСК) је прољећно

годишње окупљање студената архитектуре са простора бивше Југославије које се одржава од 2002. године. Као домаћин првог АСК-а, Љубљана је запо-чела традицију научно-струч-ног дружења студената архи-тектуре, које је настављено све до данас. Чаролија АСК-а јесте у томе што је одиграо кључну улогу у његовању контаката између студената југословен-ског културног простора. То је сигурно најважнији аспект АСК-а, а његов ефекат огледа се у сарадњи и заједничким пројектима који су остварени након 5 конгресних дана. Град је стављен у први план, свака делегација представља свој факултет, односно свој град, а не државу. Оваква пракса ста-вља фокус на градове и регије. Конгрес су организовали сту-денти, уз неизоставну подршку факултета.

Домаћин Аск-а 2014. године био је град Сарајево. Конгрес се одржавао од 9. до 12. маја у Позоришту младих. Учешће на конгресу узело је 14 екипа из 7 земаља, око 120 студената из 13 градова. Главни циљ био је заједнички пронаћи најбоље

идеје анимирања и привреме-ног враћања функција урбаним рушевинама.

Позиву се одазвао и тим студената Архитектон-ско-грађевинског факултета Универзитета у Бањој Луци. Пратећи трендове архитектон-ског обликовања у свијету, али и урбане морфологије Бањалу-ке, студенти АГФ-а Бања Лука представили су своју перцеп-цију задате теме, уз бројне локалне примјере, интерпре-тирајући то у виду постера, а затим и саме презентације на конгресу.

Представници из Бањалуке:

Данијела ПавичићМилана Недимовић

Драгана ДоцићАниса Гиговић

Вања ЂурђевићРадојка КочићЈелена Марић

Немања БањацМаја Радмановић

Лара ПространВалентина Миловановић

Ментор:Дубравко Алексић, дипл.

инж. арх.


Други циклус студија студијског програма Геодезија

„Цјеложивотноучење“

Припремиле: Aна Ковић и Сања Вишњић

Свршеним студентима геоде-зије Првог циклуса студија

на Архитектонско-грађевин-ско-геодетском факултету Универзитета у Бањој Луци, од октобра академске 2014/15 године биће омогућен упис на Други редовни циклус студија. Прилагодљива струк-тура омогућава укључивање и студената који су завршили Први циклус на некој другој универзитетској институцији, уз услoв да претходно стекну захтијевано знање. Овим актом Факултет настоји да омогући размјену студената, сарадника, наставника и научних спознаја и доприносе унапређивању система високог образовања.

Стицање квалификација и компетенција за геодетску дјелатност условљени су пот-ребама за геодетским дјелат-ностима и радовима и правом на наставак усавршавања и об-разовања по начелима „цјело-животног учења“.

Други циклус студијског програма Геодезија садр-жи један семестар опште наставе и један семестар припреме и израде завршног мастер рада.

У току образовања корис-тиће се техничко-пословна сарадња са Републичком упра-вом за геодетске и имовинско-правне послове и геодетским организацијама уопште, да би се додатно подстицали студен-ти и омогућио им се рад на стварним практичним геодет-ским задацима.

Студиј полази од чињени-це да највећи дио очекиваних компетенција студент стиче захваљујући специфичном дидактичком приступу и науч-но-стручној методологији рада. Низ самосталних задатака (семинарских радова), израда пројеката и завршног рада - који се од студената очекују као облик провјере знања, чини окосницу едукативне методологије.

Послије успјешног завршет-ка Другог циклуса студијског програма Геодезија - у трајању од једне студијске године и остварених 60 ECTS, што, са Првим циклусом студија, укуп-но износи 300 ECTS студијских бодова - стиче се академскo звање мастер инжењер гео-дезије.

Неопходан услов за упис и квалитетно праћење наставе на Другом циклусу студија студијског програма Геодезија, поред показаних резултата на Првом циклу-су студија, јесте и добро познавање страног језика (енглески, њемачки, руски, француски и сл.) у области Геодезије.


Интервју

24 Интервју са ректором Универзитета у Бањој Луци, проф. др Станком Станићем

Интервју са ректором Универзитета у Бањој Луци, проф. др Станком Станићем

Студентимазаакцијеоцјена10+

Разговарала: Ана Ковић


„У Републици Српској има укупно девет универзи-

тета, два државна и седам при-ватних. Универзитет у Бањој Луци је најстарији и највећи. У овој школској години на Уни-верзитету у Бањој Луци студи-ра око 21.000 студената, што је највећи број студената уписа-них на овај универзитет у исто-рији његовог постојања“, каже ректор УНИБЛ-а професор доктор Станко Станић, с којим смо разговарали о стању у ви-соком образовању, Болоњској декларацији, студентском ак-тивизму, плановима и очеки-вањима у наредном периоду.

„Мост“Како гледате на ефек-

те примјене Болоњског система у нашем високом образовању и колико смо, према Вашем мишљењу, конкурентни на свјетском тржишту знања?

С. С. Болоњска деклара-ција је потписана септембра 2003. године. Неки факултети нашег Универзитета су кре-нули у примјену одредби Бо-лоњске декларације, прије свега, када су у питању потре-бе да се рад студената прати континуирано током семестра и прелазак са двосеместрал-них на једносеместралне предмете. Болоњска декла-рација се примјењује у неким елементима на нашем универ-зитету више, у неким мање. Уведен је систем континуиране провјере знања студената, сви предмети који су били дво-семестрални постали су јед-носеместрални, извршена је ревизија студијских програма. Нажалост, на већини факултета кроз ревизију наставног пла-на и програма и превођења предмета са двосеместралних

на једносеместралне, није се урадило како ваља. На неким факултетима само су од двосе-местралних предмета напра-вљена два једносеместрална, тако да се десило да смо, на факултетима гдје је било до 40 двосеместралних испита у оквиру појединих студијских програма, добили програме с 50, 60 па и 70 једносеместрал-них предмета, односно испит-них обавеза у току школовања. Није се постигло растерећење студената, већ напротив, сту-денти су се на овај начин још више оптеретили, самом чињеницом да умјесто 35 пута у току школовања излазе 70 пута на интегралне испите. Један од лоших примјера је и АГФ, посебно студијски про-грам Архитектура. Такође, тако је урађено и на Шумарском и Филозофском факултету, гдје смо добили велики број јед-носеместралних испита са ма-лим бројем часова предавања и вјежби и са реалативно обимном литературом. Нешто је и поправљено у том доме-ну. На Сенату смо инсистира-ли на томе да се смањи број једносеместралних предмета и наша је политика да то не може бити више од 6 предмета у току једног семестра. Радимо на томе, поправљамо, међу-тим, још увијек има примјера гдје то није ваљано урађено.

„Мост“Како бисте упоредили

вријеме Вашег студирања са данашњим? Шта је боље, а шта лошије?

С. С. Ја сам студирао у прошлом вијеку, од 1974 -1978. године. Тада су постоја-ла четири универзитета у БиХ: Универзитети у Бања-луци, Сарајеву, Тузли и Мос-

тару. Наш УНИБЛ је основан 1975, послије њега тузлански и мостарски. Тада се ради-ло по Закону о универзите-тима БиХ. Занимљиво је да се у вријеме када сам ја сту-дирао спроводила реформа високог образовања, нешто слично Болоњској деклара-цији. Био је тзв. додипломски студиј, данашњи први циклус, постдипломски или магистар-ски и специјалистички студиј, данашњи други циклус и док-торски студиј, трећи циклус да-нас. Било је случајева да кан-дидат на докторским студијама не добије позитивну оцјену.

Оно што је слично између тадашње реформе и дана-шње Болоњске декларације је у чињеници да је у то врије-ме у БиХ постојао тзв. сис-тем парцијалних испита. Та-кође, испити су могли да буду и једносеметрални. И то је сличност. Парцијални испити нису ништа друго него дана-шња континуирана провјера знања студената. Била су два или три парцијална испита за сваки предмет. Двосеместрал-ни испити су се полагали из три дијела. Сличност са данашњим системом- кон-тинуирана провјера знања, активности студената у орга-нима факултета и универзите-та. Студенти су били чланови


научно-наставничких вијећа. На сваком факултету у то врије-ме постојала су вијећа године одређеног студијског програ-

ма. Чланови вијећа били су сви професори и асистенти одређеног студијског про-гама и по један представ-ник студената. Вијеће године расправљало је о томе како тече наставни процес на од-ређеном студијском програ-му. Такође, студенти су имали студента продекана који је био равноправан са осталим продеканима на одређеном факултету. Студент продекан је био веза између захтјева и потреба студената, заједно са студентима који су били чла-нови вијећа. Студенти су били чланови и савјета универзи-тета, тј. у управљачкој струк-тури, као и данас. Сличност је била и у томе што су студен-ти имали право и обавезу да на крају сваке школске године учествују у анкетирању гдје су износили свој став о квалитету наставног процеса на одређе-ној години студија. Резултате анкетирања обрађивали су студенти и то су достављали научно-наставничком вијећу на крају школске године. Сту-денти су, генерално посма-трано, били објективни када је било у питању оцјењивање професора. Уколико је квали-тет наставе био лош, студенти су то санкционисали, с друге стране, ако је професор, без обзира колико је строг, ваљан и редовно држи наставу и кон-султације, као што је био проф. Станојевић коме сам ја био асистент, увијек је добијао нај-више оцјене од студената. Он је поштовао студента и његову личност. Сваки час је редов-но одржао, био је на распо-лагању студентима, одлично одржана предавања, објек-тиван на испитима. Од студе-ната, било да им је у индекс уписивао 5 или 10, добијао је

на анкетирању највише оцје-не. Према томе, студенти знају објективно оцијенити зала-гање и спремност професора да студенту пренесе знање.

„Мост“Наши студенти када

оду у иностранство пос-тужу надпросјечне резул-тате, а о нашем високом образовању се углавном говори лоше. Мислите ли да се наше високо образо-вање превише критикује и уопште да се пренаглаша-ва оно што је лоше?

С. С. У вашем питању садр-жан је добрим дијелом и одго-вор. Заиста је чињеница да од наших студената који оду вани добијамо повратну информа-цију како им се призна доста тога што су овдје полагали, како им се често нострификују дипломе у рангу са већим уни-верзитетима. Нажалост, био сам често у позицији, као про-фесор и асистент на Економ-ском факултету у Бањој Луци, да добијем писмо од студента који је отишао вани како се од-лично снашао. Нажалост ка-жем из разлога што ми је жао што је отишао, што оду такви кандидати. Није баш све онако црно како смо некад склони говорити. Оно што данас није добро у нашем високом об-разовању, а када је у питању УНИБЛ је у чињеници да није довољно повезано теоријско и практично искуство. Наши студенти би требало да имају више практичне наставе у току студирања. Ми видимо да је то кључни недостатак наших студијских програма. Међу-тим, што је опет охрабрујуће, на иницијативу Студентског парламента, покренули смо то питање преко проширеног

Избор студената АГГФ-а на највише функције је

признање и АГГФ-у

„Потпредсјеник Уније студената и предсједник Студентског парламента у Бањој Луци су студенти ва-шег факултета, што је на од-ређени начин и признање АГГФ-у. Ријеч је о двојици колега који су вриједни, брижни и добронамјерни, визави рјешавања свих проблема с којима се су-срећу студенти на нашем Универзитету и у Републи-ци генерално и морам рећи да сам веома задовољан тиме како вриједно раде. Оно што је посебно пози-тивно у њиховом раду је да имају стрпљења. Уоче про-блем с којим се сусрећу сту-денти, тај проблем адреси-рају тамо гдје је потребно, вијећима факултета, Сенату Универзитета и Управном одбору и заједно с нама раде на рјешавању пробле-ма. За сваки проблем који уоче да се јавио на факул-тетима, односно Универзи-тету, адреса су им органи Универзитета, гдје траже рјешење, или ресорно Ми-нистарство. Нису у групи оних који пријете изласком на улице, штрајковима, протестима и на неодгова-рајући начин врше притсак и на органе Универизе-за и ресорно Министарт-во, односно Владу. Има у њима пуно одговорности и зато имају и резултате.“


колегијума Сената на чему ин-тензивно радимо и мислимо да ћемо до краја ове школске године имати спознају о томе на који начин да се организује стручна пракса за студенте свих факултета нашег Универзитета. Односно, да студент кад изађе с дипломом са овог Универзи-тета, да се зна да је он провео и стручну праксу негдје у пре-дузећима, установама и да је учио и практично провјерио бар дио оних садржаја из про-грама које је учио и слушао током четворогодишњег сту-дија на првом циклусу нашег Универзитета. Када ту слабост отклонимо сигурно ћемо бити препознатњивији у сфери ви-сокого образовања на нашим просторима. Чињеница је да смо лабораторије на већини техничких факултета учини-ли савременијим у односу на прије годину и уназад када су технички факултети има-ли застарјеле лабораторије. Овакве ствари дају нам прос-тора да мање говоримо о ло-шим стварима и да истичемо оно што су позитивне стране.

„Мост“Какве су, по вашем

мишљењу, перспективе младих и образованих људи у Републици Српској?

С. С. Треба радити на томе да што мање младих иде из Републике Српске, а да се они што оду, врате након заврше-них студија. Перспектива, на-равно, зависи прије свега од тога како ће се развијати РС, БиХ и ови наши балкански простори. Зависи наравно и од политика које ће водити владе свих ових простора и од тога колико ће се брзо БиХ придружити Европској унији, јер са њеним прикључивањем

рјешаваће се различити про-блеми, како у нашој средини тако и у Републици у цјелини, а и у БиХ. Ствараће се претпо-ставке за привредни развој, што значи већа је и могућ-ност да млади по завршетку својих студија остану на овим просторима. Није стање без-перспективно без обзира што неки политичари то хоће да прикажу из различитих раз-лога посве катастрофално. Охрабрује чињеница да мла-ди преко различитих проје-ката настоје тражити рјешења којима се отвара перспектива младима на овим просторима. Мој позив младима је да заис-та не требате дозволити да ми старији, поготово ови из поли-тике, стварају амбијент у коме нема перспективе на овим просторима, већ треба тра-жити да се стање поправља, да се привреда унапређује, да криминала и корупције буде што мање, јер што је тога мање биће више новца за ре-ализацију различитих развој-них пројеката и више могућ-ности да се налази посао на овим просторима. Без обзира колико је економски стање тешко, ја сам ипак оптими-ста и вјерујем да нема бољих простора од ових наших, а то подразумијева да млади буду агресивни, али у позитивном смислу, у комуникацији са властима код изношења за-хтјева да се налазе рјешења да се привреда развија, и да остану на овим просторима.

„Мост“Како оцјењујете ак-

туелне догађаје у вези с поплавама и активнос-ти студената на от-клањању посљедица те катастрофе?

С. С. Кратко и јасно за сваку похвалу је оно што је предузимао Студентски пар-ламент у оквиру Уније студе-ната РС, спремност студената да се укључе у акције којима су помагали становништву у угроженим подручјима. То је похвала и Студнетском пар-ламенту и сваком појединцу који се укључио у те акције, то је похвала Унији студена-та. Управни одбор УНИБЛ-а је утврдио приједлог који ће ићи према предсједнику РС, да се одликују, онако како је то могуће, Унија студената и Студентски парламент, од-носто студенти два јавна уни-верзитета који су се укључили у провођење акција помоћи и спашавања угроженог ста-новништва, чиме је доказан висок ниво патриотизма и од-говорности младих према са-дашњости и будућности наших простора. Ја вјерујем да ће доћи до реализације идеје да се на прољеће оживи, из ра-нијих времена позната пракса радних акција и да ће се сту-денти и запослени нашег Уни-верзитета наћи у тим радним бригадама у вријеме распуста и годишњих одмора. То заиста има итекакву поруку, односно ноту патриотизма и докази-вања одговорности младих, не само за будућност већ и за садашњост. Оно што су млади сад показали је више обавеза нама старијима да рјешавамо развојне проблеме у Репуб-лици и да наши студенти кад заврше не размишљају да оду вани и траже посао, већ да се зна да имају мјеста овдје. Према томе, Студентском пар-ламенту и свима који су учест-вовали у овим акцијама дајем оцјену не десет, већ десет плус.


„Мост“АГГФ још нема своју

зграду. Изградња је недав-но почела, међутим ра-дови су стали због недос-татка финансија. Имате ли информације када ће се наставити изградња и када ће студенти АГФ-а коначно уселити у своју нову зграду? Колико Уни-верзитет може да утиче на то?

С. С. Тачно је да АГГФ још нема довољно простора и лоциран је на двије локације. Започета је санација, односно и реконструција и надоградња посебног објекта гдје би био смјештен АГГФ. Урађена је прва фаза, чега смо сви свје-доци и утрошено је 2. 500.000 КМ, али нажалост ту стадосмо. У овом моменту ми немамо обезбијеђена средства за на-ставак радова, али нема дру-гог рјешења него да заједно са Владом РС тражимо рјешење и средства за другу и трећу фазу објекта, будући да их Универ-зитет не може сам обезбије-дити. Све што се почне биће завршено, према томе биће и овај објекат завршен. Мени је једино жао што ви нећете бити у прилици да као студенти пр-вог циклуса уђете у тај објекат, али као студенти другог или трећег циклуса хоћете сигурно.

„Мост“Студенти АГГФ-а с

нестрпљењем чекају да им се омогући упис на други циклус студија на њиховом матичном фа-култету. Студијски про-грам Архитектура је већ реализовао други циклус, а шта је са геодезијом и грађевином?

С. С. Ми имамо одобрење од Министарства за студијски програм Архитектуре. Такође, завршена је та процедура за Други циклус и за Геодезију за коју ће конкурс изаћи у новој школској години. За грађевину још увијек неће, али и то је у процедури.

„Мост“Колико Универзитет

прати рад студентских организација? Шта ми-слите о идеји да се у окви-ру Универзитета бирају најуспјешније студентске организације и да се на тај начин мотивишу на бољи рад?

С. С. Студентске организа-ције на факултетима организо-ване су као удружења грађа-на по Закону о удруживању грађана. Према томе, савези студената нису директно ин-корпорирани у органе нити факултета нити Универзите-

та. Оно што раде студентске организације по факултетима итекако се тиче актавности Универзитета и факултета и ми наравно знамо шта студенти у студентским организација-ма раде, са каквим пројекти-ма конкуришу код факултета и Универзитета или ресорних министарстава за подршку, од-носно финансирање. Колико имам информацију, факултети често, у складу са могућности-ма, помажу, односно подржа-вају финансијски пројекте са-веза студената по факултетима са оба јавна универзитета. Та-кође, та подршка не изостаје поготово када су у питању студентска и научно-стручна такмичења студената. Попу-ларне „и-јаде“ финансирамо скромним стредствима, али из онога што Универзитет из-двоји може се изфинансирати одлазак једног броја студена-та. Посебно је за похвалу ор-ганизовање научно-стручног скупа „Студенти у сусрет нау-ци“, који заиста постаје понос нашег Универитета. Нећемо да се петљамо у рад студент-ских организација у оној мјери колико није наша надлежност, односно, настојимо да то буде ствар искључиво студената, јер то су ваше студентске органи-зације, али у оној мјери у којој студенти траже подршке, у мјери у којој можемо позитив-но одговорити, често одгово-римо. Иначе, идеја да се бира најбоља студентска организа-ција за сваку школску годину веома је за похвалити и ако разрадите то као један проје-кат, Универзитет ће то сасвим сигурно подржати. Кад се ја-вите са разрађеном идејом, односно пројектом, наћи ћемо могућности да то Уни-верзитет подржи и реализује.

Свака вам част за ваш часопис

„Имао сам прилику да видим претходне бројеве вашег часописа које сам добијао од колега и морам рећи да сам заиста био одушевљен спретношћу младих студената АГГФ-а. Онолико колико сам у мо-гућности да оцијеним с оне стручне стране, начин на који се конципира тај часо-пис, одабир тема о којима студенти пишу је такав да се види да га раде одго-ворне особе и свака вам част, наставите само тако. Тако то вриједно одрађује-те да заслужујете подрш-ку које је и до сад било.“


Темаброја

30 Гондола – вертикални ски транспорт на Јахорини

Гондола – вертикални ски транспорт на Јахорини

„Јахоринаекспрес“ Пишу: Наташа Вујовић и Ана Ковић


Гондола је један од најпопу-ларнијих облика вертикал-

ног ски транспорта у свијету. Карактерише је велики капаци-тет, брзина превоза путника и дужина у вертикалном жичаном транспорту. Она има низ пред-ности у односу на друге типове транспорта у еколошком сми-слу, јер заузима мање простора од класичне асфалтне путне саобраћајнице, боље се уклапа не нарушавајући природно ок-ружење, а приликом транспор-та емитује мање штетних гасова и буке. У овом смислу концепт изградње гондоле се уклапа у најновије трендове управљања и развојем туристичке понуде која као примарни циљ поста-вља концепт одрживог развоја.

Управо такав објекат је цен-трални дио једног од најзначај-нијих инфраструктурних проје-ката који се тренутно изводи у Републици Српској под нази-вом „Јахорина експрес“.

Пројекат је јединствен по свом обиму, структури и на-чину реализације. Инвеститор изградње гондоле је компанија „Маjneкс“ д.о.о. са сједиштем у Палама. Пројекат има више-струки значај, а у први план се стављају, како промоција тури-зма Републике Српске и Босне и Херцеговине, тако и Јахорине као значајне туристичке дести-нације. Пројекат има и еколош-ки допринос у смислу расте-рећења Јахорине великог броја аутомобила и аутобуса чиме би се ријешио историјски проблем - недостатак паркинг мјеста за све посјетиоце. Неозабилазна је и чињеница запошљавање великог броја људи.

Новопројектовану гондолу „Јахорина експрес“ чине три међусобно повезане цјелинe са својим објектима:

• полазна станица са пра-

тећим објектима• међустаница са пратећим

објектима и• излазна станица са пра-

тећим објектима.Пројектована је у дужини

6,75 километара гдје се почет-на станица налази у близини магистралног пута Сарајево-Месићи-Вишеград (Е761) , та-чније, полазна станица гондоле је смјештена у Јахоринском потоку 915 мнв (2 km од центра Пала), међустаница ће бити смјештена на Равној планини 1405 мнв, а излазна станица биће изнад хотела „Боард“ на 1605 мнв. Капацитет гондоле је 2.000 путника на час, у лук-сузним кабинама капацитета 8 сједишта, а до Јахорине ће се стизати за 15 минута.

Као јединствен туристички комплекс на овим простори-ма успјех пројекта гондоле зависиће од низа туристичких програма како би се понудио садржај који ће привући тури-сте различитих интересовања. Овакав приступ подразумијева садржинско ширење понуде, како би се повећала атрактив-ност планине као туристичке дестинације у зимском пери-оду, али много више у оста-лим периодима године. Као саставни дио овог комплекса се издвајају: вјештачко језеро, програми адреналинског типа, бициклистички парк, темат-


-0.6

0

±0.0

0

±0.0

0±0

.00

±0.0

0

-0.6

0

low

erab

le p

latfo

rm

15.5

01.

30

24.5

0

RP

B

-0.6

0

A

+0.2

0

+4.1

0 =

rope

leve

l

boar

ding

rear edgestation stand

B

6.10

lift a

xis

dire

ctio

n to

p (s

ectio

n II)

uphi

ll

dow

nhill

±0.0

0 =

boar

ding

/ de

boar

ding

leve

l

-0.6

0

-0.6

0

Top

view

Sec

tion

"A-A

"


N1

N1

RP

B

2.08

10.9

0 m

²

1.00

2.25

0.802.25

1.002.25

19.8

0 m

²

1.72

m²

1.72

m²

8.30

m²

1.00

2.25

0.802.25

1.30

15.5

07.

707.

70

24.5

0

49.0

0


+0.2

0

min

. 4.2

5

RP

T

6.10

lift

axi

s

d

irect

ion

botto

m (s

ectio

n I)

uphi

ll

dow

nhill

4.10 0.60

4.70

debo

ardi

ng

debo

ardi

ngbo

ardi

ng

±0.0

0

±0.0

0±0

.00 -0

.50

-0.5

0

low

erab

le p

latfo

rm

±0.0

0 =

boar

ding

/ de

boar

ding

leve

l

4.10 0.60

4.70

driv

ing

room

low

vol

tage

room

-0.6

0

A

+0.2

0

6.68

6.50

CC

RP

T

2.08

-0.6

0

±0.0

0

-0.6

0

0.25

0.25

3.60

low

erab

le p

latfo

rm

2.00

5.40

-0.3

0

Sec

tion

"C-C

"sc

ale

1:50

Dis

tanc

e ca

bins

in g

arag

esc

ale

1:50

stor

aget

ype

foot

prin

t[m²]

win

dow

sfac

e[m

²]nu

mb.

of v

ehic

les

auto

mat

ic82

7.93

89 +

182

.80


LEIT

NE

RLE

ITN

ER

cont

rol r

oom

-0.5

0

±0.0

0

-0.3

0

-0.3

0

1.00

mai

nten

ance

1.00

B

0.30

4.50

4.35

4.35

4.35

4.35

4.35

4.35

4.35

4.35

030

10.1

529

.15

39.9

0

0.306.906.406.850.30

20.15 9.50

20.75

Peg

253

Pro

gr. =

308

2.88

mH

eigh

t = 1

405.

00m

34.4

2

1.00

1.00

Pro

g. 3

117.

30 m

Pro

g. 3

132.

70 m

Pro

g. 3

100.

50 m

Pro

g. 3

149.

50 m

5.25

-0.3

0

exis

ting

grou

nd p

rofil

eex

istin

g gr

ound

pro

file

low

erab

le p

latfo

rm

Гара

жа

за с

мје

шта

ј тр

ансп

ортн

их к

абин

а


ски парк за забаву дјеце на снијегу, ски и сноуборд стаза за почетнике, стаза за моторе са четири точка, те многоброј-ни програми авантуристичког туризма.

У склопу полазне станице налазе се и пратећи објекти: гаража за гондоле, контролна соба, чекаоница и паркинг за аутомобиле и аутобусе.

Паркинг за аутомобиле и аутобусе има вишеструки значај у позицинирању новог туристичког производа „Јахо-рина експрес“. Пројектовани капацитет паркинга је за 500 аутомобила и 35 аутобуса и по потреби се може повећати. Како је у уводу ове студије ре-чено, један од кључних про-блема који је идентификован на подручју зимског центра Јахо-рина, јесте недостатак паркинг простора у току сезоне који изазива саобраћајни колапс. Изградњом гондоле један од горућих инфраструктурних про-блема Јахорине ће бити рије-шен и планина ће се у знатној мјери растеретити од великог броја аутомобила и аутобуса, а туристима понудити један нови туристички и еколошки производ. У склопу чекаонице пројектовани су садржаји угос-

титељско - туристичког типа (ресторан, пансион, кафе бар, продавница спортске опреме, сувенирница, инфо центар), чиме се туристичкој тражњи пружа низ комплеметарних услуга и производа.

На половини пројектова-не трасе, на Равној планини, планирана је међустаница са пратећим објектима. Удаље-ност од полазне станице до међустанице је 3040 метара, а потребно вријеме за вожњу је око 8 минута.

Подручје Равне планине представља значајан туристич-ки потенцијал и природно се наслања на масиве Јахори-не. Слично као и у полазној станици, у склопу чекаонице пројектовани су садржаји угос-титељско - туристичког типа са идентичним објектима као и на полазној и излазној станици.

Излазна станица са пра-тећим објектима, пројектована је у непосредној близини хо-тела „Боард“ у центру Јахорине на надморској висини 1581,10 метара. Удаљеност од међус-танице до излазне станице је 3453 метра, а вријеме потреб-но за вожњу је око 9 минута. Излазна станица се наставља на постојећу скијашку стазу


чиме су испоштовани стандар-ди највећих скијашких цента-ра, и скијашима се омогућава директно укључивање из гондоле на скијашке стазе и ски лифтове.

Конструкцијски елементи гондоле

Гондола „Јахорина експрес“ је пројектована са 171. кабин-ским возилом од којих је 170 намијењено за превоз путника, те једно возило за одржавање. Кабинска возила су намијење-на за превоз 8 путника и пројектовани капацитет је 2000 путника по сату. Сама конструк-ција гондоле је од алуминијума и пластике. Рам је направљен као алуминијумска конструк-ција, а зидови гондоле су направљени од провидне плас-тике (макролон) што ће ому-гућити панорамско разгледање природе и љепота Јахорине. Гондола је опремљена носа-чима за скије који су монтира-ни на вратима, тако да остаје слободан простор за путнике унутар гондоле. Такође, у љет-ном периоду кабинска возила могу се користити за превоз бицикала и робе мањих ди-

мензија. Да би били заштићени од корозије, челични дијелови су поцинчани. Безбиједност путника се контролише ауто-матским затварањем и отва-рањем кабинских возила. Осим кабинских возила, постоји и возило за одржавање које ће се користити за инспекцијске радове. Сви сигурносни услови код пројектовања жичаре су испоштовани тако да у случају испадања ужета из шина до-лази до прекидања електрич-ног струјног кола (сигурносно коло).

Гондолу ће носити 40 сту-бова, 18 до међустанице на Равној планини, а 22 стуба до излазне станице на Јахорини.

Торњеви на траси су на-прављени од челичних цијеви различитог пречника, док су једноставнији елементи спаја-ни заваривањем. Торњеви су учвршћени за темеље анкер вијцима, а број анкер вијака варира од 8 до 32, зависно од силе која дјелује на торњеве. Сви темељи су израђени од армираног бетона и планирани су као темељи за тешка опте-рећења и усаглашени са од-редбама стандарда EN 131075.


Како би се обезбиједила сигур-ност путника сваки дио објекта је осигуран у случају престанка рада једног од дијелова кон-струкције. Сваки од торњева је опремљен са пењалицама, радним платформама, гредама за дизање да преузму уже са фрикционих котурова (у слу-чају да дизалица не ради), те дугме на врху торња у случају нужде. Главни погон је изведен са мотором са континуалном промјеном брзине.

Туристички програм у скло-пу годноле „ Јахорина експрес“

Угледајући се на модерне планинске центре у свијету, по-нуда гондоле ће бити прошире-на богатим туристичким про-грамом. С обзиром на повољан тржишни положај и природне карактеристике Јахорине пла-нирани су сљедећи програми:

1. Програм адреналинског типа: • Изградња адреналинског

парка (парк би треба-ло да буде смјештен на подручју Равне планине у близини међустанице гондоле, а укључивао би различите садржаје)

• Тобоган стаза/стаза за љетно санкање

• Paintball (екстремни спорт који се игра у природном амбијенту, на ограниче-ном простору; групе људи воде „борбу“ уз помоћ специјалне опреме)

• Стијена за пењање (на-мијењена за алпинистич-ко пењање са адекватном опремом)

• Стаза за моторе са чети-ри точка

• Тематски парк за забаву дјеце на снијегу и ски и сноуборд стазу за по-четнике.

2. Бициклистички паркПодручје Јахорине посје-дује изузетне карактерис-тике за развој различитих типова „Mountin bike“ туризма. Подручје које карактерише комбинација широких пашњака, заобље-них планинских врхова са изузетним погледом на окружење и падина покри-вених четинарском шумом омогућава изузетан ужитак за љубитеље ове врсте активне забаве.

3. Сеоски и еко туризамВелики број туриста привлачи управо тради-ционални начин живота, аутентичност локалне заједнице, локална гастро-номија и слично. Подручје високог потенцијала кроз комбинацију понуде ау-тентичних планинских села и изградње етно - села на подручју или ободима Равне планине (Сарачево поље, Паљика) уз обавезу очувања аутентичног при-родног окружења.

4. Спортски туризамНамијењен прије свега припремама професио-налних спортиста. Имајући у виду изузетне природне карактеристике терена и


квалитет ваздуха, значајан број слободних смјештај-них капацитета у љетном периоду, комбинацијом трим стаза на планинском подручју и добре спортске инфраструктуре у насеље-ном подручју гондола би могла бити искоришћена као најпогодније превозно средство за овај тип гостију.

С детаљима пројекта „Ја-хорина експрес“, досадашњим радовима плановима и препре-кама у вези с реализацијом

пројекта, упознала се четво-рочлана делегација студената АГФ-a. На наше питање када је могуће очекивати да гондола буде у функцији, сазнали смо од домаћина да ће то зависи-ти од новца. Иако проблем у вези с недостатком новца није безначајан, увјерени смо да ће овај пројекат ускоро бити до-веден до краја и да ћемо бити богатији за још један изузетан грађевински подухват коме су, од самих почетака свједочили студенти нашег факултета.

Преглед реализованих радова на полазној, излазној и међустаници

• Приступни пут од магистралног пута Пале-Месићи-Више-град до полазне станице у дужини од 700 m са израдом свих пратећих објеката (пропуста, мостова и одводних канала) са насипима од камених тампона, уваљан до потребне збије-ности (све према постојећој пројектној документацији)

• Пробијен приступни пут од полазне станице ка међустаници у дужини од 6.000 m2 са израдом свих пратећих објеката (про-пуста и одводних канала) са насипима од камена и тампона (све према постојећој пројектној документацији)

• Исјечена шума у површини од 70.000 m2

• Извршено уређење комплетне локације од 70.000 m2 рав-нањем површина земљним материјалом са локције и дово-зом са позајмишта

• Изграђен плато-простор предвиђен за паркинг простор у површини од 15.000 m2 са каменим насипима и завршним тампонским слојем уз константно ваљање вибрационим ва-цима

• Изграђен потпорни камени- зид дужине 145 m и просјечне висине 3 m, ширине 1,50 m

• Изграђен главни кишни колектор од бетонских цијеви Ø 600 mm у дужини од 150 m за одвод свих површинских и дренажних вода

• Изведене дренаже по комплетном уређеном платоу повеза-не са кишним колектором од цијеви Ø150 mm са загртањем дренажном фракцијом

• Комплетна површина од 55.000 m2 је култивисанa и посијана је трава

• Изграђен пословни објекат до прве етаже са урађеним водо и канализационим инсталацијама

• Каптиран извор воде (у дужини од 1.200 m од полазне стани-це) и доведена вода на полазну станицу


Теоријаипракса -студентскирадови-

38 Аутопут Бања Лука – Добој, мост преко Босне

44 Урбана ревитализација дијела обале Сане у Приједору - унапређење мреже пјешачког кретања - завршни рад првог циклуса

46 Метод коначних елемената

48 Надоградња и адаптација постојеће бање

Аутопут Бања Лука – Добој, мост преко Босне

Градњамостатехнологијомпостепеногнагуравањараспонскеконструкције Пишу: Тамара Пиљагић и Драгана Илић


Градити, стварати, остављати печате на пејзажу и трагове

у времену јесу идеје водиље и разлог због којег бирамо ин-жењерски позив. Бити гради-тељ у времену када се у нашој земљи реализују капитални пројекти од стратешког значаја огромна је привилегија. Посма-трати како се на нашим просто-рима подижу велике грађевине, част је и када не учествујемо директно на датом пројекту. Актуелни пројекат који је овог пута заслужио нашу пажњу јесте изградња моста преко ријеке Босне у оквиру аутопута Бања Лука – Добој. Студенти

АГФ-а опет су изразили енту-зијазам и жељу да истражују и науче, те су се на лицу мјеста упознали са овако јединственим објектом.

Укупна дужина аутопута, који представља кључну ре-гионалну везу у РС и БиХ, је 71,91 km. Траса је подијељена на двије дионице, Бања Лука – Прњавор (35,3 km) и Прња-вор – Добој (36,6 km), а пове-заће аутопут Градишка – Бања Лука (Е-661) са Коридором Vc. Постојећи магистрални пут М16.1 од Бања Луке према Добоју, преко Дервенте, већ данас има битну улогу у путном систему даљинског промета европског домета. Исти, за већи

дио РС и ФБиХ представља бит-ну везу са западном и сјевер-ном Европом, при чему је и око 50% привредних и друштвених потенцијала РС концентрисано у зони овог пута. Путем јавног конкурса за најповољнијег из-вођача радова и израде главног пројекта и изградње аутопута Бања Лука - Добој, изабран је конзорцијум а.д. “Интеграл инжењеринг” из Лакташа и “Гранит”из Скопља. Ова врста уговора између наручиоца и извођача по којем извођач преузима комплетну одговор-ност за техничку документацију, набавку и изградњу, популарно

се назива и «кључ у руке», а дефинисан је по Фидику. Крајем маја 2013. године обиљежен је почетак извођења радова на аутопуту, а прво су почели радови на дионици Прњавор – Добој. Рок извођења за ову дионицу је 3 године по пријему обавјештења о почетку радо-ва од надзора тј. 09.11.2012 – 09.11.2015. Вриједност уговора ове дионице износи 411.897.798,00 KM.

Тренутно се изводе радови на пројектовању и изградњи комплетне дионице аутопута са свим пратећим елементи-ма, двије петље на аутопуту са објектима за наплату путарине, центра за одржавање и кон-


тролу саобраћаја и пратећег услужног објекта (одморишта). Укупно ће се изводити радови на пројектовању и изградњи 64 објекта, од којих је најзахтјев-нији, највећи и најзанимљи-вији мост преко ријеке Босне. Крајем 2013. године завршено је извођење радова на доњој конструкцији моста (темељење, изградња носивих стубова), као и насипање првог слоја каме-ног насипа на траси аутопута у дужини од 20 km. Повољни ме-тео – услови су омогућили рани наставак свих радова у 2014. години на највећем градилишу у Републици Српској. Катастро-фалне поплаве у рејону Добоја у мају, привремено су обустави-ле све радове на аутопуту Бања Лука – Добој. Због водостаја ријеке, мост преко Босне је био највише изложен ризику, међу-тим овај непланирани испит квалитета је положен.

Вриједност пројекта из-градње овог моста је 11,5 мили-она KM, а рок за завршетак ра-дова је јун 2015. године. Укупна

дужина моста, са главним ослонцима, износи 418 метара. Главна распонска конструкција пројектована је као монолитна армиранобетонска предна-прегнута конструкција преко 12 распона. Мост је заснован као интегрална конструкција на читавој дужини са уграђеним дилатацијама само на крајња 2 обална стуба - упорњака. Овакав концепт распонске кон-струкције преузима хоризон-тална оптерећења у уздужном и попречном смјеру, као и сва вертикална оптерећења. Доњу конструкцију представљају два обална стуба и једанаест стубо-ва округлог пресјека D=2,50 m. Стубови су дубоко темељени на пилотима Ø120 cm, које по-везују пилотне наглавнице.

Мост преко Босне посеб-но је значајан и интересантан јер је први мост у Републици Српској који се гради методом постепеног нагуравања рас-понске конструкције. Грађење са постепеним потискивањем предвиђа да се распонска кон-


струкција израђује у сегментима на сталном производном мјесту, гдје се послије преднапрезања сегмената изврши потискивање хидрауличним пресама цијеле конструкције у нови положај, а тиме се ослобађа оплата за израду новог сегмента. Тако се сегменти изграђују практично индустријским путем, што уве-лико доприноси ефикасности и смањењу удјела рада . Ова тех-нологија је дефинитивно тренд у свијету за грађење дугих континуалних бетонских пред-напрегнутих мостова. Носилац идеје, а.д. “Интеграл инжење-ринг”, тако је овим објектом успио да достигнућа савреме-ног грађевинарства доведе и на наше тло.

Технологија грађења посте-пеним потискивањем изводи се помоћу сљедеће технолошке опреме:

• Бетонска радионица - плат-форма са скелом и оплатом, челичним роштиљем и синхроном хидрауличком опремом за спуштање скеле и оплате

• Опрема за преднапрезање сегмената и главне распон-ске конструкције

• Опрема за постепено поти-скивање

• Челична конзолна кон-струкција - кљун и привре-мени пилонски ослонац са затегама

• Направе за придржавање главне распонске конструк-ције

• Клизна привремена ле-жишта на стубовима са тефлонским улошцима

• Бочне хидрауличке вођице са сензорима на стубови-ма и платформе на врху средњих стубова за при-суство радника у току посте-пеног потискивања.

Распонска конструкција која се бетонира по сегментима на истом мјесту и постепено потискива у коначни положај на свом путу пролази кроз разли-чите статичке системе и то као конзола, слободно ослоњен носач, односно на крају као континуални носач. Тако се у истом пресјеку појављују нега-тивни и позитивни моменти са-вијања у току грађења, односно постепеног потискивања. За преузимање статичких утицаја за вријеме грађења постављају се и преднапрежу центрично постављени каблови који у цјелини покривају утицаје од властите тежине конструкције. За преузимање статичких ути-


цаја од корисног и саобраћај-ног оптерећења накнадно се по потискивању уграђују каблови изван бетонског пресјека у унутрашњости сандука. Каблови су полигонални, а воде се пре-ко девијатора који су поставље-ни изнад ослонаца и у средини распона. Хоризонтални кабло-ви су постављени у бетонски пресјек конструкције, док се са инјектирањем успоставља спрезање кабла и бетонског пресјека. Сандучасти пресјек је због велике крутости најпримје-ренији за преузимање разли-читих статичких утицаја у току грађења и употребе распонске конструкције, а истовремено је примјерен за вођење хоризон-талних и полигоналних каблова.

Основни геометријски критериј за избор технологије грађења са постепеним поти-скивањем главне распонске конструкције састоји се у томе да не долази до присилне де-формације распонске конструк-ције приликом потискивања. Тај критериј одређује облик доње плоче сандучастог пресјека која не мора бити паралелна са горњом коловозном плочом. За постепено потискивање при-хватљиви су сљедећи геомет-ријски облици осовине објекта: правац (транслација), кружна кривина (ротација) и спира-ла (комбинација транслације и ротације). Тип трасе моста на ријеци Босни је у кружној кривини, при чему је подужни профил у вертикалној кружној кривини без витоперења по-пречног пресјека.

Распонска конструкција се израђује на радној платформи која је лоцирана на траси иза крајњег ослонца. Стални радни плато омогућава индустријски начин рада појединих сегме-ната конструкције. Обзиром на

арматуру, а посебно на број склопки за спајање каблова за преднапрезање, пожељно је да сегменти буду што дужи. Распон између стубова моста на ријеци Босни је 36 метара, те је одабрана најекономичнија дужина сегмената од 18 мета-ра. Платформа за производњу сегмената је састављена из хидрауличких преса на које је постављена челична решет-каста конструкција. Геомет-ријски положај конструкције је тачно одређен геометријом постоља на радној платформи. На радно постоље поставља се и причвршћује оплата доње плоче, ребара и оплата конзол-них крила сандучастог пресјека. Оплата и конструкција скеле


мора бити тако конструисана да се може једноставно извршити скидање оплате са хидраули-ком. Сила која је потребна за потискивање уводи се преко хидрауличне опреме. Хидра-улична преса која служи за по-дизање распонске конструкције, врши притисак од 500 бара. Приликом дизања уноси се вертикална реакција као и сила трења између пресе и распон-ске конструкције која омогућава уношење силе потискивања са дијелом хидрауличке опреме за хоризонтално помијерање.

Поједини сегмент се из-ради у недељном такту од 7 дана и пролази кроз различите фазе. Потискивање почиње у понедјељак и траје четири радна дана, током којих се врши преднапрезање кабло-ва, скидање оплате, постепено потискивање распонске кон-струкције, инјектирање каблова, чишћење и припрема оплате, полагање свих врста арматура, каблова, бетонирање, уграђи-вање сливника, цијеви и других детаља, бетонирање ребара и коловозне плоче и сл. Крај недеље тј. остала три дана су искориштена за очвршћивање и његовање бетона. С обзиром на то да се за 2 до 3 дана мора постићи 70% тражене марке бетона, користи се рапидни цемент при изради бетонских сегмената и на тај начин у врло кратком времену достигне зах-тијевана чврстоћа бетона. Ко-риштена марка бетона је МВ45. Мостови изграђени по техно-логији постепеног потискивања оптимално задовољавају све критерије вјештине пројекто-вања и грађења објеката, а посебно критериј робусности и трајности.

Врхунско грађевинарство и објекти који нас остављају без

даха углавном су хиљадама километара удаљени од на-ших простора. Задовољство је спознати да смо били у ријеткој прилици да посматрамо како се пред нашим очима ства-рају грађевине које ће трајати стотинама година послије нас. Градити мостове, који истински јесу круна нашег позива, увијек је посебан осјећај, а градити изазовно по свјетским стандар-дима, нарочито је инспиратив-но и смјело.

„Од свега што човјек у животном нагону подиже и гради, ништа није у мојим очима боље и вриједније од мостова. Они су важнији од кућа, светији, општији од храмова. Свачији и према сваком једнаки, корисни, по-дигнути увијек смислено, на мјесту на коме се укрштава највећи број људских потре-ба, истрајнији су од других грађевина и не служе ничем што је тајно и зло.“

(Иво Андрић, из есеја „Мостови“)


Урбана ревитализација дијела обале Сане у Приједору - унапређење мреже пјешачког кретања - завршни рад првог циклуса

Мрежапјешачкихпутањауфункцијиурбаногре-дизајна Аутор: Немања Мијатовић Ментор: проф. др Александра Ђукић

Приликом планирања градова све већа пажња

се посвећује људским ди-мензијама и квалитету јавних простора. Људи су позвани да поново заузму своје градове и праве се рестрикције у погле-ду смањења паркинг мјеста и саобраћаја у централним градским дијеловима. Јављају се два разичита правца у град-ском планирању:

• у неким градовима пјеша-чење и јавни живот нестају, и нагласак се ставља на приватни живот

• у другиим градовима јавни живот је подржан добрим пјешачким окружењем, са циљем повезивања при-ватног живота са функцио-налним јавним сферама и стварањм бројних атрак-тивних активности.

Gehl АрхитектиРад ГЕЛ Архитеката се

заснива на основу рада dr Litt. Jan Gehl-a у протеклих 30 година. Њихово мишљење је да пројектовање на основу људских димензија доводи до трајних и висококвалитетних ријешења.

Студија јавних простора и јавног живота на обухвату даје информације о томе како се град користи, какав је квали-тет јавних простора и јавног живота, и како може бити унапријеђен.

Овај рад представља оп-сежну студију која има за циљ да препозна услове пјешачења и јавног живота уопште, и затим их класификује, укаже на предности и мане , и на крају понуди адекватну интервенцију. Студија је спроведена на обух-вату ужег центра града Прије-дора и градских обала ријеке Сане. Овакве и сличне студије рађене су у великим европ-ским и свијетским градовима као што су: Лондон, Копенха-

ген, Аделејд и други. Оне се раде на дугорочном плану и резултати се примјете посте-пено након неколико година. Циљ ових студија и интервен-ција јесте да се пјешацима да примарна улога у саобраћају, односно да се човјек стави, по важности, испред аутомобила. Да се створи здравија градска средина за живот људи. Ове тежње су итекако оправда-не, с обзирома на превели-ку експанзију аутомобила , велику загађеност градова и загушеност саобраћаја. Овим проблемима се увелико баве у развијеним европским држа-вама, док се код нас не води рачуна о овим глобалним про-блемима. Према томе, овим радом указује се на постојање озбиљних проблема у органи-зацији саобраћаја у градовима код нас , на то како се одно-сити према њима, и како их превазићи.


Основа

+134.5

+134.5

+134.5

+130.0

+130.0

+130.0

Сана

С

Концепт интервенције

легенда

-баште угоститељских објеката

-зелени трг

-спортски терен/игралиште

-бициклистичка стаза

-стаза за пјешачење/трим стаза

-приступачност особама са посебним потребама

-плато за сунчање

С

mppufur

3Д приказ амбијената

41

легенда

-баште угоститељских објеката

-зелени трг

-спортски терен/игралиште

-бициклистичка стаза

-стаза за пјешачење/трим стаза

-приступачност особама са посебним потребама

-плато за сунчање

+135.5

+134.5

+133.5

+129.5

+136.7

+137.7

+137.7

+137.7

+137.7

+130.0+130.0

+130.0

+130.0

+134.5+134.5

+134.5

+134.5

+134.5

+134.5

+135.0

+135.0

+135.5

+135.5

+136.7

+129.5

+129.5

+129.5

+133.5

+133.5

+133.5

+133.5

+137.7

+137.7

С

+135.5

+134.5

+133.5

+129.5

+136.7

+137.7

+137.7

+137.7

+137.7

+130.0+130.0

+130.0

+130.0

+134.5+134.5

+134.5

+134.5

+134.5

+134.5

+135.0

+135.0

+135.5

+135.5

+136.7

+129.5

+129.5

+129.5

+133.5

+133.5

+133.5

+133.5

+137.7

+137.7

Овај рад представља опсежну студију која има за циљ да препозна услове пјешачења и јавног живота уопште, и затим их класифику је , укаже на предности и мане , и на крају понуди адекватну интервенцију. Студија је спроведена на обухвату ужег центра града Приједора и градских обала ријеке Сане. Овакве и сличне студије рађене су у великим европским и свијетским градовима као што су: Лондон, Копенхаген, Аделејд и други. Оне се раде на дугорочном плану и резултати се примјете постепено након неколико година.Циљ ових студија и интервенција јесте да се пјешацима да примарна улога у саобраћају, односно да се човјек с т а в и , п о в а ж н о с т и , и с п р е д аутомобила. Да се створи здравија градска средина за живот људи. Ове тежње су и текако оправдане , с обзирома на превелику експанзију аутомобила , велику загађеност градова и загушеност саобраћаја. Овим проблемима се увелико баве у развијеним европским државама, док се код нас не води рачуна о овим глобалним проблемима. Према томе, овим радом указу је се на постојање озбиљних проблема у о р г а н и з а ц и ј и с а о б р а ћ а ј а у градовима код нас , на то како се односити према њима и како их превазићи.

Приликом планирања градова све већа пажња се посвећује људским димензијама и квалитету јавних простора. Људи су позвани да поново заузму своје градове и праве се рестрикције у погледу смањења паркинг мјеста и саобраћаја у централним градским дијеловима. Јављају се два разичита правца у градском планирању: -у неким градовима пјешачење и јавни живот нестају, и нагласак се ставља на приватни живот-у другиим градовима јавни живот је п о д р ж а н д о б р и м п ј е ш а ч к и м окружењем,са циљем повезивања приватног живота са функционалним јавним сферама и стварањм бројних атрактивних активности.

Gehl АрхитектиРад ГЕЛ Архитеката се заснива на

основу рада dr Litt. Jan Gehl-a у п р о т е к л и х 3 0 г о д и н а . Њ и х о в о мишљење је да пројектовање на основу људских димензија доводи до т р а ј н и х и в и с о к о к в а л и т е т н и х ријешења. Студија јавних простора и јавног живота на обухвату даје информације о томе како се град користи, какав је квалитет јавних простора и јавног живота, и како може бити унапријеђен.

Студија јавних простора и јавног живота на обухвату даје информације о томе како се град користи, какав је квалитет јавних простора и јавног живота, и како може бити унапријеђен.Ова студија се састоји из три дијела:1. Јавни простори

Дескриптивна анализа стварних п ј е ш а ч к и х у с л о в а . К а к о с у пројектовани/састављени јавни простори? Колико су велике површине које су намјењене пјешачком саобраћају и јавном животу и гдје су позициониране? Каква је саобраћајна ситуација? Које су главне препреке у пјешачком саобраћају?2. Јавни живот

П р е д с т а в љ а п р е г л е д п ј е ш а ч к и х активности. Како се користи центар града?Колико људи шета улицама?Колико активности се дешава?Како се користе улице, скверови и паркови?3. Препоруке-циљеви

Наведени су финални проблеми и потенцијали градког центра Приједора ( о б у х в а т ) , о д н о с н о в р ш и с е класификација квалитета пјешачења на обухвату.

Карактеристике доброг градаКвалитет јавног простора је посматран из

пјешачке перспектив, крећући се брзином од 5 km/h . Добар град је дефинисан следећим терминима.

Д о б а р г р а д з а ш е т њ у и к р а т к о задржавање.- П р о с т о р з а с л о б о д н о ш е т а њ е б е з претрпаности.-Угодни климатски услови. Сунце и хлад у зависности од годишњег доба и заштита од вјетра.-Пријатне фасаде за шетњу улицом и посматрање.-Добри услови за особе са посебним потребама.-Јасне структуре у пјешачком систему (лако сналажење у простору).-Пјешачки систем који повезује важне дестинације.-Могућност шетања кроз град.-Добар ритам за ходање са мало прекида.

Урбана ревитализација дијела обале Сане у

Приједору - унапређење мреже пјешачког

кретања

+135.5

+134.5

+133.5

+129.5

+136.7

+137.7

+137.7

+137.7

+137.7

+130.0+130.0

+130.0

+130.0

+134.5+134.5

+134.5

+134.5

+134.5

+134.5

+135.0

+135.0

+135.5

+135.5

+136.7

+129.5

+129.5

+129.5

+133.5

+133.5

+133.5

+133.5

+137.7

+137.7

С

Урбана ревитализација дијела обале Сане у Приједору - унапређење мреже пјешачког кретања

Метод коначних елемената

Савијањeгредепримјеномраванскогконачногелемента Аутор: Слободан Ђурђевић

Основни задатак у прорачуну и димензионсању инжењерских

конструкција јесте избор механич-ког модела који би реално и ква-литетно описао могуће понашање стварне конструкције у експлоата-цији. Сам избор модела зависи од природе проблема, тј. да има што мање поједностављења у односу на стварни систем, а при том да буде употребљив за математички апарат којим располажемо. Задо-вољење ова два критеријума често је представљало тежак задатак за инжењере, посебно развојем и појавом комплексних конструкција у новије доба.

Описивање савијања греде раванским елементом представља савремену анализу система мето-дом коначних елемената. Заснива

се на тзв. физичкој дискретизацији, тј. систем издјелимо на n елемена-та при чему га сводимо на коначан број степени слободе и проблем са диференцијалног спуштамо на алгебарски ниво. Систем се дијели коначним елементима који су дефинисани преко три параметра: обликом, чворовима и њиховим бројем и интерполационим функ-цијама између чворова. У чво-ровима усвајамо основне непо-знате а интерполационе функције служе за апроксимацију величина између чворова па тако добијамо континуално рјешење по читавом домену. Најједноставнији елемент за описивање овог проблема је правоугаони елемент са чворови-ма у тјеменима и по три основне непознате по чвору. Изглед овог елемента и дискретизација греде овим елементом дати су на слици 1.

Основне непознате у чворо-вима представљају помијерања у правцима глобалних оса и ро-тацију са вектором управним на раван носача. Овако усвојене не-познате добро описују проблем с обзиром да се носач налази у рав-ном стању напона па су то уједно и једина могућа помијерања. По-ред основних непознатих потреб-не су и интерполационе функције које се изводе према могућем стању деформација, односно фор-мирањем поља датих помијерања. Чланови функција изведени су за јединична помијерања у чворо-вима. Једна од интерполационих функција приказана је на следећој слици , за јединично вертикално помијерање у чвору 1, док су оста-ла једнака нули. Овим функцијама дефинисан је облик промјене величина између чворова. Ствар-на помијерања носача добијамо производом инверзне матрице крутости и вектора оптерећења који се добијају на основу интер-полационих функција.

Слика 1. Коначни елемент и дискретизација греде елементом

Слика 2. Недеформисан облик греде


Овако дефинисан проблем представља улазне параметре за аутоматизацију процеса у неком од математичких програма па се формира алгоритам који врло једноставно одређује потребне величине, при чему се само дефи-нишу улазни параметри, а програм приказује деформисан облик носа-ча, помијерање и напоне у носачу. На слици 3 приказани су резултати

једног таквог програма , деформи-сан облик носача који је издијељен већим бројем коначних елемената, при чему су добијена помијерања у чворовима сваког елемента. У питању је проста греда која је оптерећена једнако подијељеним оптерећењем дуж своје осе, па се види симетрија утицаја у греди у односу на средину греде. Други дио резултата односи се на напоне (Слика 4) унутар греде, смичуће и нормалне силе, гдје се јасно виде

максимално напрегнуте зоне. Код димензионисања АБ еле-

мената, често је потребно изврши-ти више итерација у циљу прона-ласка оптималног рјешења, при чему се сваки пут прорачунавају напони и угиби носача за нову геометрију. Корекција геометрије врши се релативно лако па опи-сивање савијања греде на овај на-чин представља врло употребљив

апарат за инжењере у пракси. Испитивањем добијених резултата дошло се до закључка да су резул-тати високе тачности у односу на техничку теорију савијања. Пред-ност је та да се добија прегледан и јасан увид у напрезања унутар система и за разлику од технич-ке теорије савијања геометрија носача не игра важнију улогу. На овај начин могу се описивати сви системи који испуњавају крите-ријуме равног стања напона.

Слика 3. Интерполациона функција

Слика 4. Деформисан облик греде

Слика 5. Нормални и сми-чући напони у греди


Надоградња и адаптација постојеће бање

Aмбивален-тностпросторнеструктуре-односповршина,боја итекстура Аутори: Ивана Мијић и Андреа Матић

± 0.00± 0.00

+2.80

+5.10

+8.10

+1.30

+0.25+0.72+0.92

+1.30

-2.28

-2.98-3.48

+3.72+4.12

-3.98-3.88

-0.68

У оквиру предмета Архитек-тура унутрашњих простора

2 у задатом пројектантском процесу се тежи ка свођењу на неколико основних тонова који произилазе из структуре и боје материјала. Површина је издвојена и посматрана као самостално-одржив елемент у стварању тродимензионалног простора. При првом утиску, не зна се да ли је простор отво-рен, затворен или полунадкри-вен, јер се свјетлост користи као материjал, а вода као архи-тектонски елемент, стварајући јединствену амбијенталну цјелину. Један од најважнијих детаља јесте атмосфера унутра-шњости, оно што је она била у


прошлости и оно што постаје дјеловањем архитекте, али и емотивним одговором поједин-ца на тај простор. Свјетло, те сви његови облици, рефлексија, дисторзија, јесу моћан алат за стварање интимне атмосфере. Вањски простор у односу на контекст, обилује богатством текстура, материјала и боја и указује на динамику, проточност и кретање; док је унутрашњи простор сведен, концизан и јасно дефинисан у односу на

његову намјену, те наводи на релаксацију и спокој духа и тијела.

Нова структура израста из простора не нарушавајући историјски значај постојећег стања. Почетна идеја пројекта је очување традиционалне ат-мосфере у кући Зејре Шеранић, тако што се простор користи на сличан начин као у прошлости. Диванхан (дневни боравак) мјесто окупљања, одмарања и традиционалног испијања кафе.


STUDENT MAGAZINE OF ARCHITECTURAL, CIVIL ENGINEERING AND GEODESYFACULTY OF BANJALUK A UNIVERSITY

YEAR 1 - NUMBER 2Banja Luka, December, 2013

THE

BRIDGEC

M

Y

CM

MY

CY

CMY

K

Naslovnica_stampa_eng.pdf 1 6/16/2014 10:26:44

Редакција часописа изузетно је поносна на врло позитивне ре-

акција читалаца и након појаве другог броја. Интересовања за ча-сопис нису везана само за локално окружење, већ и шире. С тим у вези, покренули смо и активност да се други број часописа преведе и на енглески језик. Комплексност тема и специфичност техничког језика, свакако су додатни изазов у овом послу. У намјери да кроз располо-живе студентске ресурсе Универ-зитета у Бањој Луци, реализујемо ову идеју, обратили смо се колега-ма са Филолошког факултета-одсјек за енглески језик и књижевност, за помоћ. Сарадња је прихваће-на, а резултат је и енглеска верзија другог броја Моста. Изражавамо захвалност колегама студентима преводиоцима са Филолошког фа-култета на уложеном труду и пос-већености. Ово је још једна потврда најдубљег разумијевања значења универзалног појма "The Bridge".

Грађевинарство усвијету

52 Сајам архитектуре и технологије - LIGHT + BUILDING 2014

55 Бранко Жежељ

57 Геодезија

60 Узроци и посљедице фукушимске катастрофе

63 Набијена земља

65 Замор материјала у конструкцијама

66 Поново о мосту на Дрини

69 Свјетско чудо античког свијета - брана Мариб

STUDENT MAGAZINE OF ARCHITECTURAL, CIVIL ENGINEERING AND GEODESYFACULTY OF BANJALUK A UNIVERSITY

YEAR 1 - NUMBER 2Banja Luka, December, 2013

THE

BRIDGEC

M

Y

CM

MY

CY

CMY

K

Naslovnica_stampa_eng.pdf 1 6/16/2014 10:26:44

Сајам архитектуре и технологије - LIGHT + BUILDING 2014

LED & OLED -свјетлостбудућности Пише: Тамара Учур


Сваке двије године, ин-дустрија презентује

своје последње иновације на пољу расвјете, електрo инжењерства, аутоматизације за куће и зграде, те софтвере за грађевинску индустрију на водећем свјетском сајму архитектуре и технологије. Главна тема сајма LIGHT + BUILDING је енергетска ефи-касност. Тематика сајма своди се на презентовање најефи-каснијих рјешења при уштеди потрошње електричне енер-гије, али и повећање нивоа комфора на једном мјесту.

LIGHT + BUILDING се ове године одржавао у периоду

од 30.03-04.04. на добро познатој локацији Франкфур-тског сајма. И овај пут сајам је успио да демонстрира импресивну улогу лидера на пољу презентовања свјет-лосне технологије. На сајму је све представљено, од ЛЕД технологије, преко фотона-пона и електро-мобилности, до интелигентне употребе струје са паметним мјерењем и паметним мрежама. Ком-паније имају могућност да представљају интегрисани спектар производа и услуга које пружају потенцијал при енергетској уштеди. LIGHT +

BUILDING је једини сајам који на једном мјесту обухвата поље архитектуре и техноло-гије.

Ова година на сајму је била најуспјешнија до сада, с обзиром да је обо-рен рекорд посјетилаца, од преко 210.000 за само 6 дана одржавања. Интересантна је чињеница да је сваки други посјетилац овог сајма дола-зио изван граница Њемачке, што значи да се сајам на-метнуо као водећа свјетска сајамска манифестација која спаја, с једне стране произ-вођаче модерних, штедљи-вих, свјетлосних технологија, а с друге стране кориснике таквих технологија.

Свако онај ко нешто значи у сфери производње и имплементације расвјете трудио се да буде заступљен

на овом сајму. PHILIPS и OSRAM као највећи европски произвођачи били су једни од истакнутих излагача, али је евидентна била присутност и компанија са Далеког Истока, прије свега из Кореје, Јапана и Кине. Оно што је посјетио-цима привукло велику пажњу јесу софтверска рјешења којима се интелигентно упра-вља расвјетом, а све с циљем да се постигне што већа ефикасност и уштеда. Може се слободно рећи да ће и све наредне године протећи у знаку нових технолошких рјешења која ће додатно афирмисати, с једне стране производњу енергије из об-новљивих извора, а с друге стране потрошњу те исте енергије на штедљив и еко-номичан начин, коришћењем ЛЕД, али све више и ОЛЕД


расвјете. Примјетна је и велика тржишна утакмица између главних прозвођача ЛЕД чипова који долазе из Америке и Јапана, али је еви-дентна и велика конкуренција

у области њихове уградње у штедљиве свјетлосне систе-ме. Управљивост расвјетом и енергетска ефикасност су се наметали као кључне теме на семинарима који су одржа-

вани на штандовима водећих компанија попут PHILIPS-а, OSRAM-а, NICHIA-е и CREE-а. Из свега овога је више него јасно да ће Европска унија можда и прије планиране 2020. године достићи плано-ве по којима се 20% потребне енергије земаља чланица ЕУ добија из такозваних обно-вљивих извора. Међу тим изворима запажено мјесто имају соларне и вјетро-елек-тране које су све заступље-није нарочито у Њемачкој, Аустрији, Француској и Данској. Велики свјетски про-извођачи расвјете су видјели своју највећу шансу управо у области производње свје-тиљки за јавну расвјету. Већ сада је у многим европским градовима уобичајна ствар да се постојећа улична расвје-та мијења дуготрајнијом и штедљивијом ЛЕД расвјетом. Велике јавне површине, трго-ви, стадиони, аеродроми, већ сада су незамисливи без ЛЕД освјетљења.

У међувремену, технолош-ка револуција у овој области припрема терен за нове могућности и нове свјетлосне учинке у области примјене ОЛЕД технологије. Међутим, за сада се примјена ОЛЕД технологије задржава искљу-чиво у области аплицирања у телевизијске, рачунарске и

друге екране, јер још увијек није осмишљена ефикасна могућност њене шире при-мјене. Али засигурно ће сајам LIGHT + BUILDING 2016 годи-не, донијети велике искораке и у овој области. До следећег

извјештаја са сајма нам само остаје да сачекамо и видимо у ком правцу ће се развијати ОЛЕД технологија и њена примјена.


Бранко Жежељ

Човјеккојијеукротиобетон Пише: Марија Лукач

Бранко Жежељ (1910-1995) био је дипломирани грађе-

вински инжењер, конструктор и иноватор, академик, професор универзитета, добитник најви-ших домаћих и међународних признања. Један од наших најпознатијих грађевинских конструктора, у вријеме када је дјеловао и стварао, оставио је неизбрисив траг како у нашем тако и у свјетском грађевинар-ству.

„Бетон има своје ћуди, про-пиње се, отима се, не да се. Али ваше је да га зауставите, да га покорите, да све буде како ви хоћете и да доживите оно што доживи вешти коњаник у седлу: фини осећај угодности и супе-риорности.“- говорио је човјек који је својом вољом, снагом, енергијом и самоувјереношћу стварао тада незамислива дјела. Једно од његових најпознатијих дјела је Хала 1 Београдског сајма с куполом распона 97,5 метара која је 1957. године изграђена дотад непримјењеним техника-ма претходне фабрикације, уз употребу такозваног предна-прегнутог бетона. Жежељ је по-знат и по мостовима. Радио је на развијању своје замисли из-

градње великих гредних мосто-ва без употребе скеле. Послије првог моста од преднапрегнутог бетона преко Смаилске ријеке код Краљева и касније више ве-ликих мостова изведених у истој техници, настале су међу њима, за то вријеме, по димензијама рекордери у свијету - мостови на Тиси код Титела, на Дунаву код Новог Сада и код Бешке. Док је преко тек саграђеног друмско-жељезничког моста који је повезивао Нови Сад и Петроварадин прелазио најтежи теретни воз, Бранко се налазио у чамцу испод моста. Био је то начин да свима покаже колико вјерује у своје дјело, изграђе-но на јединствен начин. Мост је срушен 1999.године у Нато бомбардовању и то тек након 12 дана узастопног бомбардовања,


што опет говори о јачини и квалитету његове конструкције. Жежељева оригинална котва и преса за преднапрезање нашле су широку примјену у пракси, а по угледу на Жежељеву тех-нологију изграђени су бројни мостови у свијету.

Када је 1995.године умро Бранко Жежељ иза себе је оставио 24 патента, десетине мостова и хала, а трећина Новог Београда изграђена је по сис-тему „ИМС Жежељ“. Патентирао је и заштитио више оригинал-них рјешења: префабрикова-на скелетна конструкција од преднапрегнутог бетона, уређај за укотвљавање челичних жица код преднапрезања бетон-ских елемената, поступак за бетонирање гредних мостова без уптребе скеле, поступак за производњу округлих бетонских стубова и друго.

Послије рата од 1945. до 1948. постављен jе за шефа Од-сjека за мостове Савезног ми-нистарства грађевинарства. Од 1948. па до 1953. био је дирек-тор Савезног грађевинског ин-ститута. А године 1966. изабран је за предсједника Научног савјета Института за испити-

вање материјала СР Србије. Као професор одржавао је наставу на постдипломским студијама на Грађевинском факултету Универзитета у Београду. И био је гостујући предавач на међу-народним конгресима и другим скуповима, на универзитетима у Лондону, Москви, Лењинграду, Њујорку, Кијеву, Милану, Паризу, Прагу, Риму, Атини, Будимпешти, Софији, Хавани и другдје.

Овакав успјех и дијело чо-вјека који је отворио нову епоху у грађевинарству и увео наше грађевинарство у свијет треба да буде са поносом предста-вљано, баш онако како је он са поносом представљао своје пројекте.


Геодезија

ЗначајпознавањаЗемљиноггравитаци-оногпољаињеговихваријацијаувремену Пишу: Гордана Јаковљевић и Ђоко Регојевић

Према класичној дефини-цији геодезија је наука која

се бави одређивањем облика, величине и гравитационог поља Земље. Међутим, геодезија данас је много више од тога и обухвата:

• праћење варијација Земљи-не ротације;

• одређивање орбита сатели-та;

• праћење атмосфере помоћу сателитских геодетских тех-ника;

• праћење повремених ва-ријација гравитационг поља Земље;

• одређивање позиције Земље и њене промјене у времену.

Познавање Земљиног гравитационог поља, као и његових варијација у времену је од примарне важности. Међу-народна геодетска асоцијација (IAG) је 2003. године основала је Глобални Геодетски систем за осматрање (Global Geodetic Observing Sistem GGOS). GGOS је званична компонента IAG, као и чланица Група за осма-

трања Земље (Group on Earth Observations GEO). GGOS је за-снован на сервисима IAG и њи-ховим производима, базираним на свемирским или терестичким техникама као што су: VLBI, SLR/LLR, GNSS, DORIS, алтиметрији и сателитским гравитационим ми-сијама CHAMP, GRACE и GOCE. Све ове технике опажања су дио GGOS, омогућујући праћење облика Земље, деформација (укључујући водене површине), оријентације и ротације Земље, Земљиног гравитационог поља и његових временских варија-ција. Тако GGOS обезбеђује ос-нову за одржавање стабилног и прецизног глобалног референт-ног оквира, који је од кључног значаја за сва опажања Земље.

Сателитска мисија GOCE (Gravity field and steady-state and Ocean Circulation Explorer)

Гравитација је фудаментал-на природна сила која утиче на многе динамичке процесе у Земљиној унутрашњости, на и испод њене површине. Некад се сматрало да гравитациона


сила на површини Земље има константну вриједност, али то би био случај само да је Земља савршена сфера са правилном расподјелом маса. Међутим, како Земља ротира, центрифу-гална сила настоји да привуче материјале око Екватора гдје је утицај ротације највећи. Резул-тат је 21 km већи полупречник на Екватору него на половима усљед чега је гравитациона сила на Екватору мања.

GOCE је ЕSA-ина (Europien Space Assossiation) мисија посвећена мјерењу Земљиног гравитационог поља и моде-ловању геоида са екстремном прецизношћу и резолуцијом. Геоид је дефинисан Земљиним гравитационим пољем, и пред-ставља површ једнаког грави-тационог потенцијала. Поклапа се са идеализованим средњим нивоом мора и океана. Геоид, представља референтну површ од које се рачунају висине тача-ка. Растојање тачака на физич-кој површи Земље од геоида, мјерено по вертикали, назива се ортометријском висином тачке.

Циљ GOCE мисије је: гло-бални модел геоида са кумула-

тивном тачношћу од 1-2 cm, за сферни хармоник 200, што би одговарало половини таласне дужине од око 100 km.

Сателитски сегмент ове мисије има само један сателит, осмоугаоног попречног пресје-ка . Сателит је лансиран марта 2009. године. Планирана дужина мисије била је двадесет мјесе-ци, али је мисија продужена до новембра 2013. године. Основ-ни проблем при осматрању гравитационг поља из свемира је чињеница да јачина Земљи-ног гравитационог поља слаби са висином.

Орбита мора бити што је могуће нижа да би се осматрали што јачи сигнали гравитационог поља. Међутим, на мањим виси-нама већи је утицај атмосфере што изазива промјене у кре-тању сателита, па је оптимална висина орбите за GOCE сателит 250 km.

GOCE мисија примјењује двије основне технике мјерења за прикупљање података: Са-телитска гравиметрија (satellite gravity gradiometry, SGG) и праћење методом SST (high−low satellite−to−satellite tracking, SST).

GOCE: одређује геоидну висину изнад референтног елипсоида са тачношћу од

1-2 cm


Први пут у историји, сателит је имао уграђен гравиметар. Гравиметар директно мјери друге изводе гравитационог потенцијала. Због ове чињенице није неопходна линеаризација једначина опажања, па тако није потребан ни итеративан приступ у процесу изједначења. Прин-ципијелно, довољно је познава-ти положај мјереног градијента силе теже са тачношћу 5-10 m.

Иако је градиометар веома прецизан није могуће мапирати комплетно гравитационо поље на свим просторним скалама са истим квалитетиом. Да би се превазишло ово ограничење положај GOCE сателита одређен је GPS-ом у односу на GPS са-телите који се налази на висини од 20 000 km – овај процес је познат под називом сателитско праћење сателита (ССТ). ССТ инструмент може симултано прати 12 сателита и ради на двије фреквенције Л1/Л2. На овај начин се елиминише утицај јоносфере који постоји између орбита GOCE и GPS сателита.

Калибрирана и коригова-на ССТ мјерења и позиције сателита мисије GOCE су дате у Земаљском фиксном рефе-рентном оквиру. Они садрже

још линеарне и угаоне векторе убрзања, податке о корекција-ма путање, сателитску висину, угаоне брзине и центрифугална убрзања. Ово су уједно и про-изводи којима се служе највећи број корисника, а то су и полаз-не величине за даљње студије.

Гравиметар се користи за мјерење функције високе резо-луције из области гравитације, док се GPS користи за добијање података ниске резолуције.

Земаљски сегмент укључује једну придјељену земаљску станицу у Кируни.

Сирови подаци садрже мјерења инструмената заједно са калибрацијом, временом, висином, подацима о контролиостварено техникама GPS позиционирања орбите GOCE сателита.

Мисија GOCE има за циљ измјерити аномалију гравита-ционог поља Земље, те моде-ловање што тачнијег модела геоида. Тај модел геоида, који се некад рачунао терестичким ме-тодама мјерења гравитационог поља, а сада са GOCE мисијом, користи нам да направимо једануниверзалан систем за висинску представу.

Производи података мисије GOCE односе се на Земљино гравитацијско поље.

Три су главна производа података:

• друге деривације грави-тационог потенцијала у путањи GOCE сателита,

• ундулације геоида и• аномалије убрзања силе

теже.Такође позитивни учинци

GOCE -а се не огледају само у смислу побољшања геодетског система, него и за интердис-циплиновано побољшање у виду океанографије, геофизике, геологије и других наука.


Узроци и посљедице фукушимске катастрофе

Фукушиманаконразорногцунамија

Пишу: Тамара Гајић и Драган Видовић

Нуклеарне електране имају много сличности са тер-

моелектранама, a суштинска разлика је у томе што у термо-електранама струја настаје саго-ријевањем угља, а у нуклеарним радом реактора. Сви нуклеарни реактори су базирани на фисио-ној реакцији и сматрају се рела-тивно безбједним произвођачем електричне енергије. Реакторску зграду чине унутрашња че-лична љуска под притиском и спољашња зграда од армираног бетона. Унутар ове зграде нала-зи се реактор са два расхладна круга и сигурносним системима (аутоматским или ручним) за искључивање фисионе реакције. Вода се грије у расхладним кру-говима током ланчане реакције, а затим генератори паре произ-воде засићену пару. Ова пара се користи за покретање турбина које производе струју. Расхладно средство нуклеарног реактора

је обично вода која циркулише поред језгра реактора, како би апсорбовала произведену топлоту. Већина реактора ко-ристи расхладне системе који су физички одвојени од воде.

Нуклеарне електране пру-жају многе погодности. Оне не загађују околину, не испуштају угљен-диоксид у атмосфе-ру, нити подстичу глобално загријавање. Ако изузмемо безбједоносну пријетњу, због огромне количине енергије која се ослобађа у реакторима, ова енергија се сматра готово бесплатном у односу на енер-гију добијену из угља. Већина нуклеарних реактора као гориво користи уранијумов диоксид сабијен у таблете. Једна таква таблета ослобађа исту количину енергије као и једна тона угља. Ипак, све ове предности ставља-мо у други план када радијација напусти нуклеарни реактор. Тада је немогуће спријечити ка-тастрофу. Радиоактивне материје угрожавају животе људи и имају погубне ефекте по живи свијет уопште. Иако је при изградњи нуклеарних електрана посебна пажња посвећена безбједности, увијек постоји могућност да ције-ли систем закаже, као у случају Чернобила или Фукушиме. Због јаког удара цунамија на реак-троима нуклеарне електране


„Фукушима Даичи“ оштећени су расхладни уређаји и напајање електранe струјом, чиме је дове-дено у питање топљење реак-троа и испуштање радиоактив-них честица у атмосферу. Након фукушимске катастрофе многе нуклеарне електране су престале са радом. Међутим, производња електричне енергије путем нуклеарних електрана данас иде узлазном путањом. Према извјештајима IAEA (International Atomic Energy Agency) у свијету тренутно постоји 439 нуклеарних електрана, са укупном снагом 371 GW (16% од укупне свјетске производње енергије). Највећи број нуклеарних електрана нала-зи се у Кини, чак 104.

Специфичности Јапана као сеизмички активног подручја

Јапан се налази у зони Пацифичког ватреног прстена. Свакодневно се дуж свих Јапан-ских острва осјећају честа слаба подрхтавања тла, као и повреме-не вулканске активности. Неко-лико пута у току једног вијека јављају се разорни земљотреси који често изазивају цунамије. Највећи потреси у посљедње вријеме погодили су Чуецу 2004. године, те острво Хоншу 2011. године, као највећи земљотрес у историји Јапана, а пети по јачи-ни у свијету.

Наговјештај фукушимске катрастрофе почео је 11. мар-та 2011, у 14:46. по локалном времену. Обалску област код града Сендаи на сјеверозападу Јапана погодио је подморски земљотрес од девет степени по Рихтеровој скали. Овај изузетно разорни потрес снажно се осје-тио у 200 километара удаљеном Токију, али у Јапану, навикнутом на земљотресе, у први мах није изазвао драматична разарања.

Само 20 минута касније таласи високи и до 9 метара запљускују обале Јапана. Талас баца ауто-мобиле, носи куће, избацује на обалу прекоокеански танкер.

Оператери електране одлу-чују да остану у електрани до краја, свјесни да су себе жртво-вали радијацији и дугом, болном умирању од прекомјерних доза зрачења. У међувремену, ватро-гасци хладе реакторске зграде шмрковима, из хеликоптера се просипа вода на реакторе, у се-кундарни циклус се чак упушта морска вода, трага се за начи-нима да се успостави додатно напајање. Драма се окончава тек након више од седам дана, кадa температура реактора најзад почиње лагано да опада.

Посљедице и санацијаПосљедице катастрофе која

је задесила Јапан су огромне и тешко да се могу измјерити и да се може тачно рећи колико времена је потребно да би се ситуација поправила, односно да би се вратили на стање прије цунамија или барем стање могуће за живот. Инфраструк-тура, објекти и природа се могу обновити, поново изградити, али посљедице радијације су трајне и потребно је јако много времена да стање буде повољ-но за живот без посљедица по здравље.

Санација Фукушиме ће трајати минимално 40 година и коштаће преко 100 милијарди евра. Најважнији радови су они

Карактеристике

нуклеарне електра-не Фукушима Даичи (Tokyo Electric Power)

• 6 нуклеарних реак-тора

• снага 4,7 GW

• у реактору се електрична струја добија из уранијум-ских таблета у којима је изотоп U238. Цијепањем језга-ра (фисијом) овог уранијумског горива непрекидно се осло-бађа огромна енер-гија која грије водену пару и тако покреће турбину генератора која производи струју

• у самом реактору, у који улази вода из примарног циклу-са, непрекидно се у процесу фисије ослобађају „врели“ фисиони фрагменти. Они имају пресудну улогу у контролисаној ланчаној реакцији, јер су на високој температури брзи и обезбјеђују даље цијепање уранијума

• чак и кад је елек-трана „искључена“, реактори морају да се хладе јер ће брзи фисиони фрагмен-ти полако подизати температуру и кад се довољно загрију покренути ланчану реакцију


на нуклеарној електрани који ће отклонити проблеме и кварове узроковане цунамијем. Потреб-но је извући нуклеарно гориво из реактора и само за тај процес се предвиђа да ће трајати минимално 25 година. Уједно је потребно изградити бунке-ре за складиштење материјала извученог из нуклеарке јер је неопходно смјестити радиоак-тивни материјал тамо гдје неће угрожавати околину. Такође, потребно је масовно градити стамбене објекте, инфраструкту-ру, јавне објекте који ће збрину-ти 276 хиљада људи који не живе у својим домовима. Обнова је дуготрајан процес који са грађе-винског аспекта може бити вео-ма једноставно изведен, премда уз доста рада. Веома опасни услови који владају у Фукушими отежавају посао грађевинцима и успоравају вријеме опоравка града, односно вријеме када ће становништво моћи да се врати. Радијација не утиче на саме грађевине али утиче на људе и из тог разлога није могуће врши-ти обнову жељеним током.

Тренутно стање у Фуку-шими

Фукушимска регија се опора-вља јако споро. Разлог томе је нуклеарна електрана која и даље представља опасност по живот јер још увијек није санирана. Фукушима је данас мјесто које је у очима многих болна тачка гдје би наставили свој живот. Поред чињенице да ће радијација у будућности увелико утица-ти на здравље становништва, људи који треба да се врате у обновљене домове страхују да неће моћи да поднесу да живе на истом мјесту које је одније-ло животе чланова њихових породица. Влада Јапана као и фирма у чијем је власништву

нуклеарна електрана улажу доста новца у обнову града како би становништво имало гдје да се врати. Дозвољени ниво радијације је подигнут на јако висок ниво чиме влада Јапана жели да сакрије стварно стање на терену да би избјегла критике јавности и посљедице које то вуче. Чињеница је да радници који раде на санирању електра-не као и радници који раде на обнављању града не могу дуго да остају у Фукушими због јако високог нивоа радијације који утиче на здравље. Радници који раде на нуклеарним рекаторима свјесно жртвују свој живот јер излажу себе радијацији послије које се не могу опоравити.

Многи су и даље скептич-ни када је ријеч о нуклеарној енергији. Иако је доказано да је утицај нуклеарних електрана на околину повољнији од утицаја термоелектрана или електрана на обновљиве изворе, као и да је производња нуклеарне енергије знатно јефтинија у односу на друге облике енергије, и даље се страхује од великих нуклеарних катастрофа као што су Чернобилска и Фукушимска. Недвојбено је да потражња за енергијом изискује потрагу за новим начинима, којима би се уз што мања улагања добиле огромне количине енергије. Управо нуклеарна енергија то обезбјеђује. Чињеница је да је сигурност нуклеарних електрана унапријеђена и да једино велике природне катастрофе могу да утичу на ту сигурност, међутим и даље се поставља питање да ли је та сигурност достигла жеље-ни ниво. Да ли је нуклеарна енергија данас заиста један од најсигурнијих извора енергије? Да ли ће се поновити Чернобил или Фукушима? Да ли то уопште зависи од нас?

Чињенице:

• санирање би могло трајати до 40 година

• уклањање горивних шипки из реактора изузетно опасно

• санација ће коштати преко 100 милијарди евра

• 276 хиљада људи не живи у својим домо-вима

• 19,5 хиљада погину-лих у цунамију

• масовна изградња стамбених објеката

• уклањање нуклеарних реактора и горива из Фукушиме

• изградња бункера за складиштење отпада

• 25 година потребно да се отклони нукле-арно гориво из доњег слоја реактора

Ширење радијације кроз воду


Набијена земља

Повратакстареградитељскетехнике Пише: Ђорђе Остић

Двадесет и први вијек доноси нове задатке науци, а еко-

лошка оправданост постојећих технологија је међу најважнијим. Тако се и у модерном гради-тeљству све више тежи еколош-ки прихватљивој изградњи, што доводи до откривања нових и унапређивања старих материја-ла и техника. Своје мјесто међу поново рођеним техникама, нашла је и набијена земља.

Набијена земља је стара градитељска техника, а датира још из петог миленијума прије нове ере. Процват је доживјела у бронзаном и жељезном добу, када се интезивно користила. Била је распрострањена техника, а материјал приступачан. До-ласком нових материјала и тех-ника, набијена замља се задр-жава само на простору Африке, Арапског полуострва и Далеког Истока. Крајем седамдесетих година 20. вијека, када еколо-гија добија све више на значају, јавља се иницијатива за понов-ним увођењем набијене земље у свакодневну градњу. Оно што је инспирисало људе да је поно-во употријебe и унаприједе јесте трајност објеката грађених овом техником, стотинама, па чак и хиљадама година и низак утицај ове технике на околину. Један од репрезентативних грађевинских објеката од набијене земље су остаци великог Кинеског зида.

Стари облик технике на-бијања је подразумијевао сљедеће радње: у оплату, која је иста као за бетонске зидове, стављала би се земља, слој по слој. Сваки слој би био на-бијен вертикалним ударцима прије полијегања наредног слоја земље. Како ти ударци нису довољно јаки, у структури земљаног зида би се јављали ваздушни џепови. Те џепове би касније испунила вода, која би ширењем и скупљањем под атмосферским утицајима изазвала постепено слабљење конструкције.

Процес набијања земље

Изглед објеката од набијене земље


Напредак за ову технику, који се десио почетком 20. вијека, било је увођење пнеуматских алата за набијање замље. Нај-чешће су то стубни пнеуматски набијачи, чијим је правилним коришћењем било могуће изба-цити ваздух из земље и учи-нити конструкцију чвршћом и трајнијом. Та чврстоћа значи да зидови дебљине од око 20 cm могу издржати притисак од 3 до 5 МРа, а уз додавање цемента око 7 MPa. Иако је та чврстоћа мања него код елемената попут керамичке опеке, конструкције од набијене земље су у стању да издрже тежину двоспратног објекта. Тако су најчешће грађе-

ни објекти са једном или двије етаже.

Због носивости и ограниче-ности у броју етажа, ова техника се углавном користи у изградњи стамбених и једноетажних комерцијалних објеката. Репре-зентативни савремени објекти за комерцијалну употребу у свијету, грађени од набијене земље, су Ин-Ка-Мип (Nk'Mip) Културни центар (Канада, 2006.) и Еденски врт (Eden Project) (Енглеска, 2001.).

Још једна привлачна карак-теристика објеката грађених набијеном земљом је изглед готове конструкције, који се чини веома близак природи. Текстура зидова је слична оној код седиментних стијена, па се због тога они најчешће не обла-жу фасадама, а комбинују се са природним материјалима попут дрвета и камена.

Због недовољне иницијативе и релативно кратког периода развоја, ова техника није стан-дардизована у већини земаља и поред својих добрих особина. Оне које су то учиниле су: САД, Канада, Велика Британија, Јапан, Кина, а ускоро се очекује и да ЕУ регулише изградњу набијеном земљом.

Изглед унутрашњости обје-кта од набијене земље


Замор материјала у конструкцијама

КолапсмостапрекоријекеСкагит-Вашингтон Пише: Биљана Суботић

Решеткаста челична кон-струкција саграђена 1955.

године, састоји се од четири саобраћајне траке укупне ширине 22 m. Дизајном ре-шеткасте конструкције ограни-чена је висина саобраћајног профила (4,45 m у споља-шњим и 5,2 m у унутрашњим тракама). Његова дужина од 196 m је издијељена у четири независне секције које дијеле ослонце, тј. стубове фундира-не у кориту ријеке.

Због конструкције моста захтијева се инспекција и по-правка ситних оштећења која се јављају у току времена на сваке двије године. Посљедња инспекција прије краха моста се одвијала у августу и сеп-тембру 2012. године када су урађене ситне поправке. Мост је тада добио 46 од могућих 100 бодова у америчком сис-тему оцјењивања објеката ин-

фрастуктуре (државни просјек је 80 бодова), док је главна служба за одржавање била Државна служба за саобраћај (Washington State Department of Transporation).

До краха је дошло 23. мајa 2013. у 19 часова. Сматра се да је повод био камион висине 4,8 m који није ишао правилном траком (за ками-оне његове висине предвиђе-на је унутрашња трака) чиме је оштетио носаче изнад себе. Након што је камион прешао мост иза њега се срушила прва секција моста, а друга је поднијела мања оштећења. Кроз вијек трајања конструк-ције слични инциденти су се дешавали и до десет пута го-дишње, али су за посљедицу имали само мања оштећења конструкције изнад саобраћај-ног профила, што нас доводи до закључка да пролазак камиона кроз неодговарајућу траку није прави узрок кола-пса конструкције.

Прави разлог крије се у замору 58 година старе, ди-намички оптерећене, челичне решеткасте конструкције.

Мост је решеткаста кон-струкција која се састоји од оптерећених штапова зглобно везаних у четири цјелине. Карактеристика решеткасте конструкције је да уколико дође до престанка ношења само једног штапа долази до непредвиђених напрезања остатка конструкције, што може довести до краха ком-плетне цјелине.

Веома мале пукотине (напрслине) редовна су појава у оваквим конструкцијама и њиховим дијеловима и као такве су за конструкцију безопасне, односно мање од критичне величине која може

да буде откривена ИБР мето-дама (методе испитивања без разарања). Те мале пукотине могу да се јаве усљед непра-вилности у самој грађи челика као и усљед грешака у току израде или монтаже. Замор представља раст и стапање ових неправилности, након чега слиједи формирање пукотине, те њено ширење до коначног лома. Процес оштећења од замора мате-ријала уобичајено се дијели у три корака :

• Иницијација или почетак пукотине

• Ширење или раст пукотине• Насилни лом

Имамо сазнања која утичу на продужење заморног вије-ка на која се у мостоградњи обраћа нарочита пажња: избјећи мјеста концентрације напона гдје год је то могуће; челик треба да се одликује стабилном микроструктуром; увести повољне заостале напоне притиска примјеном различитих механичких, тер-мичких и металуршких пос-тупака; колико год је могуће треба да се смање металурш-ке грешке као и грешке при изради спојева.

Примјеном ових сазнања, што тачнијим прорачунима напона у конструкцији, као и трудом да увијек при димен-зионисању кључних елемена-та будемо на страни сигур-ности, спријечавамо да се овакви инциденти понављају.


Поново о мосту на Дрини

„Љубитељимаархитектуре,љепотеиживота“ Пишу: Тамара Пиљагић и Драгана Илић

„Нема случајних грађе-вина, издвојених из људског

друштва у коме су никле, и његових потреба, жеља

и схватања као што нема произвољних линија у

неимарству. А постанак и живот сваке велике, лијепе

и корисне грађевине, као и њен однос према насељу

у коме је подигнута, чес-то носе у себи сложене и тајанствене драме и

историје“.

Нико не би могао у неко-лико редовa боље објас-

нити сав значај и симболику Вишеградске ћуприје, до јединственог Иве Андрића. Чудесна, надземаљска љепо-та ћуприје на Дрини опила је око и импресионирала дух великог нобеловца, као што је чинила многим нараштаји-ма прије и послије њега.

Ова монументална грађе-вина, изграђена је у периоду од 1571. до 1577. године. За-слугом великог везира Мех-мед–паше Соколовића, који је као дјечак усљед добро познатог „данка у крви“ из вишеградских брда одведен у Отоманско царство. Запис из 1577. године каже сљедеће: „Преузвишени добротвор Мехмед-паша, који је тројици владара одано био велики везир, учини највећу дивну задужбину, нека му је Бог у добро упише. У чис-тој накани сагради својим милосним погледом голем мост преко ријеке Дрине. Израда му је била тако лијепа, да онај ко га види, мисли да је једно зрно бисе-ра у води, а небески свод да му је шкољка!“

Соколовићева задужбина представља истинско ремек-дјело најчувенијег градитеља тог доба, врховног турског неимара и дворског архи-текте Коџа Мимар Синана. „Велики, камени мост,

скупоцјена грађевина је-динствене љепоте, каквог немају ни много богатије и прометније вароши“, из-грађен је у источњачком сти-лу и има 11 лукова са благим успоном према средини и силазном рампом на лијевој обали. Изнад лукова читавом дужином моста протеже се профилисани вијенац изнад кога се налази ограда. Укупна дужина моста износи 179,5 m, висина над нормалним водостајем ријеке је 15,40 m, а ширина 6,30 m. Мост је грађен од камена седре, од-носно бигра, који је довожен из Вишеградске бање. Изнад средишњег, шестог стуба налазе се проширења са обе стране. На прилазној рампи лијеве обале налазе се три отвора завршена проломље-ним луковима. На средини моста, изнад проширења изграђена је софа предвиђе-на за одмор пролазника, а преко пута ње уграђен је камени портал са хромогра-мом. Некада се на средини моста налазила кућица са дрвеном капијом и мостов-ском стражом, те је због тога овај дио моста популарно назван капија. Мост „коме нема равна“ већ вијековима гордо стоји на раскрсници Запада и Истока, нијемо пос-матрајући токове историје, свједочи о чудесним људским судбинама.

Међутим, ћуприја је у прошлости претрпјела многе недаће. Прво забиљежено оштећење било је рушење једног свода још у 17. вијеку. Наредна поправка је била 1873. године. Године 1896. велика поплава уништила је већи дио Вишеграда, док је ћуприја (сем камене ограде)


остала неоштећена, иако је Дрина достигла рекордних 14,6 m дубине. Два стуба и сводови који се на њих ослањају срушени су 1914, а 1943. минирањем су стра-дала четири стуба са окол-ним сводовима. У периоду између два свјетска рата мост је био привременео оспособљен за саобраћај помоћу металне конструк-ције. Детаљна реконструкција је извршена у периоду од 1949. до 1952. године. Због оштећења потпорних стубо-ва и темеља, евидентираних 80-их година прошлог вијека, пред сами рат мост је по-ново саниран тј. његова два потпорна стуба.

Од када је 2007. године мост уписан на УНЕСКО-ову листу свјетске културне баштине интезивно се воде активности на његовој обно-ви. Влада Турске је од самог почетка изразила жељу да финансира радове, али је процедура била дуготрајна, обављана су разна испити-вања и истражни радови, подносене апликације и тражене дозволе. Обимна документација главног проје-кта комплетне реконструкције и ревитализације ћуприје на Дрини, коју су урадили стручњаци турске специја-лизоване фирме „Апроја“ коштала је 270.000 КМ.

Према потписаном прото-колу са општином Вишеград, све акивности на рестаура-цији моста води турска раз-војна агенцијa за међународ-ну сарадњу и културу „Тика“ која заступа Министарство сaобраћаја Републике Турске. Влада Турске ће у потпуности финансирати цијели пројекат, чија се вриједност про-цјењује на 5 милиона евра. Извођач радова на обнови једног од најзначајнијих кул-турно-историјских и нацио-налних споменика у земљи, је турска компанија „ЕР-БУ“, која је у БиХ позната и по рестаурацији Старог моста у Мостару.

Припремни радови почели су у јулу 2013. го-дине, а подразумијевали су сложену организацију градилишта и преговоре са надлежним институцијама које господаре језерима на Дрини, ради осигуравања услова за приступ објекту. То се односило на снижавање коте језера ХЕ Бајина Башта и регулацију протока воде из ХЕ Вишеград. Договорено је смањење воде на природни ток и биолошки минимум.

Прва фаза радова, која је обухватила санацију темељне конструкције моста, стварање

насипа од камена којим су попуњена оштећења настала на ријечном дну усљед еро-зије, поплочавање корита, недавно је завршена. Радо-ви су почели у септембру 2013. године. Завршена је и санација темељних зидова инјектирањем хидрауличног малтера, а мост је такође очишћен од самоникле веге-тације, уз скидање цементног малтера из камених спојница.

Другом фазом радова, предвиђеном за прољеће 2014. године, требало би да се врше радови на кон-зервацији и рестаурацији дијела моста који се налази изнaд воде, као и приступне рампе моста на лијевој обали Дрине, те скидање туцаника с калдрме и поплочавање, као и електроилуминација моста. Пројектом је пред-виђено да се вишеградска камена љепотица, на свој 437. рођендан, освијетли као што је својевремено учиње-но са мостом на Неретви у Мостару.

Материјали потребни за комплетну обнову, 20.000 метара кубних камена и 1.000 кубика обрађене седре и кречњака, су исти они који су се првобитно користили приликом изградње прије 5


вијекова. Главни инжењер, представник фирме „ЕР-БУ“ Ал Ихсан Гундуз нагласио је да су запослени стручњаци у њиховој фирми велики екс-перти за старе мостове који су их у Турској реконстру-исали више од 40, те да су њихово дјело и обновљени мостови у Мостару и Коњицу. Предвиђено је да обнова моста траје око двије године, а рестауратор Мехтап Екици наводи да се радови на об-нови убрзано спроводе, чак и прије предвиђених рокова. У случају да не буде неких компликација комплетан пројекат требало би да буде завршен до августа 2015. године. Оно што је нарочито

значајно нагласити јесте да се ћуприји враћа првобитни излгед, посебно огради која сада није аутентична. Екици говори да је овај мост, као и сваки други веома важан за БиХ и њене грађане, али и за Турску јер је оставштина славног турског градитеља Мимара Синана.

Вишеградска ћуприја на Дрини је међу три моста у свијету који се налазе на Унесковој листи свјетске културне баштине и једно је од највећих дјела архитектуре насталих у раздобљу из-међу 15. и 19. вијека у овом дијелу Европе. Јединствена елеганција пропорција и монументална племенитост моста свједоче о величини овог стила архитектуре, који се често пореди са највећим дјелима италијанске рене-сансе. Универзална вријед-ност моста код Вишеграда неупитна је с обзиром на све историјске разлоге, али и градитељска достигнућа. Славна грађевина пред-ставља значајну етапу у историји грађевинарства и архитектуре моста, и прави је представник отоманског класичног стила. Она такође свједочи о важним културним размјенама између подручја различитих цивилизација. Симболична улога ћуприје је бескрајно важна кроз дуги ток историје, а њена вријед-ност превазилази национал-не и културне границе. Значај таквог бисера градитељства надилази своју функцију и ту-ристички потенцијал. Његова суштина дубоко је уткана у душу Вишеграђана, путника намјерника и свих љубитеља архитектуре, љепоте и жи-вота, којима јасно поручује:

„Да је живот несхватљиво чудо, јер се непрестано троши и осипа, а ипак траје и стоји чврсто као на Дрини ћуприја“.

Посебно радује чињени-ца да ће мост овим великим пројектом обнове поново заблистати, те да људско око и рука не заборављају вриједности које су им оста-вљене у наслијеђе. Специ-фична локација и посебност ћуприје су прави изазов и доприносе комплексности рестаурације. Значај овак-вог пројекта за Вишеград је немјерљив. Инспирише и улијева наду, јер: „Све може бити. Али једно не може: не може бити да ће посве и заувијек нестати великих и умних, а душевних људи који ће за божју љубав по-дизати трајне грађевине, да би земља била љепша и човјек на њој живио лакше и боље. Кад би њих неста-ло, то би значило да ће и божја љубав угаснути и нестати са свијета. То не може бити“.

Попут већине комплекс-них и значајних пројеката реконструкције, и ова вишеградска са собом носи потешкоће за извођаче. Највећи изазов предста-вља испирање тла између темеља основа стубова, јер се набацивањем камена уз стубове смањио проток воде између лукова мо-ста. Ово доводи до веће подводње, чиме се снага воде усмјерава на више тачке моста и представља пријетњу за стабилност. Тренутно су радови обус-тављени, а наставиће се када се отклоне све не-правилности и комплетира потребна докумнетација. С вјером у стручност и знање носилаца пројеката, нада-мо се да ће се реконструк-ција успјешно окончати уз потпуну аутентичност и Андрићевску узвишену сли-ке моста, те грађевинску и функционалну досљедност.


Свјетско чудо античког свијета - брана Мариб

Новастарабрана Пише: Новица Лакетић

Република Јемен налази се на југозападној обали

Арапског полуострва ,области коју су у прошлости заузимала древна јужна арапска цар-ства која су обухватала велике долине између планина и пустиње . У првом миленијуму п. н. е. краљевство Саба се раширило у сувој делти Вади Дана (Wadi Dhana). На врхун-цу њиховог просперитета, у осмом вијеку п. н. Е, Сабиња-ни су основали колоније дуж оба мора, тачније копнене трговачке путеве за Израел. Њихов главни град, Мариб, је био међу најбогатијим градо-вима древне Арабије. Постоји општа сагласност да се са вјештачким наводњавањем у близини древног Мариба започело већ средином трећег миленијума п. н. е. Око 2000 година касније изграђена је брана с циљем спријечавања поплава и систематског на-водњавања. Мариб брана се сматра једним од највећих гра-дитељских достигнућа антике.

У другој половини шестог вијека п. н. е, два краља су сукцесивно изградили Мариб брану код ушћа Вади Дана (Wadi Dhana), највећег водот-ока јеменских брда. Заплије-

ном воде током двије кишне сезоне, брана је омогућавала наводњавање око 65 квадрат-них километара земљишта. Обогаћено седиментним наслагама, ово пољопривред-но земљиште омогућавало је живот 30 000 људи.

Прва брана је била једнос-тавна земљана структура, 580 метара дуга и вјероватно 4 метра висока , подигнута из-међу стијена на јужној страни долине и стјеновите подлоге на сјеверу. Смјештена је била мало низводно од најуже тачке Вади Дана (Wadi Dhana) гдје је изграђена устава и прелив.

Око 500. године п.н.е. бра-на је повишена за 7 метара, узводно корито је поплочано каменом, а низводни канали за наводњавање су продужени. Била је троугаона у пресјеку, обје стране нагнуте под 45 степени.

Након пропасти Сабејског краљевства, брана је постала посјед Краљевине Химјар, око 115. п.н.е. Владари тог јемен-ског краљевства подузели су велике радове на реконструк-цији и даљњој обнови бране. Они су повисили брану за 14 метара и радили на регулацији

Мариб брана


корита на оба краја бране, сјеверном и јужном. Поди-гли су пет прељевних канала, два зида од опека за ојачање бране, базен за воду и 1000 метара дуг канал за усмјера-вање воде у акумулацијски ба-зен. Брана је била 720 метара дуга, са ширином од 60 метара у основи. На крају сваког зида налазиле су се уставе кроз које је вода каналисана у широке мреже за наводњавање обје стране долине. Јужни уставни систем је имао преливе 3,5 метра широке, на око 7 метара испод врха бране. Сјеверни уставни систем се састојао од прелива и масивног канала који је спроводио воду до 12 канала за наводњавање. Ра-дови су довршени 325. годи-не. Након тога било је могуће наводњавати 25.000 хектара земљишта.

И поред тога што је брани повећана висина, претрпјела је бројна оштећења код већих поплава (већа оштећења дого-дила су се 449, 450, 542. и 548. године) након чега је одржа-вање бране постало готово не-могуће. Последња забиљежена поправка извршена је 557. го-дине. 570. и 575. године брана

је претрпјела тешка оштећења усљед великих поплава, након чега више није поправљана. Последње велико оштећење бране, кад је и дефинитивно уништена, десило се између 623-635. године. Археолози и инжењери приписују колапс недостатку адекватног , редо-вног одржавања и постепеном уништењу темеља.

У децембру 1986. изграђе-на је нова, 38 метара висока земљана брана. Она затвара Вади Дана (Wadi Dhana) на 3 километра узводно од старе бране. Као и њена претходни-ца, дизајнирана је да при-времено заплијени воду за наводњавање Мариб равни-це; језеро од 30 квадратних километара са капацитетом од скоро 400 милиона кубних ме-тара је трансформисало 18 000 хектара пустиње у продуктивно пољопривредно земљиште.

Ова брана је само један од доказа о чудесним древним грађевинама које су одолије-вале зубу времена. Технике грађења у оскудици материја-ла, машина и технологије иза-зивају дивљење у данашњем времену када је све „на дохват руке“. Мариб брана данас

Стари Мариб


Међународнасарадња

71 Од идеје до реализације

77 Представници IACES-a боравили у Истанбулу

Од идеје до реализације

Учимозаједно,градимозаједно! Пишу: Јелена Благојевић, Наташа Радаковић, Јелена Станојевић и Бојан Кецман


Један од претходних бројева МОСТ-а донио нам је причу

о групи студената АГГФ-а који су наставили своје школовање у Шпиталу на Драви (Аустрија) у оквиру сарадње АГГФ-а и Ко-рушког факултета за aрхитектуру и грађевину. Овом приликом исти студенти говоре о првом пројекту који су реализовали односно дизајнирали и изгради-ли у оквиру мастер студија. Ријеч је о школском објекту у склопу кампуса на Дивљој Обали (Wild Coast) у Јужноафричкој Репуб-лици.

Неформални почетак проје-кта „schap!Mzamba“ заживио је још у мају 2013. године када су студенти добили прве упуте и конкретну слику пројекта. Зва-нични рад на пројекту стартао је почетком трећег семестра, у октобру 2013. године. Тим од 12 студената, под вођством профе-сора Петера Нигста (Peter Nigst), асистената Јургена Вирнсберге-ра (Jürgen Wirnsberger) и Елијаса Рубина (Elias Rubin), радио је четири мјесеца на дизајну, мар-кетингу, спонзорству и свеукуп-ној организацији која је трајала до одласка у Јужноафричку Републику крајем јануара 2014. године.

Потребно је напоменути да овај пројекат није први овог типа који је реализовао Факултет за архитектуру и грађевинарство у Шпиталу на Драви, јер су још 2009. и 2011. године студенти, такође мастер студија, изградили двије школе у Јоханесбургу.

Овога пута студенти су добили задатак да дизајнирају и изграде школу за четврти разред у оквиру Итуба (ITHUBA) кампуса на Дивљој Обали у Јужноафричкој Републици. Итуба представља иницијативу за изградњу школских објеката у неразвијеним дијеловима Афри-

ке, коју је 2008. године покренуо аустријски политичар Кристоф Корхер (Christoph Chorherr).

Смјештен у руралном дијелу једне од најсиромашнијих покрајина у Јужноафричкој Републици на обали ријеке Мзамбе (Mzamba), Итуба пред-ставља комплекс од дванаест школских објеката, од којих је шест већ изграђено укључујући и „schap!Mzamba“ објекат (вртић, кухиња и четири објекта разредне наставе). Према ур-банистичком плану сви објекти разредне наставе планирани су као засебни објекти који треба да имају учионицу, оставу, учи-тељску просторију и двориште.

Сви студенти „schap!Mzamba“ тима су након уводних анализа и предавања на тему градње школских објеката у Африци, добили прилику да раде на индивидуалном дизајну. Два-наест различитих приједлога је кроз даљу разраду и дефиниса-не параметаре сведено на три рјешења, а потом је изабрано једно.

Током свакодневног рада на дизајну, тим је био одговоран за маркетинг и прикупљање новчаних средстава помоћу којих се финансирала изградња. Наиме, цјелокупан тим је био подијељен на мање тимове задужене за различите сегменте, као што су финансије, маркетинг, организација грађења, органи-

Више о пројекту на: www.schap-mzamba.com


факултета у Шпиталу.Коначан објекат

„schap!Mzamba“ који се састоји из учионице, малог врта за потребе наставе, дворишта, учи-тељске просторије са оставом и наткривеног дијела за наставу на отвореном, успјешно је из-грађен за шест седмица. Прво-битном тиму придружили су се на градилишту гостујући сту-денти са првог циклуса студија из Шпитала, те група локалних радника која учествује у сваком од Итуба пројеката. Вођени мотом ове иницијативе „Гра-димо заједно, учимо заједно“ (“Build together, learn together”), студенти су добили прилику да науче нешто о локалном начи-ну градње, а локлани радници да изуче неке нове технике

зовање различитих догађаја, итд. Студенти су током овог процеса успјешно покренули веб-сајт, организовали забаве и маркете за прикупљање нов-чаних средстава, израђивали брошуре и промо материјал, те неколико пута пројекат предста-вљали у медијима.

Детаљна разрада изабраног рјешења подразумијевала је и радионицу 1:1. Циљ радионице првенствено је био тестирање одређених детаља објекта који су били у фази разраде и непо-знаница већини студената. Том приликом студенти су тестирали зид од набијене земље, кровну конструкцију и предложено рје-шење за прикупљање кишнице. Све то је било привремено изграђено и изложено у аули


грађења и пренесу је млађим генерацијама.

Осим услова назначених урбанистичким планом, тим је требао да слиједи још неколико параметара у изградњи овог објекта. Првенствено јефти-ну и ефикасну градњу, која је подразумијевала да се користе локално присутни материјали, који су одрживи и не захтијевају велика улагања око одржа-вања. Стога је објекат изграђен од локалне цигле, а студенти су радили на изградњи пре-фабрикованих стубова и зида од набијене земље.

За већину студената ово је први дизајнирани и реали-зовани пројекат у каријери, те је приступ пројектовању и доношењу одлука био крајње личан и непосредан. Занимљи-

во је истаћи да се о одређеним одлукама у дизајну дискутовало и на самом градилишту. Приви-легија оваквог пројекта је такође у томе што су пројектанти уједно и извођачи радова, те су ове двије стране коначно постале помирене, којима је свакако заједнички циљ успјешан проје-кат.

Један од главних и најка-рактеристичнијих елемената пројекта је зид од набијене земље о којем су се водиле многе расправе још током про-цеса пројектовања, с обзиром на неконвенционалност саме технике његове изградње. Ипак, током реализације тимски дух је дошао до изражаја и сваки појединац укључен у пројекат је успио да допринесе његовој успјешној реализацији.

Након обављених тестова за испитивање доступног материја-ла и одређивања „рецептуре“ зида, први задатак је био да се изгради кран за допремање земљане мјешавине. Када су кран и дрвена оплата завршени - двоседмично мијешање и из-градња зида је моглa да почне.

Зид димензија 7.2 x 0.5 x 2.4 m се састојао од четири партиције и укупно 28 слојева набије-не земље. Свака партиција је подразумијевалa помијерање дрвене оплате, а коначни изглед сваког слоја био је непознат до самог скидања оплате. Рад на зиду кулминирао је излијевањем бетонског сливника за при-купљање воде са два крова који се сусрећу у линији зида. Сва вода се прикупља и накнадно користи из резервоара смјеште-ног у приручном врту уз учио-ницу који служи као проширење наставне јединице.

Имајући у виду стриктан регулациони план који захтијева изузетно интровертан карактер


зграде, циљ је био да се кроз различито третиране амбијенте и кaналисање свјетлости ство-ри баланс између приватног и јавног карактера објекта, односно да се оствари веза са изграђеним контекстом али и да сезадржи интимна атмосфера пригодна за одржавање наставе.

С обзиром да кретање кроз објекат подразумијева низ различитих сценарија са учио-ницом у центру и имајући у виду „несташан дух“ самих корисни-ка било је потребно на прави начин исканалисати простор за игру и учење, те се динамика амбијената смјењује сходно томе:

Битно је напоменути да је ријеч о интернационалном тиму студената из Аустрије, Њемачке, Шпаније и Босне и Херцеговине који су тимским радом и са-радњом морали да нађу зајед-нички језик кроз дизајн и реали-зацију саме школе. Заједнички суживот током шест недјеља проведених у Јужноафричкој Ре-публици свакако је доприносио успјешној сарадњи. С обзиром

на специфичну локацију проје-кта, међукултурална размјена и сарадња је досегла сасвим нови ниво, у смислу размјене искустава и сазнања између два континента.

Осим изградње школе, циљ је био што боље упознавање са заједницом и начином живо-та мјештана који се увелико разликује од Европског. Изузев свакодневне сарадње и инте-ракције са локалним радници-ма и ученицима Итуба школе, студенти су обавили и неколико неформалних посјета афричким домаћинствима, као и једној од локалних цркви. На основу при-купљених података и искустава завршна фаза пројекта је израда социјалне студије у облику публикације, која би требала да служи будућим генерацијама студената који ће да пројектују у том региону.


Представници IACES-a боравили у Истанбулу

Подстицањестуденатанаинжењерскиприступграђевинскојструци Пише: Драгана Илић

Представници студената Архитектонско-грађевин-

ског факултета у Бањој Луци, чланови IACES-a, имали су прилику да присуствују скупу студената грађевинарства CivilCon, који је одржан у Истанбулу у периоду од 01.03. до 06.03.2014. године. CivilCon (Civil Engineering Convention) редовно окупља члановe IACES-ових локалних канце-ларија у Истанбулу од 2006.године. Циљ ове активнос-ти је комуникација између студената грађевинарства и стручњака у овој области, усвајање нових знања на пољу грађевинарства, те мотивисање студената на сти-цање инжењерског приступа струци. Као што смо и оче-кивали, организација је била на завидном нивоу, било да

је ријеч о смјештају, програму CivilCon-а или љубазности и труду организатора да сви буду задовољни и да понесу лијепе успомене и сјећања из Истанбула.

Програм CivilCon-а трајао је три дана. Били смо у при-лици да слушамо предавања стручњака из турских грађе-винских компанија познатих широм свијета. Предавање којем смо са посебним задовољством присуство-вали одржала је једна од најцјењенијих турских грађе-винских компанија у свијету за извођачке радове – STFA. Захваљујући својој посвеће-ности раду, иновативности и поштовању рокова, STFA може да се похвали са реализованих више од 360 пројеката на три различита континента у вриједности од 25 милијарди долара. Како би своје предавање учинили занимљивијим и приближили га извођењу у пракси, органи-зовали су такмичење у саста-вљању грађевинских скела.Такође, директор компаније специјализоване за изградњу аеродрома TAV Airports Holding-а, др Мустафа Сани Шенер, припремио нам је

поучно и веома подстицајно предавање. Амбициознос, упорност и препознавање добре пословне прилике, довеле су TAV Airports Holding до представништава у Ма-кедонији, Тунису, Саудијској Арабији, Летонији и Турској. Године 1997. ова компанија побиједила је на тендеру за изградњу турског аеродрома Ататурк, који се налази на европској страни Истанбула, чиме је и почео њихов сада већ дугогодишњи успјешан рад на изградњи аеродро-ма. HILTI компанија из Лих-тенштајна представила нам се на нешто другачији начин. Сви смо имали прилику да учествујемо у радионици приликом које су коришћени HILTI производи. Њихови производи, системи и услуге нуде иновативна рјешења за изградњу и одржавање зграда. Осим што смо имали прилику да чујемо понешто о овако великим компанијама имали смо и прилику да кроз забаву и смијех добијемо корисне информације о томе како се понашати на разго-вору за посао, шта обући, на какве конкурсе се пријавити и слично. Оно што нам се


нарочито дојмило на CivilCon-у ове године је посјeта гради-лишту, гдје смо коначно могли видјети како грађевинарство у пракси изгледа. Грађевин-ски инжењери који раде на пројекту изградње тунела као дијела подземне жељезнице су се потрудили да нам на што бољи начин приближе начин реализације једног таквог великог пројекта.

Забаве у ноћним сатима након цјелодневних преда-вања није недостајало нити нас је то спречавало да сле-дећи дан будемо сконцентри-сани на нова предавања. Кажу да ниједан европски град ноћу није тако жив као Истанбул. Ми смо се у то и увјерили. Интернационално вече је свима нама на неки начин најзанимљивије на оваквим дешавањима јер тада имамо прилику упознати кул-туру наших нових пријатеља, те дегустирати храну и пиће из њихових земаља и опусти-ти се уз музику коју нам до-носе. Сви ми носимо лијепе успомене на то вече и људе који су јој дали ту посебну чар и вјерујем да нико од нас није равнодушан када у успомена-ма пронађе понеки детаљ те вечери. Крстарење Босфором у ноћним сатима се заиста мора издвојити као незабо-

равно искуство. Истанбул је прелијеп град и под сунчевом свјетлошћу али посматрати Истанбул под ноћним свјетли-ма је нешто што се никад не заборави и што сви пожеле поновити бар још једном у животу. Надамо се да ћемо за то имати прилику. У данима када програм CivilCon-a није планиран организатори су нас упознали са својим гра-дом колико је то било могуће с’ обзиром на временску ограниченост и заиста много тога што у Истанбулу можете видјети. Посјетили смо Мини-атурк, огромни парк макета значајних турских грађевина кроз историју. Оно што нам је највише привукло пажњу је макета мостарског Старог мо-ста. Такође, обишли смо музеј Panorama 1453, у ком је сли-ковито приказан пад Цари-града 1453. године. Овај музеј је изграђен 2009. године, а његове зидове су осликала четири турска сликара. Слика је на простору пречника 38 метара и обухвата површину од 2350 квадратних метара. Када се налазите у простору који је осликан имате осјећај као да присуствујете догађају пада Цариграда, као да сте у том времену. Цистерна Базилика је античка подземна цистерна. Снабдијевала је

водом центар византијског Цариграда и позната је по својим мермерним стубо-вима носачима. Цистерна је дугачка 146 m и широка 65 m, при чему заузима површину од 9.800 m2. Свод цистерне држи укупно 336 стубова рас-поређених у 12 редова од по 28. Стубови су високи 8 до 8,5 m, а капители су им претежно јонски и коринтски, мада има и неколико дорских. Зидови цистерне су од ватросталне цигле дебљине 4 метра са по-себним слојем за изолацију воде, а њен капацитет износи око 80.000 m3. Цистерна је изграђена за вријеме влада-вине Јустинијана I и била је у употреби доста дуго. Током 1968. године запушене су пукотине и поправљени сту-бови, да би се 1985. године отпочело са рестаурацијом цијелог комплекса. Цистер-на је 1987. године званично поново отворена за посјети-оце. Ми смо имали прилику да посјетимо ову велелепну грађевину и носимо дивне утиске о истој.

Као члан IACES-а два пута сам била у Истанбулу и знам да ћу отићи поново када год за то у животу будем имала прилику. Тај град и људе толи-ко заволите да им се поново и увијек враћате, једноставно их не можете заборави-ти нити избацити из главе. Путовати не значи упозна-вати свијет, путовати значи упознавати људе, стицати пријатеље за цијели живот са којима ћете планирати нова путовања. Зато, путујте док сте млади, упознајте људе, усвајајте знање у свим ситуацијама када је то могуће, јер када остарите то ће бити највеће благо које имате!


Представљамо

80 Миле Мићић

84 Поезија са АГГФ-а

Миле Мићић

„Жељамиједасеостваримуфилмскојиндустрији“ Припремио: Новица Лакетић


У oвом броју часописа Мост представљамо вам

студента четврте године архитектуре са нашег АГГФ-а, колегу Милу Мићића. Његову свестраност најбоље ћемо приказати кроз његове радове. Разноликост области интересовања, тема и тех-ника којима се наш самоуки умјетник изражава, свакако побуђује пажњу. Свој ствара-лачки опус, Миле групише у неколико цјелина: Traditional, Темпера, Digital.

Како каже, афинитет према цртању открио је већ у раном дјетињству, цртајући по разним приручницима за кување. Узор су му били Дизнијеви јунаци које је уп-орно цртао. Данас, посебно ужива стварајући слике које припадају тематици косов-ског циклуса, старог вијека, грчке митологије и сл. У поступку изражавања, поред стандардних техника цртежа у оловци и графиту, и темпе-

ре, Миле компонује креације кроз програмске модуле за анимацију, моделовање и графички дизајн.

Његови радови настали овом техником су завршни продукти (рендери) софтвер-ског алата који се користи приликом презентовања пројеката, уређења енте-

ријера, екстеријера и сл, под називом „3ds Max“.

Стигне и да се успјеш-но прикаже као глумац. На фестивалу драмских умјет-ности у Коњицу, Миле је освојио „Награду за глумачко остварење“, у представи под називом „Капетан Џон Пиплфокс“.

Аутопортрет


„Digital” – Цртежи рађени у про-граму " Photoshop" са графичким

таблетом. Будући да му је жеља да се оствари као аниматор у филмској индустрији или ин-

дустрији игрица, на овај начин ствара лични стил

Хермес



Поезија са АГГФ-а

Знањеплус

86 Технички рјечник

88 AutoCAD keyboard shortcuts

89 Најчуднији закони

90 Занимљивости

Технички рјечник

Најчешћипојмовиуархитектури,грађевинарствуигеодезији

Припремиле: Наташа Вујовић, Тамара Учур и Гордана Јаковљевић

Ж

Жабља перспектива - перспективa код које је очна тачка смjештена дубоко испод линије хоризонта, тако да је поглед на један објекат перс-пективно начињен из најни-же могуће тачке. Код жабље перспективе линије основе приказаног објекта поклапају се са линијом хоризонта, а не-догледи су различито удаљени од пројекције очне тачке на хоризонту.

Жилавост челика - осо-бина челика од чије вријед-ности зависи способност зава-ривања челичне конструкције, њено понашање при ниским температурама, као и при динамичком оптерећењу.

Жироскоп - уређај за мје-рење или одржавање оријен-тације заснован на принципи-ма угаоног момента.

ЗЗабат - троугласти дио

двоводног крова који прекри-ва предњу и задњу страну. Под тим појмом се подразу-мијева и цијела зидна повр-шина изнад које је овај дио. У терминологији мајстора још се за ово употребљавају изрази „кибла“ и „калкан“.

Завртњи - спојна средства цилиндричног облика која на једном крају имају главу, а на другом навој, обострано подложне плочице и навртку на страни навоја. Да би био носиви, спој мора имати нај-мање два завртња.

Задњи план - назив за план једне грађевине који се налази у позадини предњег фронта или предње фасаде. Задњи план може да буде деташован, одвојен од објекта или повезан са њим, али је


по правилу удаљен и склоњен изван главног корпуса објекта.

Запреминска тежина тла – или јединична тежина тла у природном стању представља тежину јединице запремине тла у које су укључене и поре и вода у порама.

Застор - најквалитетнији слој коловозне конструкције. Његова основна улога је да подноси утицаје саобраћајног оптерећења и фактора среди-не.

Зауставна дужина - најкраћа дужина на којој возач, на мокром и чистом коловозу, може да заустави возило у условима дозвољене вријед-ности коефицијената трења.

Збијена композиција - архитектонска композиција која је често сложена, али је постављена унутар чврстих, снажних оквира. Настаје процесом пројектовања у којем се архитектонске форме једне грађевине, међусобно различите, рашчлањавају и постављају једна до друге са наглашеним различитостима, а затим се исте постављају уну-тар једне снажне архитектон-ске форме која их међусобно повезује у јединствену, ком-пактну цјелину.

Зглобна веза - веза која може да прихвати и пренесе само нормалне и трансвер-залне силе. Таква веза није у стању да прихвати моменте са-вијања, што значи ничим није спријечена ротација штапова око осе чвора.

Зенит – тачка на привидној небеској сфери, највиша изнад хоризонта, висина јој је 90. Геодетски зенит је нормала на геодетски елипсоид у мјесту опажања.

Зенитални систем расвјете - принцип освје-

тљења архитектонског унутра-шњег простора путем увођења свјетлосних отвора на повр-шини таванице простора који се освјетљава. Зениталним системом расвјете постиже се латерално освјетљење, тј. освјетљење са горње стране, које треба да оствари ефекат природног сунчевог освје-тљења.

Зенитна даљина - угао који се мјери од правца ка зениту до визуре ка опажаном тијелу. Може имати вриједност од 0°≤z≤180°.

И

Идејни архитектон-ски пројекат – у одређе-ној размјери представљена концепција пројекта једног архитектонског објекта. Идејни пројекат се обично ради у размјери 1:200 (или 1:500 – 1:100) и представља основу за даљу разраду.

Импулсна оптерећења – оптерећење и растерећење у веома кратком интервалу времена.

Импликација - назив за мијешање, уметање, замрше-ност архитектонских стилова на једном архитектонском облику.

Ингеминација - назив за понављање и умножа-вање архитектонских мотива, елемената или просторних карактеристика. Честа појава у готово свим архитектонским стиловима.

IN ABSTRACTO - латински појам који, примјењен на ар-хитектуру и урбанизам, пред-ставља замишљен простор, простор који постоји одвојен од материјалних предмета, мисаони простор, мислен.

Инјектирање - један од кључних елемената модерне

градње. Селектирано запуња-вање пукотина, распора, фуга или пора у бетонским или зиданим конструкцијама исто као и у каменим или земља-ним грађевинама.

Инвестициони програм - елаборат којим се утврђује економска и друштвена оправ-даност улагања средстава те анализирају технички, економ-ски и други услови изградње. Tо је програм којим се исказује цијена једног објекта.

Инклинација орбите сателита – угао између орби-те неког сателита и екватора матичне планете. Инклинација је један од 6 орбиталних па-раметара који описују облик и оријентацију орбите сателита, као и његов положај на њој.

Инсолација - осунчаност једног грађевинског терена, арх. објекта или дијела арх. објекта (стана, просторије). Представља важну каракте-ристику једног грађевинског терена, која умногоме оп-редјељује оријентацију нове грађевине. Она представља резултат мјерења осунча-ности једног терена, или града (области) у периоду од годину дана.

Изобаре - линије које на карти спајају тачке са једнаким атмосферским притиском.

Изометрија - аксономе-тријски приказ једног објекта, без скраћења, тако да на при-мјер јединствена форма коцке прима шестоугаони изглед.

Изохипсе - геометријско мјесто тачака које имају исту висину над утврђеним ниво-ом (линија која на карти спаја тачке исте надморске висине).

Изоколе – линије које на карти спајају тачке са једнаким деформацијама (линија једна-ких деформација).


AutoCAD keyboard shortcuts

Користипречице!

Припремио: Јовица Калајџић

Творци програмског пакета AutoCAD организовали су

рад у програму да задовољи потребе најширег круга ко-

Скраћеница Име команде Објашњење

L Line Линија за цртање

C Circle Цртање кружнице

PL PoliLine Цртање линија које означавају предмет или објекат

O Offset Команда за понављање (дуплирање) линија или објеката

M Move Команда ѕа помјерање објекта или линије

A Arc Команда за прављење кружних лукова

T Mtext Команда за исписивање жељеног текста

H Hatch Команда за шрафирање

DI Distance Команда за мјерење цртежа тј. Линија на цртежу

AR Array Команда за равномјерно распоређивање објеката

PE Pedit Команда за спајање објеката, зидова, полулукова у цјелину

PU Purge Команда за брисање објеката

Z+A Zoom Зум за цртеж

ATT Attribute Атрибути за блокове

LI Limits Команда за површину радног листа

OP Options Опције за AutoCAD

DIV Divide Алат за постављање блока по линији

B Block Команда за снимање блока

Be Blok Def. Команда за избор и мјерење елемената на блоку

eX Extend Команда за продужавање линија до неког објекта или линије

TR Trim Команда за скраћивање линија до неког објекта или линије

D Dimension Опције за стил котирања

рисника. Оваква организација програмског пакета захтијева значајније напоре од стране корисника у циљу обуке за коришћење оваквог пакета. Овај недостатак се превазила-зи на тај начин што AutoCAD може лако да се прилагоди потребама корисника.

Оно што значајно убр-зава рад у овом програму је покретање управљачких команди путем скраћеница преко тастатуре (shortcuts). Још једна предност оваквог начина рада је та што палете са иконицама управљачких команди можемо искључити чиме добијамо далeко већу радну површину. У наставку наводимо најчешће коришће-

не управљачке команде зајед-но са њиховим скраћеницама (shortcuts) за покретање преко тастатуре које ће вам, надамо се помоћи у даљем раду тј. и ефикаснијим руко-вањем AutoCAD-ом.


Широм свијета се свакодневно доносе нови закони којим се регулишу све сфере живота. Међутим, неки од њих су чудни, а понекад и

смијешни.

• Уколико сањате о бесмртности преселите се у град Лонгyеарбyен, који се налази на норвешкој прекоморској територији Свалбарду. На-име, у овом граду је забрањено умријети, a разлог томе је чињеница да због ниских температура током цијеле године, тијела уопште не труну. На гробљима је посљедњи пут неко укопан још прије 70 годи-на. Уколико се неко нађе на самртној постељи у овом граду, власти ће га пребацити на копно, гдје може умријети без страха од хапшења.

• У Сингапуру је од 1992. године забрањено жвакати жваке. Једини изузетак су никотинске жваке, али се оне могу добити само уз рец-епт.

• Када једете у било којем ресторану у Данској, нисте обавезни да платите за храну коју сте појели уколико, према вашем мишљењу, нисте сити након оброка. Када би Данци имали наше студенте који се хране у мензи, сигурно би промијенили закон.

• Уколико вас неко од запослених на царини у Великој Британији буде малтретирао, не покушавајте ствар ријешити на суду. Наиме, члан 268. Закона о царини каже да се против запосленика царине не може поднијети судска пријава у првих 30 дана након инцидента, док члан 272. истог тог закона каже да се пријава против тог запосленика, мора поднијети у првих 30 дана након инцидента.

• У Јапану је забрањено бити гојазан. Иако је степен гојазности у овој земљи један од најнижих у свијету, то их није спријечило да 2009. го-дине донесу закон о максималном обиму струка. Мушкарци старији од 40 година не смију имати обим струка већи од 90, а жене од 80 центиметара.

• На Тајланду је забрањено изаћи из куће без доњег веша, возити аутомоблка Попратинил без мајице или газити по новцу.

• Уколико се налазите на сафарију у Кенији и ваш локални водич одједном почне да се свлачи и хода го по савани, немојте слиједити његов примјер. Кенијцима је дозвољено да ходају голи по савани, али туристима није и тако пише у њиховом закону.

• У Данској сте према закону обавезни да сваки пут прије него упалите аутомобил провјерите испод њега како бисте били сигурни да ту није заспало неко дијете. Уколико неким случајем завршите у затвору у овој земљи, немојте се превише бринути јер законом није забрање-но бјежати из затвора.

• У Швајцарској је забрањено пуштати воду из водокотлића након 22 сата.

• На Тринидаду и Тобагу је забрањено носити маскирну одјећу. Како кажу званичници, закон је уведен како људи не би имитирали војне снаге.

• Према закону названом "Закон о свемиру 1986", Влада Велике Брита-није може користити одређену силу како би спријечила инвазију ван-земаљаца, али само уколико они не посједују дозволу за инвазију.

• У Чикагу можете бити ухапшени било гдје уколико стојећи пијете неко алкохолно пиће, а у Клевеланду само једна особа смије пити из једне флаше вискија. У Саскатхевану у Канади је забрањено пити воду тамо гдје се точи и пиво.

Најчуднији закони

Бирократијајесвугдјеиста Припремила: Милка Попратин


Занимљивости

Далистезнали

Припремила: Љиљана Дувњак

• Да је 31. марта 1889. године када је завршен, Ајфелов то-рањ био највиша конструкција на свијету настала као плод човјекових дјелатности. Ту ти-тулу торањ је носио 41 годину, све док није завршен Крајзлер билдинг у Њујорку.

• Да најмањи затвор на свијету може да прими само два затвореника у исто вријеме. Изграђен је 1856. године и на-лази се на острву Сарк, између Енглеске и Француске.

• Да је стадион Панатенаик у Атини, 2579 година стар и даље је у употреби.

• Да је Венеција изграђена на 118 мањих острва, омеђених с више од 170 канала који су спојени са више од 350 мосто-ва.

• Да је једини женски фараон старог Египта била краљи-ца Хатшепсут. Била је међу најистакнутијим градитељима једне од највећих египатских династија.

• Да се у градићу Шимукапу на острву Хокаидо у Јапану нала-зи мјесто названо Ункаи Тера-са, на надморској висини од 1100 метара, а већим дијелом године се налази изнад мора облака који стварају невјерова-тан призор.

• Да једна библиотека у Ин-диани тоне око 2 центиметра годишње јер статичари нису урачунали тежину свих књига.

• Да је лондонски метро прва подземна жељезница на свије-ту? Почетна дионица од шест километара отворена је давне 1863. између Педингтона и Фа-рингтона. Ту линију данас мо-жете проћи возећи се од Сиркл Лајна до Ковент Гардена, као и у лондонском саобраћајном музеју, гдје се чува оригинални воз Метрополитен број 23. Друга подземна жељезница на свијету изграђена је 1896. у Будимпешти, а четири године касније добио ју је и Париз.

• Да је Зграда румунског Парламента највећа палата на свијету у којој се налазе око 500 спаваћих соба, 55 кухиња и 120 дневних соба.

• Да је Сиднејски лучни мост у Аустралији, најшири мост на свијету. Дугачак је 1.149 метара, а широк 49 метара. Он носи жељезнички, аутомобилски, бициклистички и пјешачки саобраћај и има 16 ауто трака,

8 на горњем и 8 на доњем нивоу.

• Да је Кеопсова пирамида најтежа грађевина на Земљи. По својој запремини, тридесет је пута већа од Empire State Building-a и може се видјети са Мјесеца.

• Да постоји Оригами кућа. Архитектонски биро TSC Architects комбинује традицио-налну технику савијања папира са модерним архитектонским трендовима. Кућа је умотана у савијени кров налик оригамију који обухвата њену цјелокупну запремину. Унутрашњост је ис-пуњена природном свјетлошћу, а користи планинске вјетрове за природну вентилацију.

• Да је обрада природног ка-мена почела прије приближно 60 000 до 40 000 година. Употреба природног камена у изградњи подразумијева знања и вјештине градитеља. Архитекте и грађевински неимари у свим епохама су посебно цијенили природ-ни камен као материјал због његове трајности, љепоте и издржљивости. Природни ка-мен није обични камен, него је и умјетнички изражај природе. Зато задржава актуелности и у модерној архитектури и гради-тељству, као врло заступљен и чаробан материјал.


ЧАСОПИС СТУДЕНАТА АРХИТЕКТОНСКО-ГРАЂЕВИНСКО-ГЕОДЕТСКОГ ФАКУЛТЕТАУНИВЕРЗИТЕТА У Б А Њ А Л У Ц И

ГОДИНА 2 - БРОЈ 3Бања Лука, јун, 2014. године

ISSN 2303-467X (Print)ISSN 2303-4688 (Online)

Documents

МОСТ број 3