МОСТ број 2

ЧАСОПИС СТУДЕНАТА АРХИТЕКТОНСКО-ГРАЂЕВИНСКО-ГЕОДЕТСКОГ ФАКУЛТЕТАУНИВЕРЗИТЕТА У Б А Њ А Л У Ц И

ГОДИНА 1 - БРОЈ 2Бања Лука, децембар, 2013. године

ISSN 2303-467X (Print)ISSN 2303-4688 (Online)

5 Инфо

27 Интервју

33 Темаброја

41 Теоријаипракса

65 Грађевинарствоусвијету

81 Међународнасарадња

95 Представљамо

101 Знањеплус

Садржај

Година 1 — Број 2 — децембар, 2013 3

Издавач: IACES LC Бањa Лука

и Савез студената АГФ-а Бања Лука

Главни и одговорни уредник:Ана Ковић

Боривој ЈовицаОбрадовић Калајџић

Сарадници: Саша Б. Чворо, Малина Чворо,

Радован Белеслин, Драгана Доцић, Дубравко Алексић, Маја Радмановић, Давид Латиновић,

Анита Зрнић, Бојана Грујић, Марија Лукач, Драгана Илић, Драгана

Зељић, Дијана Мајсторовић, Младен Амовић, Миленко Станковић, Емир

Кустурица, Љиљана Дувњак, Биљана Суботић, Саша Бркић, Новица

Лакетић, Александар Комадина, Огњен Јокић, Славиша Ђурић,

Стефан Вуковић, Огњен Мијатовић, Мануел Десанчић, Александар Борковић, Свјетлана Влашки,

Божана Баћић, Никола Јуричевић, Антонијо Јуларџија, Тамара Пиљагић,

Милица Миличевић, Тамара Учур, Игор Шикањић, Драган Видовић,

Наташа Вујовић, Саша Татар, Невена Новаковић, Милош Савановић,

Срђан Лончар, Ана Јојић, Гордана Јаковљевић

Графички дизајн и дизајн корица: Јовица Калајџић

Штампа:Vilux, Бања Лука

Тираж: 150

Адреса редакције: Степе Степановића 77/3

тел: 065/822 446; web: www.ssagf.org

www.iacesbl.orge-mail: [email protected]

[email protected]

Ријеч уредника

Пред вама је други број нашег заједничког часописа „Мост“, ча-сописа студената Архитектонско-грађевинско-геодетског факул-

тета, Универзитета у Бањалуци. Ентузијазам и воља, као предуслови успјеха, на упозорење много искуснијих, а сада вјерујем и на задо-вољство, нису изостали ни овај пут.

Поред активних сарадника, професора, асистената и студената нашег факултета, усудили смо се „дотаћи“ и свјетске „фаце“. Шта зна-чи бити европејац, а не изгубити идентитет, објаснио нам је просла-вљени режисер Емир Кустурица, с којим смо се сусрели у Требињу на једном студентском форуму. Када слушате говор и гледате наступ овог човјека, данима послије мислићете о свему што вам је он ре-као. Неке ставове ћете задржати, а о некима ћете дуго размишљати, можда их и из коријена промијенити, али свакако ћете извући уни-верзалне поуке разних сфера људског бивствовања. Тим поводом, вјерујем да ћете препознати значај тематике објављене у нашој ру-брици Интервју.

Као и у прошлом броју, најобимнија је рубрика студентских радо-ва – Теорија и пракса. Ако је судити по броју пристиглих студентских радова на адресу наше редакције, можемо рећи да је циљ постигнут - реализација „Мост“-а дјеловала је стимулативно на студенте да се баве научним радом, те на тај начин допринесу личном и колек-тивном успјеху. Студенти су кроз ову рубрику, синтезом теоријских и практичних сазнања, аутентично представили своја знања и скло-ности на задате теме током наставног предмета, учешћа на неком од научних скупова или самоиницијативно. Студенти представници сва три одсјека, изабрали су пројекат у реализацији, анализирали га са сва три аспекта, архитектуре, грађевине и геодезије, те на тај начин, уз стручни кадар пројекта, предочили неминовну везу ове три струке при реализацији било којег пројекта.

Актуелности у области грађевинарства, архитектуре и геодезије, као и непријатности у овим пољима представили смо у рубрици Грађевинарство у свијету. Између осталог, дали смо себи слобо-ду и храброст да предложимо и апелујемо будућим инжењерима лична рјешења за ситуације настале непоштовањем било које етапе у пројектовању, реализацији и експлоатацији објеката.

Заједно са професорима пројектантима, пратили смо доса-дашње радове на новој згради нашег факултета, који су по много чему били специфични, а што ћете у рубрици Инфо и примјетити. Учешће наших студената на изложбама, локалним и међународним пројектима, студентским семинарима и конгресима, само су неке од тема ове рубрике.

Проширили смо садржај рубрике Знање плус корисним упут-ством о основама софтверског пакета TOWER, неопхподног за савла-давање многих проблема с којима се сусрећу студенти грађевинар-ства током студија. Такође, остали смо вијерни темама из правописа српског језика, занимљивостима и техничком рјечнику.

У очекивању да ће развој нашег часописа ићи узлазно, прижељ-кујемо и припреме за сљедећи број.

На крају моје сажете „ријечи“, не могу а да се не захвалим на константној подршци и помоћи свима који су дали лични допринос садржају и учинили да и други број нашег Моста повеже нова лица, нова искуства и знања.

Свакако, желимо да се срећемо око Моста и у 2014. години са новом енергијом и идејама, у здрављу и успјеху.

Ана Ковић

Технички уредник:Уредник:

4 Година 1 — Број 2 — децембар, 2013

Инфо

6 Ток изградње зграде Факултета

12 Сарадња Библиотеке РС и АГГФ-а

14 Праксе за студенте хидротехничког смјера

15 EASA, водећа мрежа студената архитектуре Европе

16 Унија студената Републике Српске

18 Пројекат: Урбана регенерација BROWNFIELD подручја фабрике Руди Чајавец

19 Развој и интеграција АГГФ-а са ИМК

20 Фестивал креативности и иновативности

21 Студијска посјета Вишеграду

24 17 година постојања АГГФ-а

26 Мотивационо писмо дипломираним инжењерима

Ток изградње зграде Факултета

Kоракпокорак Аутори: Саша Б. Чворо, Малина Чворо и Радован Белеслин Фотографија: Саша Б. Чворо


Tендерска документација прве фазе изградње зграде Факултета

На основу Меморандума о реализацији пројекта

„Санација објекта за потребе Архитектонско-грађевинског факултета у Бања Луци“, од 2011. године, из економско-социјалне компоненте развојног програма Републике Српске додијеље-на су неопходна средства за припрему и почетак радова на изградњи зграде Факултета. Имајући у виду предрачунску вриједност објекта, утврђено је да ће додијељена средства бити довољна за израду дијела ин-вестиционо техничке документа-ције, прибављање одобрења за грађење и извођење прве фазе радова. Прва фаза изградње подразумијева извођење дијела грубих грађевинских радова, од-носно изградњу основног кон-структивног склопа, без израде завршних елемената вањског омотача, равног крова, унутра-шњих обрада, инсталационих система и уградње уређаја и опреме.

Дограђени и надограђе-ни дио објекта је пројектован са скелетним конструктивним системом који се заснива на армиранобетонским и челичним стубовима и подвлакама које се пружају у оба правца. Посма-трано генерално, објекат нема нагле промјене висина па је фундиран на јединственој арми-ранобетонској темељној плочи дебљине d=60 cm. Објекат је фундиран на шљунковито-пјес-ковитом тлу добре носивости са очекиваним нивоом подземне воде на - 4.7 m од коте терена, који у пројектованом/мјереном нивоу не утиче значајно на објекат у току градње и експло-атације.

Међуспратне конструкције су армиранобетонске плоче различитих димензија, дебљине 12 до 20 cm, које се ослањају на армиранобетонске подвлаке и платна, система су крстасто армираних плоча и плоча које носе у једном правцу. Различите дебљине су узроковане раз-личитим распонима појединих плоча и различитим корисним оптерећењима у зависности од намјене простора. Преградни зидови (унутрашњи и спољни) су пројектовани од поробетон блокова са конструктивним и термоизолационим карактерис-тика у складу са просторним положајем.

На основу тендерске до-кументације и спроведене процедуре склопљен је Уговор о извођењу радова на рекон-струкцији, адаптацији, доградњи и надоградњи постојећег објекта зграде Архитектонско-грађевинско-геодетског факул-тета у Булевару Војводе Петра Бојовића у Бањој Луци између Инвеститора, Универзитета у Бањој Луци, и Извођача радова, Градитељ, а.д. Tеслић. Послови стручног надзора су повјерени Архитектонско-грађевинско-гео-детском факултету, а аутори овог рада су уједно и водећи чла-нови надзорног тима. Извођач радова је званично уведен у радове почетком децембра 2012. године.

Преглед извођења радоваРадови прве фазе изградње

зграде Факултета, се могу по-дијелити у три цјелине:• радови на припреми и орга-

низацији градилишта,• радови на постојећем дијелу

објекта,• радови на новом дијелу

објекта.


Под првом цјелином се под-разумијевају радови на органи-зацији градилишта, те радови на уклањању, премјештању и заш-тити постојећих стабала у зони изградње објекта. Друга цјелина подразумијева радове на ре-конструкцији постојећег објекта, ојачању његове конструкције, те његовој надоградњи. У трећу цјелину спадају радови на изградњи новог дијела објекта, што подразумијева земљане радове, изолатерске радове подземне етаже и армиранобе-тонске радове.

Премјештање, уклањање и заштита постојећих стаба-ла

Широком машинском ископу на дограђеном дијелу објекта претходила је припрема ло-кације у којој је најзначајнији дио активности представљало премијештање и уклањање постојећих стабала.

Под надзором Института за генетичке ресурсе Универзитета у Бањој Луци, а према стручном мишљењу Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, извр-шено је у току мјесеца јануара 2013. године премијештање три стабла (јавор глобозни, јапанска трешња и папираста бреза) на претходно добро припремљену локацију у комплексу Универ-зитетског града, те уклањање стабала у обухвату извођења

радова на изградњи објекта. За свако стабло које је премјеште-но, оквирно је утврђен преч-ник и дубина ископа на тачно утврђеним мјестима и извршена припрема прије почетка откопа-вања корјења.

Сва остала стабла у обухвату градилишта које се задржавају су физички заштићена. Заштит-ним мјерама је предвиђено да се сва дебла омотају јутом или другим природним материјалом, крошње лишћара орежу, гру-пације дрвећа ограде оградом лаке конструкције, радови у бли-зини корјеновог система изводе ручно и избјегава депоновање грађевинског материјала и пар-кирање механизације у близини стабала.

Постојећи објекатПостојећи објекат - зграда

"Тереза" је опеком зидан обје-кат, спратности П+1+М, са ар-миранобетонским међуспратним конструкцијама. Током израде техничке документације - проје-кта постојећег стања, извршено је детаљно снимање геометрије објекта, што је подразумијевало и откопавање темеља у циљу утврђивања дубине фундирања. Ове активности су дале преци-зан увид у геометрију објекта, али не и у његову материјали-зацију.

Почетак радова на рекон-струкцији зграде "Тереза" је подразумијевао уклањање свих завршних обрада са зидова и подова, те дјелимично рушење појединих конструктивних елемената. Овим радовима је конструкција објекта огољена у потпуности, те се тако стекао увид у примјењена техничка рје-шења и материјале, иновативне за вријеме изградње објекта. Зидови, зидани пуном опеком старог аустријског формата су


фундирани на бетонским тракас-тим темељима, а армиранобе-тонски стубови на бетонским те-мељима самцима. Надвратници и надпрозорници у зидовима су изведени као лучни елементи. У оквиру зидова интегрисани су вентилациони канали поставље-ни у свако конструктивно поље.

Вертикални серклажи нису изведени, док је у рав-ни међуспратне конструкције присутан армиранобетонски хоризонтални серклаж. Имајући ово у виду, констатација дата у пројектној документацији везано за датирање армиранобетон-ских елемената објекта није тачна, већ су у питању изворни армиранобетонски елементи из времена изградње објекта, што их сврстава у једне од најранијих армиранобетонских конструк-ција у Српској.

У циљу формирања будуће изложбене поставке о изградњи Зграде, сачувани су оригинални дијелови браварије (прозори, врата, степенишне ограде), бал-конске бетонске ограде, узорци арматуре, опеке и бетона, те

геолошког профила тла испод обухвата изградње објекта. У циљу задовољавања енергетске ефикасности објекта и његове статичке стабилности, извр-шено је ојачавање постојећих бетонских темеља, те њихово облагање тврдопресованом термоизолацијом. Постојећи стубови и армиранобетонска плоча испод простора будуће библиотеке су ојачани карбон-ским платнима.

Надоградња постојећег објекта

Пројектном документацијом је предвићено повећавање спратности постојећег обје-кта на П+3. За конструктивни систем надограђеног дијела објекта изабрана је лака че-лична скелетна конструкција, која је спрегнута са танком армиранобетонском плочом. Овај концепт конструктивног система надоградње, укључујући и лаке унутрашње преграде и облоге није значајно утицао на постојећу масивну конструкцију објекта.


Првобитна, унутрашња вертикална комуникација је измјештена на западну фасадну раван постојећег дијела обје-кта. Новопројектовано степе-ниште тиме, у архитектонском и конструктивном смислу пред-ставља независну просторну и обликовну цјелину. У складу са просторним контекстом и намје-ном будућег објекта уз потребу за очувањем и обогаћивањем затеченог природног фонда, раван кров надограђеног дијела објекта је неминовно захтијевао његово озелењавање и ства-рање услова за боравак и рад људи у природном амбијенту.

Ископ темељне јаме На основу геотехничких

истражних радова и истражних радова у циљу утврђивања издашности подземних вода, за потребе кондицирања објекта и дефинисања његове енергетске ефикасности, извршених у фази и за потребе пројектовања, урађено је вертикално позицио-нирање објекта. Тиме је јасно дефинисана дубина земљаног ископа и дата кота пода подзем-не етаже.

Стицајем околности, земља-ни радови су због неблаговре-меног премјештања и уклањања стабала са локације изградње објекта започели у периоду ин-

тезивних атмосферских падави-на, што је условило повећавање нивоа подземих вода за cca 120 cm од истражним радови-ма утврђеног нивоа подземних вода и дефинисане коте ископа темељне јаме.

Радови на широком земља-ном ископу и даљи радови на изградњи темељне плоче, су због отежаних услова рада успо-рени и нису се могли обављати без континуираног црпљења воде из темељне јаме. У циљу омогућавања извођења радова, односно испумпавања воде из темељне јаме, прибављена је муљна пумпа довољног капа-цитета, а вода из темељне јаме препумпавана у канализациони колектор у централној алеји комплекса Универзитетски град.

Изолатерски радови на подземној етажи

Пројектним рјешењем је предвиђено да се подрумска етажа хидроизолује синтетичким фолијама са слојевима геотек-стила преко тврдопресоване термоизолације. Висок ниво подземних вода је повукао за собом потребу препројектовања обима хидроизолације укопа-ног дијела објекта, те фекалне и атмосферске канализације у доњем, темељном разводу. Измјене се односе на потребу


заштите улаза у подрумски дио објекта, што је за собом повукло потребу за хидроизолацијом и отвореног амфитеатра.

Доњи развод фекалне и атмосферске канализације је изведен у бетонским каналима испод подложног бетона, обо-страно хидроизолованим, чији вертикални изводи у двоструким цијевима пролазе кроз слој хоризонталне тврдопресоване термоизолације испод темељне плоче.

Армиранобетонски радовиПросторне потребе у функ-

ционалној организацији објекта су захтијевале конструктивне елементе већих распона и при-мјену нестандардних оплатних система. Обликовно-визуелне карактеристике бетонских по-вршина су захтијевале дефини-сање начина постављања међу-собних спојева и врсте оплатних

система, са посебним освртом на радне прекиде бетонирања.

За сваку бетонску површину, у складу са њеним карактером (без обзира да ли је површин-ски или линијски елемент), пројектованом улогом у прос-торно-обликовним карактерис-тикама објекта, дефинисана је врста, текстура, те је дат нацрт слагања оплате. Пројектантски захтјев да основни конструктив-ни елементи буду саставни дио укупног обликовања простора, условила је додатне захтјеве по питању технологије извођења бетонских конструкција, ре-досљеду бетонирања, пројек-товању оплате и начину арми-рања конструктивних елемената.


Сарадња Библиотеке РС и АГГФ-а

Архитектураунутрашњихпростора Пише: Драгана Доцић

Oбавјештењем мр Маје Ђилас, сараднице на кате-

дри Архитектура унутрашњих простора 1, студенти и остали који посјећују сајт Архитектон-ско-грађевинско-геодетског факултета добили су информа-цију да се Изложба у (о) библи-отеци отвара.

Из угла студента треће године, љетни семестар 2012/2013 са АУП-ом 1 је прича итекако дужа од једног пасуса и постављене изложбе. Почело је једном цијелом суботом прове-деном у библиотеци са увод-ним предавањем директорице Љиљане Петровић-Зечић. У оквиру прве фазе, суботе сличне тој су се понављале и кад нису биле у оквиру плана и програ-ма. Почетна фаза је подразу-мијевала упознавање простора кроз амбијенте какве данас нуди

и крије НУБ РС и проучавање постојеће пројектне документа-ције. Друга фаза је обухватала истраживачки рад о архитектури Велимира Неидхардта и појмо-вима и принципима настајања савремене библиотеке. У трећој фази су се концепти и идеје, по-степено, кроз етаже и функције, спојили у завршне пројекте.

Изложба је отворена 19. новембра ове године у холу НУБ РС-а, кад су уручене прва, друга и трећа награда својеврсног конкурса. Прво мјесто су освоји-ли: Адмир Исламчевић, Алек-сандар Вулић, Драган Каракаш, Златко Петровић, Јелена Радо-ванац, Немања Бањац и Стефан Гужвић; друго мјесто: Јелена Крчо, Марко Миоданић, Огњен Јокић, Радојка Кочић, Стефан Ружић; и треће: Аниса Гиговић, Ана Јојић, Данијела Ђукић, Дра-гана Доцић, Маја Теофиловић, Миле Мићић и Татјана Стјепа-новић. У саставу жирија су били: Љиљана Петровић Зечић, мр Маја Ђилас, мр Малина Чворо, мр Иван Живановић и пред-сједник чланова жирија проф. др Владимир Мако. Као на почетку, ријеч је имала директо-рица, која је овог пута изразила своју захвланост на сарадњи и могућности избора, испуњеним очекивањима, а и наду да ће пројекти бити реализовани „у скорије вријеме, ако не цијела библиотека, онда бар сала 29“.

За то вријеме се истраживач-ки рад о архитектури Неидхард-та и објектима културе у Бања-луци наставља на предмету Архитектонско пројектовање 10.

Друга награда


Првонаграђени рад на Изложби у (о) библиотеци, Бања Лука, новембар 2013.

Праксе за студенте хидротехничког смјера

Заслуженаподршкаипомоћ

Пише: Боривој Обрадовић

Највећи проблем студенти-ма Архитектонско-грађе-

винско-геодетског факултета је недостастак практичне наставе, поготово студентима који су се опредијелили за грађевински одсјек. Међутим, то би требало да буде про-мијењено и то захваљујући Савезу студената нашег факултета и IACES-у који су се ангажовали на проналажењу фирми у којима би студенти могли да обаве праксу.

Највеће разумијевање за наш проблем показало је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде које се понудило да свим сту-дентима хидротехничког смје-ра обезбиједе праксу. Све што су обећали, инжењери овог министарства су и испунили, обезбједивши праксу у неко-лико институција, установа и фирми које се, између оста-лог, баве и хидроградњом. Такође, гледали су да удовоље и студентима који нису из Бањалуке и који за вријеме

распуста, када се праксе најчешће обављају, буду код својих кућа. Тако је студен-тима из Мркоњић Града обезбијеђена практична настава у Хидреоелектра-ни Бочац, студентима из Приједора у приједорском водоводу и тако редом. Студентима који бораве у Бањалуци обављање практичне наставе обез-бијеђено је у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, бањалуч-ком водоводу, Хидрокопу и у још неколико фирми.

Пракса може да буде и добра прилика за обез-бјеђење посла уколико сту-дент покаже знање, добар однос према послу и жељу за напредовањем. То је доказано на примјеру наше колегинице са хидротехнич-ког смјера која је обављала праксу у компанији Хидро-коп. Својим знањем и залагањем она је успјела да се наметне руководству ове фирме, која јој је пону-дила посао по завршетку студија. Такође, Хидрокоп је прихватио да до завршетка студија стипендира нашег студента Тању Драгољевић.

Позитивне коментаре

има и колега који је праксу обаљао у бањалучком водо-воду у коме је боравио три недјеље. За то вријеме био је у прилици да се упозна с по-словима који се раде у управи овог предузећа, с пословима на одржавању водовода, а онда и с радом фабрике за производњу воде. Такође, имао је прилику да излази и на терен и да присуствује реа-лизацији пројеката прикључа-ка на водоводну и хидрантску мрежу, изградњи цјевовода, а и отклањању кварова на водоводној мрежи.

Сваки успјех причињава задовољство, а када је успјех резултат властитог залагања онда је то задовољство још веће. Наиме, оригиналним идејама и добрим пројекти-ма студентска организација нашег факултета заслужла је симпатије Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, које је, да подсјетимо, било покровитељ и студијске посјете Израелу. Надамо се да ћемо и убу-дуће нашим иницијативама и идејама освајати симпатије и „зарађивати“ подршку инсти-туција које могу да допринесу бољем и успјешнијем студи-рању.


EASA, водећа мрежа студената архитектуре Европе

Различитостикаопотенцијалразвоја

Пишу: Дубравко Алексић и Маја Радмановић

Љета 1981. године, док су протести потресали

Енглеску због незапослености и лошег стања у државном систему, у Ливерполу се окупи-ла група студената архитектуре из цијеле Европе са циљем да се друже, размјене идеје и покушају да ријеше актуелне проблеме. Тако је настала ЕASA (European Architecture Students Assembly), водећа међународна мрежа студената архитектуре која већ 32 године пружа својим учесницима јединствену при-лику да, заједно са колегама из различитих културолошких и идеолошких сфера, размјењују знања, разумију архитектуру, дизајн и умјетност.

Мрежа стимулише интер-културални дијалог, подстиче сарадњу између ученика разли-читих школа архитектуре, разли-читих националности, поријекла и мишљења и те различитости користи као потенцијал за раз-вој система размишљања својих учесника. Одржава се једном го-дишње у форми скупа у љетном периоду, најчешће крајем јула и почетком августа, сваке године у другом европском граду. Окупља до 500 будућих архитеката из преко 50 земаља и 250 школа архитектуре из цијеле Европе са тенденцијом ширења на остале континенте.

Главне активности на скупу су разноврсне практичне и тео-ријске радионице које воде ту-тори из свих европских земаља. У радионицама студенти користе своје академско знање у пракси. Уче како да користе савремене алате и материјале те директно учествују у градњи објеката у чијем су дизајну учествовали.

На радионицама и у актив-ностима мреже не постоји хије-рархија што додатно доприноси њеној еволуцији и повећава ефекат јединства ове петнаес-тодневне заједнице. Овај ефекат јединства, који је често тешко описати али лако осјетити, међу студентима је познатији под називом "Дух ЕASA-е" и један је од главних разлога због којих се студенти који су једном били на скупу увијек поново на њега враћају.

Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет у Бањалуци је дио мреже од 2001. године и до сада је у њој учествовало стотињак студената АГГФ-а. Ове године скуп је одржан у Жужем-берку у Словенији. Учествова-ло је осам студената АГГФ-а. Наредне године EASA ће се одр-жати у Великом Тарнову у Бу-гарској. Сви студенти који су за-интересовани да учествују могу се пријавити на конкурс који ће бити објављен у прољеће 2014. на Facebook страници ЕASA-е Босне и Херцеговине (EASA BiH).


Унија студената Републике Српске

Доприноспобољшањувисокогобразовања

Пишу: Боривој Обрадовић и Давид Латиновић

Нови сазив Уније студената, који је изабран средином

јуна ове године, на изборној скупштини је усвојио оквирни план рада ове кровне студентске организације, који се према кон-цепту и садржају увелико раз-ликује у односу на раније сазиве Уније. Својеврсном смјеном генерација, којом су у први план дошли млађи студенти, најaвљен је метод рада фокусиран на рје-шавању конкретних проблема студената. Нови приступ је ма-нифестован већ првом активно-шћу која се односила на измјене Закона о високом образовању, гдје се Унија изборила за то да буде укључена у израду нових законских рјешења. Захваљујући томе, у текст измјена Закона о високом образовању ушли су приједлози Уније да априлски и октобарски рокови буду редов-ни, а то значи да буду доступни свим студентима, не само онима који су остварили одређен број ECTS бодова. Поред тога, зах-

ваљујући активном учешћу Уније студената, није укинуто право на пренос одређеног броја ECTS бодова код уписа наредне годи-не, тако да ће и након усвајања измјена Закона о високом об-разовању бити могућ пренос 15 ECTS бодова.

Најбитнија карактеристика новог метода рада Уније сту-дената огледа се у томе да је у први план стављена сарадња са институцијама, кроз нашу ини-цијативу и активну улогу. Овај приступ има чисто практични мотив који се заснива на томе да без институција власти није могуће ријешити ниједан наш проблем. Зато је успостављање сарадње и добре комуникације са институцијама, првенствено с Министарством просвјете и кул-туре, био један од приоритета. У кратком периоду та сарадња је дала изузетан резултат јер су на тематској сједници Владе РС отворена готово сва суштин-ска питања у вези са високим образовањем. Основ за рас-праву, у којој су активно учест-вовали и представници Уније, била је одлична информација о стању и проблемима у високом образовању, коју је припре-мило Министарство просвјете, уважавајући бројне сугестије и приједлоге Уније студената. Између осталог, отворено је пи-тање „квалитета“ рада приватних факултета, указано на потребу рангирања факултета према квалитету, рјешавања пробле-ма недостатка потребног броја професорског кадра, усклађи-вања уписне политике с потре-бама тржишта рада итд. Поред ових „крупних“ питања, Унија је допринијела и убрзању приче о изградњи нових студентских до-мова, па су радови на изградњи студентског дома у Палама већ почели, а исто би ускоро


требало да се догоди и са студентским домом у Фочи и четвртим павиљоном у Бањалу-ци. Такође, студенти у Требињу би требало да добију мензу и све то без повећања цијена смјештаја у студентским домо-вима.

За свега неколико мјесеци рада, ново руководство Уније је организовало и неколико догађаја. У првом реду треба споменути радну акцију на Тјентишту у којој је учествовало стотину студената с оба универ-зитета, затим финале универзи-тетских спортских игара које је одржано у Бањалуци, те округли сто о студентском стандарду, који је недавно одржан на Мрако-вици. Студенте су за вријеме трајања акције на Тјентишту посјетили и дали им подршку, предсједник РС Милорад До-дик и министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Петар Ђокић.

Средином новембра Унија је објавила конкурс за додјелу 44 стипендије социјално угроже-ним студентима. Наиме, то је резултат иницијативе Уније да буде основан хуманитарни фонд за стипендирање студената под називом „Срђан Алексић“, који ће се пунити од дијела накнада посланика у Народној скупшти-ни који пристану да се мјесечно одрекну 100 марака у ову сврху. Иначе, и Унија намјерава да допринесе пуњењу овог фонда и с том намјером је планирано организовање великог хума-нитарног концерта уз учешће познатих естрадних умјетника. Када је ријеч о хуманитарном раду, треба рећи и то да је у сарадњи с Министарством рада и борачко-инвалидске заштите обезбијеђено неколико једно-каратних новчаних донација за набавку уџбеника студентима из породица погинулих бораца.

За крај овог кратког пресје-ка петомјесечног рада Уније студената да споменемо и то да је у току реализација пројекта под називом „Заступљеност високог образовања и про-блема студентске популације у програмима парламентар-них странака у РС“. Ради се о опсежном истраживању, које поред анализе садржаја про-грама политичких странака, обухвата и анкету с преко 1000 студената. Ово истраживање би требало да допринесе томе да имамо објективнији став о политичкој понуди у Републи-ци Српској, али и о томе какво мишљење о политици имају сту-денти и којим проблемима дају приоритет. Крајњи циљ је да се више наметнемо као посебна социјална група и да утичемо на политичке партије да се више ангажују на рјешавању студент-ских проблема.


Пројекат: Урбана регенерација BROWNFIELD подручја фабрике Руди Чајавец

Ремоделацијанекадашњефабрике Пише: Анита Зрнић

Архитектонско-грађевинско-ге-одетски факултет Универзите-

та у Бањалуци, заједно са Vienna University of Technology, Institute of Urban Planning and Urban Design и Carinthia University of Applied Sciences, School of Civil Engineering & Architecture из Шпитала у Аустрији, организовао је и реализовао међународни пројекат у форми академског студија под називом Urban Regeneration of a Brownfield Area in the City of Banja Luka – Руди Чајавец. Реализација је почела у марту 2013. године и трајaће до јуна 2014. године.

Тема пројекта је простор-на ремоделација некадашње фабрике са циљем поновног укључивања овог централног градског простора у културни, друштвени и економски живот града, узимајући у обзир његове друштвено-историјске и прос-торне вриједности.

Студенти су имали задатак да развију различите концепте за регенерацију и одрживи развој бивше индустријске зоне Руди Чајавец (8 ha) на централној локацији у Бањалуци. Задатак је био да се пројекти регене-рације планирају реалистично узимајући у обзир тренутну

економску и политичку ситуацију у Бањој Луци.

Динамика рада на пројек-ту

Пројекат се реализује у двије фазе. Прва фаза пројекта укљу-чивала је реализацију академ-ског студија кроз наставу која се одвијала паралелно на три факултета у љетном семестру школске 2012/2013 године и три радионице у којима су учест-вовали сви учесници пројекта. Радионице су одржане на три партнерска универзитета. Прва радионица је одржана у периоду од 8. до 12. априла у Бањалуци. Тема радионице је била упозна-вање са градом, предметном локацијом и задатком и поставка првог идејног концепта регене-рације предметне локације. Рад се одвијао у мјешовитим тимо-вима – сваки тим је укључивао студенте са сва три факултета. Предности рада у мјешовитим међународним тимовима јесу боље упознавање студената, размјена искустава и различи-тих приступа процесу урбане регенерације и пројектовања. Након радионице рад је наста-вљен одвојено на три факултета и формирани су радни тимови у оквиру појединачних факултета. Друга радионица, одржана у пе-риоду од 2. до 5. јуна у Шпиталу, организована је у форми пре-зентације студентских пројеката. Трећи сусрет свих учесника је организован у септембру на фа-култету у Бечу и тада су одржане завршне презентације студент-ских пројеката. Презентацијама су присуствовали и дипломатски представници Босне и Херцего-вине у Аустрији.

Друга фаза пројекта подразу-мијева припрему, издавање и промоцију међународне мо-нографије о пројекту и биће ре-ализована у периоду од октобра 2013. године до јуна 2014. године када је планирана промоција публикације на факултету у Бечу.

Учесници у пројекту:

1. Vienna University of Technology, Institute

of Urban Planning and Urban DesignНаставници и

сарадници: Prof. Christoph

Luchsinger, Ass-Prof. Michael Surböck и Иван

Тадић Број студената: 28

2. Carinthia University of Applied

Sciences, School of Civil Engineering &

ArchitectureНаставници и

сарадници: Prof. Peter Nigst, проф.

др Владимир Вуковићи Jürgen WirnsbergerБрој студената: 16

3. Универзитет у Бањалуци, АГГФ

Наставници и сарад-ници:

Проф. др Алексан-дра Ђукић, проф. др Миленко Станковић, Невена Новаковић и

Анита ЗрнићБрој студената: 11


Развој и интеграција АГГФ-а са ИМК

Градитељнадјелу

Пише: Бојана Грујић

Заједничким снагама са Министарством просторног

уређења, грађевинарства и екологије, Министарством науке и технологије и Министарством просвјете и културе, развијамо и подстичемо развој и интеграцију са Институтом за материјале и конструкције (ИМК). У просторе ИМК уграђене су најсавременије лабораторије за научно-истра-живачки и дидактички рад. Ова испорука, која је финансирана средствима аустријског робног кредита, обухвата опрему за бетон, геомеханику и асфалт. У потпуности су инсталиране опрема за асфалт и бетон, док

се до краја мјесеца новембра очекује и коначан пријем лабо-раторије за геомеханику, гдје ће бити спроведен и процес обуке наставног кадра. Постојање савремене опреме свакако ће допринијети унапређењу квалитета наставе, а самим тим, будући инжењери, биће оспо-собљени да се ухвате у коштац са реалним проблемима из праксе. Дакле, слиједи процес акредитација и тржишна утак-мица. Истичемо да наш факултет и ИМК поред наведеног распо-лажу кадровима и опремом за енергетску ефикасност, акустику и свјетлост.

ВДП апарат за одређивање водо-непропусности бетона

Екстрактор, уређај за издвајање битумена из асфалтне мјешавине

Уређај за извођење Прокторовог опита

Триаксијални апарат


Фестивал креативности и иновативности

Fussion Design week Пише: Марија Лукач

Од 27-29. 9. 2013. године у Бањалуци је одржан други

Fussion Design week који пред-ставља фестивал креативности и иновативности. Многи студенти који су се пријавили за радио-нице овог фестивала били су са нашег факултета. Учесници су добили прилику да се покажу кроз различите садржаје из различитих креативних области, као што су архитектура, дизајн, савремена умјетност и др. Пет дана прије почетка фестивала учесници су кроз радионице припремали своје радове, а

наши студенти архитектуре припремили су и изложбу радова са предмета као што су Архитектонска графика и Ви-зуализација и Моделовање 2. Кроз бројна предавања која су услиједила након радионица, студенти су поред испољавања личне креативности, дружења и забаве стекли нова сазнања и искуства. Поред дугорочног циља Фјужн дизајна, умрежа-вања са регионалним мани-фестацијама ради стварања квалитетне креативне сцене Бањалуке, надамо се да ће оваквих и сличних радионица и менифестација бити што више како у граду Бањалуци, тако и у склопу нашег факултета.


Студијска посјета Вишеграду

Од хидроеле- ктране докласичнемузике

Пишe: Боривој Обрадовић

Савез студената АГФ-а и IACES ЛK Бања Лука, организовали

су у септембру ове године, другу по реду, студијску посјету Више-граду за студенте АГГФ-а.

За разлику од прошле годи-не, када је у посjету ишло само двадесетак студената, студијском посjетом која је организована ове године било је обухваћено дупло више студената. У ок-виру студијске посјете, поред хидроелектране, посјећени су и Андрићград, мост Мехмед-паше Соколовића, манастир Добрун и Мокра Гора.

Управа ХЕ на Дрини је била веома сусретљива, те су студен-тима нашег факултета омогућили не само да посјете објекте хи-дроелектране, већ су ангажова-ли и своје инжењере грађевин-ске, машинске и електро струке, како би студенти могли да добију комплетну слику о функцио-нисању хидроелектране, којој вриједност основног капитала износи готово 442 милиона марака.

С обзиром да је већина сту-дената била први пут у посјети ХЕ на Дрини, инжењери су прво презентовали историјат хидрое-лектране која је почела са радом

1989. године. Објаснили су нам да су за ову хидроелектрану карактеристичне "Каплан турби-не", уз које се остварује снага 3 x 105 MW. Просјечна пла-сирана годишња производња електричне енергије је 1.010 GWh, а рекордна производња од 1.283,05 GWh електричне енергије остварена је, не тако давне 2010. године.

Већини студената је најзани-мљивије било на круни бране, гдје је она најдужа, читавих 280 m, док је висина 79,5 m.

Такође смо чули и неке детаље о радовима испод преградне бране ХЕ на Дрини, гдје се врши санација дијела на коме је процурила вода. Ради се о специфичном пројекту јединственом у Европи, а главни извођач радова је аустријска фирма Strabag. Циљ овог пројекта је да се процуривање воде са 15 m3 смањи на 5 m3 у секунди.

Иначе, сарадња са ХЕ на Дрини требало би да постане традиционална. Наиме, декан АГГФ-а и Савез студената су упутили иницијативу посло-водству Хидроелектране да се овакве посјете организују сваке


године и да се на тај начин допринесе практичној настави, поготово студентима хидротех-ничког смјера.

Током посјете Андрићграду, били смо у прилици да видимо шта је све урађено од наше пре-тходне посјете Вишеграду. Град је добио свој биоскоп, библио-теку, књижару, банку, а изграђе-не су и још неке нове зграде. Такође, били смо фасцинирани и хотелом који је још увијек у процесу изградње. За разлику од прошле године, у Андрићгра-ду отворено је неколико ресто-рана и кафића, као и пивница коју током вечерње посјете Андрићграду нисмо могли да заобиђемо. Домаћини су за нас организовали тамбурашко вече и тако учинили да наш дожи-вљај посјете Андрићграду буде потпун. Према ономе што смо видјели, Андрићград ће бити завршен до наредног Видовда-на, како је и планирано, а када поново дођемо сљедеће године, тамо ће нас чекати и споменик Његошу који је недавно поста-вљен на истоименом тргу.

Приликом посјете Дрвенгра-ду на Мокрој Гори, имали смо "задовољство" да слушамо кон-церт класичне музике, на коме

су учестовали млади музичари из читавог свијета. Концерт је био на отвореном и било је заиста импресивно, а ми смо се понашали као да смо на кон-церту Хариса Џиновића. Поне-кад смо чак успјешно глумили да смо добри познаваоци те врсте музике, гласно коментаришући да ли је неку дионицу можда требало одсвирати за тон ниже или више. Ипак, све је било у границама пристојности.


Посјета градилишту термоелектране у Станарима

ЈединственпројекатнаподручјуЈИЕвропе Пишу: Драгана Зељић и Дијана Мајсторовић

Институт за материјале и конструкције Републике

Српске (ИМК РС) у сарадњи са Архитектонско-грађевинско-гео-детским факултетом организовао је 1. новембра посјету гради-лишту ТЕ Станари, за студенте завршне године првог циклуса студија и апсолвенте. Посјети су, поред 50-ак студена-та, присуствовали и министар за просторно уређење, грађеви-нарство и екологију Републике Српске Сребренка Голић, декан АГГФ-а проф. др Миленко Стан-ковић и асистенти са факултета. Цио догађај је медијски добро пропраћен.

Домаћини су приредили презентацију о изградњи ТЕ Станари као и њеном значају за РС. Презентацију су одр-жали инжењери одговорни за грађевинске и машинске радове на изградњи термоелектране. Студенти су имали прилику да се на лицу мјеста упознају са организацијом градилишта и технологијом изградње термо-електране, али и новим метода-ма контроле и система надзора над извођењем радова.

„ЕФТ-Рудник“ и „ТЕ Стана-ри“ потписали су у мају 2010. године са кинеском компанијом „Dongfang Electric Corporation“ уговор о испоруци опреме и изградњи ТЕ Станари, а 18. маја ове године почела је изградња ТЕ Станари, коју гради енергет-ска компанија „EFT Group“.

Ово је јединствен пројекат на подручју југоисточне Европе јер се изградња термоелектране изводи по систему „кључ у руке“ и склапа се од дијелова које компанија Донгфанф производи у Кини. Компанија Донгфанг је једaн од највећих произвођача


енергетске опреме у свијету (у Кини и свијету сваке године инсталира 30.000 мегавата нових електрана, што је једнако снази 100 електрана у Станарима).

ТЕ Станари је прва тер-моелектрана ове врсте која се гради на подручју бивше Југославије након више од тридесет година. ЕFT Group у овај пројекат улаже 600 милиона евра, који поред модерниза-ције рудника Станари предвиђа изградњу модерне термоелек-тране (у складу са Директивама Европске Уније о заштити жи-вотне средине), капацитета 300 мегавата (2.000 гигават часова електричне енергије којом ће располагати ЕФТ).

Пробно пуштање у рад се предвиђа крајем 2015. године, а добијање употребне дозво-ле 2016. године. На изградњи објекта је тренутно запослено око 250 радника из домаћих предузећа. Предвиђа се да ће по завршетку радова и пуштања

ТЕ у рад, у електрани и руднику стално запослење пронаћи око 900 људи.

Декан АГГФ-а је захвалио домаћинима на гостопримству, министру Голић на издвојеном времену и изразио је увјерење да ће будући инжењери архи-тектуре, грађевине и геодезије дати велики допринос у реали-зацији овог и сличних пројеката у РС. „Инвестиције овог обима се дешавају ријетко и ово је изврсна прилика да се факултет активно укључи. То је и прилика да се будући инжењери упознају са најсавременијим технологија-ма градње и употпуне теоријско знање. Ово је најбољи доказ да се студенти из Бањалуке образују у складу са европским принципима, поштујући прин-цип „студент у центру наставног процеса“, нагласио је декан Станковић.


17 година постојања АГГФ-а

СтудентизначајнодопринијелиразвојуФакултета

Пише: Младен Амовић

Седамнаести рођендан нашег факултета прослављен је 13.

децембра ове године, у све-чаном амбијенту амфитеатра на Кампусу. У оквиру Свечане академије посвећене годишњи-ци Факултета, додијељена је 151 диплома дипломираним инжењерима, магистрима техничких наука и мастера.

Свечаној академији су, поред професора, асистената и студената АГГФ-а, присуство-вали министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Сребренка Голић, шеф Представништва РС у Израелу Ари Ливне, директор Фонда за заштиту животне средине и екологије Срђан Тодоровић, ректор Универзитета у Бањој Луци Станко Станић и бројни други гости.

Декан Миленко Станковић оцијенио је импозантним до-садашње резултате рада нашег факултета. Између осталог, посебно је похвалио рад студе-ната који дају велики допринос подизању угледа Факултета, а од бројних активности издвојио је часопис „Мост“. Декан је ис-такао да часопис доприноси угледу читавог Универзитета, те да квалитетом садржаја конку-рише угледним међународним часписима. Деканове ријечи

схватили смо као додатни мотив и подстицај за будући рад.

„Успјех имамо и у међуна-родној размјени. Трудимо се да учимо од најбољих, а циљ нам је да унаприједмио рад и да образујемо квалитетан кадар“, рекао је Станковић.

Студенти су остали мотиви-сани обраћањем министра за просторно уређење, грађеви-нарство и екологију Републике Српске Сребренке Голић, која је рекла да би најбољи студенти нашег факултета у наредном пе-риоду требало да буду запосле-ни у институцијама Српске.

„Ово је престижна високош-колска установа. Нова зграда Архитектонско -грађевинског факултета ће бити једна од најмодернијих у региону, што је предуслов за развој и образо-вање квалитетног кадра“, рекла је Голићева.


Мотивационописмодипломираниминжењерима-младимградитељиманаАрхитектонско-грађевинско-геодетскомфакултетууБањојЛуци

Поштовани градитељи - младе колеге,

На факултету смо Вас дочекали са „добро дошли“. Када сте завршили студиј, нисмо Вам рекли „збогом“ већ „довиђења“. Потпуно свјесни да сте Ви наша највећа вриједност, нада, поносан про-извод и зато Вам упућујемо топле ријечи - никада не заборавите своју школу. Она је била и остаће мјесто од посебне вриједности. Дужни смо да о њој водимо рачуна. Молим вас да заборавите евентуалне тешке тренутке, несвјесне пропусте и непријатности. Позивамо Вас да будете упор-ни и одговорни. Водимо се хуманим принципима и настојимо да заједнички стварамо, радимо и развијамо нашу школу – за добробит свих нас, али и наших потомака. Користимо и ову прилику да Вам се захвалимо на досадашњој сарадњи и изразимо вјеру, љубав, наду да будемо упорни и истрајемо на жељеном путу побољшања исхода учења.

Вјерујемо да сте упознати са процесом ревизије студијских програма на Архитектонско-грађе-винском факултету Универзитета у Бањој Луци, јер се значајан број Вас одазвао и активно се укљу-чио у овај процес. Више података о сваком студијском програму можете пронаћи на веб страници факултета (http://www.agfbl.org/opcija/btg_novosti/0/9442/). Свјесни смо да је пред нама обиман и тежак задатак побољшања наставног процеса и исхода учења у школи градитеља. Кроз цјеложи-вотно учење у сарадњи са Вама желимо да се развијамо, растемо и напредујемо заједно.

Позивамо Вас да се региструјете и одаберете облике могуће сарадње (Анкетни упитник: www.agfbl.org). Од Вас очекујемо коментаре за побољшање студијских програма и исход учења, али и све друге облике сарадње. Циљ је да сложно градимо школу и изграђујемо себе. О свим актив-ностима бићете правовремено обавјештени. Искрено вјерујемо да ће нам свака Ваша сугестија, коментар, идеја и консултације омогућити јаснији увид у потребе друштва и тржиште рада, као и да ћете, свјесни људских и моралних вриједности, пружити Вашу драгоцјену помоћ и подржати раст и развој, наше и Ваше школе.

Срдачно,

Декан АГГФ-а

Проф. др Миленко Станковић


Интервју

28 Сусрет са Емиром Кустурицом

Сусрет са Емиром Кустурицом

"НашааутентичнаперцепцијаслободерађаТеслуиЂоковића" Припремили: Ана Ковић и Боривој Обрадовић


„Ево нас у Адрићграду између нобеловца и њего-вог духовног оца Петра II

Петровића Његоша. Чекају преостале јунаке наше

културе и науке да стигну и населе се у најмлађи стари

европски град. Они и на небу и на земљи и ми са њима,

хтјели и не хтјели и горе и доље. Нису Његош и Андрић

наши једини великани који су даровали свијету све

што му је требало да буде велик и значајан. Тај свијет

није вратио ни њима, али ни нама, оно што нам је при-

падало. Зато не може бити да у овом тренутку не из-

говорим име на којем почива наша слобода и култура. Петар Петровић Његош

је појава која је најснажније изразила дух наше слободе,

а његова узвишена мисао је најчешће рефрен нашег

живота и историјског усуда скривеног у лозинки: „Нека

буде што бити не може.“ (Говор Емира Кустурице на откривању споменика Ње-

гошу у Андрићграду)

О АндрићградуЈа чиним све да добро,

лијепо и узвишено у народу коме припадам не ишчезне. Андрићград је јединствен град у свијету, потврда да смо ми слободни и да постоје људи који прихватају добре идеје. Ово је мој највећи пројекат у животу и ја мислим да ће тај пројекат остати дуго, као успомена на једно вријеме које је било драматично, као уосталом и сва друга и гдје ће дјеца трчати по овим трго-вима, гдје ће се чути жамор оних најмлађих, видјети бицикли који се врте око

Његоша, људи који ту долазе да склапају послове, пијаца на коју ће долазити да купују. Андрићев институт, гдје ће се највећи свјетски умови, надам се, и даље састајати и утолико је могуће да све те власти које имају политичке програме унеколико различите, се сло-же са том концепцијом, која, ево, живи.

О томе зашто Његош "чува леђа" Андрићу

То је било смишљено од почетка. Уствари, распоред тих људи који су горе, а који треба да буду и доле са нама, да код нас створе утисак од те снаге коју они емитују, нашег

доживљаја, наше перцепције, да створе како је записано, јер Андрић у Његошу види свог духовног оца и есеји које је исписао о Његошу, говоре о томе да је то највиша тачка нашег пјесништва. Е сад, кад се цитира она мисао: „Нека буде што бити не може“, што каже Андрић, нема ни у једном другом народу, нити у било ком језику, таква лозин-

ка. Па се онда на томе што може бити и што не може бити, ствара уопште једно читаво егзистенцијално поље које ствара Његошеву фило-зофију, Његошеву поезију. Утолико је врло важно да се те историјске копче, које слиједе једна иза друге, да буду наглашене, истраживане и да се прича о нашој исто-рији, о нашој култури и да се афирмише што је више мо-гуће, пошто заборав пријети и нова технологија и приступ-ност свему, она пријети да занемари оно што је најваж-није, а мислим да један народ кад има такве велике људе, да је он заправо богат народ.

О ЊегошуТрагични јунак косовске

мисли, како га је обиљежио Андрић, је стуб нашег ев-ропејства. Постоје хиљаде страница списа у којима се он дописује са Аустријанци-ма у Котору, са пашама и са Стамболом, у којима заступа писмено Црногорце који су заустављени и злостављани итд. У његовој растргнутости


између вођења политике и управљања народом, његовог пјесништва и његове конкрет-не улоге у тој историји, најјаче је то исходиште које у поезији садржи највисокоумније ми-сли које су директно под ути-цајем Европе и муке које је он проживио живећи и радећи, и рано умро на крају. Не постоји лик у нашој историји који тако темељно говори о нашој жељи да будемо европски на-род и да будемо раме уз раме са великима, нити постоји неко ко је са толико смисла одредио нашу праву мјеру и нашу праву позицију. Завађе-на племена је мирио, посезао је за свим врстама средстава која су Црну Гору доводила у ред. И као исходиште једног великог, огромног живота и његовог доприноса, по-казало се да је код нас све у фрагментима и да нема континуитет, изузев у нашим осјећањима и мислима. Па је тако Његоша, сила разна која је тутњала овим простори-ма, седам пута сахрањивала, рушила му гроб, премјештала га, од њега правила све што он није и онда је то, на крају, у наше вријеме доведено до потпуног апсурда.

О транзицији и бољем животу

Та прича о бољем животу се исцрпљује на мојој поро-дици у којој је један човјек радио и био министар за информације, а мајка је била књиговођа на Грађевин-ском факултету. Сваког 29. је фасунга била потрошена и чекало се да се премости 30, односно 31. до првог када долази плата, па су задужења почела већ око 27. Ако је човјек, који је једно вријеме

био министар информација, у својој породици имао стање које је готово, у вријеме ти-тоизма кад су били огромни вишкови од продаје оружја итд, ако је он једва крпио крај с крајем, онда је питање да ли је уопште на Балкану, где је инсуфијенција свим и свачим што неком чини добро, ако је то тада било тако, питање је да ли и један период у нашој историји није нека транзиција. И због тога су код нас подгријана та осјећања, посебно косовски мит, без кога ми не бисмо могли да постојимо. Дакле, ако би, ус-ловно речено, овдје на чита-вом Балкану престала та идеја да овдје завршавају, а почињу други свијетови, гдје се како каже Калај, највећи неприја-тељ српског народа који је икад постојао - „деспотски Исток спаја са римским Запа-дом и где живе неполитички народи“, а он је то говорио управо због тог што је радио на том, чак постоје документи у којима он даје налог над-зорнику у Мостару да завађа Србе и Муслимане јер се нада да ће Муслимани једном бити хришћани католичке вјероис-повијести. Дакле, тај несигур-ни рецепт је увијек стварао неповољне, транзиционе услове, па су они били више или мање транзициони, а то кување које постоји унутар тих националних групација, оно је у ствари увијек било дивно гориво да се у било којем периоду, па чак и послије периода педесет година вла-давине друга Тита, за кога смо мислили да никад неће бити рат, запали један рат који је упаљен као да шибица падне у бензин и да изгори све што смо радили до тада. Толико

је та духовна димензија и оно што може овдје да се наброји, све од проте Ненадовића, Његоша, Игњатовића, Матије Бећковића, Исидоре Секулић и да не набрајам. Говорим ко је све стајао и ко је све покушавао да уради оно што је најкарактеристичније за Његоша и Андрића, да се буде европејац, али да се не изгуби идентитет.

О томе зашто је наша позиција тешка

Поимање идеје о Његошу је заправо питање о томе ко се слаже са тим да на брзу руку изгуби свој идентитет.

Човјек најбољи дио себе отуђује кроз глорификацију моћи и имитацију великог свијета. Човјек има у себи, тако је и Аристотел примје-тио и тако је теорија глуме настала и теорија драме, природно својство да ими-тира. А у данашње вријеме то је доведено до једног апсурда, једног парадо-кса у коме једно Циганче у околини Сарајева носи име Џон Кенеди, што је спонтано изражавање тога. Мислим да већина наше јавности се губи у тој бици са разним парфемима и робним маркама и утолико, заправо, отуђује најбољи дио себе. Од ципела које купују, од свега што губи карактеристику посеб-ности, долази до губитка индивидуалности и онда се, у ствари, ствара армија потрошача, које корпо-рације не желе ништа да питају, него их тјерају само да троше. И утолико је то једна драматична позиција.


Ми смо ту у најтежој позицији зато што смо базирани на ор-тодоксном хришћанству, дакле на изворном хришћанству које у тим реформама није отишло тамо гдје су отишли католици и, с друге стране, исламска цивилизација која је овдје оставила траг и која има своју етничку групу, данас Бошњаке, који у ствари немају ренесансу и немају оно што је у том периоду развоја те цивилизације компатибил-но ренесанси. Значи, све што је данас у овом свијету измишљено и патентирано као велико, то се базира на хришћанској цивилизацији, не умањујући вриједност Арапа, који су смислили нумерички систем и свашта добро што је било. Али, на овом тлу је тај судар очигледнији него, чини ми се, на Блиском Истоку, зато што су ту ближи гене-ратори тих криза, односно генератори онога што на некој другој тачки обезбјеђује рат и обезбјеђује нешто што јест опробани метод и најзначај-нији метод владања свијетом. Посебно како су смишљени Волстриту и акционарска друштва, која су спојена не само материјалним братством, него и идејом о психолошкој вриједности неке акције.

О односу према тради-цији и томе зашто се баш овдје рађају великани

У Републици Српској се више ради на очувању традиције, него у Србији. Не можемо рећи да Срби у Србији немају тај смисао. Они су под већим притиском, па тај притисак гуши те осцила-ције, па онда се нађе начина да се то исправи. Мислим да се у идеји о „преча посла“

заборави на основну ствар. Ако ти треба потпишеш или натераш Генералну скупштину да потпише ону резулуцију по којој би ми били подржа-ни од Кине и Русије, у коме би, практично, престала да важи та идеја о признавању Косова, претпоставка је, а ми на тој сједници окренемо ћурак, значи да је вјероватно постојала нека пријетња и ако си заузет толико тиме, онда ти „абдејт“ дође као нешто што подразумијеваш. Ми смо иначе народ који све под-разумијева, а из своје снаге индивидуалности, која је опет она исходишна тачка слободе које немају други, ја мислим да та слобода и перцепција слободе рађа Теслу и Ђоко-вића. Зато њих немају други.

Моја идеја је, уствари, да се у овако постављеној култури, од Његоша до данас, стварају велика имена зато што се тај, можда најзначај-нији аспект хришћанства, а то је индивидуална аутономија, нигдје није тако успјешно примјењивао нити барем имао упоредне вриједности које би могле да кажу да неки сусједни народ има Миха-ила Пупина, такву величину као што је Исидора Секулић, таквог пјесника као што је Матија Бећковић, Душко Ра-довић, Стеван Сремац, Симо Матавуљ итд. Између научне културе и културе постоји мала разлика, посебно данас, а ни-гдје се не може у ствари тако лоцирати толики број, а на тако мали број људи, толико великих узлета него што смо ми.

О слободи као исхо-дишној идеји српског народа

Овдjе, тврдим, као нигдjе другдjе, у сваком концепту, групном, политичком, постоји више аутономије што нам не-кад штети, него било гдjе дру-го. И ја сам увjерен, не могу то да докажем научно, али кад свој инстинкт укључим и ово мало памети што имам, идеја о тој слободи је исхо-дишна идеја тог народа. И зато она ослобађа лакше оно што ја кажем да смо великом свијету дали много више, а од њега смо добили мало. Та идеја о слободи доводи до страшне аутентичности, јер кад би се сад сјећали свега што је кроз те епохе прошло, ми бисмо пронашли од светог Саве, до Његоша, од Његоша до Бећковића, континуитет нечег што је етерично, а што је једнако важно као и мате-ријални живот.

О Првом свјетском ратуПостоје велики редитељи

за које мало знамо. Постоје лоши редитељи који генери-шу холивудске филмове, за које знамо. Постоји армија људи која је или плаћена или по старом српском обичају добровољно шпијунира за другог, па ствара тај увид о

Како сам ја био један од оних који је одрастао скоро па на улици, а било ми је стало да не будем глуп и да будем један од оних за које се зна да читају књиге, онда је та емоционална интелигенција мени отво-рила космос у којем сам ја тек касније препознао о чему се ради.


буде на Хитлеров рођендан.А сад је идеја, у ствари,

зато политичка коректност постоји, да у мисли већ убије ту идеју о слободи и да се политичком коректношћу зове компатибилност, коопе-ративност. Не тражи се више да се буде слободан, а то све, опет, своје извориште има у тим транснационалним, вели-ким компанијама које хоће да копају никл, које експлоатишу читав свијет, јер колико год се смишљају нови елементи, опет та природна богатства остају, изгледа базична за велико богацање.

томе да је Први свјетски рат заправо слика нашег ди-вљаштва. Међутим, свако ко је мало завирио у књиге зна да је до Првог свјетског рата довела тадашња Њемачка. Постоји Фишерова теорија која то утемељује, а ми ћемо овдје настојати да пружимо на увид архивске материјале који ће говорити о томе да је тај рат био добрано плани-ран. Постоји један примјер из историје. Царица Катарина је почела да се туче с Турцима око Крима, а Аустријанци постају њени савезници. Је-дан од договора је био да се ослободи Београд и они су га ослободили. Доситеј Обра-довић је дочекао то осло-бођење унапријед, исписивао странице и странице, међутим 17 дана послије ослобођења, Београд је поново враћен у турске руке јер је то Ње-мачка наредила. Значи, та аутентичност Првог свјетског рата је заправо био притисак Аустрије, односно Њемач-ке, да започне тај рат. Он је требало да буде започет или у Русији, а много згодније је било да започне у Србији. Чи-тава прича код Ребеке Вест, та хронологија доласка Ферди-нанда и уопште та идеја како је, не говорећи о томе какав је он био човјек, његов стриц Фрањо Јосип рекао вијест да је Фердинанд убијен, испуње-на је божја правда. Сви ти

услови говоре о томе да је тај рат наметнут и да оно што Андрић назива „побуњени анђели“, тако је називао Мла-ду Босну и уопште тај свијет који је осјетио велику промје-ну и излазак из ропства, да је он био ослободилачки рат. Међутим, не само то, то је био рат у коме је тридесет одсто популације изгубило живот. А кад тридесет одсто популације изгуби живот за своју слободу, па се онда ствар премијешта у Сарајево, гдје се то зове обиљежавање стогодишњи-це рата и кад коло воде сви они који су тај рат изгубили, са идејом да више неће бити ратова, што је мој сан, али није моја жеља прва, пре ње стоји карактеристика овог свијета који се храни из ра-това и ратова ће бити. Ратова је престало да буде, великих, четрдесет пете, али ратови су мали и сви се плашимо неког опет великог рата.

Они су се поколебали када су видјели ону слику како Хит-лер за рођендански поклон добија плочу која је била на мјесту атентата, гдје је посвета хероју Гаврилу Принципу. И сад планирају, по некима, да ставе бисту Франца Ферди-нанда. Добро би било да то

Одговорност је најтежи испит који сваки човјек полаже. Најтежа оптуж-ба за било ког лидера је одсуство одговорности, а то је још једна формална људска особина која мора да се гради.

Порука туденту:

Потребно је да препозна моменат, да потиче из вољног аспекта љубави, и да једноставно тај моменат кад његова интелигенција постаје емоционална да је препозна и иде главом кроз зид до краја до циља, а да притом те које води воли.


Темаброја

34 Андрићград у очима свједока

Андрићград у очима свједока

Најмлађистариград Пишу: Љиљана Дувњак, Биљана Суботић и Ана Ковић


“Живот је несхватљиво чудо јер се непрестано троши и осипа, а ипак траје и стоји чврсто, као

на Дрини ћуприја.“Иво Андрић

Мост кроз вијековеКако је записао чувени тур-

ски путописац Евлија Челебија, Мехмед-паша Соколовић је око 1577. године саградио доњу Вишеградску варош, а пошто је постојало и насеље изнад, од-носно више њега, град је добио име Вишеград. Иначе, велики

везир Мехмед-паша Соколовић је био Србин, родом из Рудог, кога су као дјечака, Бајицу, у групи од четрдесеторо дјеце из виђенијих српских породица одвели у Цариград гдје је потур-чен. Дјеца су доведена у Једре-не гдје их је султан Сулејман Величанствени примио на хазур (аудијенција) и, након што су му се допала, наредио да их упишу у тамошњи царски сарај.

Према неким изворима, први српски патријарх Макарије

Соколовић био је брат Мехмед-паше Соколовића, да ли рође-ни, или стричевић, не зна се поуздано.

По турским изворима 1544. године овај град осваја Осман-паша и он остаје под турском влашћу, све до Берлинског конгреса 1878. када читаву Босну преузима Аустроугарска. Доласком Аустроугара Вишеград добија контуре градске средине. Обале Дрине у Вишеграду спаја стари мост Мехмед-паше Соко-ловића, познатији као „на Дри-

ни ћуприја“, описан у истоиме-ном роману Иве Андрића који је за то дјело добио Нобелову награду за књижевност 1961. го-дине. Овај мост представља јед-но од најмонументалнијих дјела архитектуре у Босни и Херцего-вини. Изграђен је у периоду од 1571. до 1577. године. Изградња моста повјерена је највећем турском градитељу, Коџа Мимар Синану, некадашњем хришћани-ну, који је прешао исти пут као и Соколовић и који се посветио


градитељству, оставивши иза себе најзначајнија архитектонска дјела своје епохе.

За овај мост се зна да је поправљан око 1664. године, затим 1875, 1911, 1939, те 1940. године. Током Првог свјетског рата два окна моста су била разорена. Такво стање моста се задржало до 1939. године када је доведен у исправно стање. Од 1915. до 1939. године на порушеном дијелу моста стaјала је жељезна конструкција преко које се одвијао саобраћај.

Мост је оштећен током Другог свјетског рата, а његови темељи су озбиљно угрожени и због рада хидроелектрана које утичу на ниво воде у ријеци. Упркос овим историјским до-гађајима, јединственост старог моста у Вишеграду је очувана током успјешних обнова. По-четком 1950-тих је обновљен камен од кога је мост сазидан. Мост је уписан на УНЕСКО листу свјетске културне баштине 2007. године.

Нова реконструкција моста

започела је ове године. Мост ће бити реконструисан тако што ће се замијенити постојећа ограда и калдрма, а у њега ће бити уграђен исти камен којим је ова грађевина подигнута прије скоро пет вијекова.

Градња Андрићграда

„Живот без радости, покрета и новине и није живот него голо

постојање, робовање животу.“Иво Андрић

Пет вијекова касније, Ви-шеград је поново велико градилиште које претендује да постане једнако славно као и „ћуприја на Дрини“. Непосредно уз стари мост, ниче Андрићград који, има своју симболику и који је својеврсни револт према забораву. Зато ће се ту, на јед-ном мјесту, наћи све оно што је велико у нашој култури, науци и историји, да нас подсјети на оно што смо можда заборавили и да нам врати самопоуздање.


Концепт развоја пројекта

„Код унутрашњих борби које човек води са самим собом и са

непознатим силама у себи, важи више него игде правило: не предај

се никад.“Иво Андрић

Полуострво на ушћу за које је Андрић записао да предста-вља "језгро вароши које никада није формирано", продужено је у Дрину двадесетак метара, гдје је трасирано главно шета-лиште - Улица Младе Босне. Већина објеката у Андрићграду повезана је широким подзем-ним тунелима. Ови пролази служе за опслуживање позо-ришта, биоскопа, ресторана, кафића, продавница, пијаце, а под земљом су и два паркинга за неколико стотина возила. Требало је полуострво заштити-ти од поводња којим Дрина зна да опустоши своје обале. Око Улице Младе Босне изграђен је архитектонски времеплов којим се лако "путује" кроз паган-ско, отоманско, хришћанско и грађанско раздобље. На ста-новнике Вишеграда и хиљаде гостију из цијелог свијета сјенке сада баца Андрићев институт обложен мостарском "тене-лијом", меким, лијепим каменом који зри и стари заједно са зградом. Уз САНУ у Београду и Матицу српску у Новом Саду, овај класични институт друштве-них наука нови је стуб наше културе у Републици Српској, а покушаће да пружи одговоре на изазове будућности. Изграђено је најљепше и најсавременије позориште у региону, "Три-плекс" биоскоп "Чича Илија Ста-нојевић" које ради пуних годину дана, иза Трга Николе Тесле на коме се налази Андрићева статуа, дjело вајара Миланка

Градња Андрићграда је по-чела 2011. године на мјесту гдје се ријека Рзав улива у Дрину, а за посјетиоце отворен је 5. јула 2012. године. Идејни творац овог пројекта је наш прославље-ни режисер Емир Кустурица.

Направљен је архитектонски спој два свијета, све је угодно за око, складно, али и функционал-но. Најмлађи стари град у Евро-пи, који се гради „по рецептима историје“, требало би да буде завршен на Видовдан наредне године. Међутим, већ сада он има способност да вас зароби на једном мјесту по неколико сати, док уживате у погледу и упијате звукове. Зато не чуди што је екипа нашег часописа „Мост“ изабрала за тему броја управо Андрићград, желeћи да студентима нашег факултета при-ближимо информације које нису опште познате, а тичу се нашег будућег занимања. У томе су нам помогли инжењер архитек-туре Невена Милошевић и шеф градилишта Радомир Стојић, уступивши нам све потребне информације, дио техничке до-кументације и рендере пројекта.


Мандића (1951-2010) идентично оном на Андрићевом венцу у Београду. Подигнута је и репре-зентативна Градска кућа. Такође, изграђени су Храм Светог великомученика цара Лазара, вишеградски Дечани, Академија лијепих умјетности, споменик Петру II Петровићу Његошу и зграда предузећа „ХЕ на Дрини“. Изграђена је византијска кула, ту су и књижаре, студентски дом, галерије, трговински цетар, радње и ресторани као и више десетина камених кућа. Преос-тало је још да се изгради хотел, школа и позориште. Предвиђе-но је формирање новог градског језгра Вишеграда са функцијом туристичког центра и стварање препознатљивог туристичког производа у Српској који би на годишњем нивоу могао биље-жити посјете од око 150.000 туриста.

Грађевинска припрема пројекта

„А тај механички посао пра-тила је, као нека упорна мелодија, неодређена али стална мисао: да ипак негде мора да постоји и тај

`прави пут` који је он целог жи-вота узалуд тражио; да постоји и да ће га човек кад-тад наћи и

отворити за све људе.“Иво Андрић

Земљиште, односно својства подтла испитана су помоћу шест геотехничких истражних јама чија је дубина од 3.5 m ограни-чена са појавом подземне воде која је у директној зависности са дубином Дрине и Рзава .

У склопу теренског истра-живања утврђен је грануломе-тријски састав, конзистентно стање, сјај, сува чврстоћа, реак-ција на трешење као и садржај CaCO3.

Лабораторијским геомеха-ничким испитивањима узорака утврђена је влажност земљишта, Атебергове границе конзистен-ције, као и запреминска маса за шта су коришћени едометарски опит, опит директног смицања и одређивање запреминске масе цилиндром. Испитивања су утврдила геоте-хнички пресјек терена који се састоји од:• хумуса - дебљине око 20 cm• насипа - изолован случај који

примећујемо у само једној истражној јами

• алувијални седименти (пра-шине пјесковите и прашинас-ти пијескови)

• кречњак и дијабаз - рожне формације.Након уклањања слоја

хумуса и насипања терена због могућих поплавних таласа Дрине и Рзава у висини од 1 - 2,5 m, од некохерентних


материјала израђен је тампон слој дебљине 0,2 m за објекте са подрумом, док је за објекте без подрума дебљине чак и до 1,9 m.

Темељење објекта без под-рума извршено је на армирано-бетонским тракастим темељима ширине 0,5 m, 1,0 m и 1,5 m са дубином фундирања од 0,8 m, док су објекти са подрумом фундирани на армиранобетон-ској темељној плочи са дубином фундирања од 3,1 m. Контактно оптерећење испод темељних трака је 120-150 kN/m2, док је код плоча 40-60 kN/m2. Про-рачун слијегања темеља је извршен по Штајнбренеровој методи помоћу карактеристика стишљивости добијених на ос-нову резултата лабораторијских и теренских испитивања.

Врсте конструкција и материјализација

„Удар нађе искру у камену, без њега би у кам очајала.“

П. П. Његош

Што се тиче врсте конструк-ције, она је код већине објеката слична – монолитни армирано-

бетонски скелетни систем код којих су вертикални носећи еле-менти стубови, а хоризонтални елементи таванице и греде различитих распона. На поједи-ним мјестима се јавља и дрвена таваница. Кровови су на мањим објектима класичне дрвене кон-струкције, док позориште и би-оскоп претходно имају челичне решеткасте носаче као подкон-струкцију кровном покривачу. Хотел и управна зграда Хидро-електране су покривене лимом малих нагиба на посљедњој плочи. Црква је такође рађена у монолитном армиранобе-тонском систему, с тим што су елементи јаче димензионисани у односу на остале класичне објекте у комплексу, и са појавом елемента куполе рас-пона 5 m. Прво су паралелно извођени лијеви и десни стра-дун, позориште и градска кућа, а посљедњи објекат, чија је градња почела, је црква. Поје-дини објекти су извођени по пројекту, док има и објеката који су током извођења претрпјели мање или веће измјене, као резултат развоја идеје читавог комплекса.

Једно од наших питања инжењерима односило се на изградњу преосталих објеката. Рекли су нам да је, у односу на првобитну замисао, већина објеката изграђена. Преостало је још да се уради српски двор и караван сарај. Међутим, постоји могућност измјена саме идеје током читавог тока развоја Андрићграда.

Из разговора смо, такође, сазнали које врсте матрерија-ла су користили приликом изградње објеката. Материја-лизација за улазну капију, као и за објекте који датирају из прошлости дуж главне улице, као завршна обрада уграђиван


је аутентичан и већ коришћен грубо, ручноклесани камен. Таква врста камена и начин уграђивања је примјењен и при облагању комплетне фасаде хотела, и дијела фасаде управне зграде Хидроелектране. За поје-дине објекте су коришћени нови материјали и начини уградње, али са тежњом да елементи фа-саде, као и коначан изглед буду по узору на одређене епохе из прошлости. Такав је случај и са фасадом цркве, где је коришћен нов камен одређене структуре која одговара идејном концеп-ту, уклапан са грчком циглом, претходно опатинираном, како би добила ефекат "старости". На управној згради Хидроелектране се појављује и елемент новије архитектуре, полуструктурална стаклена зид-завјеса.

Као техничка средства за припрему и моделовање проје-кта коришћени су софтверски алати AutoCad, ArchiCad, 3D studio Max, V-ray, SketchUp.

Умјесто закључкаАндрићград је у основи

митска идеја. Створена је митска слика града који накнадно настаје, а који је требало да на-стане некада. Сам простор града чини једну историјску позорни-цу а његове улице доказују да је архитектура једини прави израз начина живота. Ова архитектура помоћу организације објеката, коришћења различитих ма-теријала, уклапањем старог у ново, осликава један историјски период, начин живота у њему и омогућава да га истински доживите.

Отварање споменика Петру II Петровићу Његошу

Од 29. новембра, у Андрићград се величанствено доселио Петар II Петровић Његош и на тај начин је обиљежено 200 година од рођења овог великог пјесника и државника. Овај чин, од стране творца Андрићграда, описан је сљедећим ријечима: „Његош управо путује. Он ће сјести и чувати леђа Андрићу. Сједиће испред цркве светог Лазара и тај трг ће добити његово име. Он је у сваком погледу духовни отац Андрићу и мислим да је један од оних трагичара који ни када су умрли нису били мирни. Он је метафора о оп-станку, нади и ономе што је извор наше традиције. Однос према нашој традицији је створио Андрићград“.


Теоријаипракса -студентскирадови-

42 Студентско истраживање актуелног грађе винског пројекта

48 XXI Међународни САЛОН УРБАНИЗМА у Лесковцу

50 Експериментална динамичка анализа

54 Научни рад објављен на научно–стручном скупу „Георекс 2013“, Осијек

56 TRIMO URBAN CRASH 2013

58 Регионални конгрес студената геодезије 2013

62 Архитектура унутрашњих простора

Студентско истраживање актуелног грађевинског пројекта

Допунскиевакуаторвеликихвода Пишу: Саша Бркић, Новица Лакетић и Ана Ковић


Сарађивати са природом ријетка је част и велики иза-

зов. Градитељ 21. вијека, вођен племенитом визијом, обликује простор у складу са кодекси-ма инжењерске етике. Да ин-жењера не чини комад папира уредно сролан у плаву футролу, увјерили смо се анализирајући реализацију пројекта „Допунски евакуатор екстремно великих вода из акумулације ХЕ „Бочац“.

Са описом објекта, про-блематиком и пројектном до-кументацијом упознали су нас представници изођачке фирме Интеграл инжењеринг а.д. У пријатном амбијенту по-словног центра Интегра, у сје-дишту фирме, примили су нас извршни директор за техничке послове, господин Драган Јев-товић, и грађевински инжењер Славица Јаслар. Помогли су нам да дијелом схватимо комплекс-ност проблема анализирајући све фазе реализације пројекта. Ради стварања потпуније слике о самом објекту, а на приједлог господина Јевтовића, догово-рили смо посјету градилишту. Професионалност и колегијал-ност стручног водства Интегра-ла оставила је снажан утисак на нас. На градилишту нас је доче-као грађевински инжењер Ра-домир Гвозденовић који нам је на лицу мјеста предочио проје-кат и проблеме с којима су се сусретали приликом извођења. „Папир трпи све“ а на госпо-дину Гвозденовићу је било да умилостиви врлетан кањон Вр-баса.

Специфичности пројектаПосебност овог пројекта и

примјењене технологије из-вођења радова је чињеница, да се допунски евакуатор великих вода изводи послије више од 30 година од изградње бране и

формирања акумулације. У вријеме пуштања ХЕ „Бо-

чац“ у рад 1981. године ева-куациони објекти на брани (укључујући темељни испуст) су били димензионисани на 1490 m3/s за протицај великих вода хиљадугодишњег повратног пе-риода. Међутим, новоизрађе-на техничка документација из 1999. године је показала да је протицај хиљадугодишње вели-ке воде реда 2100 m3/s. Стога је 2003. године израђена Студија

евакуације иновираних великих вода на брани ХЕ „Бочац“ од стране Института за водопри-вреду „Јарослав Черни“ из Бео-града.

Полазећи од циљева проје-кта, обезбјеђења хидролошке сигурности бране и ХЕ„ Бочац“, у предмет радова спадају ис-тражни радови потребни за комплетирање пројектних рје-шења, као и израда техничке документације. Истражни ра-дови обухватају инжењерско-геолошка картирања, истражно бушење, лабораторијске анала-лизе, геофизичка испитивања, геодетска мјерења као и све

друге истражне радове у складу са овим пројектним задатком.

Прва фаза пројектовања подразумијевала је извођење обимних истражних радова на терену у зони будућег објекта и затим, лабораторијска испи-тивања на преузетим узорцима материјала. Резултат свих ових истражних радова су подлоге које су биле коришћене за из-раду предметног пројекта до-пунског евакуатора: геодетске, геолошке и хидролошке.

Геолошке подлогеЗа потребе израде ге-

олошких подлога изведени су обимни истражни радови који су обухватали кабинетски рад, различите теренске истражне радове и поступке, лаоборато-ријска испитивања из области механике стијена и механике тла.

Наведена истраживања резултирала су геотехничком рејонизацијом трасе бочног прелива и тунела. Издвојена су 2 геотехничка пакета, већи, обимнији и заступљенији па-кет кречњачких стијенских маса и сложенији, значајнији, иако


Брзоток, основа ископа са попречним пресјецима


мањег распростирања, пакет лапоровитих седимената.

Хидролошке подлогеХидролошке подлоге, ко-

ришћене приликом израде овог пројекта, преузете су из Студије евакуације иновираних великих вода на брани и коришћене су приликом рачунања трансфор-мације поплавног таласа у циљу утврђивања рачунског проти-цаја за различите коте макси-малног успона у акумулацији у новим условима са допунским евакуатором.

Геодетске подлогеМатематичко моделирање

стварности путем геодетске подлоге представља почет-ну фазу сваког грађевинског пројекта. Терен се апроксими-ра мрежом полигона у чијим су тјеменима тачке одређене одго-варајућом геодетском методом. Тродимензионалне координате тачака дефинисане Државним координатним системом, пред-стављају везу између пројекто-ваног објекта и физичке повр-ши земље.

Геодетско снимање тере-на за потребе израде техничке документације допунског ева-куатора ХЕ „Бочац“ извршено је 2008. године. Резултат обим-них геодетских радова је ситу-ациони план који је коришћен као подлога за пројектовање. Поред података добијених ди-ректним мјерењима на терену, пројектанту су обезбијеђене и раније настале подлоге које су биле од значаја за израду техничког рјешења.

Анализа техничких рје-шења

У сљедећој фази (идејни пројекат), на основу располо-живих подлога анализирано

је више могућих и различитих техничких рјешења допунског евакуатора. Комисија за одлучи-вање о избору идејног рјешења пројекта допунског евакуатора усваја одлуку о изградњи:• прелива са сабирним кана-

лом,• тунела и• брзотока са ски скоком.

У главном пројекту, уједно и посљедњој фази, извршена је детаљна разрада радова које је потребно извести да би се из-градио допунски евакуатор на лијевој обали.

Пројектант је у складу са обавезама извршио обиљежа-вање главних геодетских елеме-ната на терену и уз присуство надзорног органа предао запи-сник о обиљежавању извођачу. Сам чин представља почетак реализације пројекта. Дужност извођача је да сачува реализо-вану основну мрежу геодетских тачака. Честа је потреба да се током грађења објекта поно-ви обиљежавање одређених елемената јер се сигнали прво-битног обиљежавања униште кретањам механизације или другим радовима.

Извођење радова и мониторинг

При извођењу радова, из-вођач је наилазио на разне препреке при чему је након сагласности инвеститора и Ин-ститута „Јарослав Черни“ до-лазило до одређених измјена првобитног пројекта. Због спе-цифичности локације и услова рада, највећи проблем је свака-ко представљала вода, те су при извођењу радова коришћене моћне пумпе које су рјешавале проблем сталног дотока воде у отвор недовршеног евакуато-ра. Један од проблема је био и немогућност минирања на одређеним дијеловима при уклањању стијенске масе, због близине зидина средњовје-ковне куле која је под заштитом као културна баштина, те је из-вођач прибјегао машинском ук-лањању стијенске масе.

У току извођења радова на изградњи допунског евакуато-ра од великог значај је форми-рање система за мониторинг. Мјерења и осматрања објекта у току изградње омогућиће пре-цизно одређивање параме-тара и величина потребних за израду рачунских модела,


односно допуну и корекцију постојећих геомеханичких мо-дела терена у циљу прилагођа-вања технологије изградње условима на терену, оптимиза-цији и рационализацији радова тамо гдје за то постоје услови. Такође, праћења и осматрања објекта мјерењима у оквиру система за мониторинг обезбје-диће се подаци и информације о понашању објекта у експло-атационим условима. Систем за мониторинг објекта у току експлоатације је конципиран као савремен, са континуал-ним осматрањима величина у реалном времену и бежичним преносом мјерених података од мјерних мјеста до контролно-командног центра.

Анализа сваког објекта понаособ

ПреливБочни прелив смjештен је у

усјеку у стијенској маси на лије-вој обали на приближно 60 m од бране. Укупна дужина пре-ливне ивице је 55 m. Вода се из прелива сабирним каналом трапезастог облика са подуж-ним нагибом од 6,9% усмјерава у тунел пречника 9 m.

У току ископа за темељну јаму прелива, готово цјелокуп-ни дио стијенске масе између будуће јаме и акумулације је

остао нетакнут у току извођења радова и представљао је заш-титу ископа темељне јаме од приливних вода из језера. У току извођења радова ипак је долазило до прилива воде која је испумпавана назад у језеро. Уклањање стијенске масе је вр-шено минирањем и машински.

Упоредо са извођењем ра-дова на изградњи допунског евакуатора, па и бочног пре-лива, изводили су се стални истражно-пројектантски (ИП) радови након чега је на основу резултата геолошких истражних радова долазило до измјена техничког рјешења ископа пре-лива, односно ископ прелива испод коте нивоа воде у акуму-лацији изводио се уз претходно заптивно инјектирање стијенске масе након уградње анкера Ø36 за обезбјеђивање стабилности прелива на испливавање.

Будући да ће у току експло-атације прелив бити изложен значајним силама узгона, по-требна стабилност прелива је обезбијеђена уградњом крутих анкера у темељној плочи пре-лива и дјеломично кроз бочне зидове. Мјера осигурања су анкери пречника Ø36 mm, од ребрастог арматурног гвожђа дужине 7,4 m (дужина анкера у стијени до 6 m).

Објекат се у цјелини изводи од хидротехничког бетона ка-рактеристика MB 30, V6, M150. На хоризонталним и вертикал-ним прекидима бетонирања постављају се водонепропусне гумене траке (фугебанди).

Мрежа геодетских репера на преливу и ски скоку фор-мира се за потребе геодетског праћења понашања објекта у току експлоатације. Референтно - нулто мјерење биће извршено по завршетку уградње геодет-ских репера и њихове предаје кориснику објекта. Послије нул-тог мјерења, даља редовна гео-детска осматрања изводиће се два пута годишње у склопу гео-детских оскултација бране. Ван-редна геодетска осматрања из-водиће се у случају рада бочног прелива или ако се редовним годишњим осматрањима де-тектују помијерања већа од очекиваних. Геодетски репери


постављају се у оплату и фикси-рају се за претходно монтиране арматурне кошеве.

Мјерење деформација и по-мијерања стијенске масе на ко-сини изнад прелива изводиће се на мјерним профилима гдје ће се уградити троструки стијен-ски екстензометри. Мјерни оп-сег екстензиометара је 50 mm, а тачност 0,05 mm. Екстензометри се постављају у стијенску масу под истим нагибом као и анке-ри за осигурање стабилности косине. Битну улогу у систему за аквизицију мјерних података имају уређаји даталогери који врше примарну обраду мјерних сигнала, меморишу их и, по од-ређеном протоколу, просљеђују командно-контролном центру који је смјештен у управној згради.

ТунелОд прелива до брзотока

вода се транспортује одводним тунелом дужине 142 m. Свијетли отвор тунела је кружног облика пречника 9,0 m. На дужини од 21 m тунел је промјењљивог попречног пресјека (прелазак са правоугаоног на кружни по-пречни пресјек). Подужни на-гиб тунела је 1,50%.

Након осигурања ископа комплетног тунела изводи се бетонскa облога чиме се добија коначан облик тунела пречника свијетлог отвора Ø 9,0 m.

Примјеном програмског пакета TOWER 6 спроведена је анализа оптерећења и прора-чун утицаја у облози за опте-рећења. Напонско-деформа-цијским анализама и статичким прорачунима који су урађени у седам репрезентативних про-фила на траси тунела, одређе-на је дебљина облоге 30 cm и потребна арматура. Обло-га се изводи на лицу мjеста,

бетоном MB 30, V-6, и арматуром MA 500/560, RA 400/500.

За изградњу тунела изабра-на је нова аустријска тунелска NATM метода. Код ове методе која спада у класичне методе грађења тунела, након ископа на "челу" тунела примјењују се различити видови осигу-рања ископне контуре (прскани бетон, анкери). Предуслов за примјену NATM је стабилност стијенске масе у периоду од тренутка ископа до тренутка за-вршетка радова на осигурању ископа. У зонама гдје то није могуће примјенити због лоших карактеристика стијенске масе, предвиђен је ископ под заш-титом челичних цијеви које се утискују, тзв. "кишобран" систем.

Мјерење напрезања и де-формација у тунелу врши се мјерењем конвергенције. Ради се о релативно једноставном поступку мјерења пантљиком са дигиталним очитавањем. Мјерење се састоји од одређи-вања помиjерања између па-рова репера уграђених у зи-дове готовог тунела. Репери за мjерење конвергенције морају бити израђени од нерђајућег челика. Глава репера мора бити са заштитном PVC капом, која ће штитити репер када се не мjери. Боја ових заштитних капа треба да буде лако уочљива. Коначна одлука о спровођењу мјерења конвергенције донијеће се то-ком извођења радова на ос-нову резултата осталих испити-вања и осматрања.

Брзоток и ски скокБрзоток са ски скоком је

пројектован као правоугаони армиранобетонски канал у на-ставку тунелског дијела евакуа-тора. Подужни пресjек, односно нивелета плоче и унутрашње димензије канала, одређене су

на основу резултата хидраулич-ких прорачуна, а димензије кон-структивних елемената усвојене су на основу искуства стеченог у пројектовању сличних објеката и статичког прорачуна.

Ширина канала брзотока на завршетку прелазне деонице тунела је 9 m и равномjерно се шири до 12 m, колика је шири-на и ски скока. Бочни зидови су вертикални и промјењљиве су висине дуж трасе брзотока. На почетку канала, висина зидова je 9 m и смањује се до 4 m на дужини 29 m, одакле је висина константна и износи 4 m.

Ископ стијенског материјала је извршен машински, без ми-нирања, како се не би угрозила брана и вододржвост инјек-ционих завјеса стијенске масе у близини бране.

Канал брзотока пројектован је са темељном плочом кон-стантне дебљине 1 m. Брзоток се фундира на стијенском ма-теријалу од којег је изграђена падина на којој се налази. Кон-струкција брзотока се изводи од хидротехничког бетона мар-ке MB 30, V-6, M150.

Посматрајући огледало мир-ног Врбаса са бетонског прели-ва, наметнуло се осјећање од-говорности које нас као будуће инжењере чека. Напустили смо градилиште у нади да ће тунел допунског евакуатора још дуго остати прашњав и сув.


XXI Међународни САЛОН УРБАНИЗМА у Лесковцу

Футуристичкиград-општинаИсточниДрвар

Аутори: Александар Комадина, Давид Латиновић, Огњен Јокић, Славиша Ђурић и Стефан Вуковић Ментори: проф. др Миодраг Ралевић; асистенти: мр Дијана Симоновић, Дубравко Алексић дипл. инж. арх, Невена Новаковић дипл. инж. арх.

У склопу наставног предмета Урбанистичко пројектовање

2 студенти треће године архитек-туре одазвали су се на конкурс XXI Међународног САЛОНА УРБАНИЗМА са пројектом под називом „Методологија пројек-товања просторно-програмске матрице одрживог града Увала,

(zero carbon city), општина Ис-точни Дрвар“. У категорији сту-дентских радова, студенти АГГФ-а однијели су другу награду.

Идеја за пројекат происти-че из глобалне тенденције да свака земља има минимално 20% заштићеног природног подручја. Конкретан допринос аутора награђеног рада развоју идеје је показати да човјек на потпуно модеран и урбан начин може да живи у средини нетак-нуте природе, а да је при томе ни на који начин не нарушава. Пошавши од препознавања ресурса на простору Увале и морфологије терена Увале, као основног модела пројектовања, аутори су, примјеном принципа модела, добили визуелно-ди-намични модел који функцио-налном поставком не нарушава природни контекст. На подручју ове општине препознат је футуристички град, предвиђен за максималну популацију од 10.000 становника. Градске зоне су предвиђене за куће, за пре-дузећа, истраживаче и акаде-мике из региона, али и цијелога свијета. На тај начин ствара се међународни центар за компа-није и организације фокусиране на обновљиве изворе енергије и чисте технологије, чиме је постигнут циљ: понудити нови модел пројектовања простора афирмисањем, дефинисањем и очувањем постојећих природ-них ресурса.


P+3

P+4

Експериментална динамичка анализа

Двооснимеханичкипобуђивачвибрација

Пишу: Огњен Мијатовић и Мануел Десанчић

У жељи да више сазнамо о динамичким утицајима на

грађевинске конструкције, те да будућим генерацијама студената АГГФ-а омогућимо увид у експе-рименталну динамичку анализу, започели смо с развојем меха-ничког побуђивача вибрација. Значај израде овог уређаја је препознат од стране Катедре за механику и теорију конструк-ција, те смо од њих добили пуну подршку.

Пошто је изградња хидра-уличке вибро-платформе изузет-но скупа због цијене хидраулич-ких цилиндара и вентила који регулишу притисак (а самим тим и помјерање и брзину), одлучи-ли смо се да динамичку побуду остваримо механичким путем.

Изведени уређај задаје хармонијску побуду моделима конструкција, што уз одређене корекције и апроксимације може са задовољавајућом тачношћу описати знатан опсег ставрних динамичких побуда.

Циљ је био направити ма-шину која задовољава потребе наших испитивања а да при томе буде изводљива и да није прескупа.

Спецификације механич-ког побуђивача вибрација• Teжинa: 980 kg• Димeнзиje у oснoви:

310 cm x 250 cm• Врстa пoгoнских мoтoрa:

мoнoфaзни кoлeктoрски eлектромoтoр

• Брoj пoгoнских мoтoрa: 2

Иновативност и истрајност студената у истраживању - пут ка самозапослењу

Пише: декан АГГФ-а Миленко Станковић

Наставници и сарадници АГГФ-а учинили су први корак, теорет-ске спознаје из наставног процеса примјенили су у пракси. Пуни ентузијазма и мотивације Огњен Мијатовић и Мануел Десанчић израдили су машину Двоосни механички побуђивач вибрација. Својом упорношћу, жељом и истрајношћу овим експериментом они су осигурали себи посао у нашој партнерској институцији - ИМК. Подстицај и пуну подршку истраживањима дали су проф. др Драган Милашиновић и виши асистент Александар Борко-вић. Овај истраживачки тим је показао снагу и моћ школе гра-дитеља у Бањој Луци, која је постала препознатљиво мјесто за развој и унапређење области градитељства у Републици Срској и изврстан сервис министарствима и Влади РС. За очекивати је да ће и друге младе колеге слиједити примјер ових истраживача ентузијаста. У име институције, свих запослених, а за добробит свих студената искрено им се захваљујемо уз обећање да наша подршка у њиховом даљем напредовању неће изостати.


• Eлектромoтoр хoризoнтaлнoг мeхaнизмa: • Снaгa: 2,2 kW• Брoj oбртaja:

6200 обр/мин• Eлектромoтoр вeртикaлнoг

мeхaнизмa:• Снaгa: 2,0 kW• Брoj oбртaja:

6000 обр/мин• Нaчин вeзe плaтфoрмe сa

пoдлoгoм: пoмoћу чeтири oпругe

• Maксимaлнa нoсивoст плaт-фoрмe: 450 kg

• Oпсeг зaдавaњa aмплитудe у хoризoнтaлнoм прaвцу: oд 8 mm дo 45 mm

• Aмплитудa у вeртикaлнoм прaвцу: 10 mm

• Oпсeг зaдaвaњa фрeквeнциje у хoризoнтaлнoм прaвцу: oд 1Hz дo 4Hz сa прeцизнoшћу oд 0,2 Hz

• Oпсeг зaдaвaњa фрeквeн-циje побуди у вeртикaлнoм прaвцу: oд 1Hz дo 4Hz сa прeцизнoшћу oд 0,2 Hz

• Димeнзиje вибрo-плaтфoрмe: 106 x 106 cm

Компоненте• Хoризoнтaлни мeхaнизaм• Вeртикaлни мeхaнизaм• Рaднa плoчa

(вибрo плaтфoрмa)• Нoсeћa кoнсрукциja

Начин рада и функција машине

Meхaнички пoбуђивaч вибрaциja прoизвoди динa-мичку силу тaкo штo сe снaгa и oбртajи мoтoрa прeнoсe прeкo oдрeђeних мeхaничких склoпoвa дo вибрo-плaтфoрмe нa кojoj сe нaлaзи модел кoнструкциjе кoja сe испитуje.

Првa кoмпoнeнтa мaшинe је хoризoнтaлни мeхaнизaм кojи прoизвoди и зaдaje хoризoн-тaлну силу пoбудe нa вибрo-плaтфoрму. Хoризoнтaлнa силa пoбудe нaстaje пeртвaрaњeм oбртнoг крeтaњa сa oсoвинe мoтoрa у трaнслaтoрнo крeтaњe у рaвни вибрo-плaтфoрмe уз


пoмoћ зглoбa сa прoмjeнљи-вим eксцeнтрoм и клизaчa сa jeдним стeпeнoм слoбoдe пoмjeрaњa у прaвцу пaрaлeл-нoм сa рaвни вибрo-плaтфoр-мe.

Другa кoмпoнeнтa мaшинe је вeртикaлни мeхaнизaм који прoизвoди вeртикaлну силу пoбудe. Она нaстaje oбртaњeм eксцeнтричнoг вaљкa кojи je у кoнтaкту сa вaљкoм прич-вршћeним зa плaтфoрму, чиje су oсe упрaвнe jeднa нa другу. Силa пoбудe дjeлуje у цeнтру вибрo-плaтфoрмe.

Вибрo-плaтфoрмa je рaднa пoвршинa нa кojу сe пoстaвљajу и фиксирajу мoдeли зa испитивaњe.

Пoвeзaнa je зa нoсeћу кoн-струкциjу мaшинe сa чeтири oпругe кoje јој oмoгућaвajу прoизвoљнo крeтaњe. Вибро-плaтфoрмa имa мрeжу oд 100 рупa кoje су у двa oртoгoнaл-нa прaвцa рaспoрeђeнe нa пo 10 cm штo oмoгућaвa прoиз-вoљнo пoстaвљaњe и вeзи-вaњe oслoнaцa зa плaтфoрму. Са бoчних стрaнa је фиксирна, тј. сa стрaнa пaрaлeлних хо-ризонталној сили пoбудe. Ово је изведено сa двa фиксaтoрa кojи oмoгућaвajу фиксирaњe и oтпуштaњe вибрo-плaтфoрмe.

Кaдa фиксирaмo плaтфoр-му oнa имa пoмjeрaњa сaмo у прaвцу пoрeмeћajнe силe при чему нeмa oдступaњa пo другoj oси, дoк кaдa oтпусти-мo фиксaтoрe плoчa сe крeћe прoизвoљнo у oбa прaвцa.

Tрeбa напоменути дa збoг скрaћeњa нoсeћих oпругa, при рaду вибрo-плaтфoрмe дoлaзи дo рoтaциje плaтфoр-мe око хоризонталне осе, те мoжeмo рeћи дa плaтфoрмa може вршити двиje трaн-слaциje и двиje рoтaциje.

Осврт на израду побуђивача вибрација

Пише: мр Александар Борковић, дипл. инж. грађ.

Марта 2012. године, током уводних вјежби из предмета Ди-намичка анализа конструкција, показивао сам студентима при-мјере занимљивих ексеримената из динамичке анализе, нажа-лост, само на филму. Након тога сам, као и сваке године, понудио студентима да се укључе у израду уређаја за експерименталну динамичку анализу. На моје велико изненађење, јавио се један студент, Огњен, који је био више него заинтересован за рад на таквом пројекту. Поред малог уређаја, који сам наумио да изра-димо, он је брзо дошао и са својом идејом о великом побуђива-чу вибрација. Лако смо се договорили о подјели одговорности и остало је историја.

Огњен се удружио са Мануелом, те су заједно током више од годину дана, по киши, сунцу и вјетру неуморно радили на изра-ди ових уређаја. Суочени са оскудним финансијским средствима, често су били принуђени да материјал набављају на одлагалиш-тима секундарних сировина. Ипак, захваљујући њиховој вјешти-ни и пажљивом одабиру и обради дијелова, израђене машине су веома квалитетне.

Током трајања пројекта тежио сам да им обезбиједим некакву сигурност у погледу будућег ангажмана, али нажалост без већег успјеха. Срећом, изгледа да срећа прати вриједне. Наиме, пред сам крај израде великог побуђивача, њихова предузимљивост и ентузијазам су препознати од стране Института за материјале и конструкције (ИМК), гдје су добили привремено запослење. Не-себично ангажовање, стално учење и посвећеност циљу наших бивших студената, данашњих инжењера грађевинарства, треба да нам свима служе као узор.

Тренутни резултат пројекта су велики и мали побуђивач вибрација који се налазе у ИМК. Уређаји ће прије свега служити за наставу будућим генерацијама али, уз набавку додатне опре-ме, и за озбиљно испитивање модела конструкција.

Побуда се код малог уређаја формира задавањем електрич-ног сигнала одређене фреквенције звучнику који тај сигнал прет-вара у хармонијско кретање. Добијено кретање се користи за побуду модела линијских и површинских носача (Мост бр. 1).

Велики уређај служи за хармонијску побуду модела високих тродимензионалних грађевинских конструкција. Најнеповољ-нији случај дјеловања оптерећења на конструкцију јесте тај када се фреквенција побуде поклопи са сопственом фреквенцијом система. Израђени уређај је могуће користити за детектовање сопствених облика и испитивање понашања конструкције у нај-неповољнијем случају дјеловања динамичких сила.

Оба побуђивача су промовисана почетком октобра 2013. го-дине у ИМК. Знатан број присутних студената и инжењера је био пријатно изненађен чињеницом да се неко посветио овако неп-рофитном, али са просвјетно-образовне стране веома битном пројекту. Цијели догађај је и адекватно медијски пропраћен.

Огњен и Мануел су тренутно студенти 2. циклуса у Београ-ду. Надајмо се да ће, по успјешном завршетку студија, њихово знање, хтјење и способности бити адекватно препознати у на-шем друштву.


Задавање команди меха-ничком побуђивачу вибра-ција

Прoмjeну фрeквeнциje oсцилoвaњa мeхaничкoг пo-буђивaчa зaдajeмo кoригoвaњeм oбртaja eлeктрoмoтoрa тaкo штo миjeњaмo jaчину струje прeкo кoмaнднe тaблe.

Нaпajaњe дoлaзи нa кoмaнд-ну тaблу гдje се налази низ пoтeнциoмeтaрa пoмoћу кojих прoизвoљнo кoригуjeмo ja-чину струje чимe рeгулишeмo брoj oбртaja мoтoрa. Инфoр-мaциjу o брojу oбртaja мoтoрa

дoбиjaмo пoмoћу индуктивих сeнзoрa. Oни купe инфoрмaциjу o брojу oбртaja и тaкo oбрaђe-ну шaљу нa кoмaндну тaблу гдje су пoвeзaни сa дисплejoм тaхoмeтра кojи нaм исписуje брoj oбртaja. На овај начин зa вриjeмe рaдa мaшинe мoжeмo прoизвoљнo миjeњaти фрквeн-циjу oсцилoвaњa и имaти стaлaн увид у брoj oбртaja oднoснo у фрeквeнциjу oсцилoвaњa.

Нa кoмaнднoj плoчи сe нaлaзe зa свaки мeхaнизaм пoсeбнo пo jeдaн тaхoмeтaр и jeдaн вoлтмeтaр. На основу података o тeжини кoнструкциje, те вeличини жељене aмплитудe и фрeквeнциje побуде, мoжe се тачно изрaчунaти jaчинa струje потрeбнa дa би се пoстигла побуда захтијеваних карактерис-тика.

Нa кoманднoj тaбли je oмo-гућeнo независно пoкрeтaњe хoризoнтaлнoг и вeртикaлнoг мeхaнизмa.

Taкoђe, постоји мoгућнoсти синхрoнoг покретања ова два механизма, чимe се симулира пoбуда у прoизвoљнoм првaцу у вертикалној рaвни.


Научни рад објављен на научно–стручном скупу „Георекс 2013“, Осијек

Истражнирадовиуфункцијипланскедокументације

Аутори: Свјетлана Влашки и Божана Баћић Ментор: доц. др Мато Уљаревић

У овом чланку даћемо сажет приказ нашег научно-

истраживачког рада на дату тему.

У реализацији објеката, сходно просторно-планској документацији, свједоци смо, неријетко "изненадних", не-пожељних ефеката покретања земљаних маса. Јасно је да је проблем у нивоу и обиму геотехничких истраживања за предметну локацију. Као аутори овог рада бавили смо се потребним нивом и оби-мом геотехничких истражних радова у функцији планира-них пројеката. Анализирајући ефекте хазарда и ризика покретања земљаних маса, а у свјетлу прихватања-непри-

хватања истих за реализацију пројекта, указали смо на неопходан обим геотехничких истражних радова и анали-за, као подлоге у функцији усвајања просторно-планске документације.

Осврћући се ка реали-зацији пројеката, можемо закључити да у већини случајева, истражни радови нису спроведени у потребној мјери.

Овакви ефекти имају ре-довно за посљедицу додатне (непредвиђене) радове, а некада и одустајање од проје-кта на предметној локацији. Све ово резултује повећаним финансијским трошковима на пројекту и закључком "експертског тима", у већини случајева, “да се на основу геолошких испитивања то није очекивало". Савршено је јасно да је онда проблем у нивоу и обиму геотехничких истражи-вања за предметну локацију.

Неопходни садржаји техничке документације са освртом на истражне радове

Кроз рад смо приказали која су то неопходна истра-живања, да би један пројекат био у потпуности „опремљен“ са аспекта планске докумен-тације.

Са аспекта изградње неког објекта, прије свега потребно је прикупити сву неопходну техничку документацију, која између осталог садржи и ела-борате геотехничких истраж-них радова, као и техничке подлоге за пројектовање у функцији истражних радова. Неопходно је да техничка документација буде компле-тирана по садржају у складу са Правилником о садржини

и начину израде техничке документације и законом о уређењу простора и грађењу.

Техничка документација треба да садржи потребне геодетске и сеизмолошке под-логе, геотехничке елаборате као и остале подлоге односно елаборате зависно од врсте објекта и пројекта. Геодетске подлоге чине ажурни катас-тарско-топографски план локације и катастар водова, инсталација и подземних објеката, овјерене од органа надлежног за геодетске по-слове. Геотехничке елаборате чине инжењерско-геолошка, хидрогеолошка, инжењерско-сеизмолошка, геофизичка до-кументација, која се израђује на основу одговарајућих истраживања и мјерења, зависно од нивоа техничке документације и степена ис-тражености терена, а у свему према техничким нормативи-ма за темељење грађевинских објеката. Елаборат о ге-отехничким и геомеханичким карактеристикама земљишта, који служи као подлога за де-финисање начина темељења објеката, ради се у складу са одредбама закона којим је урађено геолошко истражи-вање у Републици.


Истражни радовиПројектни геотехнички

профил је основни модел за израду геотехничких пројека-та. Он се исказује у Геотехничком елаборату. Геотехнички елаборат је документ који у себи садржи резултате свих геотехничких истраживања и радњи. На њему се темеље све даље радње, прорачуни и димензи-онисања потребна за осигу-рање стабилности и механич-ке отпорности грађевине за коју је геотехнички елаборат рађен. Садржај му је технички исти за све грађевине за које се истражни радови раде, али ниво радова и приступ њиховом тумачењу различити су у зависности за какву врсту грађевине и на каквом тлу је рађен.

Истраживање нивоа извршених истражних радова на актуелном клизишту „Чемерно“ у БиХ у функцији планске документације

На конкретном примјеру клизиште „Чемерно” пока-зали смо ниво извршених истражних радова, анализи-рали хазард и ризик и тиме указали на важност и суштину ових радова, како за пројекат и пројектанта, тако и за сами објекат и његову употребу. За клизиште „Чемерно“ у зони кога је изграђена саобраћај-ница на магистралном путу М18 Фоча – Гацко, нажалост се не може наћи кроз цијели историјат грађења од 1966. па до данас, да се инжењер понашао у свјетлу неопход-них процедура у реализацији објеката у подручјима потен-цијалних клизишта.

Важно је напоменути, из претходно наведеног, да нема квалитетног рјешења стабили-зације клизишта без потпу-ног истраживања и описа клизишта, као и узрока који су довели до њега; сасвим је логично да и техничка рје-шења која су израђена на основу подлога са нижим процентом поузданости, у овој проблематици губе свој смисао и суштину.

Такође, констатујемо да је без реалног образложења, инжењер избјегао мјере опажања у самом тијелу клизишта, по извршеној са-нацији. На готовим конструк-цијама изведених шипова могао се на једноставан начин обезбиједити континуирани мониторинг из кога би се сагледавала усаглашеност ак-туелних појава са параметри-ма прикупљеним/сагледаним у геотехничким-истражним радњама.

Можемо на крају закључи-ти да овдје планска докумен-тација није урађена по правилима и прописима, што нам по свему говори и пона-шање поменутог клизишта након бројних извршених са-нација до данас. Инжењер је прихватио ризик, али у овом случај се није успио изборити са њим.

И данас смо, често, свједо-ци геотехничких истраживања у току градње или чак и при самом крају реализације обје-кта. Нажалост, ти истражни радови нису контролне при-роде већ су исказани као пот-реба у сагледавању настале појаве у покретању земљане масе. Једноставно говорећи, све што је пропуштено по пи-тању геотехничких истражних радова у периоду планирања инвестиције, мора се урадити касније. Цијена истражних радова је вјероватно иста, али је дискутабилно колика је цијена неусаглашености техничких рјешења са ствар-ном ситуацијом на терену. Цијени промашаја ,свакако, треба додати и цијену сана-ционих радова, као и радова накнадног "усиљеног" прила-гођавања ранијег техничког рјешења новосагледаним (утврђеним) параметрима терена добијених неопходним

истраживањима. Очито је да нивои

(врста,обим) истражних ге-отехничких радова, с обзиром на карактер објекта, требају бити оптимално сагледани, планирани и реализовани, како би са великом поуздано-шћу послужили као подлоге за израду техничких рјешења објекта.


TRIMO URBAN CRASH 2013

Могућностикомпоновањаобјекта Аутори: Никола Јуричевић, Антонијо Јуларџија

Кроз наставни предмет Развој и социологија насеља, студен-

тима треће године архитектуре АГГФ-а пружила се прилика да учествују на међународном такмичењу студената архитектуре и дизајна TRIMO URBAN CRASH, које се одржало у Љубљани, априла ове године. Аутори су такмичењу приступили са својим пројектом као одговор на дати задатак. Од 220 пријављених екипа, наши студенти са својом идејом ушли су у финални круг од 30.

Основни концепт је био да се пројектује објекат који је мул-тифункционалан, индустријски произведен, једноставан за постављање и што је најбитније модуларан. Коришћена моду-ларна јединица је 20ft контејнер. Идеја је отворити јединицу на двије веће стране и тиме омо-гућити потпуну проточност и транспарентност. По функцији подијељене су на паркинг модул (save block), сервисни модул (repair block) и модул за одма-рање (checkpoint block).

Могућности које пружа овај објекат у смислу просторног компоновања су огромне. Због

модуларности објекта и разли-читих начина његовог компоно-вања, постоји могућност више начина интеракције са јавним простором тј. дефинисања јавног простора. Од садржаја у простору се налази: паркинг за градска бицикла, паркинг за бицикла, пуњење електричних бицикала, self-service за бицикла, ормарићи, продаја дијелова, wc, апарати за пиће и храну као и један облик caffe bar-a. Објекат је самоодржив, користи сунчеву енергију преко соларних плоча на крову, као примарни извор енергије (за осветљење, пуњење електричних бицикала, разне апарате). Типски елементи су такође eko-friendly (еуро палете 120x80, рециклирани материја-ли).

Постоје стаклени панели (мо-гућ је и плексиглас или било који транспарентни материјал) који се клизно отварају формирајући комуникације унутар модула. Сваки модул има другачији смијер отварања клизних панела, зависно од функције. Такође, постоји могућност потпуног отварања бочних страница како би се остварила потпуна проточ-ност. Бочне стране контејнера су постављене на подконструкцију (најсличније конструкцији гараж-них врата) са механизмом који подиже те зидове и тако ствара надстрешнице што доприноси квалитету објекта и јавног прос-тора.

TRIMO BIKE BASETRIMO BIKE BASE

C

M

Y

CM

MY

CY

CMY

K

SS.pdf 1 09-Dec-13 20:11:40


TRIMO BIKE BASETRIMO BIKE BASE

C

M

Y

CM

MY

CY

CMY

K

SS.pdf 1 09-Dec-13 20:11:40

Регионални конгрес студената геодезије 2013

Значајгеодезијеупостављањуиндустријскихпостројења

Аутор: Младен Амовић

У посљедњим деценијама двадесетог вијека дошло

је до убрзаног развоја у раз-личитим областима људског рада и дјеловања, као што су урбанизам, грађевинарство и индустрија. Индустријска мје-рења, коришћењем савремених техника су постала незамислива без примјене геодетских метода и техника. Примјена геодезије у индустрији базира се, прије све-га, на њеном доприносу ефикас-нијој реализацији пројекта и на обезбјеђењу захтјеваног квали-тета индустријског производа. У раду ће бити приказан значај ге-одетске струке у индустрији кроз примјер реализације једног гео-детског пројекта у индустријском постројењу. Наиме, биће приказан поступак испитивања паралелности шина у отежаним, индустријским условима које су база за постављање машине на њихову основу.

Брз напредак развоја индус-трије у посљедњим годинама довео је до развоја свих грана које доприносе њеном напретку. Долази до развоја нових техни-

ка, комбинација постојећих које ће довести до што бољих резул-тата у најразличитијим области-ма дјеловања. Овај развој се по-себно огледа у грађевинарству, приликом изградње грађевина посебних намјена, као што су бране, мостови, тунели, путе-ви, жељезничке пруге и други објекти. Индустријска мјерења су, захваљујући новим геодет-ским инструментима високе тачности и ефикасности (прије свега ласерским трекерима и аутоматизованим и роботизо-ваним тоталним станицама и те-одолитом) постала незамислива без примјене геодетских метода и техника. Примјена геодезије у индустрији се базира прије свега на ефикаснијој реализа-цији пројекта где је на примар-ном мјесту квалитет производа. То нам говори да геодезија у индустрији има примјену како у фази израде тако и у фази кон-троле квалитета индустријског производа. Ово су сасвим логични кораци и примјена ге-одезије у индустрији развијених земаља је врло присутна. Могло би се чак рећи да је допринос геодезије развоју индустрије значајан и да је индустријама у развоју најјефтиније повећање нивоа квалитета производа остварити кроз инвестиције у ге-одетску технологију. Ова улагања су релативно мала у односу на приносни потенцијал који могу да остваре.

Значај поменутих радова биће приказан кроз примјер


испитивања паралелности шина у симулираним и отежаним условима у хангару универзитет-ског Кампуса. Априорно је било доказати да се коришћењем одговарајућих техника докаже паралелност шина и омогући постављање потребне машине на њихову основу.

На основу приказаних резул-тата мјерења и њихове детаљне обраде изведени су закључци који су потврђени одогова-рајућим доказима о њиховој тачности и вјеродостојности, што одговара основним принципима свих геодетских стручњака.

Геодетска мрежа објектаГеодетски радови који су

везани за грађење једног ком-плексног индустријског објекта или постављање постројења, као што је већ раније наведе-но, захтијевају многобројне активности, које са собом носе велику одговорност геодет-ских стручњака. За коректно и правилно обављање геодетских радова неопходно је успоста-вљање одговарајуће специфи-чне геодетске мреже, која ће чинити основу за све геодетске радове.

Геодетска мрежа објекта састоји се од основне мреже, односно мреже тачака ван обје-кта и мреже тачака на објекту. Ова мрежа често се назива и контролном мрежом објекта или мрежом посебних намјена зато што се са ње изводе сва контролна мјерења ка објекту и

према томе је доста специфич-на.

Успостављање геодетске мреже објекта састоји се из три основне фазе које обухватају:

1) рекогносцирање терена,2) стабилизацију и сигнали-

зацију тачака и3) мјерење унутар мреже.

Геодетска мјерењаУ основној мрежи су мјерени

правци и дужине. За извођење мјерења је коришћена тотална станица Топцонових Сет 500 карактеристика σp=5" и σd=2 mm + 3 ppm. Са сваке та-чке су мjерени правци и дужине према остале три тачке у ос-новној мрежи, и са сваке тачке основне мреже мjерени су само правци према тачкама објекта. Приликом мjерења праваца примјењена је гирусна метода, а сви правци су измjерени у 3 гируса. Дужине су мjерене у два положаја дурбина, обострано. Инструмент је центрисан оптич-ким виском. Приликом мjерења дужина вршено је присилно центрисање тоталне станице и призми.

Обрада резултата мје-рења

Резултати мјерења у основ-ној мрежи су најприје тестирани на присуство грубих грешака. Потом је, након отклањања гру-бих грешака, извршено тести-рање на присуство систематских утицаја у резултатима мјерења. На основу ових тестирања извршена је а приорна оцје-на тачности те се приступило изравнању резултата мјерења. Изравнање је извршено по методи најмањих квадрата, а за датум мреже је усвојен минима-лан траг кофакторске матрице на свим тачкама.

У овом дијелу рада треба указати на смањену тачност мје-рења праваца усљед релативно кратких визура (табела 1). Спе-цифичност индустријских услова се можда најбоље огледа упра-во у отежаном мјерењу праваца са становишта тачности.


У табели бр. 1 су приказане тачности мјерених праваца са респективним дужинама визура. Тачност центрисања инструмен-та приликом мјерења праваца у основној мрежи је износила σci=1 mm, а тачност центрисања сигнала σcs=1 mm. Иако су при-казане вриједности стандардног одступања мјерених праваца неуобичајено велике за ин-жењерске радове и интуитивно на први поглед неприхватљиве, прије категоричног одбацивања овако измјерених праваца треба узети у обзир дужине визура. Наиме, грешка мјереног правца од 134" на дужини од 1,5 m узрокује помјерање положаја тачке за 1,1 mm. Ова вриједност одступања положаја тачке је у инжењерским радовима начел-но ипак прихватљива. Другим ријечима, правци се у условима кратких визура тешко могу мје-рити тачније него што је учиње-но приликом реализације овог задатка, али утицај који имају на стандардно одступање положај тачака је прихватљив управо због кратких визура. Ипак, треба инсистирати на што је могуће дужим визурама, како због тачности тако и због унутрашње поузданости мјерених праваца

У табели бр. 2 су приказане тачности мјерених праваца са респективним дужинама визура. Тачност центрисања инструмен-та приликом мјерења праваца у основној мрежи је износила σci=1 mm, а тачност центрисања сигнала σcs=1 mm. У другом случају долазимо до идентичног закључка као и у првом. Наиме, грешка мјереног правца од 104" на дужини од 2,2 m узрокује помијерање положаја тачке за 1,1 mm.

Рјешавање проблема регресионом анализом

Најприје је потребно одради-ти регресиону анализу која нам омогућава да у једној XY равни нанесемо n тачака тако да мо-жемо повућу праву линију која на најбољи начин апроксимира

положај датих тачака.Тражићемо рјешење које за-

виси само од положаја n тачака и у том погледу ћемо користи МНК, који упрошћено каже да се права линија позиционира између датих тачака тако да је збир квадрата дужина од датих тачака до праве линије минима-лан, при чему се дужине мјере вертикално, у правцу y осе.

Тестирање сагласности контролисане фигуре

Контрола геометрије под-разумијева провјеру да ли посматрана фигура/тијело/објекат посједује тражене гео-метријске особине. Поставља се општи услов да обиљежене тачке припадају двијема правим које су међусобно паралелне. У конкретном случају гдје се тес-тирају праве са по четири тачке испуњен је један постављени услов гдје је вриједност теста нулте хипотезе: 3.6006Е-06, а дозвољена вриједност: 1.9384.

Вриједности Т и F и чиње-ница да је Т < F указују да су постављени услови испуњени те се прихвата нулта хипотеза: двије праве које чине шине су паралелне. Поступак тестирања је у потпуној аналогији са горе описаним поступком гдје је за

Правац Дужина визуре [m]

σε ["] σp ["]

p 3N-5N= 6.5180 1.1078 35.3980

p 3N-6N= 6.2800 1.1078 36.7382

p 3N-2N= 1.9635 1.1078 117.4542

p 5N-2N= 6.2185 1.1078 37.1012

p 5N-3N= 6.5180 1.1078 35.3980

p 6N-2N= 5.4715 1.1078 42.1622

p 6N-3N= 6.2800 1.1078 36.7382

p 6N-5N= 1.7270 1.1078 133.5373

p 2N-3N= 1.9635 1.1078 117.4542

p 2N-5N= 6.2185 1.1078 37.1012

p 2N-6N= 5.4710 0.9594 42.1625

Табела 1. Тачност праваца мјерених у основној мрежи

и дужине визура


праве постављен један услов.

На основу свега изложеног у раду јасно је да адекватна примјена геодетских метода мјерења и обраде добијених ре-зултата пружа могућност поузда-ног утврђивања геометријских особина инжењерских објеката и њихових појединих дијелова. Улога геодетских стручњака у изградњи и праћењу инжењер-ских објеката је велика, а у самом њиховом ангажовању контрола геометрије заузима важно мјесто, како по обиму радова тако и по одговорности коју тај посао са собом носи.

Иако је постигнута задо-вољавајућа тачност, примјетно је да мјерене дужине имају много већу унутрашњу поузданост од праваца, док се и сами правци

по том критеријуму међусобно разликују. Правци опажани пре-ма тачкама објекта са станица које су ближе самим тачкама објекта имају мању поузданост од оних опажаних са станица које су на већем растојању, што је у складу са чињеницом да та-чност мјерених праваца зависи од дужине визуре. Препорука је да се код сличних радова у ин-дустријским условима мјерењу дужина да одређена предност, док би за мјерење праваца требало обезбиједити по могућ-ности дуже визуре, уз што боље пресјеке мјерених праваца. На основу датог примјера гдје се конкретизовао проблем може-мо закључити да је геодезија дала један значајан допринос развоју индустрије и да без њеног учешћа у свим потребама индустрије нема ни квалитетног производа ни напретка у произ-водњи и добијању квалитетнијих рјешења.

Правац Дужина визуре [m]

σε ["] σp ["]

p 3N-1 3.9610 2.0420 58.2562

p 3N-2 4.3820 2.0420 52.6665

p 3N-3 5.0910 2.0420 45.3438

p 3N-4 5.4260 2.0420 42.5501

p 3N-5 6.0140 2.0420 38.4000

p 3N-6 6.3150 2.0420 36.5750

p 3N-7 7.2190 2.0420 32.0102

p 3N-8 7.4590 2.0420 30.9845

p 5N-1 3.7380 2.0420 61.7275

p 5N-2 4.2180 2.0420 54.7112

p 5N-3 2.8130 2.0420 82.0059

p 5N-4 3.4210 2.0420 67.4413

p 5N-5 2.2820 2.0420 101.0772

p 5N-6 3.0240 2.0420 76.2876

p 5N-7 2.2200 2.0420 103.8989

p 5N-8 2.9550 2.0420 78.0677

p 6N-1 4.5725 2.0420 50.4757

p 6N-2 5.2175 2.0420 44.2467

p 6N-3 4.0190 2.0420 57.4165

Табела 2. Тачност праваца мјерених према објекту и

дужине визура

Коришћена литература:

[1] Беговић, А: Примењена геодезија, Завод за графичку

технику Технолошко-мета-луршког факултета, Београд,

1979.[2] Цветковић, Ч, Примена геодезије у инжењерству,

Београдски графички завод, Београд, 2010.

[3] Госпавић, З, Методологија контроле геометрије ин-

жењерских објеката, маги-старски рад, Грађевински

факултет у Београду, Београд, 1995.

[4] Паар, Р, Каповић, З, Марен-дић, А, Геодетске основе за

посебне намјене, семинарски рад, Геодетски факултет Све-училишта у Загребу, Загреб,

2000.


Предмет рада на предмету Архитектура унутрашњих

простора 2 је ремоделација куће др Бранка Петровића на углу Гајеве улице и Улице Иве Лоле рибара у Бањалуци. Кућа је изграђена 1939. године

Архитектура унутрашњих простора

Флексибилностстамбеногпростора Аутор: Стефан Вуковић Ментори: проф. др Владимир Мако; асистенти: мр Маја Ђилас, дипл. инж. арх. Иван Живановић, дипл. инж. арх.

према пројекту архитекте Стоја-на Боровнице. Интервенцијом у оквиру постојеће парцеле било је потребно осмислити стамбену јединицу са пословним прос-тором у приземљу који према типу дјелатности може функцио-нисати независно или у оквиру стамбеног простора. У односу на анализу контекста, дефинисан је концепт интервенције – адап-тација и надоградња. Основни концепт представља покушај да се на мјесто постојећег обје-кта значајног за архитектонско насљеђe, који тренутно није у употреби, формира нови простор у потпуности посвећен потребама младих. Приземље објекта је замишљено као мул-тифункционални Омладински центар, простор за радионице, изложбе и сл. Спратна ета-жа објекта је замишљена као привремено становање у виду омладинског хостела, који такође може функционисати независно или у оквиру приземне етаже. Циљ концепта је да се са што мањим степеном интервенције на постојећем стању, оствари транспарентан простор, отворен за јавност, а на спрату формира интимнији амбијент за дневни и ноћни боравак.


Грађевинарство усвијету

66 Zaha Hadid Architects - изградња мулти- функционалног комплекса у Београду

70 LEED стандарди (Leadership in Energy & Environmental Design)

73 Мост Гистав Флобер

74 Karim Rashid, геније савременог дизајна

76 Експанзија кружних раскрсница у Бањалуци

79 Непријатности у грађевинарству

80 Слијегање кривог торња у Пизи

Zaha Hadid Architects - изградња мултифункционалног комплекса у Београду

Авангарднеформеуграђевинарствуиархитектури

Пишу: Тамара Пиљагић и Милица Миличевић


Београд је одувијек интри-гирао својом историјом,

културом, географским положајем и наравно специ-фичном архитектуром. Древни град настао на раскршћу свијетова, на ушћу Саве у Дунав, развијао се у духу времена, освајача и локалних традиција. Архитектонски, представља мјесто гдје су се сусрели најразличитији стило-ви и епохе, оставивши неиз-брисив траг на његовом лицу. Посљедњих деценија Београд се успавао живећи заробљен у неким прошлим временима. Међутим, то би се убрзо мог-ло промијенити, а модернис-тички развој Београда могао би бити успостављен на лока-цији некадашње Беко текстил-не фабрике, изградњом мул-тифункционалног комплекса од стране пројектантске куће Заха Хадид Архитектс (Zaha Hadid Architects) из Лондона. Хадидова је преузела утицај Модернистичке архитектуре 20-ог вијека која је типична за Београд и комбиновала је са параметричким дизајном који карактерише рад њеног студија.

Грчка компанија Лам-да Дивелопмент (Lamda Development) купила је зграду фабрике текстила Беко у стечају 2007. године за 55,8 милиона евра. Имајући у виду неколико рјешења свјетских

архитектонских бироа, компа-нија се одлучила за пројекат студија Заха Хадид Архитектс. Овај комплекс би могао успоставити нове живот-не стандарде на српском и регионалном тржишту, али и у архитектури те би Београд могао бити први град у овом дијелу Европе који ће се моћи похвалити авангардном грађе-вином с потписом славних архитектонских имена. Проје-кат се фокусира на урбаној регенерацији веома значајне, а сада практично неиско-ришћене локације на пресјеку кључних културолошких цје-лина у самом срцу Београда. "Мјесто на коме ћемо ускоро почети градњу представља црну тачку на мапи Београда, иако је од строгог центра гра-да удаљено свега 500 метара - тренутно није у употреби и потпуно је неприступачно”, каже Зисимос Данилатос (Zissimos Danilatos), дирек-тор развоја грчке компаније Ламда дивелопмент. Велика парцела у центру града од преко 38.000 квадрата нала-зи се између Калемегдана и спортског центра “Милан Гале Мушкатировић”.

Студио Захе Хадид у сарадњи са архитектом Патриком Шумахером (Patrick Schumacher) дизајнирао је мултифункционални комплекс кога чине хотел, луксузни апартмани и пословни прос-тори. На овај начин “новом” Беку се отвара могућност да постане нови урбани центар града захваљујући разно-врсном садржају кога чине: стамбени објекти, галерије, пословни дио, хотел са 5 звјездица, најсавременији конгресни центар који је нео-пходан Београду да би се пла-сирао на свјетском тржишту конференција, те продавни-це и робне куће. Устаљена форма класичног блока, карактеристична за стари дио Београда, разбијена је низом зелених површина, каскадно пореданих и непра-вилних облика. Узимајући у обзир комплексност пројекта, коришћење иновативних материјала и примјену најно-вијих технологија у градњи, предвиђа се да би укупна инвестиција могла надмашити чак 200 милиона евра. Ову цифру додатно поскупљују и системи еколошке градње,


али с друге стране они ће за будуће кориснике пред-стављати знатно смањење трошкова живљења. Рези-денцијални дио градиће се врхунским системима градње као и најквалитетнијим заврш-ним материјалима, а испод цијелог комплекса планирана је велика паркинг гаража, те службе за одржавање и обезбјеђење. Тренутно се раде анализе тржишта као и остале припреме на орга-низацији резиденцијалног дијела комплекса. У складу с најављеном ексклузивношћу, предвиђен је највиши стан-дард градње и коришћење обновљивих извора енергије. У те сврхе вршена су бушења и истраживања о могућнос-тима изградње система за прикупљање кишнице, те ис-траживања о могућим експло-атацијама соларне енергије.

Према изјавама надлеж-них из Републичког завода за заштиту споменика културе, понуђено рјешење студија Захе Хадид у потпуности је у складу да прописаним усло-вима заштите. Параметри који су узети у обзир при одлу-чивању као што су спратност,

квадратура, облик грађевине те проценат зелених повр-шина испоштовали су задане стандарде за ову захтјевну, ис-торијску локацију. С обзиром да се ради о простору који се налази у близини тврђаве и заштићен је као дио спомени-ка културе, урбанистички план је под одређеним условима дозволио градњу објекта од максимално 115.000 квадра-та. Рјешење које нуди студио ЗХА заузимаће површину од 94.000 квадрата. Прили-ком пројектовања је вођено рачуна о томе да поглед са тврђаве ка Спортском центру 25. мај буде слободан и отво-рен. Дио приземља је пред-виђен за пролазе намијењене пјешацима и тиме им се омогућује директан приступ обали Дунава. Заједно са предложеним пројектом „Об-лак“ јапанског архитекте Соу Фуџимота (Sou Fujimoto) на Савском пристаништу, нови Беко комплекс ће означити ревитализацију цијеле старо-београдске стране Ушћа, која игра битну улогу у историји града Београда. Становници и туристи пролазиће кроз но-воформирани комплекс који

ће повезивати сусједне тенис-ке терене Новака Ђоковића и остале рекреационе садржаје Спортског центра 25. мај са ресторанима и баровима Бе-тон хале и подручја Савамале. У току неколико протеклих мјесеци инвеститор је потро-шио око пола милиона евра на уклањање постојећих обје-ката и остатака некадашње фабрике Беко, а комплетним чишћењем оронулих фабри-чких хала у близини Калеме-гдана стварају се услови за почетак изградње комплекса. Завршетак радова може се очекивати током 2016.

Основна идеја која стоји иза параметрицизма студија Заха Хадид Архитектс лежи у увођењу флуидних форми у архитектуру, органских облика који постоје у природи, флори и фауни. Грађевине иза којих стоји студио Захе Хадид у потпуности су лишене стере-отипних елемената у грађе-винарству: нема ригидних форми, равних линија, пона-вљања, класичне расподјеле простора по функционал-ности, симетрије. Форма је обла, објекат изгледа друга-чије из сваког угла, простор тече, флуидан је, а одаје се претакају једна у другу без прекида.

Међутим, док је план детаљне регулације прошле године био на јавном увиду, дио стручне јавности побунио се против градње комплекса на поменутој локацији. На челу са Александром Бано-вић, архитектом и аутором претходног плана за тај блок из 1969. године критичари су упозоравали на проблем заклањања визура са ријеке на тврђаву, те да је недопус-тиво да се било шта гради


на тој локацији јер припада тврђави као заштићеном споменику културе од изузет-ног значаја. Такође напомињу како ће ово рјешење пред-стављати проблем за околне саобраћајнице због бацања велике сјенке на њих, као и за предвиђене згуснуте прос-торе унутар самог комплекса које ће се угушити у својој сопственој сјенци, чинећи их мрачним и влажним, што је поготово непожељно у граду који нема довољно сунчаних дана у току године.

Ипак, већина београдске архитектонске сцене и стручне јавности углавном поздравља одлуку инвеститора поводом ангажовања једне од водећих свјетских архитеката. Они који најбоље познају рад и идео-логију Захе Хадид знају да је ријеч о врхунском професио-налцу и да је сваки пројекат са њеним потписом гаранција да ће објекат бити у потпуној хармонији са окружењем. Говорећи о имену које се давно уписало у историју архитектуре требамо имати на уму да овај пројекат за њу сигурно није само професио-

нални ангажман без сагле-давања шире конотације и естетике града. Акценат њеног стваралаштва јесте управо на детаљима, и средини са којом објекат кореспондира. Рендери њених објеката тек када се отјелотворе добијају на тежини, а апстрактност њених визија постаје схваћена и примјењива.

“Београд је веома инспи-ративан и жив град. У њему се сударају и спајају енергије различитих људи који имају различита интересовања, а то

је велики изазов за архитекте. Чини ми се да одскаче од осталих градова Југоисточ-не Европе по томе што има велику жељу да унапреди свој изглед. Снажно сам осетио тај импулс и пожелео да учест-вујем у тој трансформацији”, истакао је Патрик Шумахер, у склопу свог предавања на Београдској недељи дизајна 2012.

Без обзира на различи-те погледе на овај пројекат, једно је несумњиво: могућ-ност да визионар попут Захе остави печат на српској прес-тоници и тиме је позициони-ра на свјетску мапу градова са атрактивним објектима је велика част за Београд. Овај тренутно напуштени дио града добиће потпуно нови дашак живота и повезати историјске четврти Дорћола, једне од најзанимљивијих ло-кација у српској престоници. Сигурно је да ће такав објекат допринијети културолошком и туристичком развоју, те у великој мјери учествовати у стварању доброг имиџа града и државе.


LEED стандарди (Leadership in Energy & Environmental Design)

Цертификација„зелене“градње Пише: Биљана Суботић

LEED стандарди за цертифика-цију објеката зелене градње

развијени су од стране USGBC-а (http://www.usgbc.org/). Од прве пилот верзије LEED NCv1.0 објављене 1998. године, па до данас, LEED је растао од система оцjењивања за нове објекте па до свеобухватног система од шест повезаних рејтинг систе-ма који обухватају све аспекте развоја и изградње објеката на чијем унапређењу свакодневно ради више од 180.000 пpофе-сионалаца. LEED акредитације су настале са циљем мотивисања професионалаца у пољу зелене градње да своје знање одрже и унаприједе.

Постоје три нивоа акредитације:1. програм основне обуке

доноси звање GP (Green Associate);

2. специјализација за одређени систем оцјењивања - звање AP (Accredited Professional).

У оквиру LEED AP постоји подјела према ужој специјал-ности:• BD + C (дизајн и конструција)• О + М (радни процеси и

одржавање)• ID + C (унутрашњи дизајн и

конструкција)• Домови• ND (цјелине, Neighborhood

Development)3. стручњаци заслужни за по-

себан допринос акредитују се као LEED Fellow.

Како заправо фунцкионише процес акредитације у кратким цртама објашњава нам Свјетла-на Суботић LEED AP BD + C.

До саме иницијативе да се полажу LEED испити дошло је кроз сугестије послодаваца који су се упустили у градњу објекта за који имају у плану да буде LEED сертификован. Да би се добила LEED AP специјалност мора се прво положити испит LEED GA гдје се уче основе LEED праксе. Може да се бира имеђу одвојеног и заједничког полагања ова два испита која трају по 2 сата и састоје се од по 100 питања која захтијевају знатне напоре при савладавању чак и људима искусним у неким другим пољима градитељства.

Сједиште корпорације Ге-незиме за микробиолошка истраживања у Кембриџу, САД је један од узора међу LEED Платинум сертифико-ваним зградама

Taipei свјетски финансијски центар, Народна Републи-ка Кина од 2011. године је

највећи објекат на свету са LEED сертификатом

платинум


Испиту претходи претрес сваког кандидата након чега ступају у просторије добро опремљене видео надзором и започињу испит. Одмах након завршетка кандидати добијају резултате. Са положеним испитом постају дио тима који ради на имплементи-рању LEED стандарда.

"Ја радим бодовање које је везано за процес изградње - извођачи радова. Дизајн тиму и мени, подносе доказе о испуњењу специјалних смијер-ница на које их обавезује LEED. Након што прегледамо те

доказнице убацујемо их у сис-тем гдје одмах видимо колико наш пројекат напредује ка добијању LEED цертификације", истакла је за МОСТ Свјетлана Суботић.

LEED AP специјалност мора да се обнавља сваке друге го-дине, за шта је услов 30 часова настављене едукације која може да се оствари кроз учешће у LEED пројектима, кроз LEED курсеве, волонтирање везано за LEED, или се може изабрати понављање испита.

Santa Monica Civic Center је прва LEED сертификована паркинг структура гдје се осим паркинга за обична

возила налази и паркинг за возила на електрични погон

заједно са неопходним системима за пуњење

Renaissance Pravda је први објекат у Русији који има LEED Златни сертификат


LEED стандардом је пред-виђено 6 стандардних кате-горија, дефинисаних према типологији објеката. Системи имају исту структуру, али у окви-ру њих се третирају различита специфична питања релевантна за дату типологију на основу којих се утврђује број бодова за објекат као што су одрживост градилишта, потрошња воде, материјали и сировине, ино-вативност пројекта, потрошња енергије, загађење ваздуха...

Постоје четири нивоа церти-фикације и то:• Основни (40-49 бодова)• Сребрени (50-59 бодова)• Златни (60-79 бодова)• Платинум (више од 80 бо-

дова).

Феникс конвенцијски цен-тар је објекат са површином нешто мањом од 85.000 m2 који има LEED Сребрни сертификатПредности које доноси при-

мјена LEED стандарда су више-струке: осим значајног утицаја на смањење трошкова режија и одржавања, као и повећање квалитета животне средине унутар таквих објекатa, такође се повећава и цијена некретнине као и заинтересованост купаца и управо су то разлози зашто су LEED стандарди примјењени на преко 7.000 пројеката широм свијета.

LEED поени


50.000 аутомобила. Шести мост на Сени носи име познатог француског писца, а изабрали су га становници Руена.

Предност градње овак-вих мостова је та што дужина покретног распона није од-ређена механизмом већ само конструкцијским ограничењем распонског склопа, једностав-но управљање и то што се за покретно оптерећење понаша као код обичног фиксног мо-ста. Највећи недостаци су ком-плексни и скупи торњеви, због којих је у градњу овог моста уложено око 60 милиона евра, ограниченост отвора који се ослобађа дизањем као и од-ређен ризик од неуспјеха ди-зања моста који сваки власник брода треба да преузме.

Мост Гистав Флобер

Пловидбенипутиважнасаобраћајница

Пише: Марија Лукач

У Француској, у граду Руен, преко ријеке Сене поја-

вила се потреба за грађењем моста који је требало да омо-гући пловидбени пут али и да прихвати важну саобраћајницу која представља раскрсницу свих важнијих аутопутева тог подручја. Као и Tower Bridge у Лондону и овај мост требало је да представља везу између највеће француске луке и цен-тра града.

Архитектонски биро SCAU, који је побједио на конкурсу, понудио је необично али и захтјевно рјешење вертикал-но подизног ,,лифт моста“. Та-чније, мост подижу четири ма-сивна пилона, распоређена у пару и укопана у корито Сене, и снопови врхунских челичних каблова, по 8 на сваком, који цијелу конструкцију моста по-дижу на висину од 50 метара. Готово сви вертикално подизни мостови подупрти су торњеви-ма који су у овом случају споје-ни у порталну конструкцију. Силе потребне за подизање распона покретног дијела, који износи 120 метара, преносе се на челичну ужад помоћу

трења. Оба краја покретног распона морају се подизати једнаком брзином у вријеме дизања тако да распон ос-тане хоризонталан. Вријеме које је потребно за поди-зање на висину од око 50 метара је 12 минута, што је релативно брзо у односу на остале покретне мостове. Ке-сони и габиони изграђени су на лицу мјеста и то у два ко-рака: бачени су изнад нивоа воде а потом се спустили на своје мјесто користећи сис-тем прикључака и каблова. Торњеви су такође ливени на лицу мјеста коришћењем „jump-forme“. Висина мо-ста износи 86 метара што га чини највишим лифт мостом у Европи, ширина је дефини-сана локацијом око 180 ме-тара са по 3 коловозне траке у оба смјера. Укупна дужина је 670 метара. Мост је тежак 1.300 тона с тим да је ко-ловоз епоксидног састава и дебљине само 12 милимета-ра, а ,,лептир“ челична кон-струкција изнад торња која се састоји од три паралелна рама оптерећује овај мост за око 450 тона. Мост је от-ворен 2008. године након 4 године градње и процјењује се да се годишње подигне 30 пута и преко њега пређе око


Karim Rashid, геније савременог дизајна

,,Change the world’’

Пише: Тамара Учур

„Добар дизајн је раздраганост доживљаја. Предмети и просто-

ри у нашим животима не смију бити препреке већ раздрагани доживљаји, организми с којима

живимо.“ Карим Рашид

Карим Рашид је човјек који је помјерио границе уобичај-

ног дизајнирања, те подстакао све дизајнере и пројектанте да изађу из оквира стандардног обликовања простора. Конкрет-на дефиниција његовог ,,посла'' не може се описати једном рјечју. Он је и дизајнер ентерије-ра и пројектант и индустријски дизајнер, модни дизајнер, ди-џеј, укратко - човјек који је успио да сва своја интересовања прет-вори у производе и презентује их свијету. Добитник је преко 300 најзначајнијих награда у пољима дизајна, те има преко 3.500 реализованих пројеката који су нашли пут до серијс-ке производње. Вишеструко награђивани индустријски дизајнер у својим пројектима је дизајнирао производе за више стотина наручилаца из цијелога свијета, укључујући и

посебно звучна имена попут Alessi, Artemide, Audi, Bozart, Cappellini, Estée Lauder, Giorgio Armani, Issey Miyake, Kenzo, Prada, Sony, Toyota i Umbra, и сл. Карим Рашид је вишеструки до-битник награда Red Dot Award, Chicago Athenaeum Good Design Award, I.D. Magazine Annual Design Review, IDSA Industrial Design Excellence Award, те мно-гих других.

Карим је рођен у Каиру, од оца египатског и мајке енглеског поријекла. 2008. године се вјенчао са српкињом, хемијским инжењером Иваном Пурић, те му је због тога Србија постала други дом.

Карим нема омиљено мјесто пребивалишта, јер себе сматра грађанином свијета. Његови радови се налазе у сталној поставци у 14 музеја широм свијета. Ванредни је професор индустријског дизајна већ 10 година и врло радо виђен гост на конференцијама и на универ-зитетима из области дизајна ши-ром свијета. Својој престижној колекцији награда придонио је и почасни докторат на Коркоран колеџу умјетности и дизајна у Вашингтону.

Његов стил је осјећајни минимализам. Његове идеје су техноорганске и инфоестетске - удружују природне, мекане линије и употребљива рјешења. Осјећајно и чисто, минима-листички и органски. Читав покрет оп-арта и геометријску апстракцију Карим наводи као надахнућа за власито ствара-лаштво.

"Дизајн обликује културу свијета од самог почетка. Ми дизајнирамо системе, градо-ве и производе. На том путу бавимо се свјетским пробле-мима. Међутим, дизајн данас није рјешавање проблема, већ


уљепшавање нашег окружења и стварности. Дизајн у наш живот уноси естетско, искуствено, поетско и емоционално ужи-вање. Моја највећа жеља је да видим људе који живе у модусу нашег времена, да учествују у иновацијама, да ослободе себе носталгије, традиције, старих обичаја и кича. Потребно је да будемо свјесни и усаглашени са свијетом у овом тренутку. У људској природи је да живимо у прошлости - да бисмо промије-нили свијет морамо промијени-ти људску природу ", објашњава Карим.

Карим је познат као дизај-нер који се не устручава боја. Познато је да је његов заштитни знак роза боја, те је често виђен у лично дизајнираним розим одијелима. Његов посљедњи

производ, насупрот претход-нима, не долази у визуелној форми, већ у облику електро-поп албума гдје дијели своје филозофије о дизајну и свијету у глобалу. Албум је изашао на тржиште 18. новембра ове године, под називом ,,Change the world’’. Иако је ово тек први Каримов албум, он је годинама уназад познат као ди-џеј који је наступао на многим познатим клубовима, те на његовом сајту постоје и контакт информације уколико неко жели да га букира за одређени догађај. Електро-поп звук који преовладава на албуму није изненађење с об-зиром на Каримов стаж на том музичком пољу, међутим албум залази дубље од тога – он је манифестација дизајнеровe до-бро документоване филозофије о људском пејзажу и објектима који се налазе у њему.

Разноликост и широки дија-пазон Каримовог талента и ин-тереса, као и способност да се с лакоћом пребацује из подручја у подручје, користећи у свом раду различите материјале и по-игравајући се најразноврснијим идејама и естетиком - помаже му да заиста прошири видике и помиче границе дизајна поди-жући га на виши ниво.


Експанзија кружних раскрсница у Бањалуци

Побољшањепроточностиибезбједностисвихучесникаусаобраћају Пишу: Игор Шикањић и Тамара Пиљагић

Проблеми у саобраћају попут многобројних загу-

шења постала су бањалучка свакодневица. Развој града, а самим тим и моторизованог саобраћаја намеће потребу за систематичним унапређењем градске путне мреже. Након серије нелогичних потеза на-

длежних, у скорије вријеме до-шло се до одређених промјена и побољшања. Нова рјешења у виду изградње кружних то-кова постају све чешћи тренд у Бањалуци.

По дефиницији, раскрснице са кружним токовима предста-вљају каналисане раскрснице кружног облика, са цен-тралним острвом и кружним коловозом у који се уливају три или више кракова пута и по којем се одвија вожња у смјеру супротном од смјера казаљке на сату.

Велика популарност оваквог инжењерског рје-шења проблема раскрсница у нивоу, широм свијета, није без разлога. Наиме, предности у односу на класично рјешење раскрсница са укрштањем саобраћајних струја су много-бројне, и то првенствено:• Висок ниво безбједности

у саобраћају као резултат смањеног броја конфлик-тних тачака у односу на класичну раскрсницу, а прије свега немогућности вожње кроз раскрсницу без смањења брзине;

• Кружни токови дају во-

зачима више времена за реакцију, а штете у евенту-алним несрећама су знатно умaњене;

• Смањују вријеме чекања, буку и емисију штетних гасова возила;

• Могућност пропуштања са-обраћајних токова великог интезитета;

• Естетски изглед уз мање трошкове одржавања у односу на семафоризоване раскрснице, као и мања потрошња простора за исти капацитет.Статистички подаци по-

казују да кружне раскрснице смањују могућност удеса за 39%, посљедице саобраћајних незгода су смањене за 76% (нема чеоних судара, нити судара под правим углом), те смањење саобраћајних загу-шења и до 75%.

Поред многих предности, одлуку о извођењу кружне раскрснице не треба олако схватати. Неопходно је стручно утемељити, аргументовати, те доказати оправданост и смис-леност пројектовања таквих рјешења. Критеријуми који се морају испоштовати односе се на функционалност, пропус-ност, безбједност и економич-ност. Велики број кружних ра-срксница у низу не омогућава синхронизацију (зелени талас). Такође, у већ изграђеним под-ручјима, јављају се потешкоће са извођењем централног ос-трва, а недостатак је и тај што саобраћај није могуће водити уз помоћ саобраћајне поли-ције. Узимајући све параметре у обзир, за локалне прилике, конкретно саобраћајно опте-рећење и положај раскрснице, неопходно је урадити детаљну анализу варијантних рјешења и одабрати најадекватније.


Регу

лаци

они

план

за

спој

ист

очно

г и

запа

дног

тра

нзит

а -

Улиц

ом

Ива

на Г

оран

а Ко

вачи

ћа, Б

ања

Лук

а


Први кружни ток у на-шем граду, изграђен је прије пет година. На раскрсници улица Булевара цара Ду-шана, Крајишких бригада, Карађорђеве и Омладинске, изграђен је вишетрачни круж-ни ток, за који су одобрена финансијска средства износи-ла 1.454.000 КМ. Годину дана касније, кренули су радови и на другом кружном току, на раскрсници улица Марије Ди-мић, Крајишких бригада и Ива-на Горана Ковачића. Дуго је владала конфузија око прави-ла кретања у самом кружном току. Ове године, Бањалука је постала богатија за још двије кружне раскрснице. Недавно је пуштен у рад једнотрачни кружни ток на раскрсници код Градског моста, на лије-вој обали Врбаса, за који је вриједност уговора износила 180.000 КМ. Новост је и једно експериментално, монтажно рјешење на Старчевици на мјесту гдје се укрштају улице Мајке Југовића и Слободана Кустурића, чије је коштање износило 29.000 КМ. Јавност је другачије прихватила ова два изведена пројекта. Бањалуча-ни сматрају да је раскрсница код Кастела и Градског моста "продисала" и данас се њоме пролази без већих потешкоћа. С друге стране, о монтажном

кружном току на Старчевици, владају подијељена мишљења. Треба имати на уму да је ово привремено пројектно рје-шење које служи да се искуст-веним путем утврди потреба и адекватност извођења пред-виђене конструкције у путној мрежи насеља.

Сљедећа кружна расрк-сница би требало да буде изграђена на укрштању улица Царице Милице, Цара Лазара и Мирка Ковачевића. Потреба за новим кружним током се јавила након изградње већ једног, са друге стране Град-ског моста. Упркос проточ-ности са једне стране моста, семафор је на другој страни стварао велике гужве. Нерије-тко су колоне прелазиле преко моста, на другу обалу Врбаса. Овакво стање би поништило позитивне ефекте већ изграђене кружне раскрснице, 200 метара даље. Сходно томе, семафор је угашен и кренуло се са прикупљањем доку-ментације за нови монтажни кружни ток.

Према Регулационом плану Бањалуке, извјесно је из-вођење великог броја кружних раскрсница у скорој будућ-ности. Мјесне заједнице Борик 1, Борик 2, Булевар, Кочићев Вијенац и Лауш 2, су само неке мјесне заједнице у којима је

предвиђено модернизовање саобраћајница. Регулациони планови за сва насеља налазе се на службеној страници Града.

Тренутно, највећи проблем представља саобраћајна (не)култура наших суграђана. Напомене које можда звуче безазлено, али би их сви учес-ници у саобраћају требали имати на уму јесу:• Возила у кружном току

имају предност у односу на возила из уливних правац (не важи правило „десне стране“);

• Возило на улазу у круж-ну раскрсницу, у случају слободног коловоза, се не зауставља већ у ток улази смањеном брзином;

• За пјешаке и бициклисте у кружним раскрсницама важе иста правила као у класичним раскрсницама;

• У кружним раскрсницама је забрањена (и сасвим непо-требна) вожња уназад;

• Дугачким возилима је доз-вољено да током вожње по кружном коловозу користе и неасфалтирани (калдрми-сани) дио кружног колово-за (прегазни дио централ-ног острва); за мала возила то није потребно.

Без обзира на различите и понекад скептичне ко-ментаре, неминовно је да је генерални утисак позитиван. Кружне расркснице у Бањалу-ци оправдале су своју функ-цију. Извјесно побољшање проточности као и повећана безбједност свих учесника у саобраћају у самим раскрсни-цама, најбољи су показетељ исправних одлука о извођењу кружних токова.


Непријатности у грађевинарству

Одилузиједопропуста Пише: Драган Видовић

Иако важи за град у коме је грађевинарство достигло

границе маште и гдје су инжење-ри реализовали, до прије десе-так година, незамисливе подух-вате, Дубаи ипак има недостатке који сада долазе до изражаја. Град планиран да буде центар свих највећих свјетских деша-вања и мјесто које је већ постало најпожељнија локација за живот, сада се сусреће са проблемима. Наизглед све функционише како треба, али слаба тачка овог гра-да је његов систем одводњавања отпадних вода.

Систем за одвод отпадних вода је незамјењив систем који у сваком насељу треба да буде планиран дугорочно. Мора се водити рачуна о свим плановима који утичу на тај систем. У Дуба-

иу се то показало као круцијалан проблем, који је усљед недостат-ка дугорочног планирања осу-дио град на константну стрепњу од непредвиђених околности.

Дубаи има одличан систем за одвод отпадних вода који је спроведен до постројења за прераду тих вода. Грешка је настала из разлога што систем није централизован. Само 70% отпадних вода се преноси кроз канализациони систем. Преос-талих 30% одлази у резервоаре који се касније цистернама одво-зе до постројења за прераду тих вода. Резервоари имају капаци-тете да акумулирају отпадне воде за 3 дана.

Новоизграђени небодери врше огроман притисак на сис-тем за одвод отпадних вода. То би било, поређења ради, као да читав један мали град прикљу-чите на постојећи систем у неком другом граду.

Проблем који се појавио у посљедњих неколико година усљед презасићености система, је немогућност постројења за прераду отпадних вода да приме сву отпадну воду из града. Из тог разлога хиљаде цистерни чекају у реду испред постројења и по 24 часа како би предале отпад-не воде. Дубаи се сада суочава са ситуацијом да постоје поља на којима несавјесни возачи ис-пуштају воде које превозе јер не желе да чекају по цијели дан у камион-цистерни по несносним врућинама које владају у том гра-ду.

Све ове чињенице узрокују

многе проблеме. Воде које буду депоноване на отворена поља на крају завршавају у Персијском заливу што увелико нарушава тај екосистем. Мирис који се задр-жава у тим дијеловима је несно-сан. У случају да су камиони-цис-терне у немогућности да извуку воде из резервоара дошло би до катастрофалних посљедица у тим дијеловима града (раднич-ке четврти). Уколико би неко од постројења за прераду отпадних вода престало да ради, читав Дубаи би се утопио у сопстве-ним отпадним водама.

У протеклих неколико година дешавали су се случајеви да у читавом насељу дође до изли-ва отпадних вода. 2008. године у стамбеном насељу у коме је тада живјело око 60.000 људи дошло је до излива отпадних вода. Улице, дворишта, паркови, све је било прекривено водом из канализационог система. Са-обраћај је био блокиран, мирис који је завладао у том дијелу града је био неподношљив. Чак и ако су станари држали куће затвореним, непријатан мирис је долазио кроз одвод. Иста ситу-ација се догодила након 7 дана у истом насељу али и у другим насељима се појавио исти про-блем.

Овакве и сличне ситуације које се дешавају у грађеви-нарству, будућим инжењерима требају бити поука како би се евентуални пропусти избјегли. Закључујемо да инжењери тре-ба да обрате пажњу на околнос-ти којима ће њихов објекат бити изложен након реализације, односно у фази експлоатације.


Како грешка приликом пројек-товања грађевинских кон-

струкција може постати свјетска атракција доказ је Криви торањ у Пизи. Овај препознатљиви италијански симбол је заправо звоник романичке катедрале и налазисе на Тргу чуда.

Темеље торња је поставио чувени архитекта Бонано Писа-но. Приликом избора темеља није довољно посветио пажњу карактеристикама тла. Цијело ово подручје је на слојевитом тлу које је веома непогодно за градњу. Састављено је од дебе-лих наслага глине што је узрок великом консолидационом слијегању (процес смањења запремине тла усљед опадања порних притисака а повећања ефективих напона). Тип темеља је масовни камени прстен, који није подупрт шиповима како би се оптерећење од објекта преносило на слојеве веће носивости.

Криви торањ у Пизи има 7 спратова и исто толико звоника, а тежак је око 14.000 тона. На почетку градње 1173. године, проблеми нагињања торња нису одмах уочени, све док није саграђен трећи спрат. Сљедећих 100 година је обустављена градња али је упркос ризику

Слијегање кривог торња у Пизи

Вијековимадугаборбасагравитацијом Пише: Наташа Вујовић

торањ завршен крајем XIV вијека. Велики број сличних примјера постоји у свијету, који су се чак срушили, а сматра се да разлог због кога овај торањ одолијева времену јесу зидови у основи који су дебели преко 4 метра. Од завршетка градње торањ се годишње нагињао за 1 милиметар, а врхунац је био вертикални нагиб од чак 5,4 метра 1993. године.

Да би спријечили рушење славног торња, средином дваде-сетог вијека формиран је одбор инжењера за рестаурацију која је трајала 10 година. У пројекту вриједном 40 милона долара посебан акценат стављен је на стабилизовање темеља као и на и исушивање тла. Додати су челични каблови, и са једне стране звоника извађено је 70 тона земље, затим је торањ исправљен уз помоћ тегова тешких неколико тона. Након за-вршетка радова торањ се испра-вио за читавих 38 центиметара. Очекује се да ће то обезбиједи-ти стабилност торња у наредних 200 - 300 година.

На овај начин стручњаци су успјели да врате свијету једну од најаутентичнијих грађевина. Само најхрабрији туристи смо-гну снаге да се попну на 294-ту степеницу колико их има у овом торњу, на исто оно мјесто са кога је Галилео Галилеј изводио свој експеримент и доказао да брзина падања различитих тијела не зависи од њихове масе. 1987. године криви торањ у Пизи је уврштен у Унескову листу свјетске баштине.

Торањ прије и послије рестаурације


Међународнасарадња

82 Могућности стипендирања студената и обављања стручне праксе

85 Стипендиста DAAD-а на мастер студијама у Дрездену

87 Стручна пракса на Тајланду

89 Како се грађевинарство изучава у Бечу?

91 IACES-oв конгрес у Истанбулу

93 Студијска посјета Израелу, земљи на три мора

Могућности стипендирања студената и обављања стручне праксе

Изаберинајбољезасебе Пишу: Наташа Вујовић, Саша Татар и Невена Новаковић


Није било неоуобичајено да су студенти Архитектон-ско-грађевинско-геодетског факултета чинили највећи број заинтересованих за овај програм у протекле двије школске године. Такође, два студента студијског програма архитектура су веома успјеш-но похађала наставу треће године основних студија на Универзитету у Болоњи и Универзитету у Марибору у оквиру JoinEU-SEE програма, и вратили се са положеним испитима и ECTS бодовима за цијелу школску годину.

Стипендија JoinEU-SEE-PENTA је општег карактера, намијењена студентима и особљу из свих области стру-ке и науке, док је стипендија EUROWEB намијењена искљу-чиво развоју информационих технологија и инжењерства.

За стипендију у оквиру програма JoinEU-SEE-PENTA могу да се пријаве студенти сва три циклуса, постдокто-ранти, наставно и админи-стративно особље универ-зитета, путем web странице www.joineuseepenta.eu. Стипендија подразумијева

Већина студената није у могућности да покрије

све трошкове студија, а посебно да приушти студије у иностранству. Срећом, за добре студенте постоје разни програми стипендирања за студије и стручне праксе у иностранству. Овдје ћемо ук-ратко споменути неке од њих.

DAAD стипендије Њемачка служба за ака-

демску размјену је највећа свјетска организација која подржава међународну размјену студената и научних радника. Од оснивања 1925. године, DAAD је стипендирала више од 1,5 милиона научних радника у Њемачкој и ино-странству. DAAD подржава ин-тернационализацију њемач-ких универзитета, промовише германистику и њемачки језик у иностранству, помаже земље у развоју у успостављању ефикасности универзитета, те савјетује одговорне у питањи-ма културне, образовне и развојне политике.

У 2011. години DAAD је стипендирао више од 70.000 научних радника из Њемач-ке и иностранства широм планете.

Стипендије се додјељују студентима и научним рад-ницима из свих области. Сваке године DAAD додјељује најбољим кандидатима из БиХ укупно око 40 стипендија које се односе на студијски бора-вак и истраживање у Њемачкој.

Стипендије DAAD-а за кандидате из БиХ обухватају

сљедеће програме:1. Стипендије за

Мастер-студије за студенте свих струка;

2. Студијске стипендије за умјетнике;

3. Стипендије за љетни курс њемачког језика у трајању од 4 седмице;

4. Стипендије за двомјесечни интензивни курс њемачког језика;

5. Стипендије за стручне екскурзије у Њемачку;

6. Истраживачке стипендије за асистенте и докторанте;

7. Краткотрајни истраживачки боравци за предаваче на високообразовним инсти-туцијама и за научнике;

8. Стипендије за умјетнике: радни боравци за преда-ваче на умјетничким академијама.Издвојене информације

и услове пријаве за поједине програме стипендија за БиХ можете наћи на DAAD-овој facebook страници www.facebook.com/DAAD Сараје-во, на подлинк "Stipendije/Stipendien".

Стипендије Erasmus Mundus - програм међуна-родне академске размјене

Универзитет у Бањој Луци је почетком 2011/12 школске године постао партнер у два пројекта у оквиру Erasmus Mundus програма међуна-родне размјене студената, наставника и ненаставног особља, а то су JoinEU-SEE-PENTA и EUROWEB. Универзи-тет је на овај начин направио важан корак у приближа-вању ка једном од основних принципа реформе високош-колског образовања према Болоњској декларацији, а то је академска мобилност.

Свеобухватан информа-тивни портал о стипен-дијама за БиХПоред наведених програма стипендија, постоје и многи други. На web страници www.stipendije.bа можете пронаћи информације о раз-ним програмима стипендија који се нуде држављанима БиХ.


за вријеме трајања праксе.

Предуслови за аплици-рање:• да сте студент вишег

семестра или сте недавно завршили студиј;

• да је ваш студиј из обла-сти економије, техничких студија (архитектура, грађевинарство, машин-ство, електротехника и сл), журналистике или пољопривреде;

• да сте млађи од 30 година у тренутку пријављивања;

• да говорите енглески или њемачки језик;

• да сте држављанин БиХ.Рок за пријаву у 2013. години је прошао, док ће нови кон-курс бити расписан у октобру 2014. године.

Све информације можете

наћи на web страници www.stipendienprogramm.org.

Стручне праксе посред-ством IAESTE BiH

IAESTE (The International Asssociation for the Exchange of Students for Techical Experience) je међународно удружење за размјену сту-дената ради стручне праксе. Удружење обезбјеђује студен-тима из више од 80 земаља практичну обуку везану за њихово поље студирања. У 2013. години IAESTE је послао 44 студената из БиХ на стучну праксу у 21 земљу свијета.

Национални комитет Бањалука броји 16 чланова АГГФ-а, што је скоро поло-вина укупног броја активних чланова. Конкурсу за стручне праксе, који се одржава јед-ном годишње, крајем новем-бра, могу приступити студенти

исплату мјесечне школарине и покрива трошкове путо-вања, визе и путног осигу-рања. Овогодишњи позив за пријаве је отворен до 1. фебруара 2014. године за кандидате који ће почети са програмом размјене у јесен 2014. Други позив ће бити накнадно објављен у јесен 2014, а у оквиру којег могу да се пријаве докторанти, постдокторанти и наставно и административно особље универзитета који ће поче-ти са програмом размјене у јесен 2015. године. Позив за пријаве за EUROWEB стипен-дију је отворен до 31. јану-ара 2014. Све информације о двије стипендије Erasmus Mundus програма у којима учествује Универзитет у Бањој Луци могу се пронаћи на web страницама www.joineuseepenta.eu и www.mrtc.mdh.se/euroweb.

Универзитет у Бањој Луци је, заједно са деканима факул-тета, именовао академске ко-ординаторе за међународну размјену на сваком факултету. Према томе, будите слободни да се јавите и поставите пи-тања о стипендији на e-mail адресу [email protected].

Стипендије њемачке привреде

Програм стипендија Њемачке привреде нуди могућност обављања стручне праксе у трајању од три до шест мјесеци у некој од ре-номираних њемачких фирми. Праксе обично почињу у јулу, а програм покрива све трош-кове боравка у Њемачкој, као и трошкове пута. За стипенди-сте је обезбијеђен петодневни програм упознавања у Берли-ну, као и курс њемачког језика

свих факултета. Да бисте се пријавили на конкурс потребно је доставити:• апликацију са основним

подацима;• потврду о редовном стату-

су студента;• увјерење о положеним

испитима са просјечном оцјеном студирања.О интересовању студената

АГГФ-а за обављање стручне праксе у иностранству, говори и статистика овогодишњег конкурса, на који је аплицира-ло 19 студената архитектуре, 13 студената грађевинарства и 6 студената геодетског одсјека. На основу усвојеног правил-ника за бодовање формира се коначна ранг листа сту-дената који су аплицирали. Позиција на ранг листи фор-мира се бодовима стеченим на основу оцјене из енглеског језика добијене на тестирању организованом од стране Удружења, просјека оцје-на, године студија (студенти старијих година студија имају предност) и минулог рада у Удружењу, уколико сте члан Удружења. Размјена пракси се обавља на годишњој конфе-ренцији IАЕSTE-a, те на осно-ву ранг листе студенти бирају одговарајуће праксе.

Ово је савршена прили-ка за стицање практичног искуства као и упознавање модерних технологија рада широм свијета.

Све потребне информа-ције о чланству у IAESTE и ус-лове конкурса можете сазнати на web страници www.iaeste.ba, путем e-mail-a [email protected] или лично у канцеларији Удружења у Улици Мајке Југо-вића 1, Студентски центар П1.


Почетком завршне године на Архитектонско-грађе-

винско-геодетском факулте-ту у Бањој Луци нисам ни замишљала да ћу годину дана касније становати и студира-ти у, како то Нијемци кажу, њиховом најљепшем граду, Дрездену. Чудни су путеви Божији, па су ме тако, сплетом околности, сви моји путеви довели у Њемачку. Да не мислите како ми је њемачки језик као матерњи…није јер студирам на енглеском (ово наглашавам за све оне који би се окушали у студирању овдје, а кочи их знање језика). Иначе, боје нашег факултета у Дрездену брани нас троје,

Стипендиста DAAD-а на мастер студијама у Дрездену

Истрајатиунамјери

Пише: Божана Баћић

Марко Божић, Страхиња Ђу-кановић и моја маленкост, али се искрено надамо да ће се тај број временом повећавати. Али, да се вратим на оне своје путеве који су, могу слободно рећи, били прилично трно-вити. Упорност се исплати, то сада свима говорим, битно је истрајати у намјери. Али без стипендије њемачке службе за академску размјену (DAAD) тешко да бих све ово успјела.

У току конкурисања за сти-пендију добар успјех сигурно није био на одмет, али волим мислити да ме нису гледали искључиво кроз оцјене. При-према докумената, препо-руке, искуства, ваннаставне активности (организоване од стране нашег IACES комитета) су били моја позивница на разговор у Сарајево. Након жељно ишчекиваног разго-вора, услиједило је чекање до, не сјећам се тачно којег, априла. Потајно се увијек надате, а и онај добар просјек улије додатно самопоуздање у таквим ситуацијама. Тада ми је јављено да сам доби-ла стипендију, као и плаћен курс њемачког језика на Гете институту у Дрездену. Од тог тренутка се броје дани до поласка.

Трећег августа путовање

је званично почело, мада не баш у великом стилу. На ста-ници у Добоју сам чекала ау-тобус за Дрезден који је кас-нио око 1 сат, а температура ваздуха на отвореном је била око 40 °C. Хајд’ што је Дрез-ден 1.170 километара удаљен од Добоја и што путовање траје 20 сати, али што смо уз све то имали претрес у Мин-хену. Након 22 сата стигла сам у Дрезден, исцрпљена, умор-на али знатижељна. Смјестила сам се у своју собу (предност тога што сам стипендиста је што су многе ствари ишле глатко, па ме и соба чекала спремна) и загрлила јастук. Иначе, цимерке су ми биле из Боливије и Бурме, одлично смо се слагале. Тако су поче-ла и завршила два мјесеца на Гете институту, након чега сам била задовољна стеченим знањем њемачког језика. Што би наш народ рекао „Срба у Дрездену нема ни за лијека“. Институт током та два мјесеца је био „свијет у малом“. Људи са свих континената, свих боја и нација су се скупили да уче њемачки језик. Ако мене питате, заиста једно лијепо искуство. Стекла сам позна-нике широм свијета, ех да је и новца, па да их посјетим.

Технички Универзитет у Дрездену


Почетком октобра је стигло појачање са АГГФ-а. Стра-хиња је дошао да се заједно боримо за ту „цијењену ње-мачку диплому“. Становање у дому се увелико разликује од оног у дому у Бањој Луци. Што би рекли „колико пара, толико музике“. Тамо сам била на издисају снага пењући се до свог 4-ог спрата, а овдје, лифт па хоп, ето ме на 11-ом спрату… да, да, 11-ом, они не-мају проблеме са сеизмиком па им се зграде пењу у ви-сине до 15-ог спрата. Нисам покушавала, али мислим да бих могла да видим факултет са свог прозора. Иначе, Дрез-ден има 30-ак домова и 15-ак студентских мензи.

Дрезден је град на истоку Њемачке, главни град савезне републике Саксоније. Четврти у Њемачкој по величини, а има само 560.000 становни-ка па дјелује пусто и празно. Смјештен је на ријеци Елби, и мени се, искрено, највише и допада тај дио око ријеке. Ријека дијели град на два дијела, нови и стари. Прилич-но јефтин, са јетиним живот-ним намирницама него код нас, са много замкова, тврђа-ва, музеја. Чула сам једном веома сликовит коменатaр о Дрездену па ћу га иско-ристити у овој прилици, то је град који изгледа као музеј на отвореном.

Технички универзитет у Дрездену је један од 11 њемачких универзитета који има титулу „одличности“ (excellence university). Има око 37.000 студената и највећи је универзитет у Саксонији. Коријени универзитета су пуштени давне 1828. године у склопу краљевске саксонске техничке школе. У склопу универзитета је и грађевински факултет (Fakultät

Bauingenieurwesen) који нуди мастер програм на енглеском језику. Опет свијет у малом, једном сам бројала, око 25 различитих националности у малом амфитеатру слуша механику континуума и остале предмете. Занимљиво и садр-жајно. Индијци воде по број-ности, а ту су негдје и Кинези, остали нису тако бројни.

Моја топла препорука сви-ма, дођите бар на седам дана у Дрезден, али љети, њемачка зима није блага, и увјерите се у љепоте овог града. И да, ако имате жељу за студирањем у Њемачкој, обавезно конкури-шите за стипендију DAAD-а!

И на крају - шта даље? Има ли мјеста чувеном Шан-тићевом вапају: “Остајте овдје, сунце туђег неба, неће вас гријати к'о што ово грије...“? Правимо ли Технички уни-верзитет у Бањој Луци? Па хајде да га направимо, као што Шантић каже, туђе нас сунце неће гријати као наше. Или што би наш народ рекао: „Свуда пођох, својој кући дођох!“

Semperoper Dresden


Стручна пракса на Тајланду

Приликекојенетребапропустити Пише: Новица Лакетић

Посредством међународ-ног удружења за размјену

студената ради стручне праксе IAESTE BiH, у јулу ове годи-не, као студент треће године Архитектонско-грађевинско-ге-одетског факултета добио сам прилику за стручно усаврша-вање у трајању од 11 седмица, у фирми “Charoen Pokphand Engineering” која је огранак највеће тајландске корпорације “CP Group”.

Пројекат на којем сам радио, “CP Leadership Institute”, а који се састоји од три засебна објекта, представљао је највећи грађе-вински подухват на Тајланду са преко 26.000 m2, 400 радника и вриједности пројекта преко 13 милиона €, што је за тајландски стандард више него велика ци-фра. Градилиште се налазило у бајковитом градићу Пак Чонг на око два сата вожње од Банкока. Мој посао се сводио на проуча-вање поступака извођења поје-диних грађевинских елемената и дијелова конструкције, као и вођења документације. Упознат сам са неким од основних про-цеса на градилишту, од поста-вљања арматуре, излијевања и његе бетона и др, о којима сам дотад само читао у књигама. Ту сам први пут био у прилици да повежем теоријско знање са практичним. Иако сам дошао у

вријеме кад су радови фунди-рања већ извршени, љубазни инжењери моје компаније су ми објаснили поступак извођења радова на фундирању. Због специфичности услова терена и осјетљивости објекта на слије-гање прибјегло се фундирању на шиповима. Ради се о побија-ним шиповима пречника 450 mm и дужине 7 m. Укупно 300 шипова је поста-вљено при фундирању ових објеката. У Банкоку се због кон-зистенције тла и морфологије терена користе шипови дужине и до 30 метара. На једном од објеката су коришћени челични решеткасти носачи помоћу којих се савлађују распони од 30 m што је заиста фасцинантно. Неки од радова су извођени ноћу, најчешће варење, због недо-звољених дилатација усљед високих дневних температура. Тајланђани велику пажњу посвећују заштити на раду те је заиста немогуће видјети радника без шљема или

Рендер пројекта „CP Leadership Institute“ садржан од три објекта: Guest house, VIP center i

Training center


без појаса за везивање уколико се обављају радови на висини. Такође, током седмице се одр-жавају стални састанци између инвеститора и извођачких компанија током којих се доно-се најбоља рјешења. Једна од ствари која ме посебно одуше-вила је велики број младих људи запослених у свим секторима фирме. Сви су били сусретљи-ви и трудили су се да ми што више помогну. Посљедње двије седмице сам провео у главној пословници фирме, у Банкоку. Ту сам учио основе коришћења једног од најпознатијих ин-жењерских софтвера STAAD.Pro и његову примјену на објекту велике спратности. Будући да ми је ово била прва стручна пракса, много сам научио и надам се да ће ми стечена знања помоћи у будућој каријери.

Наравно, нису изостали ни туристички обиласци. Банкок....метропола са преко 10 мили-она становника, заиста одише разноликошћу у сваком погле-ду. Мноштво храмова, многе знаменитости и паркови, те с друге стране комплекси супер-модерних зграда, чине Банкок једним од туристичких центара

Азије. Средином јула посјетио сам сјевер Тајланда, гдје сам са осталим студентима, који су такође обављали праксу, имао прилику да уживам у природи градова као што су Chiang Mai, Chiang Rai i Pai. Први сусрет са тигровима, јахање слонова и специфична храна сјевера су само нека од искустава које смо понијели са сјевера Тајланда. Крајем августа смо се запутили на југ. Ни у најлуђим сновима нисмо очекивали оно што нас је затекло тамо. Тиркизно-плаво море и бијеле пјешчане плаже су нас оставиле без даха. Током боравка посјетили смо многа мјеста, уживали у “snorkeling“-у и шаренилу подводног свијета. На сваком кораку смо наилазили на насмијана лица и срдачности, а то је оно што бих истакао као највеће богаство Тајланда.

Једно од највећих вријед-ности ове стручне праксе су пријатељства која сам стекао. Препоручио бих свима да иско-ристе прилику да путују, науче нешто ново, упознају нове људе и културе, јер овакве прилике се не пружају често.


Како се грађевинарство изучава у Бечу?

Изпрверуке

Пише: Милош Савановић

Одакле почети причу о сту-дирању на Техничком уни-

верзитету у Бечу? Шта је оно што би највише занимало студенте АГГФ-а, и уопште, особе које ће бити у прилици да читају овај чланак? У овом тексту покушаћу сажети ту причу и „из прве руке“ дати одговоре на нека учеста-ла питања, дотакнути се неко-лико увијек актуелних студент-ских тема и кроз њих покушати представити ТУ Беч и на неки начин га, уз најбоље намјере, упоредити са Универзитетом у Бањој Луци. Приоритет у пред-стављању дао сам Грађевинском факултету предметног Универ-зитета, не због већ пословичног професионалног ривалства и анимозитета међу нашим срод-ним студијским програмима, већ јер сам и сам студент грађеви-нарства, па сам с тим питањем најбоље упознат. Шалу на страну, нећу трошити редове на, већини већ добро познату причу, о ус-ловима за упис на универзитете у Аустрији, потребама и начини-ма учења њемачког језика и сл. Одговоре на ова питања можете пронаћи на интернет порталима (ако редакција дозволи „рекла-му“, за добробит заинтересо-ваних студената, по тачности и обиму информација, истакао бих интернет страницу „studiraj.eu“) или ће их неко писати, неком другом приликом.

Основне информације о популарном ТУ

Технички универзитет у Бечу – један је од јавних (државних) Универзитета у граду – држави Беч (према политичком уређењу, Аустрија је република саставље-на од 9 федералних држава, од којих је једна – главни град Беч). Основан је 1815. године под на-зивом „Политехнички институт Аустријског цара Франца 1“, од када у континуитету образује ви-сокостручне кадрове техничких занимања, а изучавање грађе-винарства је, у разним облици-ма, присутно још од самог ос-нивања институције. Данас је то модерна академска институција на којој се, уз примјену Болоњс-ке декларације, образује око 30 хиљада студената на 53 студијска програма, 8 факулета. О величи-ни инстутуције говоре и пода-ци да је на њој запослено око 4500 радника, од чега око 3300 научног и умјетничког кадра, те 136 редовних професора. Буџет Техничког универзитета у Бечу за 2013. годину износи 203 мили-она евра. Већина студијских про-грама Техничког универзитета, што се тиче града Беча, постоје само на овој установи. Нека од нама и широј јавности, најпозна-тијих имена, која су своје образо-вање стицали и усавршавали на ТУ Беч, су Милутин Миланковић, Виктор Каплан, Кристијан Андре-ас Доплер и многи други свјетски познати научници.

Студирање на овом Уни-верзитету се у текућем, као и у претходном семестру, поново наплаћује (неколико претходних семестара било је бесплатно), а цијена за студенте из Босне и Херцеговине (уколико немају пасош – држављанство неке од земаља чланица Европске уније) износи cca. 750 евра по семестру.

Колико у Бечу цијене ис-пите из Бањалуке?

Једна од уобичајених про-цедура при почетку студија на ТУ Беч је признавање испита положених на другим универ-зитетима, уколико сте претходно негдје студирали, односно ако не долазите на самом почет-ку „бечелор“ студија. Право да покрене процес признавања раније положених испита, бар када је ријеч о процедури на ТУ Беч, студент стиче уписом као редован. Потребно је да канди-дат сам изврши поређење нас-тавних предмета или области и изрази захтјев које тачно пред-мете из наставног програма ТУ Беч жели да покуша признати. Ако упоредимо студијске про-граме Техничког универзитета у Бечу са студијским програмима техничких факултета Универзи-тета у Бањој Луци, можемо рећи да је наставни план и програм у многоме сличан, а та сличност, нарочито је изражена када је сту-дијски програм грађевинарства

Прочеље главне зграде Универ-зитета, саграђене 1818. год. на

Карловом тргу


у питању, са битним изузетком и напоменом да се на ТУ, као у осталом и на великој већини студијских програма у Аустрији, примјењује однос „бечелор“: „мастер студије“ = 180:120 „ECTS“ бодова. Баш због поменуте сличности студијских програма, студенти који долазе са бања-лучког АГГФ-а, а поготово они са студијског програма Грађевинар-ства, имају позитивна искуства са признавањем испита поло-жених у Бањалуци. Ипак, то што су студијски програми слични не значи и да су идентични, па не треба очекивати да ће вам бити признати сви испити положени на неком другом универзитету, па тако ни испити положени у Бањалуци.

ТУ Беч и Универзитет у Бањој Луци – сличности и разлике

Осим одређених разлика у студијском програму евидент-несу и разлике у организацији наставе и приступу изучавању одређених предмета и области. Навешћу само неке, које су мени биле интересантне јер се битно разликују од праксе на Бања-лучком универзитету, на којем сам претходно студирао. Тако, на примјер, имамо ситуацију да су предавања и вјежбе, односно теоретска и практична настава, из већине области организоване као засебне наставне цјелине, са одвојеним фондом часова и

ECTS бодова. Из наведеног про-изилази и ситуација да се ови дијелови одвојено полажу, од-носно да чак нисте ни обавезни истовремено да их „слушате“. Та-кође, готово ни један од предме-та није условљен другим, па тако студент сам бира редослијед полагања испита у току студија, у чему има толику слободу која може ићи и до нелогичних ситу-ација. Поред тога, студент нема ограничења по питању опте-рећења по семестру, односно има слободу да упише од 0,5 (ко-лико носи предмет са најмањим оптерећењем) до 50, па и више ECTS бодова, уколико сматра да то може постићи, што директно утиче на дужину трајања сту-дија. Категорије као што су „об-нављање године“, „дозвољени пренос бодова“, „апсолвентски стаж“, које на Универзитету у Бањалуци често представљају оптерећења, и дефинитивно заоставштину прошлости (без обзира биле оне у корист или на штету студената), не егзисти-рају, односно у оваквом систему и потпуно примјењеном бо-лоњском процесу, као такве, губе смисао. Оно што није у складу са болоњском декларацијом, а пракса је на ТУ Беч, је да прису-тво настави није обавезно и да се ни из једног предмета не води евиденција присуства нити сту-денти добијају или губе одређе-не бенефиције (бодове) на ос-нову тога. Дио (и до 20%) од 180 ECTS бодова сваког студијског програма односи се на избор-не предмете и вјештине. Наиме, студент је, да би стекао диплому студијског програма који похађа, обавезан дио од 180 бодова ост-варити кроз изборне предме-те или активности које бира из широког дијапазона понуђених могућности које често не морају имати никакве везе са примар-ном темом студија. То говори да обавезни предмети сваког сту-дијског програма у збиру садрже мање од 180 бодова, односно да студент не добија диплому иако је положио све обавезне пред-мете. Занимљива је ситуација да

студент као своје изборне пред-мете може полагати и испите са других факултета, па тако и оне који су обавезни предмети неких других студијских програма. ECTS бодовима бодоване су и струч-не екскурзије, студијске посјете, учешће на семинарима и науч-ним скуповима. Усљед техничких и кадровских могућности многи предмети се организују и у зим-ском и у љетном семестру. Опет захваљујући кадровској попуње-ности, многи предмети имају више ангажованих професора, а готово сви предмети имају више асистената (и до десетак), који су обично подијељени према ужим специјалностима унутар истог предмета. Риједак је слу-чај ангажовања истих професо-ра или асистената у наставним активностима више различитих катедри – института, а поготово факултета.

Треба ли напомињати да су административне и наставне процедуре потпуно електрони-зоване? Студент све активнос-ти везане за студентску службу и процес наставе, као што су: пријављивање предмета, прија-вљивање испита, издавање докумената, комуникација са наставним и административним особљем, размјена материјала и сл, обавља путем свог „профи-ла“ на, функционалној и веома корисној, интерној виртуелној мрежи универзитета.

Куполна сала смјештена у куполи главне зграде Универзитета - по-ред свечаности, семинара и кон-

церата, свакодневно се користи и за предавања

Карактеристичан изглед згра-де универзитетске библиотеке,

смјештене у оквиру комплекса на Карловом тргу


IACES-oв конгрес у Истанбулу

Предстa- вницинашегLC-aупобједни- чкомтиму

Пише: Драгана Илић

У периоду од 27. 10 - 03. 11. одржан је IACES-ов кон-

грес у Истанбулу под називом „ACCESS '13“. На Генералној скупштини изабрано је ново руководство IACES-а. За новог предсjедника изабран је Jose Calejo (LC Porto), његов први замjеник је Mohammed Sadegh Amrollahi (LC Teheran), а за дру-гог замјеника је изабрана Serra Kuday (LC Istanbul). Прошлого-дишња улога нашег локалног ко-митета „координациони центар“ припала је LC ITU Istanbul. Та-кође, одлучено је да се сљедећи IACES-ов конгрес „ACCESS '14“, којем се већ радујемо, одржи у Порту.

Конгресу у Истанбулу су присуствовали представници бројних локалних комитета широм свијета. Шест студе-ната АГГФ-а су представљали ЛК Бањалуку. Наше импресије и искуства стечена на овом конгресу је тешко предочити у само пар реченица. Били смо изненађени организованошћу и срдачношћу домаћина који су се потрудили да нам сваки тренутак боравка учине садржај-ним и занимљивим. Два пред-ставника ЛК Истанбул су нам приредили симболичан дочек на самом аеродрому. У том духу је и настављена наша прича у овом граду, садржајно, забавно и досад недоживљено. Већ сље-

дећег дана смо од раног јутра били на ногама, пуни енергије, жеље за новим сазнањима, дружењем, упознавањем нових људи, нових мјеста уз много смијеха и забаве. Другог дана нашег боравка у Истанбулу смо показали и доказали да осим што смо весели, дружељубиви и разиграни посједујемо и од-ређено знање. Чланових нашег локалног комитета (Драгана и Ана) били су у побједничком тиму стручног такмичења, које је за нас организовала компанија HILTI.

Интернационално вече, које је традиција оваквих конгреса је било заиста посебно. Људима широм свијета представили смо домаћи џем, ајвар, херцего-вачки мед, пршут и више врста домаће ракије за коју се чуло и у Мексику. Отуда и афирмација оне „наше“, " Rakijа connecting people". Имали смо прилику да пробамо јела и пића спе-цифична за различите дијело-ве свијета, као и да научимо понешто о њима. Праву слику Истанбула стекнете тек након крстарења Босфором, а ми смо захваљујући труду домаћина имали прилику да уживамо у једном таквом.

Писати о њиховом универ-зитету ITU Aiazaga би значило писати о нашем мањем граду. Да, добро сте прочитали, седам

„Dream team“


дана не би било довољно да само упознате све дијелове уни-верзитета и обиђете све њихове лабораторије. Потрудили су се да нам одрже и неколицину стручних предавања, која су заиста била поучна и јако зани-мљива. Имали смо прилику да видимо мост који спаја европски и азијски дио Истанбула о којем су нам држали и предавање. Босфорски мост обично нази-вају Први Босфорски мост. То је један од два моста у Истанбулу, који се простире на Босфорском мореузу и на тај начин повезује Европу и Азију. Први Босфорски мост је по конструкцији висећи мост ширине 39 метара, док је растојање између торњева 1074 метара. Висина главних носећих дијелова износи 105 метара. Због своје дужине, конструк-ције, важности, али прије свега љепоте, мост се налази на листи најљепших мостова на свијету.

Посјетили смо и огромну фабрику пива Efes Pilsen гдје нам је на више начина прика-зан процес производње пива. Објаснили су нам да је за једног грађевинца овај процес општа култура, што смо лако прихвати-ли, алудирајући на љубав грађе-винца према овом пићу.

Обишли смо велелепне ис-торијске грађевине. Аја Софија нам је била посебно занимљива због своје необичне историје. Пар сати слободног времена које смо имали искористили смо

да са колегама из ЛК-а Мостар посјетимо Миниатурк, огромни парк макета значајних турских грађевина кроз историју. Моста-рци су били одушевљени маке-том мостарског Старог Моста.

Као што традиција IACES-a налаже, посљедње вече у Истанбулу организован је Sing a song party. Током вечери сваки локални комитет је отпјевао пјесму и на тај начин предста-вио своју земљу и факултет. Била је то највеселија, а уједно и најтужнија ноћ у Истанбулу јер смо послије те ноћи сви пошли својим кућама и својим устаље-ним животима.

Свако од нас се из Истанбула вратио са једним прелијепим животним искуством више, са новим стеченим знањима, са много нових пријатеља и са на-дом да ћемо се поново срести. Представили смо своју земљу и факултет у добром свјетлу, чему свједочи и чињеница да ће нам студенти са ITU Aiazagа Istanbul доћи у посјету крајем године. Надамо се да ћемо имати при-лику да и даље на овакав начин представљамо РС, наш град и факултет, јер иако се још увијек не можемо похвалити великим материјалним достигнућима, имамо добре намјере, знање и жељу да на аутентичан начин то другима представимо!

Лабораторија за испитивање материјала и

конструкција на Техничком Универзитету у Истанбулу


Студијска посјета Израелу, земљи на три мора

Научимодацијенимоводу

Пише: Ана Ковић

Делегација студената и про-фесора АГГФ-а је од 4. до

11. јуна ове године боравила у студијској посјети Израелу у оквиру пројекта „Научимо да цијенимо воду“. Сврха органи-зовања студијске посјете било је проширење практичних и теоријских сазнања у области хидроградње, нарочито регула-цији водотока, третману отпад-них вода и управљању водним ресурсима.

Главни пројектни задатак био је допринијети јачању висо-коспецијализованих стручњака из области хидроградње у РС ради боље искоришћености и ефикаснијег управљања хидро потенцијалом РС, као и прија-тељским везама и сарадњи с Израелом.

Садржај посјете био је раз-нолик, а овом приликом истак-нуто је најзначајније.

Реализована је цјелодневна посјета Универзитету у Хаифи, Техничком факултету „Технион“. Домаћини су нам показали ла-бораторије, библиотеке, кабине-те за наставу, а омогућено нам је и присуство предавањима из

области хидротехнике. Овом посјетом постигнута је саглас-ност за даљу сарадњу којом би студентима нашег факултета било омогућено студирање на Универзитету у Хаифи тако што би трошкове школовања финансирале солидарно владе Израела и РС.

У оквиру цјелодневне посјете водећој свјетској компанији из области хидроградње „Ме-корот“, презентован нам је: “Паметни” систем за аутома-тизовање операција и даљин-ску контролу хидро објеката; системи планирања (top-down) и развоја; начин управљања водоснабдијевањем градова и централни систем филтрације воде; поступак добијања питке воде поступком десалинизације морске воде; системи подрш-ке одлучивању (планирање водних система, предвиђање нивоа хидро базена, временско предвиђање потребне количине воде, хидролошка истраживања, употреба SCADA контролних система); начин рјешавања про-блема несташице воде, сложе-них структура локалних система водоснабдјевања, велике удаље-ности извора воде од мјеста потрошње и др. Представници Мекорота изразили су задо-вољство и упутили приједлог да студентима АГГФ-а буде омо-гућено да учествују у пројектима које ће Мекорот реализовати у Републици Српској.

Поред посјета стручног ка-рактера, организовано је и низ других. Као афирмацију побра-тимских односа посјетили смо побратимски град Модин, гдје су нам градоначелник и делегација уприличили добродошлицу и свечани ручак.

Реализована је и посјета Представништву РС у Израелу, те пријем код Патријарха

Посјета компанији Мекорот


јерусалемског Теофила III. Уп-риличили смо кратко предста-вљање Патријарху, упознали га са развојем бањалучког Универ-зитета, те се осврнули на личну перцепцију улоге духовности у животу младих људи у Републи-ци Српској и шире. Патријарх нам је указао на улогу право-славно-хришћанског идентитета у изазовима личне и колективне природе, сврставајући и поре-дећи положај српског народа са другим православним народима и осврћући се на специфичне проблеме данашњице. Поред љепоте говора, Његово Блажен-ство Патријарх јерусалимски нам је уручио симболичне поклоне.

Нису изостале ни посје-те историјским, културним и туристичким објектима Израела. Обишли смо стари град Ка-пернаум на обали Галилејског језера; Назарет, град Христовог одрастања; Јерихон, најстарији град на свијету; Зид плача; Витлејем, мјесто рођења Христовог; Цркву Христовог гро-ба; Голанску висораван; ријеку Јордан; Мртво море; Маслинову гору, те ходили „путем стра-дања“.

Мекорот постројење

Монографија пос-већена студијској посјети Израелу

Импресије и иску-ства стечена на овом путовању нису прошла незаписано. Заједно смо их овјековјечили монографијом под називом „Вјера, нада, љубав-недосањан сан о Израелу, земљи на три мора, искуства, импресије и визије градитеља“. Тимски запис аутора омо-гућиће свим читаоцима да спознају стечена знања и вриједности ове студијске посјете. Ми градитељи смо имали ВЈЕРЕ, ЉУБАВИ, НАДЕ, снаге и жеље да истрајемо и остваримо НЕДОСАЊАН САН О ИЗРАЕЛУ. Наша ИС-КУСТВА, ИМПРЕСИЈЕ И ВИЗИЈЕ О ЗЕМЉИ НА ТРИ МОРА од овог тренутка доступне су и вама, драги читаоци.


Представљамо

96 Срђан Лончар - кошаркаш првог тима бањалучког Борца

99 Умјетност и ја

Срђан Лончар - кошаркаш првог тима бањалучког Борца

Опуштениграђевинац

Разговарала: Љиљана Дувњак


Срђан Лончар (С. Л.), рођен у Бањалуци 1991. године, сту-

дент треће године АГГФ-а, у ко-шарци је још од првог разреда основне школе. Прошао је све млађе селекције, у којима је но-сио капитенску траку, а од 2009. године је првотимац КК „Борац“ из Бањалуке. Кошарка му је све и каже да не би могао да замисли живот без ње.

„Мост“Студент грађевинар-

ства, кошаркаш Борца, успјешан и друштвен. Како подносиш популарност?

С. Л. Ја то не доживљавам као популарност. Покушавам увијек бити приступачан и отворен за све, свима друг. Пар пута су ми млађи кошаркаши тражили ау-тограм или савјете, са осмијехом сам све прихватио. Данас су то моји мали другари којима увијек радо пружим руку на улици, а ако имам времена и погледам њихо-ве утакмице.

„Мост“Од када се бавиш кошар-

ком?С. Л. Од 1999. године, среди-

ном првог разреда сам почео да тренирам кошарку.

„Мост“Био си капитен свих

млађих селекција. Које ква-

литете мора да испуни неки играч да би био капитен екипе?

С. Л. Гледајући по себи, то би био редован одлазак на тренинг, одговорност, максимална пос-већеност екипи, највећи навијач екипе и мотиватор.

„Мост“Од када си у првој екипи

Борца?С. Л. Од 2009. године када је

у клуб дошао тренер Боро Ђа-ковић, који ми је пружио прве минуте у првом тиму.

„Мост“Борцу не цвјетају руже

када је у питању финанси-рање. Да ли је та околност ишла на руку домаћим кошаркашима, односно да ли би ваше шансе да играте у првом тиму биле мање да Борац има новаца за купови-ну играча из иностранства?

С. Л. Мислим да су тиме омо-гућене шансе домаћим играчима, који су након добијене шансе до-били боље ангажмане у већим клубовима, показали су да су и они једнако добри као и страни играчи. За домаће играче би те шансе биле умањене, али то није случај само у Борцу већ и у свим клубовима, често не виде оно што им је пред носом па траже даље. А што се мене лично тиче, мислим да бих добио коју минуту у тиму, јер сам, како сам већ ре-као, ушао у први тим кад је он још имао квалитет у БиХ лиги и био је високо рангиран, али ништа се не зна.

„Мост“Шта ти као играчу

највише даје крила, када по-стигнеш тројку, када побје-дите противника или када чујеш скандирање навијача?

С. Л. Најдражи осјећај ми је кад дам тројку у утакмици која се ломи и чујем скандирање навија-


ча, а поготово мојих најдражих. Али, будући да је Борац „пао“, на-вијача је све мање, а волио бих да нас они подрже и буду у дво-рани кад нам требају, јер они су ти који дају крила свеукупно тиму, а поготово сваком играчу инди-видуално.

„Мост“Кошарка је врло раширен

и популаран спорт. Наши простори су изњедрили свјетске кошаркашке звијез-де. Да ли имаш неког кошар-кашког узора?

С. Л. Кад кажемо кошаркаш, ја помислим на тимског играча, онај који се труди за цијели тим. А таквав је некадашњи играч NBA лиге Џејсон Кид (Jason Kidd), који је играо за цијели тим и трудио се да разигра све играче, да сви дају свој максимум. Управо се и ја трудим да будем такав. Што се тиче наших простора то је мој прошлогодишњи саиграч у КК „Игокеи“ Небојша Јоксимовић, који је репрезентативац Слове-није и играч КК „Унион Олимпије“ из Љубљане. Док сам се сусретао са њим у противничким клубо-вима нисам био његов фан, али кад сам га упознао, он је велики човјек, друг и играч. Помогао ми је да се уклопим у тим и дао ми врло корисне савјете које се тру-дим примјенити.

„Мост“Шта ти је кошарка дала

и да ли ти је нешто узела?С. Л. Дала ми је добре прија-

теље, искуство, снагу да се бо-рим, да не дужим, дала ми је све добро. А одузела, само новац за чланарину :-)

„Мост“Када једног дана не

будеш играо, да ли ће то бити дефинитиван разлаз са кошарком или имаш неке планове у вези с тим?

С. Л. Наравно да неће, не могу замислити живот без ко-шарке. Већ у глави имам неке планове, надам се да ће ми се те жеље испунити и то наравно у склопу Борца. Надам се да ће се Борац вратити на стару славу, то ми је сан.

„Мост“Oткуд интересовање

баш за грађевину? Како ус-пијеваш да ускладиш обаве-зе на факултету и кошарку?

С. Л. Све је ствар организа-ције и распоређивања времена. Поставио сам себи неке приори-тете, њих обавим и идем даље.

„Мост“Шта за тебе значи

бити студент АГФ-а? Има ли нешто што сматраш посебним, нешто по чему су студенти нашег факулте-та препознатљиви?

С. Л. Као примјер само бих навео име наше e-mail групе „Опуштени грађевинци“.

„Мост“Често си играо на турни-

рима уличне кошарке. Да ли је и то било успјешно?

С. Л. Да, јесам. Турнире улич-не кошарке играм искључиво из забаве и дружења. Тим који на-правимо сваке године чине моји пријатељи, тако да побједа и није главни разлог, али лијепо је по-биједити. Скоро сваки пут стигне-мо до финала.

„Мост“Играо си и у кошаркаш-

кој екипи АГГФ-а. Да ли се радост тих побједа може мјерити с онима у оквиру екипе Борца?

С. Л. И ту је питање доброг дружења. Да будем искрен, не може, јер Борац је мој клуб, у мом граду и за њега ћу увијек навијати свим срцем. Али и за АГГФ врло радо заиграм и радујем се побје-дама, екипа је одлична.

Најзначајнији Срђанови успјеси:

• 2005. година Првак РС и БиХ у категорији пионира • 2006. година Првак РС у категорији кадета, као млађи

кадети• 2007. година Првак РС категорија кадета• 2008. година 2. мјесто у РС у категорији јуниора, млађи

јуниори• 2009. године Првак РС и 3. мјесто у БиХ у категорији

јуниора• 2013. године Првак БиХ са КК „Игокеа“


је да моје идеје постају реалност и да наилазим на позитивне ре-акције.

Тренутно изучавам иконог-рафију којој се мислим посветити у наредном периоду свог умјет-ничког усавршавања.

Умјетност је нешто што човје-ка испуњава духовно и даје му онај трачак наде да постоји свијет у коме су воља и машта нешто што заиста може оживјети, како у човјеку тако и на папиру.

Умјетност и ја

Маштаоживљенавољом

Пише: Ана Јојић

Љубав према умјетности у мени се створила зах-

ваљујући мом старијем брату и његовим радовима који су ми била инспирација и подстицај да искажем своју креативност.

Још у основној школи нас-тавници кроз ликовну културу примјећују мој таленат за цртање и склоност ка таквом типу умјет-ности. Мој рад се наставља и у средњој школи, гдје сам оствари-ла своје прве резултате на раз-ним такмичењима, како у својој држави, тако и ван граница Бал-кана.

Уз помоћ професорице, која је примјетила мој рад, са још неколико пријатељица основа-ла сам ликовну секцију, те била у прилици да подучавам млађе генерације, излажем своје радове на разним изложбама и промо-вишем их у школским часописи-ма.

То ми је дало подстицај да усавршавам свој рад и испроба-вам разне технике, уљане боје, сликање на стаклу и керамици, израда накита.

Након посјете музеју Салва-дора Далија, чије ме слике оду-шевљавају, посебну пажњу сам посветила сликању на платну, те сам уписала ликовну школу и уз помоћ сликара Владислава Да-цешина савладала ову вјештину. Правци у сликарству које његујем су реализам и надреализам, али свакако планирам да се испро-бам и у другим смјеровима.

Након завршене средње шко-ле одлучила сам да упишем ар-хитектуру, јер сматрам да је она краљица умјетности, те да своју креативност и таленат највише могу унаприједити кроз различи-те пројекте.

Испробала сам се и у гра-фичком дизајну, те добила при-лику да дизајнирам лого за ресто-ран Бањалучки сплав. Драго ми

Аутопортрет

Камени мост - уље на платну Oko - уље на платну


Знањеплус

102 Технички рјечник

104 TOWER 7 demo – основе

108 Мала школа правописа

110 Занимљивости

Технички рјечник

Најчешћипојмовиуархитектури,грађевинарствуигеодезији

Припремиле: Наташа Вујовић, Тамара Учур и Гордана Јаковљевић

ГГабиони - или жичане корпе

су са свих страна затворени ка-вези сачињени од поцинкованих челичних шипки или хексагонал-них уплетених жица, испуњених каменом. Служе као алтернатив-но рјешење бетонским конструк-цијама у подручју заштите и ста-билизације тла.

Галерија - надсвођен, с једне стране отворен ходник у објекту; одвојен и повишен дио гледа-лишта у позориштима и концерт-ним дворанама.

Гаргуј - (олук) налази се из-над завршног вијенца на антич-ким грађевинама, скупља воду и одводи је на предвиђеним мјес-тима преко испуста, тј. гаргуја.

Гаусова расподјела - (нор-мална расподјела) - важна фа-милија непрекидних расподјела вјероватноће, са примјенама у многим пољима. Чланови фами-лије нормалне расподјеле су де-финисани преко два параметра, а то су математичко очекивање и варијанса σ2.

Гашени креч - добија се гашењем живог креча. Корис-ти се као грађевински материјал за прављење малтера. Његова хемијска формула је Ca(OH)2, а запреминска маса (густина) од 1.300 до 1.540 kg/m³.

Геодезија - наука која истра-жује и дефинише облик и вели-чину Земље, бави се премјером Земљине површине, те њеним приказивањем на плановима, картама и другим облицима при-каза.

Геизон - рубни вијенац на античком храму, плоча вијенца = круна.

Геоинформација - инфор-мација нераскидиво везана за локацију на Земљиној површи, изнад или испод ње. Ријетко су статичне, па треба узети у обзир и временску компоненту.

Гис - база тополошких и ат-рибутних података о простору са циљем добијања заједнич-ког приказа на рачунару или одштампаној карти.

Главни носач - дио носеће


конструкције који прима утицаје са кровне површине, унутрашњег простора, дејства вјетра на зидо-ве, температуре и сеизмичких утицаја и преноси их на темеље.

Главни пројекат - скуп међусобно усклађених пројеката којима се даје техничко рјешење за објекат и доказује испуњавање битних захтјева за грађевину, као и других захтјева према закону и посебних прописа те техничких спецификација.

ГПС (глобални позициони систем) – сателитски радионави-гацијски систем за одређивање положаја на Земљи или њеној близини. Чине га: сателитски, контролни и кориснички сегмент.

Гранит - дубинска магмат-ска стијена. Широко је распрос-трањен у земљиној кори. Настао је хлађењем и учвршћењем ужарене магме у унутрашњости Земље.

Гранулометријски састав тла - служи за класификацију тла. Дефинисан је кривом која описује садржај зрна различите величине изражен у процентима тежине.

Гређом - (трабеација) свеу-купност дијелова које носи стуб. Дијелови гређа су: архитрав, фриз и вијенац.

Геотехнички елаборат - документ који садржи резултате свих геотехничких истраживања и радњи. На њему се темеље све даље радње, прорачуни и ди-мензионисања потребна за оси-гурање стабилности и механичке отпорности грађевине за коју је геотехнички елаборат рађен.

ДДаљинска детекција - ме-

тода прикупљања информација путем система који нису у директ-ном, физичком контакту са поја-вом или објектом који се испитује.

Десалинизација или одсољавање воде - поступак смањења (уклањања) минерала из морске воде за добијање пи-тке воде, технолошке воде или воде за наводњавање, те до-бијање соли као додатне твари.

Диенст - грађевински ма-теријал у готичкој конструкцији; танак, обли полустуб (пресјек му је четвртина, половина или три четвртине круга).

Дијабаз - изливна и жична стена габро групе. Дијабази су тамнозелене до црне боје. Струк-тура је офитска, а текстура масив-на или мандоласта. Јављају се у виду мањих маса неправилног облика, у виду плоча или у виду жица различите дебљине.

Дијастил - три пречника сту-ба.

Диптера - храм окружен тријемом са двоструким редом стубова.

Дирекциони угао - угао за који треба ротирати позитивни смјер паралелан са x-осом у смје-ру кретања казаљке на сату док се не поклопи са страном на коју се дирекциони угао односи.

Дифузија - представља облик пасивног транспорта ма-теријала кроз ћелијску мембра-ну. То је транспорт материја из средине са већом у средину са мањом концентрацијом све док се концентрације не изједначе.

Дифракција - представља појаву привидног скретања та-ласа са првобитног правца прос-тирања (формирање нових пра-ваца простирања) при његовом наиласку на ивице отвора или на препреку.

Допуштени напон - гра-нична вриједност напона која гарантује сигурну носивост кон-струкције.

Доњон - стамбена кула која се налазила унутар утврђених градова.

Дромос - приступни ходник гробном хумку (Толоши).

Дуктилност - својство мате-ријала да поднесе пластичну де-формацију без лома.

EEдометар - кутијасти апа-

рат у којем се изводи опит стишљивости или консолида-ције. Слијегање узорка се мјери смањењем његове висине док је изложен вертикалним напонима при чему је бочна деформација

спријечена.Едикула - aрхитектонски ок-

вир отвора који се обично састоји од два стуба који носе греде и за-бат.

Еквидистанца - вертикално растојање између двије сусједне основне изохипсе. За једну кар-ту, еквидистанца је константна вриједност. Ако је терен равни-чарски, са малим распоном виси-на, еквидистанца ће бити мања, и обрнуто.

Експанзивни цемент - це-мент у чијем саставу су садржане супстанце које током хидратације доводе до стварања одређених експанзија, па се у првих 10-15 дана испољава значајно ширење цементног камена.

Ексер - помоћни елеменат који служи за повезивање раз-личитих материјала, направљен најчешће од метала издуженог ваљкастог облика са нашиљеним једним крајем док се на другој страни налази глава ексера за лакше забијање уз помоћ чекића или других алата.

Екседра - ниша, повишено сједиште, најчешће полукружног облика.

Екстраполација - пред-виђање понашања неке функције на основу њених познатих поје-диначних вриједности, али изван интервала тих познатих вријед-ности.

Еластичност - механичко својство материјала да се након престанка дјеловање силе која га деформише врати у своје пр-вобитно стање. Граница еластич-ности је највеће напрезање при којем настаје трајна деформација или пуцање материјала.

Eмпора - простор изнад бочних бродова у црквама, уграђен у зиду или подупрт сту-бовима, одвојен парапетом или балустрадом.

Ентазис - задебљање стуба.Енфилада - низ соба чија су

врата у једној оси.Епископиум - сједиште

епископа (епископска палата). Ехин - јастучаста плоча на

капителу.


TOWER 7 demo – основе

Научисам! Припремио: Јовица Калајџић

Програм Tower служи за ста-тичку и динамичку анализу

раванских и просторних кон-струкција. Прорачун се спроводи методом коначних елемената, а геометрија модела се дефинише графички, исцртавањем само контуре конструктивних елеме-ната и оптерећења.

Програм се састоји од четири модула која су међусобно пове-зана:

• унос података• формирање мреже• прорачун• обрада резултата.

Након стартовања програма увијек се улази у први модул: „Унос података“. Принцип рада са програмом је да се прво у модулу „Унос података“ задају сви улазни подаци потребни за дефинисање проблема. Затим се прелази у модул „Формирање мреже“, одакле се након гене-рисања мреже коначних елеме-ната, бира опција за прорачун. По завршеном прорачуну се у модулу „Обрада резулата“ анализирају прорачунати ути-цаји, димензионишу елементи конструкције и формира пројект-на документација. Прелазак из једног у други модул се одвија избором одговарајуће опције у падајућем менију „Модули“.

Изглед екранаУ свим модулима програма,

изглед екрана је исти, односно подијељен је на сљедеће обла-сти:

• хоризонтални мени• област икона• статусну линију• командну линију• област цртежа и• листу нивоа


Активирање, понављање и прекидање наредби

Све наредбе у програму се могу равноправно активирати, како из хоризонталног менија, тако и избором иконе која је предвиђена за извршење дате наредбе. Док је миш у поло-жају да показује неку од икона, послије извјесног времена на ек-рану ће се отворити мали прозор у коме ће бити исписано зна-чење дате иконе. Ова опција ће бити од велике помоћи поготово на почетку рада са програмом.

Обзиром да сваки од прозо-ра има своју специфичну намјену, то се не могу све наредбе у про-граму извршавати равноправно у свим прозорима. Без обзира на тренутно активни прозор, програм ће ипак дозволити да покренете сваку од наредби, али ће при избору тачака у поједи-ним прозорима вршити контролу да ли је избор те тачке могућ, и по потреби издати одговарајуће упозорење.

Како се у хоризонталном ме-нију не налазе све наредбе које користи програм, то се десним

кликом миша преко назива сва-ког од прозора, отвара падајући мени у коме су садржане наред-бе које су специфично везане само за дати прозор.

Често се указује потреба за поновним избором команде која је непосредно завршена. У овим случајевима, не морате поново активирати исту наредбу, већ је довољно притиснути тастер „Enter “ или кликнути на десни тастер миша.

Свака команда се може у току њеног извршавања прекинути. Прекид извршења било које наредбе се врши притиском на тастер „ESC“, послије чега ће програм поново бити у стању чекања да се изврши нека нова наредба. Прекид наредби се може постићи и притиском на тастер „Enter “, односно десним кликом миша.

ПримјерДа бисте лакше савлада-

ли функције програма које су потребне за рјешавање једнос-тавнијих проблема са којима се сусрећемо у механици и отпорности материјала, сада ћемо у неколико корака, редом одредити М, Т и Н дијаграме лука са затегом, који је опте-рећен концентрисаном силом, концентрисаним моментом и јед-накоподијељеним оптерећењем.

Носач обрађен у примјеру

Ово је тек дио могућности Тower-a, довољан да нам помогне при рјешавању и контроли школских ручно рађених задатака.Бесплатну инсталацију Tower 7 demo, корисне туторија-ле и приручник можете пронаћи на сајту www.radimpex.rs.


1. корак: Дефинисање диспо-зиције

По дифолту, 2D поглед Тоwer-a подешен је на хори-зонталницу (X-Y координате), а наш носач који рјешавамо је рам који лежи у вертикалној равни (у Тоwer-u X-Z координате). Дакле, у лијевом доњем прозору „Dispozicija“ кликом на стрелицу поред имена прозора отварамо падајући мени и бирамо опцију „Novi“. Затим, у истом прозору повлачимо хоризонталну линију произвољне дужине и прити-снемо Enter (при томе пазимо да нам је укључен „Orto mod“ – друга иконица у десној вертикал-ној области икона или пречица F8, а „Osnap“ – избор тачака прецизним погађањем искљу-чен). Сада можемо примијетити да су координате у 2D погледу X-Z. Прозор за цртање увећамо преко цијелог екрана дуплим кликом на „2D pogled“.

2. корак: Постављање осаУ десној области икона бира-

мо иконицу „Ose“ и уносимо хо-ризонтална растојања збрајајући их (2 => Enter => 4 => Enter => 7 => Enter). На командној линији бирамо подкоманду „Drugi pravac“ и уносимо вертикална растојања. Мрежу зумирамо кликом на иконицу „Zum sve“.

3. корак: Исцртавање кон-тура носача

Укључимо „Osnap“ (пречица F3) и бирамо иконицу „Greda“, а затим по претходно дефиниса-ним осовинама исцртамо конту-ре. Tower ће отворити прозор у коме тражи да дефинишемо по-пречни пресјек и врсту материја-ла греде, али како је овога пута наш циљ само одерђивање М, Т и Н дијаграма, а не и димензио-нисање, овај корак прескачемо кликом на ОК.

Да бисмо поставили не-покретни ослонац, бирамо ико-ницу „Tačkasti oslonac“, кликнемо на тачку ослањања и притиском на Enter отварамо прозор за подешавање врсте ослонца. По дифолту је подешен непокретни ослонац па завршавамо са ОК. Покретни осланац постављамо тако што поновимо команду „Tačkasti oslonac“, а потом бирамо поткоманду „Set“ са командне линије. Сада у прозору за поде-шавање врсте ослонца морамо додати нови тип (покретни ослонац), кликнемо на команду „Dodaj“ па поља поред R1 и R2 одчекирамо тако да нам само вертикална реакција - R3 остане чекирана. Идемо на ОК, затим кликнемо на тачку ослањања и завршимо команду.

Остало је још да поставимо зглобове. Из хоризонталног менија отворимо падајући мени „Konstrukcija“ и бирамо опцију

За укљештење чеки-рамо R1, R2, R3 и М2 (момент око осе 2)


„Oslobađanje uticaja“. Активира-мо М3, а потом кликамо на крај сваког штапа гдје је зглобна веза и завршимо команду.

4. корак: Постављање опте-рећења

Концентрисану силу по-стављамо кликом на иконицу „Tačkasto opterećenje“, а потом бирамо нападну тачку силе и притиснемо Enter. Отворио нам се прозор „Tačkasto opterećenje“. Сила, као тип оптерећења, већ је чекирана. Уносимо интензитет силе, у овом случају 100 kN, при-тиснемо Enter и бирамо смјер дејства, у овом случају то је смјер X-осе. Завршимо са ОК.

За постављање концентриса-ног момента поновимо команду „Tačkasto opterećenje“ и бирамо нападну тачку. Сада у прозору

„Tačkasto opterećenje“ треба да чекирамо момент као тип оп-терећења. Уносимо интензитет момента, у овом случају 50 kNm, притиснемо Enter и бирамо смјер дејства око Z-осе. Заврши-мо са ОК.

Једнакоподјељено опте-рећење бирамо кликом на иконицу „Linijsko opterećenje“ и постављамо га кликом на крајње тачке штапа по коме оптерећење дјелује (иако опте-рећење дјелује по пројекцији штапа, никако не бирамо тачку ван контура носача, већ увијек крајње тачке штапа). У прозору „Linijsko opterećenje“ сила, као тип оптерећења, већ је чекира-на, а као интензиитет у оба поља уносимо -10 kN/m јер нам је оп-терећење константно (минус јер дјелује супротно од позитивног смјера X-осе). Чекирамо поље „Po projekciji“, притиснемо Enter и бирамо смјер дејства у правцу X-осе. Завршимо са ОК.

5. корак: Обрада резултатаКада смо унијели све податке

треба да пређемо у модул за формирање мреже. У хоризон-талном менију идемо на па-дајући мени „Moduli“ и бирамо „Formiranje mreže“. Тоwer тражи да снимимо датотеку уколико то нисмо раније урадили. Пошто је мрежа формирана, истим путем прелазимо у модул „Proračun“, већ је чекирана Teorija I па само потврдимо са ОК. Прорачун се изврашава у дјелићу секунде и Тower нас аутоматски пребацује у модул за обраду података.

За приказ реакција ослонаца у области икона бирамо икони-цу „Reakcije“, а за исцртавање дијаграма бирамо иконицу „Uticaji u gredama“. Врсту дија-грама бирамо кликом на потко-манду „prIkaz“ која се налази на командној линији.

N1 - дијаграми нормалних сила по локалној оси 1;

Т2, 3 - дијаграми трансвер-залних сила по локалној оси

2 односно 3;М1,2,3 - дијаграми мо-

мената по локалној оси 1 односно 2 или 3;

u1, 2, 3 - помијерања по локалним осама;

r1, 2, 3 - ротације по локал-ним осама;

Xp, Yp, Zp - помијерања по глобалним осама;

Xr, Yr, Zr - ротације по гло-балним осама;


Мала школа правописа

Гласовнепромјене Припремила: Тамара Учур

Гласовна промjена (алтер-нација) јесте смjењивање

гласова у ријечи при творби или промјени њеног облика. Ако описујемо ове промјене синхро-нијски (у језикословљу: описи-вање језичких појава онако како дјелују у неком временском раз-добљу), исправније је рећи да се ради о гласовним алтерна-цијама (лат. alternatio „смјењи-вање, мијењање“). Уколико ово смјењивање гласова посма-трамо дијахронијски (у језико-словљу: разматрање језичких појава онако како слиједе или се збивају протицањем време-на), рећи ћемо како се ради о гласовним промјенама.

Са становишта правописа издвајамо најважније :• Глас х се по правилу изго-

вара и пише гдје му је по етимологији мјесто: хљеб, храна, махати, дух, рухо, хвала (фалити, а не хвали-ти ) и сл.

• Глас х изостаје без замјене: трунути, историја, рђа, рвати (али опхрвати)

• Глас х замијењује се са в: бува, мува, дувати, кува-ти, кувар, дуван, и сл.

• Признају се двојства: уво-ухо, пастув-пастух, глув-глух, сув-сух

• Ј се по правилу пише из-међу и-а, и-е, и-у, и-и:и-а: армија, Марија, Ср-бија, са радија, и сл.Али – иако, антиамерички;и-е: дијета, клијент, пре-мијер, пијем, и сл.Али - архиепископ, полие-дар;и-у: пију, подијум, у жирију, и сл.Али - приупитати, ниуко-лико;и-и: судији, медији, чији, старији, Маријин, и сл.Али - шиити, шиитизам.

Ј се по правилу не пише између и-о, а-и, е-и, о-и, у-и, осим у случајевима када је ј дио основе ријечи или творбеног форманта:

и-о: пио, авион, милион, радио, фиока, Миодраг, амбициозан, комедиограф, итд.Али - змијо, Србијо, вијо-глав;а-и: наиван, кокаин, каиш, лаик , Каиро, наиме, итд.Али - догађаји, крајина, гајити, Мајин, калајисати;е-и: атеиста, неимар, шеик, протеин, резимеи, итд.Али - креји, сеји, музеји;о-и: егоизам, сакои, окто-их, итд.Али - моји, завоји, кројити, сојино, хероји;у-и: бедуин, флуид, кануи, табуи, уигран, итд.Али - олуји, зуји, бујици;

Ј се не умеће између е-а: идеалан, сеанса, геак, клишеа, резимеа, итд.

Међутим, са завршетком –еја прилагођене су стране ријечи


као: идеја, етопеја, орхидеја, епопеја, турнеја, Кореја, Гви-неја.

Пише се редовно ј у импера-тивима типа: пиј, пијмо, налиј, налијмо, шиј, шијмо, гриј, гријмо, и сл.

Једначење сугласника по звучности врши се према дру-гом сугласнику (у оквиру парова: б-п, г-к, д-т, ђ-ћ, ж-ш, з-с, џ-ч). Српски, бјекство, слат-ка, потпредсједник, претпо-ставити, претходни, дршка, свеска, свагдашњи, опсерва-ција, супстандард, супстанца, супстрат, и сл.Али - подтачка, подтекст, подтип, предтурски, адстарт, субполаран, предте-рен, и сл.

Промјена у вези са сугл. к (/ц), г, х:• ручица, ножица, мајчица,

дашчица, и сл.

Али - бакица, кукица, преч-кица, кћеркица;

• краљичин, Новичин, Ми-личин. Али - пјевачицин, спрема-чицин, Анчицин;

• У дативу и локативу: руци, хуци, дасци, љусци, тројци, дршци, паланци, спрези, нези, сврси; Али - кћерки и кћерци, слу-ги и слузи, епохи и епоси, маски и масци, фрески и фресци; Баки, ћики, лиги, кациги, професорки, црнки; Али - Атици, Африци, Бањалуци, Ријеци, Корзици.

Промјена л у оПравилно је: талац-таоца,

таоци-талаца, тужилац-ту-жиоца, тужилаца, читалац-читаоца, читалаца, итд. Али - зналац-зналца, страда-лац-страдалаца, страдалац-страдаоца. Обао и обал, топао и топал, подао и подал; Огледалце, оделце, крилце.

Непостојано аПриједлози над, под и пред

добијају –а испред инструмента-ла мном и замјеничких енкли-тика: нада мном, преда мном, пода мном; Као и уз, низ и кроз испред зам. енкл.: уза се, уза ме, низа ме, кроза њ, итд.

Приједлози с и к обавезно се проширују испред ријечи које почињу истим или сличним сугласником: са сестром, са зида, са женом, са шлагом; ка кући, ка Гочу, ка храму; Док је у осталим случајевима избор слободан: с Аном – са Аном, к мосту - ка мосту и сл.


Занимљивости

Далистезнали

Припремила: Љиљана Дувњак

• Да су конопци моста Голден Гејт, у Сан Франциску, у Ка-лифорнији изграђени од око 128 000 километара челичне жице.

• Да највећи жељезнички систем на свијету имају Сје-дињене Америчке Државе са дужином од 226 000 киломе-тара, који повезује 48 држава.

• Да су научници с кинеског универзитета Зеи јанг откри-ли најлакши материјал на свијету, сунђерасту супстанцу сачињену од лиофилизованог угљеника која по кубном цен-тиметру тежи 0,16 милиграма, и назвали је графен аерогел.

• Да геодезијска купола Бакминстера Фулера носи оптерећење с најмањим ут-рошком грађевинског мате-ријала.

• Да се највећа грађевина на свијету, Кинески зид, простире Кином у укупној дужини од 8851 километара.

• Да Конак малог Ристе у Пироту спада у најстарије и најљепше грађевине бал-канско-оријенталног типа. Припадао је угледном трговцу Христивоју Јовановићу- Ма-лом Ристи који га је изградио 1848. године.

• Да су први тунели за кана-лизацију настали отприлике око 2500 година п.н.е. на тлу данашњег Пакистана, гдје су остаци тих грађевина од опе-ке и нађени.

• Да се претпоставља да је за протеклих 75 година, откад је отворен Голден Гејт у Сан Франциску, преко тог чувеног моста прешло око 1,6 ми-лијарди возила.

• Да је тунел испод Ламанша, који повезује Фокстон у Вели-кој Британији и Кале у Фран-цуској, укупно дугачак 50 km, oд чега је 37 km под водом и то је најдужи подводни тунел.

• Да се најстарији универзитет на свијету налази у Болоњи и непрекидно ради од осни-вања 1088. године.

• Да је први челични мост на свијету, направљен 1779. године, налази се у Коулбрук-дејлу, у Енглеској и дугачак је 60 метара.

• Да Авенија Вудворд у Детроиту носи ознаку М1 јер

је то био први асфалтни пут на свијету.

• Да су Високи Дечани највећа црквена грађевина средњовјековне Србије. Храм је дугачак преко 36 метара, широк 24, а висина кубета достиже 29 метара отуд и придјев високи.

• Да је Емпајер стејт билдинг, њујоршки облакодер са 102 спрата и 1575 степеника, на-прављен од око 10 милиона цигли и има 6.500 прозора.

• Да је највиши водопад у Србији Јеловарник на Копао-нику, висок 71 метар и налази се на надморској висини око 1500 метара. Екипа геолога открила га је 1998. године.

• Да би се, кад би се извади-ла сва со из океана, Европа прекрила слојем дебљине пет километара.

• Да је Чилеански град Калама један од насувљих градова на свијету са годишњом количи-ном падавина од свега пет милиметара.

• Да је прошле године у Јапану отворен највиши ТВ- торањ на свијету- Токио скајтри (Небеско дрво) висок 634 метра.

• Да звук најбрже путује кроз чврсте предмете, па кроз воду, те тек онда кроз ваздух.


ЧАСОПИС СТУДЕНАТА АРХИТЕКТОНСКО-ГРАЂЕВИНСКО-ГЕОДЕТСКОГ ФАКУЛТЕТАУНИВЕРЗИТЕТА У Б А Њ А Л У Ц И

ГОДИНА 1 - БРОЈ 2Бања Лука, децембар, 2013. године

ISSN 2303-467X (Print)ISSN 2303-4688 (Online)

Documents

МОСТ број 2