Нервни систем

• У току еволуције човека,развија се и нервни систем.

• Својим функционисањем усклађује рад целог организма.

• Захваљујући њему човек може да говори , мисли , учи , памти , закључује...

Врсте нервног систем а

• Мрежаст – разбацане нервне ћелије (дупљари)• Врпчаст – нервне врпце (пљоснати црви)• Ганглијски – ганглије (мекушци)• Лествичаст – у облику лествица (зглавкари)• Цеваст – кичмена мождина (хордати)

Нервна ћелија (неурон)

• Нервна ћелија је основна јединица грађе нервног система.

• Нервне ћелије граде нервно ткиво.• Нервне ћелије су једине ћелије у човечјем телу

које се не могу делити. Изумрле нервне ћелије замењује везивно ткиво.

• Постоје брзе и споре нервне ћелије. Брзе нервне ћелије су обавијене мијелинским омотачем који омогућава бржи пренос импулса.

тело са једром

аксон

мијелински омотачдендрити

терминалнa проширења

• Нервно ткиво на пресеку мозга и кичмене мождине видимо као сиву и белу масу.

• Сиву масу нервног ткива граде тела нервних ћелија са кратким наставцима.

• Белу масу нервног ткива граде дугачки наставци обавијени белим омотачем.

сива маса

бела маса

Улога нервне ћелије• Основне особине неурона су надражљивост и проводљивост.• Својство нервне ћелије да реагује на разнолике надражаје

назива се надражљивост.• Кратки наставци примају надражај. Ако је надражај довољно

јак, настаје нервни импулс.• Нервни импулси су електрични сигнали којима се

информације преносе у нервном систему.• Нервни импулси се преносе са кратког наставка на тело, а

затим на дуги наставак.Са њега се преноси на кратке наставке друге ћелије.

• Место преношења импулса са једне на другу ћелију назива се синапса.

Завршни делови прве ћелије садрже хемијске супстанце које служе за преношење импулса.

Долазак надражаја на завршни део прве ћелије изазива отпуштање хемијских

супстанцији у узани простор између две ћелије. Ове супстанце стварају надражај на

почетном делу следеће ћелије.

Надражај се преноси преко почетних делова кратких наставака друге ћелије, а

затим и на дуги наставак. Кад импулс стигне до краја дугог наставка, цео поступак

се понавља преношењем на следећу нервну ћелију.

неурон

електрични импулс

рецептор

аксон

дендрити

неуротрансмитер

синапса

Нерв

• Нерв је изграђен од више дугих наставака неурона који су обавијени опном.

• Свако нервно влакно преноси нервни импулс у једном смеру.

Грађа нерваспољашњи омотач нерваомотач снопова нервних

влакана

сноп нервних влакана

нервно влакно

Врсте нерава:

• Нерви се по улози коју обављају деле на:

Осећајне – Преносе импулсе са периферије и унутрашњости органа до ЦНС-а.

Покретачке – Преносе импуллсе од мозга и кичмене мождине до појединих органа са “наређењем” да се изврши нека радња или покрет.

Мешовитe – састоје се из осећајних и покретачких влакана. Таквих нерава има највише у нашем организму.

Ганглије

• Неки нерви , најчешће осећајни , имају на свом путу задебљања у облику чворића који се зову ганглије.

• Ганглије су изграђене од тела нервних ћелија.

• Представљају раскрсницу којом се усмеравају нервни импулси у различитим правцима.

симпатички

Нервни систем

централни периферни

Кичмена мождина

мозак

аутономни

нерви

ганглијепарасимпатички

ЦЕНТРАЛНИ НЕРВНИ СИСТЕМ

Централни нервни систем граде кичма и кичмена мождина.Они управљају радом целог организма и свих његових делова.1.Нервни систем2. Централни нервни систем 3. Кичмена мождина

Кичмена мождинаmedulla spinalis

• Налази се у централном делу кичме.• Дуга је око 50cm, а пречника око 1 cm.• Заштићена је са 3 опне.• Са обе стране кичмене мождине, кроз

отворе на кичменим пршљеновима, излази по 1 пар нерава.

• Кроз кичмену мождину пролазе нерви који повезују мозак са свим деловима тела.

ischiadicus

Грађа кичмене мождине

осећајно нервно влакно

бела маса

мешовити нерв

ганглија

покретачко нервно влакно

заштитне опне

сива маса

Положај кичмене мождинекичмена мождина

тело пршљена

коштани наставак

Мозак• Најсложенији орган људског тела!• Смештен је у лобањској чаури.• Обавијен је са 3 опне (meninges) којим је обавијена и

кичмена мождина:1. Тврда опна2. Паучинаста опна3. Мека опна• Ликвор је мождано-мождинска (цереброспинална) течност

која се налази између паучинасте и меке опне. Она без престанка циркулише кроз ове органе.

• Ликвор и тврда опна штите мозак од удара, потреса и микроорганизама.

Делови мозгасредњи мозак

задњи мозак

продужена мождина

велики мозак

међумозак

• У мозгу се налазе 4 шупљине – мождане коморе које се настављају у централни канал кичмене мождине. Оне су испуњене ликвором. друга комора

четврта комора

трећа комора

прва комора

Мождане коморе

Мождано стаблоtruncus cerebri

• Чине га : продужена мождина , мождани мост и средњи мозак

• Чвор живота на малом простору.

Продужена мождина medulla oblongata

• Наставак кичмене мождине• Функције:1. Аутоматски центри дисања2. Рад срца3. Гутање4. Кијање5. Кашљање• Продужена мождинаје чвор живота.

Мождани мостpons

• Повезује продужену мождину и средњи мозак

• Функције:1. Центри за равнотежу2. Положај главе и тела у простору3. Усклађује мимику лица4. Центри за жвакање и сисање5. Рефлекси за сузање и трептање

Средњи мозак mesencephalon

• Налази се иза међумозга.• Функције:1. Центри за регулацију напетости мишића2. Рефлексно успостављање3. Одржање положаја тела4. Примарни центри вида и слуха

Мали мозак cerebellum

• Налази се између продужене мождине и предњег мозга,а од продужене мождине одвојена је 4. комором.

• Разликују се 2 хемисфере, између којих је средишњи део – црв.

• Наборану површину малог мозга гради сива маса, а унутрашњост бела маса.

• Функције:1. Контролуше равнотежу2. Контролише вољне и усклађује рефлексне покрете.

Међумозак diencephalon

• Налази се испод предњег мозга• Функције:1. Центри за регулисање крвног притиска,телесне

температуре,ритма дисања и активности црева2. Контрола емоционалних реакција и понашања• У њему се налазе две жлезде са унутрашњим

лучуњем – хипофиза (glandula pituitaria) и хипоталамус.

Велики мозакtelencephalon

• Највећи и најзначајнији део ЦНС-а.• Подељен је на 2 хемисфере.Спојене су

белом масом која се назива мождана греда.

• Функције:1. Осећајни центри2. Покретачки центри3. Више нервне делатности

• Подљен је на режњеве:1. Чеони режањ (lobus frontalis)2. Темени режањ (lobus parietalis)3. Потиљачни режањ (lobus occipitalis)4. Слепоочни режањ (lobus temporalis)

lobus temporalis

cerebellum

lobus parietalislobus frontalis

lobus occipitalis

Рефлекси

• Рефлекс је покрет којим управља кичмена мождина, а последица је великог надражаја.Одвија се без наше воље.

• Рефлексни лук је пут који импулс пређе од места где је настао на рецептору, преко осећајних влакана до сиве масе кичмене мождине, и преко покретачких влакана назад до мишића који реагују.

Рефлексни лук

неуролошки чекић

рецепторосећајно влакно ганглија

сива маса

кичмена мождина

покретачко влакно

мишић покретач

Да поновимо• Основни делови ЦНС-а су

кичмена мождина и мозак.• Мозак је као део ЦНС-а

најсложенији орган човека.• Основни делови мозга су:

продужена мождина,мали мозак,средњи мозак,међумозак,предњи мозак и мождана греда.

• Кичмена мождина се налази у централном делу кичменице.

• У кичменој мождини се налазе центри рефлексних радњи који функционишу путем нерава који чине рефлексни лук.

• Нервни систем усклађује рад свих органа.

• Нервна ћелија је основна јединица грађе нервног ткива које гради нервни систем.

• Основни делови неурона су тело ћелије са једром, већи број кратких наставака и дуги наставак обавијен мијелинском опном.

• Особине нервне ћелије су надражљивост и проводљивост.

• Нервно влакно може бити осећајно и покретачко.

• Више нервних влакана граде нерв , који може бити осећајни, покретачки и мешовити.