Рад у индустријској епохи

• Индустријска револуција је сложен процес радикалне и потпуне промене у:- производним снагама (средства производње-машине, извори енергије-угаљ, пара, електрична енергија, начин производње, сировине, радна снага) - и друштвеној структури (власничка структура – капиталисти/радници), изазвана индустријализацијом, урбанизацијом и успостављањем капитализма.

Прва индустријска револуција 1764. Џемс Ват, - усавршио парну машину

Друга индустријска револуција крај 19. века, - мотор са унутрашњим сагоревањем, - једносмерна и наизменична струја

• 2 тековине индустријске епохе:

а) формална радна организација, у којој се остварује било који вид делатности – бирократизована организација

б) тржиште рада

• Фредерик Тејлор (1856-1915) – творац ТЕЈЛОРИЗАМ – научне организације рада:

а) одвајање извршног од управљачког рада сваки радни задатак тачно прописанб) специјализација

посао разложен на основне операцијев) напредовање према учинку за сваку операцију утврђена временска норма-

радници се мотивишу да производе преко нормег) научна селекција кадрова

према способностима, вештинама, образовању

• Тејлоризам је критикован због укидања аутономије радника у процесу рада, мрвљења рада на ситне, досадне и бесмислене операције, искључивање радника из обликовања радног процеса, деквалификације радне снаге, претварање радника

у пуки додатак машини, итд. Фредерик Тејлор

• Хенри Форд (1863-1947) – производња на покретној траци – ФОРДИЗАМ

• у својој фабрици аутомобила развио масовну производњу једног истог производа коришћењем покретне траке која је одређивала темпо рада

• аутомобил се креће на покретној траци и сваки радник на одређеној позицији обавља само једну једноставну операцију, за шта није била потребна висока квалификација

• уведена у индустријску производњу 1913. године, доминирала је током већег дела 20.века

• још увек је неопходна, али је пресељена у (неразвијене) делове света са јефтином радном снагом

• ПОСТФОРДИЗАМ или тојотизам – флексибилна производња- потребе и укуси постају разноврснији, што захтева разнолик асортиман који

се производи у мањим серијама (размасовљење производње)

Покретна трака у фабрици аутомобила Хенрија Форда- представљена 7. октобра 1913. године

Покретна трака се данас користи у производњи хране, одеће, обуће, играчака, електронске технике, итд.

Карактеристике савремене сфере рада

• структура запослености се мења: запослени прелазе из индустријске у услужне делатности

• производни рад се аутоматизује – људи су замењени машинама• производња и тржиште се размасовљују – производи се у мањим

серијама да би се задовољиле све разноликије потребе и укуси• друштвено професионална подела рада постаје флексибилна – нужна

специјализација, виши ниво квалификације, перманентно образовање, преквалификације

• бројна занимања нестају или се мењају – нове технологије, нова занимања (програмери, генетичари...)

• аранжмани запослености су флексибилнији – хонорарни рад, повремени рад, рад на уговор, рад по пројекту, пола радног времена, рад од куће, итд.

Карактеристике савремене сфере рада

• менаџмент све мање хијерархијски устројен, а све више усмерен на тимски рад

• мења се структура организација, да би се лакше носиле са променама на тржишту – матричне организације - децентрализоване мреже мањих организација

рад од кућекомпјутеризација производње

Примери за матричне организације

(нпр. у оквиру једне велике компаније више делатности: производња санитарија, козметике, хране, ланац ресторана,

итд. Ако један посао пропадне, на пропада цела организација)

Proctore and Gamble

РЕЧНИК:

• „плави оковратници“ – индустријски радници • „бели оковратници“ – немануелни радници, стручњаци• дехуманизација - ишчезавање битних човекових особина;

- отуђење човека од људских карактеристика услед подвргавања технологији и захтевима потрошачког

друштва