САМЈУЕЛ БЕКЕТ

САМЈУЕЛ БЕКЕТ „ЧЕКАЈУЋИ ГОДОА“ О писцу Семјуел Бекет је рођен 1906. године у Даблину, у месту знаменитог Џемса Џојса. Отац му је био банкарски службених и од њега је наследио, кажу његови биографи, смисо за прецизност у формулацијама. Растао је и интелектуално се развијао изван политичких збивњ, загледан у друштвена противуречја времена, у свет без икаквих перспектива као што су скитнице, људи без обавеза и пословних веза, без посла и дома. Слике тога света, виђене и упамћене још из гимназијских дана, пратиће га целог живота и бити онај претекст од којег ће полазити у стварању својих ликова. После више година Бекет ће баш од таквог света доживети удес који замало да се није трагично завршио. Наиме, када се обрео у Паризу, у некој мрачној париској улици, неки скитница је песнику зарио нож у леђа. Скитница завршава у затвору, а Бекет у болници. Када се излечио, отишао је у затвор и упитао скитницу: - Зашто сте хтели да ме убијете? - Не знам. Бекет у томе није видео ни лаж, ни скривање праве истине. Видео је само одсуство циља и смисла људских поступака, што ће постати један од кључева или образаца његовог стварања, један од начина понашања и делања његових јунака. Студије је завршио у Даблиму, а онда јепрешао у Париз, носећи са собом "црни хумор Ирске". У Паризу је предавао историју енглеске књижевности. Ту је упознао и Џемса Џојса, свог будућег духовног оца. Затим се враћа у Даблин, предаје француски и италијански језик и пише студије о Џојсу и Марселу Прусту. Путује по Енглеској, Немачкој и Француској да би на крају, за своје трајно станиште изабрао Париз. Семјуле Бекет је писао песме, драме и прозу. Први роман Марфи објавио је 1938. године, а затим су дошле прозе Молоа, Малоне, а онда драма Чекајући Годоа, Крај игре, Чин без речи, Последња трака, Срећни дани, Не ја. Дела су му се појављивала у енглеској и француској верзији,а Нобелову награду је добио 1969. године.

Documents

САМЈУЕЛ БЕКЕТ