Повреде на раду према повређеном делу тела

САДРЖАЈ

Увод................................................................................................... 2

1.Повреде на раду...........................................................................3

1.1 класификација повреда на раду...........................................................3

2. Повреде на раду према повређеном делу тела................6

2.1 Превенција………………………………………………………10

Закључак.........................................................................................12

Литература........................................................................................13

Увод

Као последица неповољних услова рада, долази до јављања многобројних штетних, негативних последица, које се одражавају на здравље, самим тим и на животе радника.

Из тога су настале детаљне анализе, самог појма, класификације непосредних последица, као и њихово исказивање.

Непосредне последице које настају из неповољних услова рада и одрзавају се на здравље радника, манифестују се у облику:

• Повреда на раду

• Професионалне болести

• Болести рада

• Опста обољења код особа, које су професионално излозена њима.

И ако су последице неповољних услова рада старе колико и људско друштво, оне су тек од скора постале предмет проучавања.

1.Повреде на раду

Повреде на раду су први негативни појавни облици неповољних услова рада, који се одражавају на животе и здравље учесника у процесу производње.

Свака повреда осигураника проузрокована непосредним и краткотрајним механицким или

хемијским дејством, као и повреда проузрокована наглим променама положаја тела, изненадним оптерецењем тела или другим променама физиолошког стања организма, ако је таква повреда узроцно везана за обављање послова односно радних задатака

У теорији постоје различита схватања о томе које се трауме могу сматрати повредом на раду, зато је важно извршити њихову класификацију.

1.1. класификација повреда на раду

Састављање евиденције повреде на раду је усмерено превентивно на упознавање етиологија настанка, тј. узрока повреда на раду.

У том смислу, за важна обележја сматрају се:

• Место дешавања

• Време дешавања

• Пол

• Доба живота

• Дужина радног стажа

• Занимање

• Тежина повреде

• Повређени део тела

• Природа повреде

• Извор повреде

• Узрок повреде

• Начин настанка повреде

• Учесталост дешавања повреда на раду код појединаца

• Појединачне или групне повреде

• Школска спрема...

Анализа прдходно наведених обележја је доста тешка и потребно је темељито познавање статистичке методике.

Према времену настанка повреде на раду се класификују по:

• Часовима

• Дану у седмици

• Години, месецу

• Смени рада...

Податци о повредама према полу повређених служе да би омогућиле утврђивање процента од укупног броја повреда на раду у односу на пол повређених.

Податци о повредама радника према години старости омогућавају одређивање процента у односу на укупан број повреда на раду које су се десиле у одређеном периоду.

Податци о повредама на раду према дужини радног стажа показује које се категорије радника, у односу на дужину радног стажа, повређују више а које мање.

Податци о повредама на раду према степену стручног образовања повређених радника показује како и у којој мери стручност радника утиче на повречивање.

Податци о повредама на раду према уцесталости дешавања код појединца, могу приказати лица које се код исте изложености опасности више повређују у односу на друге раднике.

Евиденција о повредама на раду према стеченој школској спреми повређених приказује у којој мери ниво школске спреме утиче на повређивање.

Податци оброју повређених лица према броју повреда указују на чињеницу дали се ради о појединачној или групној повреди.

Према тежини повреде можемо извршити класификацију на:

• Лаке

• Тешке

• Са смртним исходом.

Природа повреда на раду подразумева облик коме се јавља телесно оштећене, у главном се поклапа са појмом здравственог оштећења у медицини.

Под извором повреде треба подразумевати средства за рад, предмете, место од којих је проистекла повреда. Класификација извора повреда на раду се врши у осамнаест великих група.

Као узрок повреде сматрају се услови рада, личне особине и друге околности под чијим се утицаје повреда на раду догодила.

По повредама на одређеном делу тела сачињавају се одређени критеријуми по којима се скупљају, разврставају информације о учесталостии и озбиљности повреда према одређеном делу тела.

2. Повреде на раду према

повређеном делу тела

Класификација повреда према одређеном делу тела обухвата повреде које су проузроковала одређена здравствена оштећења на:

• Глави (процентуална учесталост 13,6%)

• Врату (процентуална учесталост 0,1%)

• Трупу (процентуална учесталост 62%)

• Рукама (процентуална учесталост 4%)

• Ногама (процентуална учесталост 20,3%)

Глава

рука

труп

Нога

Слика 1. Шематски приказ повређених делова тела радника

слика 2.3 повреде главе

слика 4 повреде врата слика 5 повреда грудног коса, трупа

слика 6 повреде руке циркуларом слика 7 повреде ноге

Повреде на раду ,према повређеном делу тела, могу узроковати различите последице које варирају у зависности од трауме, и могу се поделити на:

• Крвни подлив

• Крвни излив

• Одеротина

• Нагнечење

• Пробој

• Кидање

• Ишчашење

• Угањуће

• Прелом.

Последице повреда, зависе од карактера повреда и њеног уобичајеног тока и јављају се као њен резултат.

Свако органско или душевно обољење које стоји у директној или индиректној вези са повредом сматраће се последицом или компликацијом повреде .

Компликације повреда, нису увек садржана у природи повреде па се и не јављају у свим случајевима повређивања. За настанак компликација, поред повреде, улогу имају и други фактори.

слика 8 костију руке, преломи

график 1.Укупан број повреда на раду у периоду 1997-2005 ( за период 1998 нема валидних података)

2.1 Превенција

Врло је важно спречити , ако не смањити број повреда на раду. Самим тим потребно је донети скуп мера, предлога, ради контроле побољшања:

-Организационе мере:

• Процена ризика

• Распоред машина

• Режим рада и одмора (адекватне паузе при

раду)

• Кружење радника у погону

• Рад у флексибилним тимовима

• Избегавање рада на траци и других врста

рада са наметнутим темпом рада

• Рад од куће.

-Медицинске мере:

• Професионална орјентација

• Професионална селекција

• Претходни прегледи (прегледи пре ступања

на радно место са повецаним ризиком)

• Периодицни прегледи

• Промоција здравља на раду

Закључак

Први корак у превенцији повреда на рандом месту се састоји у састављању квалитетних база података о повредама на раду, који зависе од тачно прикупљених чињеница.

Ефикасност превенције у конкретним радним процесима зависи од тога колико други друштвени субјекти, који би могли да утичу на стање безбедности и здравља, предузимају опште мере превенције на свим нивоима рада.

Први степен заштите на рандом месту мора поћи од самих радника у виду придржавања радних прописа, носења заститне опреме и професионалнох опхођења према рандом месту.

Литература

• Др. Драган Спасић, Економика заштите, Нис 2009-2010

• њњњ.гоогле.цом