ПРИМЕНА ОПТИЧКИХ КАБЛОВА ПРЕНОСА СЛИКЕ И

ТОНА

Ментор: Др Милован Шаренац

Студент: Иван Јовановић 202/2012

Увод

У другој половини XX века је услед развоја полупроводничке технологије дошло до развоја нових система преноса светлосних сигнала.

Такође је дошло до развоја технологија производње оптичких влакана и пратеће пасивне и активне опреме.

Светлосни зраци се преносе континуалним светловодима који су начињени од пластике или стакла(SiO2).

Пошто је материјал за израду светловода диелектирк(електрични изолатор), не постоји утицај електомагнетног поља,као ни утицај радио фреквентног полја.

Историја и развој оптичке комуникације

Први научни покушај провођења светлости кроз диелектрик је 1870. године извео Ј. Tyndall пропуштајући светлосни зрак кроз млаз воде.

Крајем 1880. године је A.G Bell патентирао и приказао рад фотона, уређаја начињеног од система огледала и призме којим се преносио људски глас на даљину.

У другој половини XIX века су Ј.Маxwell i M.Faraday указали на могућност коришћења целог спектра таласних дужина светлости у оптичким комуникацијама,заснивајући своју теорију на дуалној природи светлости.

Истраживања која су водили D.Hondors и P. Debey су 1910. године довела до ресаванја Maxwell-ove једначине за случај простиранја светлости дуж цилиндричног диелектрицног штапа.

Van Hell је 1954. године предложио превлачење стаклених сипки омотачем од стакла како би смањило расипање провођене светлости и смањио утицај спољасних иззвора светлости.

Овакав светловод преставља претечу оптичког влакна, чији је творац био N. Kapany 1956. године.

Предноси и мане оптичких комуникација

Оптичка влакна су изазвала веома велико интересовање због својих особина, и изазвала развој читаве једне гране индустрије везане за фибер оптичке комуникације.

Предности: o Мало продузно слабљење(0,18-0,45dB/km SM i 3,5-1,0 dB/km MM)o Велики пропусни опсег (0,16-20Ghzxkm)o Имуност на сметнје типа EMI и RFI.o Беземисиони проток информација.o Немогућност недеструктивног ометанја и прислушкивања.o Непостојање проблема неадекватног уземљења.o Мале димензије, мала тежина.

Мане примене оптичких влакна:o Висока цена каблова, линијске опреме и пратећег алата и

пробора.o Осетљивост на механичка дејства.

Комплетне фибер оптичке комуникације мреже

Свака фибер оптичка комуникациона мрежа, без обзира на њену намену се састоји од три дела:o Оптички предајник, који претвара електрични сигнал у

светлосни зракo Оптичко влакно, као преносни медијумo Оптички пријемник, који претвара светлосни зрак у

електрични сигнал

Слика1. Конфигурација фибер оптичке комуникационе мреже

Изглед оптичких кабловаи Ethernet-а

Слика 2. Оптички кабал Слика 3. Ethernet Converter

Примена оптичких комуникација

С обзиром на предности које пружа примена оптичких влакна(широк пропусни опсег, мало слабљење, имуност на ЕМ и RF сметнје) примена је веома велика у свим областима комуникација(рачунарске и телекомуникационе мреже, КDS, телеметрија, управљење процесима, надзор итд.) где је неопходан комуникациони медијум.

У нашој земљи постоји завидно искуство у позивању и коришћењу оптичких преносним системима. Такође је евидентно да потреба за фибер оптичким комуникацијама расте, од специјализованих до институција свих могућих намена.

Пренос кабловским дистрибутивним системима

Примена оптичких влакна у кабловској дистрибуцији за пренос телевизијских и радио-програма захтева потпуно нов и целовит приступ у пројектовању KDS, јер је пренос базиран на дигиталним сигналима. За разлику од читавог низа параметра који доминирају у класичној кабловској дистрибуцији базираној на коксијалним кабловима, као сто су: стабилност фреквенције носиоца, интеферентне сметње, унакрсна модулација, застита од нежељених сигнала, и сл. Пренос дигиталих сигнала садржи своје специфичне параметре(рефлекције итд.)и подлеже другим стандардима.

У побољшања особина оптичких каблова значајно је смањење губитка, просирење пропусног опсега и увођење пасивних оптичких мрежа.

Слика 4. Оптички кабал на глобалном нивоу

Слика 5. Мрежа оптичког кабла у Србији

Закључак

Моје мисљење о оптичким кабловима за будућност је веома позитивна, у блиској будћности могуће не само за индустрију, поште и државних објекта корисћење оптичких влакна, већ и за ширу јавност, преко КДС дистрибуције и уградња оптичких влакна до свог дома,и имати бољи квалитет канала, слика , тона и многе друге ствари,него сто сад имамо.

Литература

Шаренац М., Управљење и надзор дистрибутивним системима, Висока техничка школа струковних студија Крагујевац, Крагујевац 2009/10.

Ђурић А., Васић В., Примена у релаизација итерактивне кабловске мреже, Руралтел, Београд.

Кунарац А., Оптички предајници и пријемници.http://www.andrijakunarac.com/strucni_radovi/opticki_predajnici_i_prijemnici.pdf Узелац В., Приказ структуре оптичких мрежа,

Електротехнички факултет у Београду.http://www.telfor.rs/telfor2002/radovi/11-16.pdf