Приручник са основним информацијама за тест историје Србије----------------------------------------------------------------------------------------

Садржај I: архиепископи и патријарси од 1219. до 1766.:

1. Архиепископи: 1. Свети Сава (1219-1233)2. Арсеније Сремац (1234-1263)3. Сава II (1263-1271)4. Данило I (1271-1272)5. Јоаникије I (1272-1276)6. Јевстатије I (1279-1286)7. Јаков (1286-1292)8. Јевстатије II (1292-1309)9. Сава III (1309-1316)10. Никодим (1317-1324)11. Данило II (1324-1337)12. Јоаникије II (1338-1346)

2. Патријарси (1346 – 1459)1. Јоаникије II (1346-1354)2. Сава IV (1354-1375)3. Јефрем (1375-1380) и (1389-1392)4. Спиридон (1380-1389)5. Данило III (1392-1396)6. Сава V (1398-1406)7. Данило IV (1406)8. Кирило (1407-1419)9. Никон (1420-1435)10. Теофан (1446)11. Никодим II (1446-1453)12. Арсеније II (1453-1463)13. Смедеревски митрополит Павле(1557 – 1766)1. Макарије Соколовић (1557-1571)- Антоније (1571-1575)- Герасим (1575-1586)- Саватије (1586-1589)- Јеротеј (1589-1590)- Филип (1591-1592)7. Јован кантул (1592-1614)8. Пајсије Јањевац (1614-1647)9. Гаврило Рајић (1648-1655)10. Максим Скопљанац (1655-1674)11. Арсеније III Црнојевић (1674-1690)12. Калиник I (1693-1710)13. Атанасије I (1711-1712)14. Мојсије Рајовић (1712-1726)15. Арсеније IV Јовановић Шакабента (1726-1737)16. Јанићије Караџа (1739-1746)- Атанасије II Гавриловић (1747-1752)- Гаврило II (1752)- Гаврило III (?)- Вићентије Стефановић (?)- Пајсије II (?)- Гаврило IV (?)- Кирило II (1759-1763)24. Василије Бркић (1763-1765)25. Калиник II (1765-1766)

1. Архиепископи:

1. Свети Сава (1219-1233)

- Рођен као Растко, 1173/1174. од Стефана Немање и мајке Ане. Управљао Хумом, са 17 година одлази у манастир Св. Пантелејмона на Светој Гори, монаши се. Прелази у манастир Ватопед.- 1196. Стефан Немања силази са трона, наслеђује га Стефан. Немања се монаши, монах Симеон, заједно је са Савом.-1199. обнављају Хиландар као српски манастир(посвећен Ваведењу Пресвете Богородице). 1200. умире Стефан Немања. Сава саградио испосницу у Кареји.-1204. Латини освајају Цариград. Сукоб Стефана и Вукана, Сава се враћа у Србију 1207. са моштима Симеона, мири браћу.Ради на просвети, књижевном раду. -1217. Стефан добија круну од папе, Сава се враћа на Свету Гору. Убрзо Стефан мења латинофилску политику. -1219. Сава почиње рад на аутокефалности српске Цркве. У Никеји, од цариградског патријарха Манојла Сарантена Харитопула и цара Теодора Ласкариса добија аутокефалност српске Цркве; титула: архиепископ српских и поморских земаља.- Савременици: Епирски деспот Теодор Анђео, бугарски цар Јован Асен, охридски архиепископ Доментијан.- Сава поред 3 старе епископије (Рашке, Призренске, Липљанске), оснива 8 нових епархија: Зетску, Хумску, Дабарску, Моравичку, Хвостанску, Будимљанску, Топличку, Жичку (Жича седиште архиепископије).- 1221. крунисао Стефана Првовенчаног на Спасовдан у Жичи за краља по православном обреду.- Сава је крунисао Радослава 1227. за краља пошто је Стефан сишао са власти.- Повукао се са трона 1233. заменио га је Арсеније Сремац. Два путовања у Свету Земљу 1229. и 1234.- 1236. умро у Трнову. Мошти су му пренете у Милешеву 1237. Спаљене на Врачару 1594.- Књижевни рад: Карејски типик за испосницу у Кареји; Хиландарски типик (прерада Евергетидског типика из Цариграда); Студенички типик; превод и прерада Номоканона (Крмчије); служба Светом Симеону.- Житије Светог Саве је написао светогорски монах Доментија, допунио га је Теодосије.

2. Арсеније Сремац (1234-1263)

- непозната година рођења, рођен у ''оностраном Срему'', данашња Мачва, село Дабар близу Сланкамена на Дунаву.- долази у Жичу као монах, убрзо га Свети Сава поставља за игумана Жиче. За живота га изабрао за свог наследника.- 1233. Сава се повлачи, 1234. Арсеније архиепископ на сабору у Жичи.- најезда Татара (Монглола), пустоше и Србије, страда манастир Жича. Владислав сишао са трона 1243. на трону Урош.- 1253. премештено седиште архиепископије у Пећ, на уласку у руговску клисуру.- Сукоб Дубровачке и Барске надбискупије за јурисдикцију над римокатолицима у Србији. Победа Бара.- саградио цркву Св. Апостола код Пећи, црква Вазнесења Господњег.-1263. се повукао са трона због болести (одузетост или капља), наследио га Сава II; 1266. умро у Црнчи.- проглашен за светитеља, имао култ у Русији; мошти су му у манастиру Ждребаоник.

3. Сава II (1263-1271)

- рођена као Предислав, 1200/1201., четврти син Стефана Првовенчаног; рано се замонашио, Хиландарски монах и игуман.- хумски епископ; 1263. Арсеније Сремац га хиротонише за архиепископа; 1271. умире.

4. Данило I (1271-1272) – игуман Хиландара, био архиепископ само годину дана, сменио га краљ Урош.

5. Јоаникије I (1272-1276)- ученик Саве II, рукоположен за јеромонаха у Јерусалиму од патријарха, игуман Хиландара и Студенице- 1274. Лионска унија, Србија је није признала- 1276. Уроша сменио Драгутин, Јоаникије као Урошев пријатељ силази са трона у Хум; умро 1279. у Пилоту. Од његовог одласка са трона до смрти није биран архиепископ. Јелена Анжујска их сахранила у Сопоћанима.

6. Јевстатије I (1279-1286)

- рођен у Жупи Будимљанској, властелински род, замонашен у манастиру Св. Архангела Михаила на превлаци.- игуман Хиландара; епископ Зетски- 1282. Дежевски споразум; 1286. умро у Жичи, пренет у Пећ; канонзован.

7. Јаков (1286-1292)8. Јевстатије II (1292-1309)9. Сава III (1309-1316)- игуман Хиландара, епископ Призренски; развој архитектуре, сукоб Драгутина и Милутина, Дечанског и Милутина;

10. Никодим (1317-1324)

- замонашен у Хиландару, касније игуман, ученик Данила II; 1317. на Спасовдан изабран за архиепископа- 1322. крунисао Стефана Дечанског за краља на Богојављење- превео са грчког на српски јерусалимски типик Св. Саве Освећеног; наручио превођење Шишатовачког типика;- канонизован, култ се јавља и у Русији.

11. Данило II (1324-1337)

- јединац из властелинске породице, дворјанин код Милутина; игуман Хиландара, борио се против каталонских банди;- 1311. епископ Бањски, 1315. повратак у Хиландар; 1316. епископ Хумски; 1322. повлачи се са Хумске столице;- 1324. на Крстовдан архиепископ после смрти Никодима- написао дело ''живот краљева и архиепископа српских''; 1337. умро, канонизован.

12. Јоаникије II (1338-1346) – световњак, логотет (канцелар краља Душана), брзо прошао све монашке чинове.

2. Патријарси (1346 – 1459)

1. Јоаникије II (1346-1354)- 1346. у Скопљу на Цвети проглашена патријаршија; присутни: охридски арх. Никола, бугарски патр. Симеон, архијереји грчких области, светогорски монаси са протосом, бугарски цар Јован Александар (Душанова жена Јелена је сестра цара). Титула патријарха је била ''патријарх српских и поморских земаља''.- 1346. на Васкрс Душана крунисао за цара, Уроша за краља. Црква се организује по метрополитанском систему.- 1349. на Спасовдан донет Душанов законик, састављали га Јоаникије и скопски митрополит Јаков; закон има 135 чланова, допуњен је 1354. са још 66 чланова. првих 38 се односе на Цркву.- 1353. цариградски патријарх Калист, на наговор Јована Кантакузена, баца анатему на српску цркву, цара и народ.- 1354. умире Јоаникије, Душан умире 1355.

2. Сава IV (1354-1375)- 20 година у Хиландару, игуман; на сабору у Серу изабран за патријарха; исте године Кантакузен збачен са престола;- његово столовање обележили покушаји помирења са Цариградом:1. покушај 1355, сабор у Овчем Пољу, цар Душан преседавам неуспешан сабор.2. покупај 1364, у Серу патријарх Калист код царице Јелене(Јелисавете), Калист умире у Серу.3. покушај 1375, српска мисија у Цариграду, помирење; Сава убрзо умире- 1371. Маричка битка, смрт Вукашина, Угљеше, цара Уроша. Угљеша пре битке помирио цркву у својим областима са Цариградом, вратио их под Цариградску јурисдикцију.

3. Јефрем (1375-1380) и (1389-1392)- рођен 1311/1312 у близини Трнова, бугарског рода; 1334. отишао у Хиландар; Пећ – пустиња код Високих Дечана;- изабран за патријарха као неутрални кандидат; повукао се 1380; између два мандата столовао је Спиридон.- вратио се после смрти Спиридона 1389. и остао до избора новог, Данила III. Умро 1400. канонизован.

4. Спиридон (1380-1389)- епископ Цезарополиса; митрополит Мелнички; добио од Грка епитет ''трисепископос''(зашао у Цариградску јурсидикцију у Браничевском округу, дао потврду манастиру Ждрелу, 3 столице: митрополит, патријарх, браничево)- десна рука кнеза Лазара; 1389. косовски бој, убрзо после тога умире.

5. Данило III (1392-1396)- изабран на сабору у Жичи; пренео тело кнеза Лазара из Приштине у Раваницу;- написао дела: Похвала кнезу Лазару, Слово о Симеону Немањи, Слово о Св. Сави, Житије и службу краљу Милутину, Стихове Св. Симеону и краљу Милутину.- умро 1396/1397.

6. Сава V (1398-1406) – битке деспота Стефана; Ровине 1395; Никопољ 1396; Ангора 1402; добијање Београда и Срема;7. Данило IV (1406)8. Кирило (1407-1419)9. Никон (1420-1435) – пренео седиште цркве из Жиче у Смедерево;10. Теофан (1446)11. Никодим II (1446-1453)12. Арсеније II (1453-1463) - пад Смедерева 1459; после њега није биран патријарх; Охрид узима одређене делове патријаршије; неорганизованост;

13. Смедеревски митрополит Павле- новобрдски митрополит; смедеревски митрополит; повео борбу за васпостављање пећке патријаршије од 1528-1541.- задобио виђеније Србе и Турке за обнову, самопрогласио се за патријарха; заточио охри. архи. Прохора, он се ослободио- осуђен на саборима у Охриду 1532. и 1541. од цариградског, јерусалимског и антиохијског патријарха; лутао Русијом;

Патријарси (1557 – 1766)

1. Макарије Соколовић (1557-1571)- игуман Милешеве, игуман Хиландара; брат великог везира Мехмед Паше Соколовића, уз помоћ брата обновио патри.- обновљена патријарђија обухвата све области где живе Срби, 40 епархија, 8 преко Саве и Дунава; српски патријарх постаје етхарх, ''милет баша'', представник народа пред турским властима; иста права као цариградски патријарх;- процват култруре, мирни период српске историје, Соколовићи су сарађивали са Турцима.

- Антоније (1571-1575)- Герасим (1575-1586)- Саватије (1586-1589)- Јеротеј (1589-1590)- Филип (1591-1592)

7. Јован Кантул (1592-1614)- пореклом Румун, прекинуо сарадњу са турцима, није имао контакта са Русијом, сарађивао са Западом, безуспешно;- 1593-1606 аустријско-турски рат; Срби дижу устанке: Банат 1594 (епископ Теодор жив одран); Пећ 1594; Хергеговина под војводом Грданом и епископом Висарионом 1597; сви устанци угушени јер обећана помоћ са Запада није стигла;- 1594. Синан паша спаљује мошти Светог Саве на Врачару јер су устаници носили његов лик на заставама;- Кантул је сарађивао са Римом али је био против унијаћења, спречио га у Паштровићима- 1614. Јован Кантул је намамљен у Цариград где је обешен, сахрањен код Јени капије;

8. Пајсије Јањевац (1614-1647)- рођен око 1542. у Јањеву, син свештеника, епископ новобрдски; као патријарх обновио сарадњу са Турцима;- 1636. у Дубровнику основан завод за унијаћење православних; Јањевац се окреће ка Русији;- написао дела: ''Служба цара Уроша'', ''Житије цара Уроша'', ''Служба Св. Симеону'', ''Пролошко житије Симеоново''.

9. Гаврило Рајић (1648-1655)- родом ис Старог Влаха, можда је био ожењени свештеник; митрополит смедеревски; мит. новопазарски и рашки;- 1645-1699 Кандијски рат, Рајић жели ослобођење од Турака; креће у Русију да би прикупио помоћ 1653. - мири влшког вовјоду Матију Бесарабу и козачког атамана Богдана Хмељницког; у Русији код цара Алексија Михаиловича и патријарха Никона; остаје у Русији, у Србији нов патријарх Максим; касније жели да се врати, оклеветан је и у Бруси је обешен 1655.

10. Максим Скопљанац (1655-1674)11. Арсеније III Црнојевић (1674-1690) - са Цетиња из породице Црнојевића; замонашен у Пећи, игуман пећки, 1669. пећки митрополит; 1682-1683 у Јерусалиму- 1683-1699. Бечки рат, 1683. опсада Беча, пораз Кара-Мустафе од Јана Собиеског; напредак аустријске војске, Срби се прикључују аустријској војсци, Арсеније пристаје уз генерала Пиколоминија; Пиколомини умире, наследик надмен;- 1690. контраофанзива Турака, пораз код Качаника, велика сеоба Срба под (Ч)Црнојевићем, 70 000 људи у Београду;- одржава се сабор, Срби одлучују да пређу у Угарску ако им цар Леополд да повластице које су имали под Турцима, шаље се Исаија Ђаковић у Беч да преговара; Леополд даје повластице;- 1697. битка на Тиси, Еуген Савојски потукао Турке; 1699. Карловачки мир, Аустрија вратила Угарску, Ердељ, Славонију;- 1695. српска црква у Аустрији је званично потврђена; Срби имају проблема са унијаћењем и германизацијом;- Арсеније се није могао вратити на пећки трон, 1693. изабран је за пећког патријарха Калиник I; -1706. умире у Бечу Арсеније III Црнојевић; наследник на Крушедолској столици Исаија Ђаковић;

12. Калиник I (1693-1710)- постављен од стране Турака, Грк, рођак Александра Маврокордата утицајног службеника на Порти;- епископство га није прихватило, прихватају га после смрти Арсенија Црнојевића; борио се против уније;- Исаија Ђаковић му се заклео на верност; 1710. дао аутономију Крушедолу потврдном граматом Софронију Подгоричанин- умро у Темишвару 1710.

13. Атанасије I (1711-1712)

14. Мојсије Рајовић (1712-1726)- родом из Старог Раса, замонашен у Милешеви, еклисијарх пећке патријаршије; 1704. митрополит рашки- лоше финансијско стање у патријаршији, тражи помоћ од Карловаца, ''пећке кутије'', тестаменти епископа;- 1716-1718 Аустро-Турски рат завршен Пожаревачким миром, Аустрија осваја северну Србију; спаљен Крушедол;- Рајовић уједињује Карловачку и Београдску митрополију, решава спор Викентија Поповића хаџи Лавића и Мојсија Петровића, београдског митрополита – Мојсије изабран за наследника Викентија 1721.- 1718. монах Тимотех купио пећки престо, проклео га сабор у Цариграду и протерао; *Еуген Савојски водио војску у рату*

15. Арсеније IV Јовановић Шакабента (1726-1737)- рођен 1698/1699 у Рашкој области; 1721. рашки митрополит; различито се потписивао као патријарх;- 1735-1739. нови аустријско-турски рат, Срби се дижу на оружје; почетни успеси, пораз код Бања Луке, повлачење;- 1737. друга сеоба Срба под Шакабентом, насељавају се у данашњој Војводини; 1739. Београдски мир, граница поново Сава и Дунав, крај Београдско-Карловачке митролполије; изабран нови патријарх у Пећи, Јанићије Караџа, Грк.- Арсеније у Аустрији постао администратор Карловачке митрополије 1741-1748; прекинуте везе Карловаца и Пећи;- 1745. Марија Терезија основса Илирску дворску комисију (од 1747. Илирска дворска депутација)- 1749. умире Арсеније у Карловцима;

16. Јанићије Караџа (1739-1746) – контроверзна личност, опљачкао Пећ, касније Цариградски патријарх;- Атанасије II Гавриловић (1747-1752)- Гаврило II (1752)- Гаврило III (?)- Вићентије Стефановић (?)- Пајсије II (?)- Гаврило IV (?)- Кирило II (1759-1763)

24. Василије Бркић (1763-1765)- рођен у Гроцкој или Карловцима; учио школу Имануела Козачинског; 1756. митрополит новобрдски; 1763. Василије насилно уклања Кирила 2 и постаје патријарх (нија саборно изгласан); 1765. Турци га заточили на Кипру, ослобођен 1766. залагањем француза и Дубровника; одлази у Цариград где не успева да врати трон, па у Црну Гору 1767;- 1766. укинута Пећка патријаршија; 1767. Охридска архиепископија;- у Црној Гори био код владике Саве са којим се није слагао; подржавао је лажног цара Шћепана Малог; са грофом Долгоруковим отишао у Италију; у Ливорну 1771. написао дело ''Опис турских области и у њима хришћанског народа а нарочито народа српског''. Умро у Русији. Последњи Србин патријарх на Пећком трону.

25. Калиник II (1765-1766)- Грк из Фанара, прво је дао оставку на Пећки престо, потом затражио да се Пећка патријаршија укине због дугова; Самуило Хенцерис пише султану Мустафи III, он издаје берат, укида патријаршију, дугове Пећи враћа Цариград;- Цариградски патријарх потчињава Пећ митрополији у Призрену, смењује Србе епископе и поставља Грке, почиње период владика фанариота у Србији и покрајинских цркава;

Садржај II: српске покрајинске цркве до уједињења 1920.

1. Карловачка митрополија 5. Црква у Србији1. Арсеније III Црнојевић (1690-1706) 1. Мелентије Павловић (1831-1833)2. Исаија Ђаковић (1708) 2. Петар Јовановић (1833-1859)3. Софроније Подгоричанин (1710-1711) 3. Михајло Јовановић (1859-1881; 1889-1989)4. Викентије Поповић-Хаџи Лавић (1713-1725)5. Мојсије Петровић (1726-1730) 6. Викентије Јовановић (1731-1737) 4. Теодосије Мраовић (1883-1889)7. Арсеније IV Јовановић Шакабента (1737-1748) 5. Инокентије Павловић (1898-1905)8. Исаија Антоновић (1748-1749) 6. Димитрије Павловић (1905-1920; 1920-1930)9. Павле Ненадовић (1749-1768) 7. Варнава Росић (1930-1937)10. Јован Ђорђевић (1769-1774) 8. Гаврило Дожић (1938-1950)11. Викентије Јовановић Видак (1774-1780) 9. Викентије Проданов (1950-1958)12. Мојсије Путник (1781-1790) 10. Герман Ђорић (1958-1990)13. Стефан Стратимировић (1790-1836) 11. Павле Стојчевић (1990-2009)14. Стефан Станковић (1837-1841) 12. Иринеј Гавриловић (2010- ) 15. Јосиф Рајачић (1842-1848-1861)16. Самуило Маширевић (1864-1870)17. Прокопије Ивачковић (1874-1879)18. Герман Анђелић (1882-1888)19. Георгије Бранковић (1890-1907)20. Лукијан Богдановић (1908-1913)

2. Црква у Зети/Црној Гори1. Данило I Петровић (1700-1735)2. Сава Петровић (1735-1781)3. Василије Петровић (заменик 1750-1766)4. Арсеније Пламенац (1781-1784)5. Петар I Петровић (1784-1830)6. Петар II Петровић Његош (1830-1851)- Данило Петровић*7. Никанор Ивановић (1858-1860)8. Иларион II Рогановић (1860-1882)9. Висарион Љубиша (1882-1884)10. Митрофан Бан (1884-1920)

3. Црква у Босни и Херцеговини1. Сава Косановић (1881-1885)2. Георгије Николајевић (1886-1889)3. Николај Мандић (1896-1907)4. Серафим Перовић*** (1889-1903)5. Евгеније Летица (1908-1920)6. Петар Зимоњић (1920-1941)7. Нектарије Круљ (1951-1966)

4. Црква у Далмацији1. Никодим Бусовић (1693-1707)2. Саватије Љубибратић (1709-1716)3. Стефан Љубибратић (1716-1722)4. Симеон Кончаревић (1751-1753)5. Венедикт Краљевић (1810-1823)6. Јосиф Рајачић (1829-1834)7. Пантелејмон Живковић (1834-1835)8. Јеротеј Мутибратић (1843-1853)9. Стефан Кнежевић (1853-1890)10. Никодим Милаш (1890-1911)11. Герасим Петрановић*** (1874-1906)12. Димитрије Бранковић*** (1913-1920)

1. Карловачка митрополија

1. Арсеније III Црнојевић- са Цетиња из породице Црнојевића; замонашен у Пећи, игуман пећки, 1669. пећки митрополит; 1682-1683 у Јерусалиму- 1683-1699. Бечки рат, 1683. опсада Беча, пораз Кара-Мустафе од Јана Собиеског; напредак аустријске војске, Срби се прикључују аустријској војсци, Арсеније пристаје уз генерала Пиколоминија; Пиколомини умире, наследик надмен;- 1690. контраофанзива Турака, пораз код Качаника, велика сеоба Срба под (Ч)Црнојевићем, 70 000 људи у Београду;- одржава се сабор, Срби одлучују да пређу у Угарску ако им цар Леополд да повластице које су имали под Турцима, шаље се Исаија Ђаковић у Беч да преговара; Леополд даје повластице;- 1697. битка на Тиси, Еуген Савојски потукао Турке; 1699. Карловачки мир, Аустрија вратила Угарску, Ердељ, Славонију;- 1695. српска црква у Аустрији је званично потврђена; Срби имају проблема са унијаћењем и германизацијом; бечки кардинал Колонић угрожава привилегије;- 1703-1711 мађарски устанак под Фрањом Ракоцијем, Аустрија поново попушта Србима- Арсеније се није могао вратити на пећки трон, 1693. изабран је за пећког патријарха Калиник I; -1706. умире у Бечу Арсеније III Црнојевић; наследник на Крушедолској столици Исаија Ђаковић;

2. Исаија Ђаковић (1708)- рођен у селу Грабовац код Сланкамена, свештеник, као удовац замонашен у Крушедолу; епископ јенопољски/арадски- 1690. је послан у Беч да издејствује привилегије као веома образован; издејствовао привилегије; царски саветник;- 1708. на првом црквено-народном сабору у Крушедолу, изабрана за митролопита; Крушедол седиште митрополије; на сабору изгласано јединство са Пећи; Исаија добио манастир Гргетег, прогласио га ставропигијалном лавром митрополита;- 1708. умро у Бечу (вероватно убијен); Стефан Метохијац администратор 1708-1710;

3. Софроније Подгоричанин (1710-1711)- родом из Подгорице, замонађен у Пећи; епископ пакрачки; изабран за митрополита на 2. црквено-народном сабору;- Пећки патријарх Калиник је дао аутономију Крушедолу потврдном граматом за изабраног митрополита; аустријски цар није дозвољавао везе између Крушедола и Пећи, овим потезом је изигран;- изненада умире (убиство Беча?) 1711; администратор 1711-1713 Христифор Димитријевић;

4. Викентије Поповић Хаџи Лавић (1713-1725)- рођен у Јањеву на Косову; син даскала Лава; замонашен у Пећи; са Арсенијем прешао у Угарску; 1708. епископ будимски- 1716-1718 Аустро-Турски рат завршен Пожаревачким миром, Аустрија осваја северну Србију; спаљен Крушедол; седиђте цркве у Карловцима;- 1721. патријарх Мојсије Рајовић даје аутономију Београдској митрополији; 1726. уједињују се две митрополије - решава се спор Викентија Поповића хаџи Лавића и Мојсија Петровића, београдског митрополита – Мојсије је изабран за наследника Викентија 1721. и уједно Београдско-Карловачког митрополита;- Викентије болује последње 3 године, умире 1725.

5. Мојсије Петровић (1726-1730)- рођен 1677. у Београду; ђакон, монах у Пећи, јеромонах, протосинђел; 1709. митрополит дабро-босански; -1726. против воље власти изабран за митрополита Београдско-Карловачког;- оснивао школе, из Русије довео Максима Суворова, довео и даскала Герасима; 400 буквара и 100 граматика из Русије које је прештампавао у Римнику; повећава се руски утицај у култури и руско словенски језик; поставио веома оштра правила за народ и свештенство; увео матичне књиге; - почео градњу митрополитских дворова и саборних цркава у Карловцима и Београду; библиотека у Београду;

6. Викентије Јовановић (1731-1737)- 1689. рођен у Сент Андреји, замонашен у Раковици; помоћник Викентија поповића Хаџи Лавића;- аустрија терорише народ не поштује привилегије, устанак под Петром Сегединцем 1733. растргнут на точку;- покушај атентата на Викентија, од тада митрополит има своју гарду, коњичку регименту;- цар Карло VI због устанака поново поштује привилегије да умири народ; долази Имануел Козачински из Русије;- почиње Аустријско-турски рат 1735-1739; умире 1737.

7. Арсеније IV Јовановић Шакабента (1741-1748)- рођен 1698/1699 у Рашкој области; 1721. рашки митрополит; различито се потписивао као патријарх;- 1735-1739. нови аустријско-турски рат, Срби се дижу на оружје; почетни успеси, пораз код Бања Луке, повлачење;- 1737. друга сеоба Срба под Шакабентом, насељавају се у данашњој Војводини; 1739. Београдски мир, граница поново Сава и Дунав, крај Београдско-Карловачке митролполије; изабран нови патријарх у Пећи, Јанићије Караџа, Грк.- Арсеније у Аустрији постао администратор Карловачке митрополије 1741-1748; прекинуте везе Карловаца и Пећи;- 1745. Марија Терезија основса Илирску дворску комисију (од 1747. Илирска дворска депутација)- 1749. умире Арсеније у Карловцима;

8. Исаија Антоновић (1748-1749)9. Павле Ненадовић (1749-1768)- 1699. рођен у Будиму као Петар; девојка му се удаје за другоф те се он монаши у Раковици; еп. Горњо-карловачки;- веома образован, радио на просвети, основао покрово-богородичне школе, обновио Гргетег, саборну цркву у Карловцима- 1751. Марија Терезија укида војну границу; 150 000 Срба 1751-1753 се сели у Русију; Павле покушава да спречи одлив- Терезија оснива два крунска дистрикта Потиски и Великокикиндски да спречи исељавање, привилегије задржате;- Павле је основао школски фонд којим су се издржавале школе, после његове смрти основан је неприкосновени фонд;

10. Јован Ђорђевић (1769-1773) – 1770. донет први регуламент; повучен због незадовољства народа;11. Викентије Јовановић Видак (1774-1780)- 1730. рођен у Карловцима, замонашен 1749. у Раковици; 1759. епископ Темишварски;-1777. други регуламент, одбачен као и први; укинута Илирска дворска депутација;-1779. донесена Деклараторија: укинута црквено-народна аутономија, митроплит губи утицај у световним питањима, остала само црквено-школска аутономија; већа контрола државе над црквом;

12. Мојсије Путник (1781-1790)- 1728. рођен као Василије у Новом Саду; завршио духовну академију у Кијеву; 1749. замонашен у Раковцу; 1757. еп Бачки- цар Јосиф II издао ''Патент о толеранцији'' а 1782. конзисторијалну систему; ценио Србе, укинуо 700 манастира;- из Русије долази учитељ Крижановски; Путник сарађује са Јованом Рајићем; посветио за владику Петра I Петровића;- 1788-1791. рат Аустрије и Турске завршен Свиштовским миром; ''Кочина крајина'' рат завршен без великих промена- Мојсије Путник изненада умире у Бечу (отрован) када је ишао да потврди српске привилегије;

13. Стефан Стратимировић (1790-1836)- 1757. рођен у Куплину, из племићке породице; студирао права и философију у Бечу и Будиму, богословље код Јована Рајића; 1784. замонашен на Благовести; архимандрит Крушедолски; 1786. епископ Будимски;- на Темишварском сабору изабран за митрополита; највише се старао о образовању и просвети, саградио/основао:- новосадску гимназију, карловачку гимназију, богословију у Карловцима, иконописну школу у Карловцима, учитељску школу у Сент Андреји; основну школу при свакој парохији; био против реформи Вука и Доситеја, жеља да се веже за Рус.- 1789. француска револуција, 1804. први српски устанак, 1815. други српски устанак итд...- основао Карловачки круг; наводно умро услед шлога јер се прејео за вечером;

14. Стефан Станковић (1837-1841)15. Јосиф Рајачић (1842-1848-1861) - рођен као Илија 1785. у Лучанима, Лика; школовање у Загребу, Карловцима, Сегедину, Бечу; 1810. замонашен у Гомирју;- 1829. епископ далматински; 1833. епископ вршачки; 1842. цар га поставио за митрополита;- 1848. револуције у Европи, Париз, Беч, Пешта; првомајска скупштина прогласила Војводину аутономном облашћу, Рајачића за патријарха и Стевана Шупљикца за Војводу, цар је потрвдио одлуке скупштине; сукоб са Мађарима које предводи Лајош Кошут; 1849. руски цар Никола I потукао Мађаре код Вилагоша, крај револуције; Бахов систем;-1859. пораз Аустрије од Француске код Солферина, промена политике; 1860 споразум са Мађарима, укидање Војводине;- 1861. Благовештенски сабор, тражио права као из 1848. нису остварена; Војводина припојена Мађарској;- 1833. основао петоразредну богословију у Шибенику; умро 1861. у Карловцима;

16. Самуило Маширевић (1864-1870)- рођен као Сава 1803 у Сомбору; гимназија, права, богословске науке; 1826. замонашен у Крушедолу- 1852. епископ темишварски; 1861. администратор митрополије- 1864. основана румунска митрополија са седиштем у Сибињу; 1867. Аустрија постаје Аустро-Угарска- 1868. издат краљевски рескрипт; деловање Светозара Милетића против мађаризације српског народа (а и цркве);- администратор патријаршије Арсеније Стојковић 1870-1872- администратор патријаршије Никанор Грујић 1872-1874

17. Прокопије Ивачковић (1874-1879)18. Герман Анђелић (1882-1888) – цар га поставио 19. Гергије Бранковић (1890-1907)20. Лукијан Богдановић (1908-1913)- 1867. рођен као Лазар у Баји; 1891. замонашен у Беочину; 1897. епископ будимски; 1907. Апоњијев закон- 1908. поставља га цар за патријарха; 1912. укинута српска аутономија због одбијања Лукијана да пређе у Будимпешту;- 1913. нестаје у Бад Гаштајну (убијен); нађен у реци Ахи;- администратор Мирон Николић 1913; 1914; администратор Михаило Грујић 1914;

2. Црква у Зети/Црној Гори

1. Данило I Петровић Његош (1700-1735)- рођен као Никола у Његушима; 1697. изабран за митрополита Цетињског а 1700. хиротонисан у Сечују од Арсенија III- 1692. Млечани разорили Цетињски манастир, Данило га је обновио; оснивач је династије Петровић-Његош и покретач борбе за ослобођење од Турака; 1709. покољ потурица; био ухапшен од Турака, откупљен, био у Русији; Царев лаз 1712.

2. Сава Петровић (1735-1781)- синовац владике Данила; хиротонисан 1719. на Цетињу од Мојсија Рајовића; 1766. укинута Пећка патријаршија;- митрополија је препуштена самој себи на управу; 1768. долази лажни цар Шћепан Мали и патр. Василије Бркић;- за наследника одредио Василија Петровића, хиротонисан 1750. али је умро 1766. у Русији;

3. Арсеније Пламенац Црмнинчанин (1781-1784)- из најугленије породице, ујак Сава га одредио за наследника; 1768. га на Цетињу хиротонисао Василије Бркић;

5. Петар I Петровић Његош (1784-1830)- рођен 1748. у Његушима; митр. Сава га изабрао за наследника када је имао 10 година, замонашен у 12, школовање у Рус;- није могао да иде у Русију, хиротонисан у Карловцима од Мојсија Путника; пут у Русију где није лепо примљен;- ратовао са Турцима, Французима, Махмуд паша Бушатлија спалио Цетињски манастир, 10 година касније убијен у боју на Крусима, одсечена му глава и однесена у манастир; уједињује се Црна Гора; Бококоторски проблем;- укинуо је власт гувернадура; основао суд (кулук), донео законик, написао преко 250 посланица, ''Историју Црне горе до 1711.''; ''Песма на похвалу покојном Карађорђу Петровићу''; говорио 7 језика; умро на Лучиндан, канонизован 1834;- за наследника прво одредио Ђорђија Савова Петровића, више волео војску; одредио синовца Рада Томова Петровића;

6. Петар II Петровић Његош (1830-1851)- рођен 1813. у Његушима као Радивој-Раде; веома образован; 1831. за пар дана прошао све монашке чинове;- хиротонисан 1833. у Петрограду; основао школу на Цетињу, донео штампарију;- у правном смислу: протерао губернадура; основао правитељствујушчи сенат од 20 чланова; гвардију, перјанике, капетанксе судове, законе отачаства (убрзо повучени, сувише строги);- написао: ''Горски вијенац''; ''Луча Микрокозма''; ''Огледало српско''; ''Лажни цар Шћепан Мали'';- водио углавном мање неуспешне ратове; носио народно одело; са њим се гаси владичанска лоза Петровића и теократија;

**Данило ПетровићЊегош је одредио Данила за наследника али он није желео да буде владика већ световни владар. Прогласио се за кнеза и Црну Гору за наследну кнежевину. Одвојио световну од црквене власти, митрополита бира кнез. За владику је одредио Никанора Ивановића Његоша.

7. Никанор Ивановић (1858-1860)- није био ни у каквој вези са породицом Петровић Његош, само је пореклом са Његуша; родом из Дрниша, Далмација;- посвећен у Петрограду 1858; 1860. атентан на Данила у Котору, Никанор није био на сахрани, смењен због тога;- отишао у Русију, умро 1894.

8. Иларион II Рогановић (1860-1882)9. Висарион Љубиша (1882-1884)10. Митрофан Бан (1884-1920)- рођен 1841. као Марко у Главати; 1877. добио ''Обилића златну медаљу'' за храброст у рату са Турцима; хиротонија у Рус;- 1878. Берлински конгрес, независна Црна Гора; две епархије: црногорска, захумско-рашка; уредио духовни суд;- 1887. обновљена цетињска богословија; 1920. преседавао сабором СПЦ као најстарији епископ; умро на Цетињу;

3. Црква у Босни и Херцеговини

1. Сава Косановић (1881-1885)- рођен на Св. Саву у селу Миљанићи 1839, Херцеговина; богословија у Београду; 1872. после смрти жене и деце монашење;- 1878. Аустро-Угарска анектира БиХ; 1880. споразум са Цариградом, држава се меша у црквене послове, постављају Србе уместо Грка који су били епископи до тада; раде на германизацији, покатоличавању и мењању идентитета Босне;- 1881. хиротонисан за митрополита у Сарајеву; 1882. отворио козисторију и богословију (премештена у Рељево)- Бењамин Калај министар окупираних земаља; надбискуп Штадлер; лист ''Бошњак''; ''Друштво за католичење Срба у БиХ''- 1885. поднео оставку због лошег положаја, ометања у раду; умро 1903. у Улцињу;

2. Георгије Николајевић (1886-1889) – велики рад на организацији, просвети, подизању морала омладине и свештенства3. Николај Мандић (1896-1907)- 1840. рођен као Петар у Горњем Грачацу; богословија у Плашком; 1891. монашење; 1892. митро. зворничко-тузлански- 1896. повео борбу за црквено-пколску аутономију; 1905. од Цариграда добијена аутономија

4. Серафим Перовић*** (1889-1903)- рођен 1827. у Горици код Требиња као Сава; 1848. монашење у Дужи; богословија у Београду; био у Русији; Житомислић- 1870. Турци га хапсе и шаљу у Северну Африку на 5 година; учествује у ратовима 1877/1878; одликован за храброст;- 1889. митрополит захумско-херцеговачки; пропагирао ''Начертаније'', будио националну свест; умро 1903.

5. Евгеније Летица (1908-1920)6. Петар Зимоњић (1920-1941)- рођен 1866. у Грахову као Јован; богословија у Рељеву; професор Рељевске богословије; 1895. замонашен у Житомислићу- 1903. митрополит захумско херцеговачки; 1908. анексија БиХ; 1912/13/14 ослободилачки ратови Србије;- 1920. митрополит дабробосански; 1941. други светски рат, страдања Срба; Петра одвеле усташеу Загреб и Сомбор, мучен;губи му се траг; проглашен за свештеномученика 1998.

7. Нектарије Круљ (1951-1966)

4. Црква у Далмацији

1. Никодим Бусовић (1693-1707)2. Саватије Љубибратић (1709-1716)3. Стефан Љубибратић (1716-1722)

4. Симеон Кончаревић (1751-1753)- рођен 1690. у селу Карина; учио код оца, Задру, Венецији; парох бенковачки; 1728. држећи исукану сабљу у руци, забранио бискупу улазак у православни храм. Тада је ухапшен је и затворен у тамницу.- 1731. на збору у Бенковцу одбио сваку везу са латинима; 1750. епископ; 1753. протеран од бискупа у Русију; умро 1769.- до 1780. црквом у Далмацији управљају игумани манастира Крке а од тада викари грчке цркве у Венецији до 1797.- 1797. пад Венеције, руши је Наполеон, даје територије Аустрији; 1805. Наполеон узима Далмацију од Аустрије;

5. Венедикт Краљевић (1810-1823)- 1765. рођен код Солуна; отац Грк мајка Бугарка; контроверзна личност; 1810. Наполеон га поставља за епископа;- 1814. Далмација поново Аустријска; Венедикт подпада под унијатске тежње; 1821. атентат на њега, бежи у Италију:- 1829. Далматинска епархија потпада под Карловачку јурисдикцију;

6. Јосиф Рајачић (1829-1834)7. Пантелејмон Живковић (1834-1835)8. Јеротеј Мутибратић (1843-1853)9. Стефан Кнежевић (1853-1890)- 1806. рођен у Оћестову; гимназија и богословија у Карловцима, факултет у Черновцима; 1844. архимадрит Крке;- 1853. епископ далматинкси хиротонисан у Карловцима од Јосифа Рајачића; вратио Србе у православље, крај унијаћења;- 1870. из далматинске епархије издвојена Бока Которска као посебна; 1873. створена Буковинско-далматинска епархија тако да је формално изузета испод надлежности Карловаца али је суштински била у вези са њом.

10. Никодим Милаш (1890-1911)- 1845. рођен као Никола у Шибенику; образовање код францисканаца, доминиканаца, језуита; задарска гимназија; богословија у Карловцима; философски факултет у Бечу (напустио); Кијевска духовна академија (магистар);- 1871. суплент, професор, ректор Задарске богословије; 1873. замонашен на Бадњи дан;

- 1886. долази у Београд, професор и ректор Богословије; хтео да реорганизује богословију, нико га не подржава, оптуживан да је присталица Аустрије и унијатства, враћа се у Задар;- 1890. епископ далматински; 1911. поднео оставку, умро 1915; најважније дело ''Црквено право''; веома учен човек;

11. Герасим Петрановић*** (1874-1906) – први епископ Боке Которске12. Димитрије Бранковић*** (1913-1920) – епископ задарски

5. Црква у Србији

1. Мелентије Павловић (1831-1833)- 1776. рођен у Врбави, Горња Гружа; монах и игуман Враћевшнице; 1815. на Љубићу добошем окупио расуту војску;- 1822. Милош Обреновић оснива КОнзисторију у Крагујевцу, Мелентије први председник; саградио школу у Враћевш.- 1821. Морејски устанак у Грчкој (Пелопонез), одлаже се одлука о аутономији државе и цркве;- 1826. Акерманска конвенција – решено питање самоуправе Србије, Влашке, Молдавије, није примењена одмах;- 1830. примењена Акерманска конвенција, Србије је самоуправна, наследна кнежевина;- 1831. добијена црквена самоуправа, Мелентије хиротонисан у Цариграду; ''митрополит Београдски и целе Србије''- Митрополија имала две епархије, Београдску и Ужичко-Шабачко-Ваљевску која је подељена на Ужичку и Шабачку; - 1833. Србија добија 6 нахија, оснива се Тимочка епархија; Мелентије умире, сахрањен у Враћевшници (народно одело)

2. Петар Јовановић (1833-1859)- 1800. рођен у Илоку као Павле (познат као лепи Паја); гимназија и богословија у Карловцима, философија у Сегедину;- 1819-1829 професор Карловачке гимназије; 1830. прелази у Србију, секретар Суда; секретар кнежеве канцеларије; - постао удовац, хтео да се жени а не монаши, међутим Милош га жали за митрополита, за 15 дана пролази све чинове;- 1833. хиротонисан у Цариграду; 1835. Сретењски устав; 1836. основао Београдску богословију; радио на просвети;- 1839. Милан Обреновић 1839; Михаило Обреновић 1839-1842. збачен, долази Александар Карађорђевић;- 1858. се враћа Милош Обреновић, замера се Петру да је противник Обреновића; 1859, даје оставку;- 1859. изабрана за Горњо-карловачког епископа; умро 1864. у Крушедолу, тамо и сахрањен.

3. Михаило Јовановић (1859-1881; 1889-1898)- 1826. рођен као Милоје у Сокобањи; Београдкса богословија; Кијевска духовна академија; девојка му се удала, монашење- 1854. професор у Београду, архимандрит Студенице, епископ Шабачки; 1859. митрополит;- заступник идеје панславизма, ''Начертанија''; против Васе Пелагића, шири се социјализам; учествовао у свим покретима; оснивач српског црвеног крста; русофил;- 1878. независна Србија, добија 4 округа, нишког митрополита; 1879. аутокефална СПЦ од патр. Јоакима 3.- 1881. смењен од кнеза Милана због русофилства, Милан био аустрофил; формални разлог закон о таксама, развод Милана- 1881-1889 некаконска јерархија на челу са Теодосијем Мраовићем; Михајло иде у Русију;- 1889. краљ Милан адбицирао у корист сина Александра, нова влада на челу са Пашићем зове Михајла назад у земљу;- сменио неканоснку јерархију; поништио развод брака краља Милана и Наталије; бринуо о свештенству, образовању; - 1898. умро од запаљења плућа, сахрањен у Саборној цркви у Београду;- написао: ''Црквено богословље''; ''Херминевтика''; штампао Србљак са службама Св. Кирилу и Методију; Св. Петру Цетињском;

4. Теодосије Мраовић (1881-1889)- 1816. рођен у Баји као Теодор; философија у Будиму, богословија у Карловцима; професор Београдске богословије;- 1883. га хиротонисао карловачки патријар Герман Анђелић; Тимочка буна; 1884. ужичка промењена у жичку епархију;- 1885. рат Бугарима, пораз на Сливници; 1886. укинута Шабачка епархија и припојена Београдској митрополији- 1887. основана либерално-радикална странка; 1889. абдикација Милана, повратак Михајла, Тео је мирно одступио;- 1888. развео Милана и Наталију; земљом владају напредњаци; волео жене, вино и карте (хаха); - 1891. умро и сахрањен у старој Марковој цркви у Београду

5. Инокентије Павловић (1898-1905)- 1840. рођен у Шапцу као Јаков; Киевска духовна академија; свештеник, професор богословије у Крагујевцу; војни свеш. професор богословије у Београду; 1877. министар просвете и црквених дела; 1900. почела са радом богословија. Св. Саве; - 1892. замонашен у Раковици, епископ Нишки; 1898. митрополит;

6. Димитрије Павловић (1905-1920-1930)- 1846. рођен у Пожаревцу; филолофија на Великој школи у Београду; професор Београдске богословије; 1884. еп. Нишки- 1889. по повратку Михајла (некаконски епископ) одлази у Париз, слуша философију, књижевност; пољопривредна акад.- 1894. враћа се у Србију; 1898. епископ шабачки; 1905. митрополит; ратови 1912-1918; иде преко Албаније- 1920. изабран за патријарха уједињене и обновљене патријаршије;

7. Варнава Росић (1930-1937)- 1880. рођен у Пљевљима као Петар; Петроградска духовна академија; свештеник у Цариграду; епископ Дебарско-велешки- 1920. митрополит скопски; 1930. патријарх, започето грађење храма Св. Саве; бавио се доста издаваштвом, часописима;- Конкордатска криза 1936-1937; Крвава литија, патријарх умире нагло 1937. (убијен од стране власти?); конкордат одбачен

8. Гаврило Дожић (1938-1950)- 1881. рођен у Врујцима као Ђорђе; Београдска гимназија; богослобија у Призрену; богословија на Халки; доктор теологије у Атини; школовање у Швакцарској и Француској;- рашко-призренски митрополит; пећки митрополит; заробљеништво у Мађарској; митрополит црногорско-приморски- подигао зграду интерната ПБФ-а; освештао темеље храма Св. Саве; 1941. други светски рат, он у логору Дахау- ново тешко стање у држави, комунистичка власт, допуњен устав СПЦ, умире 1950. почива у Саборној цркви;

9. Викентије Проданов (1950-1958)-1890. рођен у Бачком Петровом селу; гимназија у Новом Саду, Богословија у Карловцима; философски факултет БГ;- администратор Охридске епархије, Бугари га протерали; комунисти после рата не дају да се врати, стварају МКД ПЦ;- 1941-1947 администратор Жичке епархије по жељи Николаја Велимировића;- 1952. ПБФ избачен са Београдског универзитета;- 1958. после сабора на ком није призната македонска православна црква, изненада умире (убијен?)

10. Герман Ђорић (1958-1990)- 1899. рођен као Хранислав у Јошаничкој Бањи; богословије у Београду и Карловцима, права у Паризу, ПБФ у БГ;- епископ будимски, епископ жички; 1958. патријарх, обновио братство Хиландара: основао епархије у УСА и Аустралији- два раскола у његово време, македонски и амерички; 1990. умировљен; 1991. умире, сахрањен у цркви Св. Марка

11. Павле Стојчевић (1990-2009) – решио спор у Америци12. Иринеј Гавриловић (2010- )-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Српске школе, богословије, факултети:

Призренска богословија – основана 1871. од стране призренца Симе Андрејевића Игуманова; пребачена у Ниш 1999. Носи име ''Богословија Св. Кирила и Методија''.

Карловачка гимназија – основана 1791. од Стефана Стратимировића

Карловачка богословија – основана 1794. од Стефана Стратимировића; 1906. добија име ''православна српска богословија''; 1967. добија име ''Богословија Св. Арсенија Сремца'';

Новосадска гимназија – основана 1810. иницијативом Стефана Стратимировића, новцима Саве Вуковића и других грађана; назив ''спрска велика православна гимназија'', изгорела у рату 1848, поново ради од 1853. Садашња зграда је подигнута 1900. године; данас се гимназија зове ''Јован Јовановић Змај''.

Београдски Лицеј – основан 1838. од Милоша Обреновића у Крагујевцу, 1841. премештен у Београд, прва виша школа у Србији. Касније, 1863. прераста у ''Велику школу''.

Велика школа – наследила Лицеј, настаје 1863. Велика школа је била највиша образовна институција у Србији између 1863. и 1905. године. Имала је 3 одељења/факултета, правни, философски, технички. Претеча универзитета.

Богословија Светог Саве – основана 1836. у Крагујевцу од митрополита Петра Јовановића, касније премештена у Београд. Од 1900. носи данашње званично име.

Српски владари и династије:

1. Немањићи1. Стефан Немања (1168-1196)2. Стефан Првовенчани (1196-1228)3. Радослав (1228-1234)4. Владислав (1234-1243)5. Урош (1243-1276)6. Драгутин (1276-1282)7. Милутин (1828-1321)8. Стефан Дечански (1322-1331)9. Душан Силни (1331-1355)10. Урош Нејаки (1355-1371)

2. Карађорђевићи1. Карађорђе (Ђорђе Петровић) (1804-1813)2. Александар Карађорћевић (1842-1858)3. Петар I Карађорђевић (1903-1921)4. Александар I Карађорђевић (1921-1934)5. Петар II Карађорђевић (1934-1945)

3. Обреновићи1. Милош Обреновић (1815-1839 и 1858-1860)2. Милан Обреновић (1839)3. Михајло Обреновић (1839-1842 и 1860-1868)4. Милан Обреновић (1868-1889)5. Александар Обреновић (1889-1903)-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------1. Немањићи

1. Стефан Немања (1168-1196)- рођен око 1113. у Рибници (Подгорица), син Завиде; савлдао браћу у борби за власт, велики жупан Рашке од 1168.- жена Ана; синови: Вукан, Стефан, Растко (Сава); замонашио се као монах Симеон, канонизован; од 1208. у Студеници- задужбине: Студеница, Хиландар, Ђурђеви Ступови, Манастир Богородице код Куршумлије, Манастир Светог Николе код Куршумлије, Кончул на Ибру, Црква Светог Николе у Нишу.- оснивач династије Немањића, утемељивач српске средњовековне државе; определио је државу за источно хришћанство,

2. Стефан Првовенчани (1196-1228)- рођен око 1165; грађански рат са старијим братом Вуканов до 1206. помирио их брат Сава; - 1204. четврти крсташки рат, пад Цариграда, настанак Латинског Царства, Никејског царства и Епирске деспотовине;- после пада Цариграда отерао жену Евдокију (гркиња), и оженио се Аном Дандоло (Венеција)- 1217. добио краљевску круну од папе; 1219. самостална српска црква; 1221. крунисан по православном обреду у Жичи на Спасовдан од стране Св. Саве- синови: Радослав, Владислав, Урош, Предислав; задужбине: Жича; дела: ''Житије Светог Симеона''

3. Радослав (1228-1234)- рођен око 1192. син Стефана Првовенчаног и Евдокије (гркофил), ожењен ћерком епирског деспота Теодора Анђела- у бици код Клокотнице 1230. Јован Асен (буг. цар) побеђује Тедора Анђела; властела збацује Радослава, грчког зета- имао везе (или не) са Димитријем Хоматијаном, охридским архиепископом; неки млечић му отео жену, ''пострадао умом''- 1235. замонашен као Јован, убрзо му се губи траг и умире; замонашио га је Сава; није има деце.

4. Владислав (1234-1243)- рођен 1198. отац Стефан мајка Евдокија; ожењен церком бугарског цара Јована Асена (бугарски утицај); сахранио Саву у Милешеви, својој задужбини;- татарска најезда, крах бугарског царства, мења га властела Урошем- задужбина: Милешева; потомство: Стефам Деса, НН ћерка; умире 1267. сахрањен у Милешеви;

5. Урош (1243-1276)- рођен око 1220. син Стефана и Ане Дандоло; ожењен Јеленом Анжујском; у његово време долазе рудари Саси у Србију;- 1261. Михаило VIII Палеолог обнавља Византију; Урош напао Мачву и био заробљен, обезбедио мир женидбама свуда;- са власти га збацио син Драгутин уз помоћ Мађара у бици на Гацком пољу 1276. замонашио се и убрзо умро:- синови: Драгутин, Милутин; задужбина: Сопоћани

6. Драгутин (1276-1282)- рођен око 1253. ожењен Каталином, ћерком мађарског краља; пао са коња код града Јелача, схватио то као Божију казну;- 1282. Дежевски сабор: трон наслеђује Милутин са тим да после њега на трон дођу Драгутинови синови;- владао севером земље од 1282-1316 као ''сремски краљ''; рат браће 1301-1312; монаши се и ускоро умире као Теоктист- потомство: Владислав, Урошиц; задужбина: црква Светог Ахилија у Ариљу;

7. Милутин (1828-1321)- рођен око 1253. женио се 5 пута; проширио државу на југу; највећи ктитор међу Немањићима, 40 цркава;- синови Стефан Дечански са српкињом Аном; Константин са гркињом непознатог имена;- 1314. побуна Стефана Дечанског који је мислио да су му угрожена права наследства; угушена, Стефан послат у Цариград, наводно ослепљен, са женом и децом;- 1316. умире Драгутин, Милутин кржи дежевски споразум и упада са војском у северне земље, ставља Владислава у тамницу; губи Београд од Мађара; - 1320. дозвољава да се Дечански врати у земљу, 1321. умире после ''шлога'';- задужбине: Грачаница, Богородица Љевишка, Бањска, Старо Нагоричане

8. Стефан Дечански (1322-1331)- рођен око 1726. од оца Милутина и мајке Јелене; у младости управљао Зетом; неуспешна буна против оца и ослепљивање и слање у Цариград са породицом; 1320. повратак у Србију; 1321. умире Милутин и почиње борба за престо;- Константин из Зете, Владислав уз помоћ Мађара са Севера и Дечански са подршком народа и племства; Константин гине у боју, Владислав се повлачи у Мађарску, Стефан победник;- крунисан за краља на Богојављење 1322. од архиепископа Никодима; - са Теодором Смилец, ћерком бугарског цара имао синове Душана иДушица; са Маријом Палеолог сина Симеона/Синишу- 1330. битка на Велбужбу, пораз и смрт бугарског цара Михаила Шишмана;- 1331. побуна младог Душана који баца оца у тамницу у Звечан после чега умире (убиство?); проглашен за свеца- задужбина: Високи Дечани;

9. Душан Силни (1331-1355)- рођен око 1308. ожењен Јеленом, имао сина Уроша; - 1345. на Цвети проглашена патријаршија, први патријарх Јоаникије; на Васкрс крунисан за цара ''Срба и Грка'' у Скопљу;- савез и касније непријатељство са Јованом Кантакузеном; осваја велике пределе Грчке;- 1349. Душанов законик (допуњен 1354); 1353. Калист баца анатему; 1355. умире Душан; задужбина: Свети Архангели

10. Урош Нејаки (1355-1371)- рођен 1337. ожењен Аном Бесараб; са њим почиње слабљење централне власти; Симеон/Синиша је одвоји јужни део државе и прогласио се за цара; обласни владари спроводе самовољу, деспот Угљеша, краљ Вукашин;- 1371. бој на реци Марици против Турака, гину Угљеша и Вукашин, убрзо умире и Урош, са њим се гаси лоза, без деце;--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Карађорђевићи и Обреновићи

1. Ђорђе Петровић (Карађорђе) (1804-1813)- рођен 1762. у Вишевцу од оца Петра и мајке Марице, сиромашна породица; 1785/6 се жени, убија турчина, бежи у Срем;- **упитно убиство оца, и брата силоватеља*; 1796. повратак у Србију, опрост од свештенства; бави се трговином свиња- у Аустрији учествовао у Кочиној крајини, потом био у хајдуцима; одликован војник;- 1804. на збору у Орашцу на Сретење изабран за вођу Првог српског устанка; првобитно буна против дахија, не султана;- 1804. Миленко Стојковић посекао дахије на Ада Кале; Миленко победио на Иванковцу; буна против султана- 1806. бој на Мишару, бој на Делиграду, победа Карађорђа; Ичков мир; Русија улази у рат са Турцима али ускоро склапа мир; у Србији гроф Константин Константинович Родофинкин покушава да смањи Крађорђеву власт; - 1808. Карађорђе доноси устав, од Сената проглашен за наследног кнеза; 1809. бој на Чегру, страдање Синђелића;- 1811. Миленко Петровић и Петар Добрњац протерани из Србије због неслагања са Вождом;- 1812. Букурешки мир, по њему Срби добијају неке минималне аутономне повластице;- 1813. крах устанка, Карађорђе бежи у Аустрију па у Русију, ступа у везе са хетеристима- 1817. се враћа у Србију, Милош Обреновић наређује убиство; кум Вујица Вулићевић га убија у Радовањском лугу- супруга Јелена; деца: Алекса, Александар, Сима (умро као дете), ћерке: Сава, Сара, Полексија, Стаменка

2. Милош Обреновић (1815-1839 и 1858-1860)- рођен 1870. у Горњој Добрињи од оца Теодора Михаиловића и мајке Вишње Урошевић; у младости трговао стоком;- Милошево презиме је Теодоровић, али је узео Обреновић по свом брату Милану (брат по мајци, из њеног првог брака)- учествовао у Првом српском устанку уз брата Милана, проглашен за Војводу, после устанка обор-кнез; жена Љубица- 1815. на Цвети у Такову диже Други српски устанак; после пар српскх победа почели дипломатски отегнути преговори;- 1817. убијен Карађорђе који се вратио; 1821. Морејски устанак; Абдулина буна брзо угашена; 1824. Ђакова буна, угушена- 1826. Акерманска конвенција – дата аутономија Србији, извршење конвенције одлагано;- 1830. Србија самоуправна, наследна кнежевина; 1831. аутономија Београдске митрополије, Мелентије Павловић;- 1835. Милетина буна, желе ограничење власти (самовоље) кнеза Милоша; резултат: Сретењски устав, убрзо суспендован;- 1838. турски устав, основан Совјет уперен против Милоша, ограничена му власт, такозвани ''уставобранитељи'' њихов вођа је био Тома Вучић Перишић, један од најмоћнијих људи у земљи; 1839. Милош абдицира; одлази у Влашку па у Беч;- синови: Милан, Михајло; брат Јеврем Обреновић;

3. Милан Обреновић (1839) – веома болешљив, владао 25 дана и умро; без жене и деце;4. Михаило Обреновић (1839-1842 и 1860-1868)- рођен 1823. у Крагујевцу; ожењен Јулијом ; није имао легитимних синова (ванбрачни Велимир Михаило Теодоровић)- владао као отац, Тома Вучић Перишић диже буну и збацује Михаила са власти 1842: одлази са следбеницима на Запад;

5. Александар Карађорђевић (1842-1858)- рођен у Тополи 1806; 1839. се вратио у Србију, био официр у војсци; уставобранитељи га довели на власт као кнеза;- Тома Вучић Перишић, вођа уставобранитеља, лови обреновићевце; 1844. ''Начертаније'' Илије Гарашанина;- 1848. револуција у Мађарској, Стеван Книћанин води одред Срба из Србије у Војводину;- водио Аустрофилску политику; Париским миром 1856. Србија стављена под заштиту европских сила (уместо Русије)- 1858. због сукоба са Совјетом збачен са власти, вратио се у Темишвар, умро 1885. синови Петар I и Арсен; жена Персида- доста модернозовао земљу: индустрија, телеграф, Велика Школа, народна библиотека и музеј итд.

6. Милош Обреновић (друга влада 1858-1860)- 1858. Светоандрејска скупштина, основана Народна Скупштина и Милош враћен на место кнеза; крај уставобранитеља- протерао политичке противника (митрополита Петра Јовановића, Илију Гарашанина, Перишић умро)- умро у свом конаку на Топчидеру 1860;

7. Михаило Обреновић (друга влада 1860-1868)- наследино оца Милоша, владао апсолутистички; турци су и даље имали тврђаве и посаде у свим већим градпвима;- 1862. инцидент на Чукур чесми, бомбардовање Београда; 1867. турци напустају Србију и све градове;- 1868. убијен у кочијама на Кошутњаку од браће Радовановић; - није било директних Михаилових наследника, за кнеза одређен унук Јеврема Обреновића (брат Милошев), Милан;

8. Милан Обреновић (1868-1882-1889)- рођен 1854. близу Јашија у Румунији; до 1872. владало намесништво, написана химна Боже правде; - 1875. Невесињска пушка, устанак у Херцеговини, Милан се није мешао (али јесте Петар I Карађорђевић, ''Петар Мркоњић- 1875. рат Турцима, пораз код Ђуниса, залагањем Русије завршен без територијалних губитака по Србију- 1877-1878. други српско-турски рат; 1878. Санстефански мир (створена Велика Бугарска) неповољан по Србе;- 1878. Берлински конгрес = независна Србија, враћене јој области, нестала Велика Булгарија. 1879. независна СПЦ- води аустрофилску политику; 1882. проглашена краљевина Србија; 1883. тимочка буна Николе Пашића, угушена војском- 1885. српско-бугарски рат, пораз код Сливнице, мир у Букурешту; 1889. абдицира у корист сина Александра;- 1897. повратак у Србију, командант војске; 1899. одлази из земље, 1901. умире, сахрањен у Крушедолу;- супруга Наталија (желео да се разведе од ње); синови: Александар

9. Александар Обреновић (1889-1903)- рођен у Београду 1876.; веома контроверзна личност, Десет пута је мењао владу, три пута је мењао устав, а једном је накратко увео неуставно стање. Незадовољства је било и што се оженио удовицом Драгом Машин. Незадовољство Александровом владавином је врхунац имало у мају 1903. када је група завереника предвођена Драгутином Димитријевићем Аписом убила краљевски пар и бацила кроз прозор у двориште. Овај атентат је извршен због дубоког незадовољства у народу. Након смрти краља Александра, на трон Србије је дошла династија Карађорђевић.

10. Петар I Карађорђевић (1903-1921)- рођен 1844. у Београду; живео и школовао се у инострансту, углавном Француској; ожењен Зорком, црногорском принц.- ''краљ ослободитељ'', ратови 1912, 1913, 1914-1918. од 1914. земљом је фактички управљао регент Александар;- 1918. краљевина Срба Хрвата и Словенаца; 1920. уједињена и новооснована Патријаршија- 1921. умире краљ Петар, сахрањен у цркви Светог Ђорђа на Опленцу- супруга Зорка; потомство: Александар, Ђорђе;

11. Александар I Карађорђевић (1921-1934)- рођен 1888. на Цетињу; ''краљ ујединитељ'', фактички владаоц од 1914., заповедник војске;- владао апсолутистички, сукоб са хрватима, 1928. Пуниша Рачић убија Стјепана Радића; 1929. Краљевина Југославија;- 1931. октроисани устав; 1934. атентат у Марсеју, Владо Черноземски;- супруга Марија; синови: Петар II, Томислав, Андреј

12. Петар II Карађорђевић (1934-1945)- рођен 1923. у Београду; 1945. комунисти долазе на власт, проглашење републике, губи власт;- умире 1970. у Денверу; супруга Александра; син Александар------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Владари у Зети:

1. Јован Владимир (1000-1016)2. Стефан Војислав (1019-1050 са прекидима)3. Михаило Војислављевић (1050-1081) – 1077. добио краљевску круну од папе Гргура VII, прва српска краљевина4. Константин Бодин (1081-1099)5. Доброслав (1101-1102)6. Кочапар (1102-1103) **под управом рашког кнеза Вукана7. Владимир Војислављевић (1102-1114)8. Ђорђе Бодиновић (1113-1118) (1125-1131)9. Грубеша (1118 – 1125)10. Градихна (1131-1143)11. Радослав Градишнић (1143 - 1163)12. Михаило III Војислављевић (1163—1186) после њега Зетом владају Немањићи*** Вукан Немањић : синови Ђорђе, Дмитар СтефанБалшићи (1360-1421) – после њих државом влада деспот Стефан Лазаревић, и Бранковићи; Црнојевићи (1451-1499) Стефан (1451-1465); Иван (1465-1490); Ђурађ (1490-1499); 1499. пад Црне Горе;период теократије до кнеза Данила 1852.Кнез Данило Петровић (1852-1860)Никола Петровић (1860-1910-1918) – краљ од 1910. // после њега Карађорђевићи.

Владари у Босни:

Борић (1154—1163)Кулин (1180—1204)Матеј Нинослав (1232—1250)Пријезда I (1250—1287)Стефан I Котроманић (1287—1314) (заједно са Пријездом II 1287—1290, вазални бан 1290—1314)Пријезда II (1287—1290)Младен I Шубић Брибирски (1302—1304)Младен II Шубић Брибирски (1304—1322)Стефан II Котроманић (вазални бан 1314—1322, самостално 1322—1353)

Стефан Твртко I Котроманић (1353—1377- 1391) – краљ, крунисан у Милешеви као ''краљ Срба, Босне, Приморја и Хума''Стефан Твртко I Котроманић (1377—1391)Стефан Дабиша (1391—1395)Јелена Груба (1395—1398)Остоја Котроманић (прва владавина 1398—1404, друга владавина 1409—1418)Стефан Твртко II Котроманић (прва владавина 1404—1409, друга владавина 1421—1443)Стефан Остојић (1418—1421)Стефан Томаш (1443—1461)Стефан Томашевић (1461—1463)--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Манастир Крка – основан 1350. од Јелене Шубић, сестре цара Душана; црква Св. Архангела Михаила;Манастир Крупа – основан 1317. од краља Милутина; посвећен Св. пророку ИлијиМанастир Драговић – основан 1395. од