1Дан школе

Реч уредника

Пред вама је нови број нашег часописа, деветнаести, на чијим страницама можете са радошћу и задовољством прочитати текстове у оквиру устаљених рубрика. Наводимо на уобичајен начин успехе наших ђака у рубрици „Резултати на које смо поносни“; затим је приказана „наша бисерна огрлица“- прошлогодишњи добитници Вукове дипломе, међу којима се издваја ђак генерације, Душан Ристић.

Најбољи наши прошлогодишњи ученици, садашњи средњошколци, побрали су у току свога осмогодишњег образовања ласкава признања. У средњошколским клупама, у повелико захукталој школској години, они стечена знања надограђују, продубљују и надахњују се марљивим залагањем стеченим у основној школи, вођени умешним и истрајним прегалачким радом бивших наставника.

И друге рубрике вас усредсређују на новинарски израз наших ђака, чланова Новинарске секције и наставника, уобличен у виду отприје препознатљивих наслова рубрика: Писцима с љубављу, Школска хроника, Литерарна разгледница, Кутак за најмлађе ствараоце, Наша мала галерија , Школске екскурзије и излети, спортска надметања и крос РТС-а.

Пожелео бих да садржај овог броја обогати и оплемени нашу заједничку школску свакодневицу и да нам уједно послужи као подстицај за наставак плодног рада у школским клупама и у приказима из пера ђака и наставника на страницама следећег, јубиларног 20. броја „Школског звона“. Као што је познато, посветићемо га понајвише светосавским светковинама у школи и овогодишњој генерацији осмака.

Ученицима, наставницима и осталим нашим радницима честитам Дан школе, Митровдан и предстојеће новогодишње и божићне празнике! Србољуб Зорица

“Школско звоно”

Лист ученика и наставника

ОШ “Вук Караџић” у Сурчину

Број 19

Оснивач и издавач

ОШ “Вук Караџић”, Сурчин

Братства и јединства 1

Тел.: 8440-120, 8440-124

ДиректорДрагојле Секулић

УредникСрбољуб Зорица

РедакцијаЗорица Павић Ивановић Весна Ивановић Марина Максић Јелена Марковић Гордана Векић Аница Трнинић

Ученичка редакцијаСарадници у овом броју

Тираж 300

Садржај

Дан школе 1

Резултати на које смо поносни 3

Школска хроника 6

Писцима с љубљвљу 12

Пријем првака 15

Изложба кућних љубимаца 16

Кутак за најмлађе ствараоце 20

Литерарна разгледница 23

Језички подсетник 25

Занимљива биологија 26

Путујемо, запажамо, бележимо 28

Дечји песник Љубивоје Ршумовић и уредник часописа Србољуб Зорица на овогодишњем Сајму књига у Београду

2У сусрет Дану школе

„Славни“ дани

Ученици наше школе и ове године пригодно ће обележити дан рођења Вука Караџића 8. новембра. Прослава Дана школе ове године је обогаћена разноврсним програмима који ће трајати током целе друге недеље новембра закључно са представом која ће се одржати у петак, 8. новембра у поподневним часовима.

Програм је осмишљен учешћем великог броја ученика из свих разреда у коме ће бити

реализовани мали драмски сценски прикази из школског живота, књижевни јунаци приказани у савременој перцепцији.Сви талентовани ученици који се баве балетом, музиком и плесом имаће прилику да искажу своје таленте.

Значајна је улога и хора школе у коме учествују ученици нижих и виших разреда који својом песмом дају посебан ритам нашем слављу.

Дан школе

ДОБИТНИЦИ ВУКОВЕ ДИПЛОМЕ

1. ВУЧЕНОВИЋ (МИЛОВАН) ДЕЈАН, 8-12. ПРУГИНИЋ (ЈАДРНКО) ЈАСМИНА, 8-13. РИСТИЋ (АЛЕКСАНДАР) ДУШАН, 8-14. БЕЉАН (ТОДОР) МАРИЈА, 8-25. КОЗИЋ (БОЖО) ИСИДОРА, 8-26. МАРОЈЕВИЋ (ИГОР) ЛУЦИЈА, 8-27. МАТИЋ (ЗЛАТОМИР) МАРИЈА, 8-2

8. ЈЕВТИМИЈЕВИЋ (ДРАГАН) ТАМАРА, 8-39. ЛУГОЊА (РИСТО) МИЛИЦА, 8-310. МАРКОВИЋ (ЖЕЉКО) САНДРА, 8-311. МИЈОЧ (ЖЕЉКО) КРИСТИНА, 8-312. РИБИЋ (МИЛАН) ДРАГАНА, 8-3

ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ: ДУШАН РИСТИЋ, 8-2

2

ПЕТАК,

8. НОВЕМБАР СА ПОЧЕТКОМ У 18 ЧАСОВА

СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА

ПОВОДОМ ДАНА ШКОЛЕ

А НАКОН ТОГА

ЗАЈЕДНИЧКО ДРУЖЕЊЕ У

РЕСТОРАНУ ФК «ЈЕДИНСТВО»

СУБОТА,

9. НОВЕМБАР СА ПОЧЕТКОМ У 10 ЧАСОВА

«МИТРОВДАНСКИ ТУРНИР У ОДБОЈЦИ»

КОЛЕКТИВ ШКОЛЕ

»ВУК КАРАЏИЋ» - СУРЧИН

ПОЗИВАМО ВАС ДA

СВОЈИМ ПРИСУСТВОМ УВЕЛИЧАТЕ НАШЕ

СВЕЧАНОСТИ КОЈЕ СЕ ОРГАНИЗУЈУ

ПОВОДОМ ПРОСЛAВЕ ДАНА ШКОЛЕ

ПОНЕДЕЉАК ,

4. НОВЕМБАР

СА ПОЧЕТКОМ У 13 ЧАСОВА

ПРЕДСТАВА

«ЗАШТО СЕ КАЖЕ»

УТОРАК,

5. НОВЕМБАР

СА ПОЧЕТКОМ У 13 ЧАСОВА

ЛИКОВНА РАДИОНИЦА

«ДЕКУПАЖ НА БИБЕРЦРЕПУ »

СРЕДА,

6. НОВЕМБАР

СА ПОЧЕТКОМ У 13 ЧАСОВА

ПРЕДСТАВА

«СРЕДЊИ ВЕК»

ЧЕТВРТАК,

7. НОВЕМБАР ЕТНО-ИЗЛОЖБА

ОД 19 ЧАСОВА

ЕТНО-ВЕЧЕ

НА КОЈЕМ НАСТУПАЈУ:

КУД «ДИОГЕН», ГУСЛАРИ, НАРОДНИ ПЕВАЧИ,

СВИРАЧИ...

ПЕТАК,

8. НОВЕМБАР СА ПОЧЕТКОМ У 9 ЧАСОВА

НАУЧНА ТРИБИНА

«ПРИМЕРИ ДОБРЕ ПРАКСЕ»

- ШКОЛА «ФРАНЦЕ ПРЕШЕРН » (СЛОВЕНИЈА)

3Резултати на које смо поносни

Постигнути резултати ученика ОШ “Вук Караџић” у Сурчину на такмичењима

Прошла школска година била је , попут минулих, веома успешна на пољу такмичења наших ђака из разних предмета, што се најпотпуније огледа у табеларном приказу.

СПИСАК УЧЕНИКА ОСНОВНE ШКОЛE „ВУК КАРАЏИЋ“ СУРЧИН, КОЈИ СУ ОСВОЈИЛИНАГРАДЕ ПО ПРОПОЗИЦИЈАМА НА ОПШТИНСКИМ, ГРАДСКИМ

И РЕПУБЛИЧКИМ ТАКМИЧЕЊИМАШКОЛСКЕ 2012/2013. ГОДИНЕ

РедБр. Име и презиме ученика Разред Име и презиме ментора Наставни предмет

Општински ниво

Градски ниво

1. Селена Богдановић III Јасминка Јевић математика II2. Душан Цветковић IV Мира Павловић математика II3. Буковац Марко V Јелена Ковачевић биологија II4. Недељковић Михаило V Јелена Ковачевић биологија II5. Вићентијевић Богдан V Марина Максић биологија III6. Мaрковић Ана VI Марина Максић биологија II7. Башкало Марко VI Марина Максић биологија III8. Јокановић Маја VII Марина Максић биологија II9. Лугоња Милица VIII Марина Максић биологија III10. Јована Лазиница V Србољуб Зорица Српски језик III11. Емилија Петровић V Србољуб Зорица Српски језик III12. Тијана Таушановић V Србољуб Зорица Српски језик III13. Невена Рибић VI Зорица Павић Ивановић Српски језик III14. Огњен Огњеновић VI Зорица Павић Ивановић Српски језик II15. Драгана Рибић VIII Душица Заграђанин Енглески језик II16. Душан Ристић VIII Душица Заграђанин Енглески језик III17. Луција Маројевић VIII Душица Заграђанин Енглески језик III18. Милица Лугоња VIII Јела Мирковић Немачки језик III19. Димитрије Добријевић VII Љубиша Јовановић Рачунарство информатика III20. Димитрије Ристић VII Јелена Марковић Историја I III21. Димитрије Добријевић VII Јелена Марковић Историја III22. Душан Ристић VIII Јелена Марковић Историја I23. Александар Миљић VIII Јелена Марковић Историја II24. Дејан Вученовић VIII Јелена Марковић Историја II25. Стефан Балшић VIII Јелена Марковић Историја II26. Добријевић Димитрије VII Слободан Тодоровић Географија II III27. Бијелић Анђела VII Слободан Тодоровић Географија II28. Пауновић Урош VII Слободан Тодоровић Географија II29. Ристић Димитрије VII Слободан Тодоровић Географија III30. Милићевић Кристина VIII Слободан Тодоровић Географија I III31. Огњен Огњеновић VI Славка Јордановић физика III похвала32. Марко Башкало VI Славка Јордановић физика III III33. Душан Стојковић VII Жаклина Милинковић Ваздухопловно моделарство III34. Јован Бојић V Жаклина Милинковић Аутомоделарство II35. Анђела Јагодић VI Жаклина Милинковић Енергетика III36. Николина Марунић VI Жаклина Милинковић Машинска техника I37. Лука Ивановић VI Жаклина Милинковић Архитектура и

грађевинарствоI

38. Јована Кујовић VI Жаклина Милинковић Архитектура и грађевинарство

III

39. Данило Бацановић VI Жаклина Милинковић Архитектура и грађевинарство

III

40. Димитрије Добријевић VII Жаклина Милинковић Информатика у функц.технике и технологије

I

41. Дарко Кендрић V Жаклина Милинковић Ракетно моделарство III42. Марковић Немања VI Милан Терзић Шта знаш о саобраћају I III

43. Бурсаћ Теодора VIII Милан Терзић Шта знаш о саобраћају II

444. Берар Немања VII Милан Терзић Шта знаш о саобраћају III I

45. Бојић Јован V Милан Терзић Шта знаш о саобраћају I

46. Богдановић Катарина V Милан Терзић Шта знаш о саобраћају II II

47. Симић Теодора V Милан Терзић Шта знаш о саобраћају III

48. Цветковић Теодора II Милан Терзић Шта знаш о саобраћају I

ДЕВОЈЧИЦЕ V и VI Славица Петровић Физичко васпитањеКОШАРКА

I

ДЕВОЈЧИЦЕ VII и VIII Славица Петровић Физичко васпитањеКОШАРКА

II

ДЕВОЈЧИЦЕ V и VI Славица Петровић Физичко васпитањеФУДБАЛ

IV

ДЕВОЈЧИЦЕ VII и VIII Славица Петровић Физичко васпитањеФУДБАЛ

I

ДЕВОЈЧИЦЕ V и VI Славица Петровић Физичко васпитањеОДБОЈКА

I

ДЕВОЈЧИЦЕ VII и VIII Славица Петровић Физичко васпитањеОДБОЈКА

IV

ДЕВОЈЧИЦЕ VII и VIII Славица Петровић Физичко васпитањеРУКОМЕТ

I

ДЕЧАЦИ V И VI Велимир Миленковић Физичко васпитањеКОШАРКА

II

ДЕЧАЦИ VII и VIII Велимир Миленковић Физичко васпитањеКОШАРКА

I

ДЕЧАЦИ V и VI Велимир Миленковић Физичко васпитањеФУДБАЛ

II

ДЕЧАЦИ VII и VIII Велимир Миленковић Физичко васпитањеФУДБАЛ

III

ДЕЧАЦИ V и VI Велимир Миленковић Физичко васпитањеОДБОЈКА

II

ДЕЧАЦИ VII и VIII Велимир Миленковић Физичко васпитањеОДБОЈКА

III

ПОСТИГНУЋЕ ОСНОВНИХ ШКОЛА СА ОПШТИНЕ СУРЧИН НА ОПШТИНСКИМ ГРАДСКИМТАКМИЧЕЊИМА У ОРГАНИЗАЦИЈИ МИНИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ ШКОЛСКА 2012/2013. ГОДИНЕ

Бр. Наставни предметОШ''Вук Караџић''

Сурчин

ОШ ''22.октобар''

Сурчин

ОШ ''Д. В. Диоген'' Бечмен

ОШ''Вожд Карађорђе''

Јаково

ОШ''Бранко Радичевић''

Бољевци

ОШ''Стеван Сремац''

Добановци1 2 3 1 2 3 1 2 3 1 2 3 1 2 3 1 2 3

1. СРПСКИ ЈЕЗ. / 1 4 / 1 1 / / / / 1 1 2 1 / 1 2 32. ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗ. / 1 2 / / / / / / / / 2 / / 1 1 / 13. ФРАНЦУСКИ ЈЕЗ / / / / / / / / / / / / / / / / / /4. РУСКИ ЈЕЗИК / / / / / / / / / / / / / / / / / /5. НЕМАЧКИ ЈЕЗИК / / 1 / / / / / / / / / / / / / / /6. МАТЕМАТИКА / 2 / 1 3 4 / / 1 1 / 2 / / 2 / 2 37. ГЕОГРАФИЈА 1 3 / 1 / / / 2 / / 1 2 1 / 1 / 1 /8. ИСТОРИЈА 2 3 1 / 1 4 / / 1 / / / 1 1 / 1 / 39. БИОЛОГИЈА / 4 3 / 3 5 1 2 5 1 / 8 / 2 1 / / /10. ХЕМИЈА / / / / / 3 / / 1 / / / / / / / / /11. ФИЗИКА / / 2 / 1 1 / / / / / / / / / / / /12. ИНФОРМАТИКА / / 1 / / / / / / / / 1 / / / / / /13. ТИО 3 1 4 5 4 3 / / / / 1 1 1 2 1 1 / 114. Шта знаш о саобраћају? 3 2 2 / / / / / / / / / / / / / / /

9 17 20 7 13 21 1 4 8 2 3 17 5 6 7 4 5 11X3 X2 X1 X3 X2 X1 X3 X2 X1 X3 X2 X1 X3 X2 X1 X3 X2 X1

УКУПНО: 27 34 20 21 26 21 3 8 8 6 6 17 15 12 7 12 10 11УКУПНО НАГРАДА 81 68 19 29 34 33

ПЕЗУЛТАТИ ОСНОВНИХ ШКОЛА ОПШТИНЕ СУРЧИН НА ОПШТИ-НСКИМ И ГРАДСКИМ ТАКМИЧЕЊИМА ПРОШЛЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ

5Резултати на које смо поносни

СПИСАК УЧЕНИКА ОСНОВНE ШКОЛE „ВУК КАРАЏИЋ" СУРЧИН КОЈИ СУ ОСВОЈИЛИНАГРАДЕ ПО ПРОПОЗИЦИЈАМА НА ОПШТИНСКИМ, ГРАДСКИМ И РЕПУБЛИЧКИМ

СМОТРАМА У ШКОЛСКОЈ 2012/2013. ГОДИНИ

РедБр.

Име и презиме ученика

Разред Име и презиме ментора Наставни предметВрста такмичења

Општински ниво

Градски ниво

1. Јана Икер V Драгица Хаџибеговић Музичка култура„Класична и савремена соло песма“

II

2. Јана Икер и Марко Марковић

V Драгица Хаџибеговић Музичка култура„Дует“

I I

3. Маша Смиљанић II Драгица Хаџибеговић Музичка култура„Дечја забавна песма“

I II

4. Марко Марковић V Драгица Хаџибеговић Музичка култура„Дечја забавна песма“

II

5. Даница Миленковић VIII Драгица Хаџибеговић Музичка култура„Дечја забавна песма“

II

6. Мирјана Кушић IV Драгица Хаџибеговић Музичка култура„Народна песма“

II

7. Милица Миленковић VIII Драгица Хаџибеговић Музичка култура„Народна песма“

III

8. Миа Смиљанић и Мирјана Кушић

III и IV Драгица Хаџибеговић Музичка култура„Староградски дуети“

II

9. Миа Смиљанић III Драгица Хаџибеговић Музичка култура„Староградска песма“

I I

10. Милица Спасић V Србољуб Зорица Српски језик„Рецитатори“

III

11. Милан Дероњић VIII Биљана Царић Ликовна култура„Мали Пјер – карикатура“

I

12. Алекса Цветићанин VII Биљана Царић Ликовна култура„Мали Пјер – карикатура“

II

13. Анђела Радуљ VIII Биљана Царић Ликовна култура„Мали Пјер – карикатура“

Пласман на градски

14. Никола Јелић VIII Биљана Царић Ликовна култура„Мали Пјер – карикатура“

I

15. Иван Хорват VIII Биљана Царић Ликовна култураВаскршње ликовне радости деце Београда

I

16. Алекса Цветићанин VII Биљана Царић Ликовна култураВаскршње ликовне радости деце Београда

III

17. Борис Шћулац VIII Биљана Царић Ликовна култураВаскршње ликовне радости деце Београда

похвала

СПИСАК УЧЕНИКА КОЈИ СУ ОСВОЈИЛИ НАГРАДУ НА ТАКМИЧЕЊУ ЧИТАЛАЧКА ЗНАЧКА

СПИСАК УЧЕНИКА ДОБИТНИКА ВУКОВЕ ДИПЛОМЕ

1. ВУЧЕНОВИЋ (МИЛОВАН) ДЕЈАН, 8-12. ПРУГИНИЋ (ЈАДРНКО) ЈАСМИНА, 8-13. РИСТИЋ (АЛЕКСАНДАР) ДУШАН, 8-14. БЕЉАН (ТОДОР) МАРИЈА, 8-25. КОЗИЋ (БОЖО) ИСИДОРА, 8-26. МАРОЈЕВИЋ (ИГОР) ЛУЦИЈА, 8-27. МАТИЋ (ЗЛАТОМИР) МАРИЈА, 8-28. ЈЕВТИМИЈЕВИЋ (ДРАГАН) ТАМАРА, 8-39. ЛУГОЊА (РИСТО) МИЛИЦА, 8-310. МАРКОВИЋ (ЖЕЉКО) САНДРА, 8-311. МИЈОЧ (ЖЕЉКО) КРИСТИНА, 8-312. РИБИЋ (МИЛАН) ДРАГАНА, 8-3

ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ: ДУШАН РИСТИЋ, 8-2

Ред.бр. Име и презиме ученика Разред Име и презиме ментора Награда

1. Јована Марковић II Аница Трнинић ГОВОРНИК И ПИСАР2. Наталија Петровић III Аница Трнинић ГОВОРНИК3. Тамара Ђуран IV Аница Трнинић ГОВОРНИК4. Емилија Петровић V Аница Трнинић ПИСАР И ГОВОРНИК5. Теодора Чолић V Аница Трнинић ПИСАР И ГОВОРНИК6. Ивана Николић VI Аница Трнинић ПИСАР И ГОВОРНИК7. Ана Марковић VI Аница Трнинић ГОВОРНИК8. Јована Николић VIII Аница Трнинић ПИСАР И ВЕЛИКИ

ГОВОРНИК

НАГРАЂЕНИ УЧЕНИЦИ НА ТАКМИЧЕЊУ ЧИТАЛАЧКА ЗНАЧКА

Постигнути резултати ученика ОШ “Вук Караџић” Сурчин на смотрама

Протекле године наши ђаци су на смотрама из музичке и ликовне културе постигли такође веома запажене резултате, а међу онима који су се огледали у казивању стихова посебно се издвојила Милица Спасић.

6 школска хРоника

Зеленило у учионицама и уређење дворишта

Еколошка секција млађих разреда спровела је током месеца септембра акцију „Озеленимо учионице“. Чланови наше секције озбиљно су схватили ову акцију. Такође, учествовали су у акцији чишћења школског дворишта.

Последње недеље месеца септембра сакупљали су стару хартију. Сви ученици упознати са важношћу рециклирања старе хартије, а тиме и

са очувањем шуме од сече и заштитом животне средине.

Од старијих разреда највише хартије сакупило је одељење VI-2 , а од млађих III-3 .

Чланови еколошке секције истичу да ће и у следећем периоду чешће спроводити овакве корисне акције.

Рециклажом до боље средине

Рециклажа је поступак када неку употребљену материју прерадимо и користимо у исте или сличне сврхе.

Рециклирати се може папир, пластичне боце, стакло, метал... На тај начин штедимо сировине из природе, мање загађујемо животну средину, штедимо воду, енергију...

У току месеца септембра у нашој школи се одвијала акција сакупљања старог папира, у којој су учествовали сви ђаци наше школе. Победила је одељењска заједница 6-2 која је награђена за постигнути успех у акцији.

Сакупљање старог папира

Наши ученици и наставници приредили су током септембра акцију сакупљања старог папира, са друштвеног и еколошког гледишта веома значајну активност.

Међу ученицима у поменутој акцији најуспешнији су били ђаци 6-2, чији је одељењски старешина Слободан Тодоровић, а од најмлађих ученика најбоље је било одељење 3-3 учитељице Милице Митровић. Најуспешнијима је припала

одговарајућа и заслужена награда.

У ч е н и ц и с у т о к о м о в е друштвенокорисне акције научили понешто о рециклажи папира и њеном значају у очувању природе.

Иначе, једна тона сакупљеног папира уштеди седамнаест стабала, а познато је да једно стабло током 24 сата произведе кисеоника колико је потребно трима одраслим особама.

Рециклажом већ употребљавану неку материју прерађујемо и поновно је користимо у разним сврхама. Могу се рециклирати папир, стакло, метал...

Ученици 6-2 - најуспешнији у акцији сакупљања папира

Међу најмлађим ђацима у сакупљању старе хартије највреднији су били ученици 3-3

7школска хРоника

Наши млађи ученици посетили сурчински огранак библиотеке

Једног лепог и сунчаног јесењег дана, као створеног за шетњу, учитељица Милена Деспотовић и библиотекарка Аница Трнинић предводиле су наше ученике (њих I4 ) у посету Градској библиотеци „Свети Сава „ у Земуну, огранаку у Сурчину.

Пре него што су стигли у подручну библиотеку, библиотекарка је на прикладан начин упознала ученике са значајем библиотеке у развоју науке, уметности, културе , друштва и образовању сваког појединца. Истакла је да је важно да се деца навикавају на књигу, да им је књига сатлно на дохвату руке, да се са књигом почну дружити и пре него што науче сва слова и буду оспособљени да сами читају. Само ће тако заволети књигу, и она

ће им послужити као извор знања и забаве.

Библиотекарка Градске библиотеке, огранка у Сурчину, говорила је о настанку библиотека, о њиховој служби , о понашању,о позајмљивању, враћању и чувању књига у библиотеци.

Нађој деци су на дечјем одељењу сурчинског огранка показане сликовнице и књиге за њихов узраст. Библиотекарка је прочитала неколико песама наших најпознатијих песника: Душка Рдовића, Добрице Ерића, Љубивоја Ршумовића.

Деца су разгледала књиге, постављала питања и потом учлањена у библиотеку.

Ноћ музеја

Ноћ музеја омогућује најбољи провод. Реч је, иначе, о традиционалној манифестацији која се одвија дуги низ година у Београду. У престоници су тада отворени сви музеји и радознали постиоци могу их обићи једном улазницом.

Ове године је наставница историје Јелена Марковић предводила ученике на поменуту манифестацију нашег главног града који су били успешни на такмичењима из историје. Обишли су за јавност тек отворену зграду СИВ-а, Војни музеј, Етнографски мутзеј и Музеј народне банке Србије, где су ученици имали уистину несвакидашњу прилику – добијање новчанице са својим ликом.

Погледали су и необичну представу са специјалним дочаравањем времена сре дњег век а на Каламегданској тврђави. Сви су се сложили да су се одлично провели и да ће и идуће године поново посетити ову значајну културну манифестацију у главном граду Србије.

Колективно крштење

Свештенство сурчинске парохије и вероучитаљица наше школе Александра Лазић приредили су поткрај маја ове године, у недељу, у храму Свете Петке у Сурчину колективно крштење ученика и родитеља наше школе. Тим чином поново је потврђена веза између Цркве и школе, која је вековима у Србији грађена на темељима православља и светосавља.

Побожна и раздрагана атмосфера испунила је наше ученике и њихове родитеље током чина крштења у сурчинској богомољи.

Детаљ са колективног крштења ученика и њихових родитеља у Храму Свете Петке у Сурчину

8 школска хРоника

Естетско-креативна секција

Ове школске године почела је да ради естетско- креативна секција. Њен је циљ да визуелно оплемени хол школе. У рад секције укључио се велики број ученика млађих и старијих разреда.

Ученици су били веома расположени и одлично мотивисани да хол школе уреде за Дан кућних љубимаца. Приказали су их различитим техникама и материјалима. На овај начин допринели су улепшавању и обогаћивању изложбе кућних љубимаца. У настојању да живот у школи буде што лепши, занимљивији и ведрији, хол школе тренутно је уређен на тему Јесен. Богатство јесењих боја, плодови

јесени, као и јесење временске прилике инспирисале су водитеље секције, ученике и остале заинтересоване раднике школе да хол школе покаже чари јесени. Жељу да учествују у уређењу хола исказала је докторкa Весна и медицинска сестра Марија осмисливши јесење облаке. Марљивим радом свих чланова секције хол школе изазвао је позитивне реакције родитеља и посетилаца школе.

Машта, идеје и потреба да се крећемо у пријатном простору јесте обележје ове секције.

Благоје Рогач, дечји песник, гост наше школе

Благоје Рогач, познати дечји песник, гостовао је надавно у нашој школи и представио своју књигу прича „ Велике љубави малих животиња“.

Он је и раније био наш драги гост и веом успешно је ученицима представљао своје књиге, казивао им своје стихове, изазивајући притом дечји смех и бурне аплаузе.

Благоје Рогач добитник је многих признања за дечју поезију, међу којима су угледне награде: Доситејево перо(три пута), Војислав Илић-Млађи, Почасна повеља Карађорђевића за поезију 2005. Победник је и 5. Југословенског фестивала за песника за децу „Булка“. Заступљен је у више антологија, у школској лектири, читанкама и Буквару.

Књига „ Ве лике љу бљви ма лих животиња“збирка је прича о малим ситним животињама: глистама , бубама, мравима, црвима, пужевима. Њима је песник удахнуо људске особине, исказују или љубав, или мудрост, или пријатељство. Ове приче, поред пуно описа, врве од дијалога, изрека, поука. Благоје Рогач је у овим причама спојио научну истину, поетску лепоту и лирске емоције. Поред склада и лепоте ,ове приче су надахнуте и здравим хумором.

Ликови ових басни су поносни, достојанствени, храбри, топли, пуни разумевања. ( А.Т.) Дечији песник Благоје Рогач на сусрету са нашим ученицима у

свечаној сали

9школска хРоника

Наши шестаци на Београдском сајму књига

Сусрет са Љубивојем Ршумовићем , омиљеним дечјим песником, побудио је раздраганост и нарочиту знатижељу наших ученика 6-2, што су потом обогатили добијеним аутограмима и фотографијама са писцем које ће их подсећати на предивне тренутке дружења на овогодишњем, 58. Београдском сајму књига.

Школски дан на Београдском сајму књига, у четвртак, 24. октобра 2013, омогућио је учаницима 6-2, са наставником Србољубом Зорицом, да у сајамској вреви проникну донекле у осебујни свет чаролије књиге и изложених учила. Посетили су они тога дана Београдски сајам књига са ђцима ОШ „22. октобар“ у Сурчину и другим осмацима са подручја сурчинске општине. Раздрагана атмосфера у аутобусима беогардске „Ласте“ претопила се и у мноштво посетилаца, одраслих и ученика привучених тога поподнева светом књиге који се присутнима у сајамским халама свеколико раздаје.

Наше шестаке другог одељења посебно је раздрагао сусрет са познатим дечјим песником Љубивојем Ршумовићем, који је био, како то и доликује уметнички надахну том песнику, непосредан, срдачан, веома дружељубив и сусретљив у томе да раздаје своје аутограме и да се слика са шестацима наше школе, односно са 21 учеником 6-2 и проф. Србољубом Зорицом.

Ђци су се, засигурно, лепо провели, разанодили, видели бројне изложбене штандове књига, понешто спознали и научили, а за једним штандом једноставно их је облило весеље кад су угледали дечака који глуми лик Гојка у најновијој тв серији „Синђелићи“. Ученичку пажњу посебно је привукла и тзв. паметна табла.

Едукативно предавање

Зашто нестају пчеле

У току месеца септембра у нашој школи је одржано едукативно предавање на тему „Зашто нестају пчеле“.

Гост наше школе био је господин Саша Маринковић из еколошке организације Земуна.Наставница Марина Максић је, иначе, руководилац секције виших разреда.

У средишту пажње овог занимљивог предавања била су питања у вези са животом и опстанком пчела у све више загађеном природном окружењу. Посве је разумљиво да се уз изношење узрока нестанка пчела нарочито указало на то како у блиској будућности побољшати услове за несметани развој пчела које су, према неведеним примерима на предавању, у последње

време поприлично угрожене у своме природном опстанку.

Марина Максић, организатор предавања и руководилац секције виших разреда

Ученици 6-2 на 58. Сајму књига у Београду

Са предавања о опстанку пчела

10 школска хРоника

Како би могла да изгледа будућност учења?

Прве школе, у облику у коме их данас познајемо, настале су пре више од 200 година и имале су за циљ стварање људи који ће успешно функционисати у условима индустријске револуције. Иако данас живимо у условима нове, информационо-технолошке револуције, образовање се још увелико служи достигнућима ове прве, давно завршене. Ово одлично илуструје прича о хирургу и наставнику из 19. века који су пронашли рупу у времену и телепортовали се у 21. век. Хирург, запањен и шокиран изгледом операционе сале, закључује да је уз све своје знање и вештине које је усавршавао током много година праксе, у једном оваквом окружењу, потпуно изгубљен и бескористан. Насупрот њему, наставник из 19. века врло брзо успева да се снађе у модерној учионици и без потешкоћа настави своје предавање.

Над школе и читаве школске системе надвили су се тамни облаци, јер је постало јасно да не задовољавају потребе данашњег времена и данашње деце. Оно што је извесно је да не знамо како ће изгледати послови у будућности. Можемо да претпоставимо да ће људи моћи да раде одакле желе, кад год желе, на начин који сами одаберу. Али, како ће их данашње школовање припремити за такав свет?

Ово питање постављају многи који се баве образовањем, не само теоретичари, већ и људи из праксе, наставници и учитељи. Индијац Шугата Митра, један од најпознатијих образовних истраживача данашњице, професор образовне технологије на универзитету Њукастл у Великој Британији, отишао је корак даље; он је покушао својим експериментима да понуди и неке конкретне одговоре.

Он је, посматрајући децу из једног гета у Њу Делхију, којој квалитетно институционализовано образовање није било доступно, дошао на идеју да покрене пројекат под називом „Рупа у зиду“ (Hole in the Wall). Поставио је у једну кућицу компјутер прикључен на брзи интернет. Компјутеру се могло приступити само споља преко рупе у зиду. У околини кућице поставио је скривене камере и отишао. Када се након три месеца вратио, видео је групу деце која не само да користе компјутер, већ и подучавају једни друге. У току неколико наредних година, Митра је проширио овај експеримент на друге урбане и руралне делове Индије и добио запањујуће резултате. Деца су, у срединама где није било писмених, нити заинтересованих одраслих људи, помоћу интернета и вршњачке едукације, савладала основне вештине рада на рачунару (иако никада пре тога нису имала додир са рачунаром), научила да претражују интернет и играју видео игрице и при том користила енглеске речи које нису имала прилику ни да чују, ни да уче у школи. Најузбудљивији моменти у овом пројекту за њега су били разговори са децом. Једном приликом су му се пожалила: „Дали сте нам машину која ради само на енглеском, тако да смо морали да научимо енглески како бисмо је могли користитити“.

Овим експериментом Шугата Митра је понудио свету нов поглед на процес учења. Разбијајући традиционалне границе школе са наставником у доминантној улози, промовисао је неформално сарадничко учење у коме је видео неограничен потенцијал. Улога наставника је да пред ученике поставе изазов, иницирају образовни процес и пусте их да се сами организују у авантури учења. Такво учење и такве системе Митра је назвао минимално инвазивно образовање – оно које користи снагу сарадње и природне радозналости деце да произведе учење.

А шта је са наставником, хоће ли он постати непотребан и бити замењен машином? Одговор је, наравно, негативан. Наставник је у образовном процесу још увек важна карика, можда и важнија него икад. Потребан је само другачији приступ од онога на који смо навикли. Од наставника се више не очекује да производи учење, већ да допусти да се оно деси. А то ће урадити тако што ће својим ученицима омогућити приступ информацијама где год и кад год је то потребно, а себе ставити у улогу ментора који помаже и усмерава, а да при том не мора чак бити физички присутан у учионици.

Колико је важна улога менторства и „облака“ Шугата Митра је показао кроскултуралним пројектом „Бака у облаку“ (The granny cloud), у оквиру ког су баке из Велике Британије помоћу Скајпа бесплатно помагале деци из неразвијених крајева Индије да савладају енглески језик. Оне су деци читале приче и разговарале са њима о ономе што их занима, подстицале их, подржавале и тако постале виртуелне баке овој деци са другог краја света.

„Моја жеља је да помогнем креирање будућности учења тако што ћу подржати децу целог света да закораче у своју машту и сарађују. Помозите ми да изградим ту школу. Зваће се Школа у облаку.

11школска хРоника

Биће то школа у коју ће деца ићи по интелектуалну авантуру покренута великим питањима која ће им постављати њихови медијатори“. Шугата Митра

Није лако припремити децу за будућност у условима вртоглавих промена које диктира технолошки напредак. Стога је од великог значаја оспособити их, не да памте огромну количину чињеница, већ да мисле и истражују пратећи своју радозналост, да сарађују и деле, размишљају критички у потрази за одговорима на велика питања. Улога едукатора (наставника) је да постављају та велика питања, а затим да усмеравају и охрабрују децу на путу до најбољих решења. Овако осмишљена школа у облаку била би организована на принципу самоорганизујућег учења, (Self-Organised Learning Environments, SOLE).

Основне поставке самоорганизујућег учења:• децастаростиод8до14годинасамасеорганизујуугрупеод4чланаиистражујупитањанакоја

желедаодговоре;• децамогуиматиувидурадосталихгрупаикориститиусвомрадуинформациједокојихсудошле

другегрупе;• децасемогуслободнокретатипоучионици;• могумењатигрупекадатопожеле;• могуразговаратиидискутоватисачлановимосталихгрупа;• учеснициимајуприликудаподелесаосталимаоноштосунаучили.

Користи овог модела за саме ученике:• преузимањевласништванадобразовнимискуством;• унапређењеразумевањепрочитаног,писмености,понашања,језичкекултуре,креативностии

способностирешавањапроблема;• развијањенавикецеложивотногучења;• развијањејачегодзивамеморије;• јачањемеђуљудскихвештина;• бољаповезаностсанаученимуучионициидискусијама;• развијањеодносамеђусобногповерењасанаставницимаиодраслимауопште;• мотивацијазаучењеоразличитимтемамаиидејама;• забава.

Још је рано да знамо крајњи исход ове образовне авантуре, али је свакако право време да се одважимо да пустимо ученике да производе, изграђују знање, а не да допустимо да остану (само) његови пасивни конзументи. Максимовић Александар, психолог

12 школска хРоника

Књига коју препоручујем

„Бљак“ Харе Јанокопул

Реч је о једној тинејџерки,о узбудљивој књизи , пуној духовитих сцена и неочекиваних преокрета.Понекада се питају моји вршњаци, наравно, само они који воле да читају, како да изаберу занимљиву и поучну књигу.

Најчешће нам родитељи, наставници и вршњаци препоручују добре књиге.Ја бих препоручила својим вршњацима књигу Харе Јанокопулу са прилично смешним насловом „Бљак“.

Ова књига говори о једној тинејџерки Евадни, о њеном поприлично занимљивом детињству, о несташлуцима и лудостима које она изазива, као и већина друге деце њеног узраста. У књизи се говори о Еваднином заљубљивању, о дилемама у вези са добрим или лошим поступком.

Она се заљубила у братовог друга са студија,

Стефана, који долази код њих кући у посету. Стефан се, после краћег боравка, вратио на студије у Единбург.

Евадни одлучује да отпутује у Единбург, без ичијег знања. Тамо не налази Стефана, јер је он отишао у Грчку. Њени најбољи пријатељи, Лена и Адам, знали су да Стефан долази у Грчку, али јој то нису рекли јер су желели да јој приреде изненађење, а она је мислила да су се они заљубили и да су почели избегавати дружење са њом. Дакле, настао је неспоразум. Па, ипак се она одлично провела у Единбургу, и без Стефана, са својом новом пријатељицом. Ова књига је занимљива, узбудљива, пуна духовитих сцена и неочекиваних преокрета.

Вреди је прочитати. Тамара Ђуран, 5-1

Наш читалачки кутак: Библија отровне маслине, Барбара Кингсолвер

Прича о греху и искупљењу

„Библија отровне маслине“ је прича коју приповедају супруга и четири кћери хришћанског проповедника који их води на мисију у Белгијски Конго 1959. године. Са собом носе оно што сматрају да ће им бити потребно, али убрзо ће схватити да их у Конгу очекује много тога за шта нису били припремљени. Читава породица упада у вртлог историјских догађаја који ће се преламати кроз њихове животе. Оно што следи је узбудљива сага о пропасти и опоравку која се протеже кроз три деценије.

Овај снажан роман је заправо прича о греху и искупљењу, као и о мрачним неопходностима историје.

Моћно... Кингсолверова је надарена чаробница речи.

Нема много амбициозних, успелих и лепих романа. Срећом, добили смо један такав у „Библији отровне маслине“. Овај очарани критичар не зна одакле би могао да почне.

Моћна нова епопеја... Бескрајно мирним рукама, од бодљикавих нити религије, политике, расе,

греха и искупљења изаткала је ужасну лепоту.

Трагично и изванредно.. .Роман који спаја несвакидашња искуства са старозаветним ритмовима пророчанства и проклетства.

13школска хРоника

Кантервилски дух Оскара Вајлда

У одајама куће Кантервилски дух, ирског писца и песника Оскара Вајлда који је у раним 1890. постао један од најпопуларнијих лондонских драмских писаца, узбуђује и изазива неподношљиву тескобу новоусељеној породици у великој кући, званој Кантервил чејс.

Разгласило се да у бившој кући лорда Кантервила постоји дух и да је то рђаво место.Леди Кантервил је у својој спаваћој соби додирнула две шаке костура, након чега је имала нервни напад. Тајанствена бука се чула у ходнику и у библиотеци. Господин Отис је тврдио да духови не постоје.

Господин Отис је купио кућу и његова породица је дошла да ту живи. Госпођа Отис је била привлачна жена са плавим очима и љупким лицем. Њен најстарији син Вашингтон био је честити и леп младић, дипломата и веома добар плесач. Његова сестра Верџиније имала је петнаест година. Била је љупка и имала је крупне плаве очи. Потом су дошла

два близанца, добри дечаци, по карактеру слични оцу. Кућепазитељка Амни, једна старица, стајала је на степеницама куће. Пожелела им је добродошлицу.

Изненада је госпођа Отис запазила црвену мрљу на поду поред камина. Стара жена је тајанственим гласом одговолрила да је то крв леди Еленор коју је убио њен супруг на том месту. Његов дух је присутан у овој кући. Госпођа Амни је у кући видела извесне грозне ствари.

Тајанствене игре и неподопштине Кантервилског духа

МилицаЈовић,ученица8-2,подсетилајеунаредномтекстунатајанственачињењадухаиузрујавањапородицеубившемдворцулордаКантервила.Дабистесазналијошнекепотанкостииразоктрилипреображај злохудог духа у доброћудни лик идобренаканеусусретусаВирџинијомисазнали,напослетку, начин сахране духа, дарованедрагуљеиВирџинијинетајне,препоручујемовамдапрочитатекњигу„Кантервилскидух“ОскараВајлда,ирскогписцаипесника,којијеураним1890.посатао једанод најпопуларнијих лондонскихдрамскихписаца. Господин Отис, познати амрички бизнисмен, посетио је лорда Кантервила у његовој вили да би се договорили о куповини виле Кантервил чејс. Лорд је упозорио господина Отиса да је кућа уклета. Он није марио. Рекао је да духови не постоје и да су то будалаштине. Породица Отис је била одушевљена чим је крочила у свој нови дом. Госпођа Отис је одмах приметила породичне портрете и таписерије које су красиле зидове виле, а љубазно лице госпође Амни, која их је дочекала, одмах је освојила децу. Имали су четворо деце. Најстарији је био Вашингтон који се угледао на оца. Ту су били несташни, али ипак симпатични близанци Тим и Том. Најмлађа, али и миљеница свог оца, била је Вирџинија, девојчица плавих очију као небо, косе златне као сунце и румених образа. Породица је обожавала

кућу, а омиљена просторија је била библиотека. Просторија са дивним бојама и гомилом књига коју су одисале животом, била је место окупљања целе породице, али ипак једна црвена мрља на тепиху привлачила је пажњу породици више него све то знање које је окружује. Госпођа Амни је говорила да је то мрља од крви. Госпођа Отис је била згрожена чувши да је први лорд Кантервил убио на том месту своју супругу, и да његов дух лута овом кућом. Вашингтон се на све то насмејао, рекао да духови не постоје и зашто је та мрља још увек ту. Госпођа Амни је рекла да се мрља може очистити, али се увек враћа и да је тако већ одавно. Младић је очистио мрљу, а затим су сви отишли на спавање. Око поноћи дух је изашао из својих одаја. Близанци су поставили жице на ходнику преко којих је дух пао. Био је много љут и решио да уплаши ову породицу. Господин и госпођа су увек говорили како духови не постоје, а и да постоје, не могу им ништа. Једне вечери дух је отишао до њихове собе. Господин је чуо неке кораке, а шкрипање је било неподношљиво. Када је отворио врата, дух је стајао испред, а човек је оставио бочицу са уљем и рекао да његови ланци много шкрипе. Дух је био изненађен. Није волео ни близанце јер су му стално правили замке. Вашингтон га је много нервирао јер је он увек покушавао да очисти мрљу у библиотеци. Мала Вирџинија је била стидљива и дух ју је волео јер му није правила проблеме...

Милица Јовић, VIII-2

14 писцима с љубављу

Очију твојих да није – Васко Попа

Мала песма – безгранично пуна простора и света.

Истраживачки задаци: обраћање песника, неочекиване речи, пренесена значења речи небо, славуј, сунце, зидови.

Конкретни мотиви: спутаност-неспутаност. Обраћа се вољеној особи на необичан и оригиналан начин.

Неочекивани спојеви речи: небо у стану, зидови у очима, врбе које прелазе преко прага, сунце које је преноћило у сну.

Метафоричност, пренесена значења речи:небо – светлост, ширина, пространство, бескрај...славуј – песма, радост, љубав, гнездо...сунце – живот, здравље, рађање, топлота, светлост...з и до в и – с пу та н о с т, з атв о р е н п р о с то р , ограниченост...

У љубав се улила сва лепота света.

Завршетак часа: поновно читање песме, модерна по облику, без интерпункције

Васко ПопаМодеран песник друге половине 20. века. Песничке књиге: Кора, Непочин поље, Усправна земља, циклус љубавних песама Врати ми моје крпице.Очију твојих да нијеНе би било небаУ слепом нашем стану

Смеха твога да нема зидови не би никадИз очију нестајали

Славуја твојих да нијеВрбе не би никадНежно преко прага прешле

Руку твојих да нијеСунце не би никадУ сну нашем преноћило

Добитник НИН-ове награде

„Велики рат“ Александра Гаталице

„Велики рат“ Александра Гаталице побудио је нарочиту пажњу међу читаоцима након додељивања НИН-ове награде за ово књижевноуметничко дело отприје познатог нашег писца. Реч је о опсежној епској слици и изванредном портрету многих људских судбина у једном историјском преокрету на почетку протеклог века. Више од седамдесет јунака романа осликавају стварна и у пишчевом уметничком свету дочарана потресна дешавања, израз слома нада у ишчекивану срећне будућност човечанаства. Преовлађују у бројним епизодама романа људска осећања и сенке победе које су утиснуле свој траг на свим зараћеним странама.

У роману су обликовани победници и поражени, генерали и оперски певачи, војници и шпијуни и мали, обични људи обухвативши тако читаву епоху. Пред читаоцем се откривају несвакидашње амбиције, тужне и веселе судбине, ојађене и безнадне потиштености људи, ликова романа. Није, свакако, посреди нека својеврсна историјска хроника, већ се од докумената као изворишта развијају и одигравају невероватна открића и упечатљиве приче правог романа и великог уметничког дела.

(С.З.)

15свечаност повоДом пРијема пРвака

Школа као велика породица

Још један септембар и још једна, овог пу та бројна генерација првака, употпунила је нашу школу и богатију породицу.

Препуна свечана сала, сјајна атмосфера, пуно узбуђења, радости , смеха и понеки бојажљиви, радознао, задивљени поглед...

Прошлогодишњи прваци, и нешто старији другари ,представили су се као одлични водитељи, рецитатори, играчи, хористи, певачи, а помало и глумци. Њихова порука била је јасна. Били су ту да охрабре и покажу колико се може постићи за само годину дана.

Свечаност су увеличали својим прис ус твом и предс тавници Општине Сурчин.

И као што је рекла једна од водитељка приредбе: „Школа је једна велика породица у којој лепе и мање лепе ствари решавамо заједно“.

Прваке су дочекали и охрабрили они који ће увек бити ту за њих, да их бодре и брину о њима: директор, педагог, психолог, секретар, н а с та в н и ц и , в е р е у ч и те љ и . . . и , н а р а в н о , н е з а о б и л а з н е учитељице. Насмејане, лепе, ведре, расположене, али и ништа мање узбуђене од својих првачића.

И када су сви прваци отишли у своје учионице, када се публика разишла, сала испразнила, „завеса спустила и сцена утихнула“.. . наставница Драгица Хаџибеговић, учитељица Весна Ивановић и информтаичар Љубиша Јовановић задобољно су одахнули. Знали су да се, још једном, велики труд око организације овакве свечаности исплатио.

Припремила учитељица Весна Ивановић Ученици 1-4 са учитељицом Миленом Мијушковић

Ученици 1-1 са учитељицом Милицом Пеурачом

Ученици 1-3 са учитељицом Миром Павловић

Ученици 1-2 са учитељицом Слађаном Божић

Они су били главни

16 изложба кућних љубимаца

Рибице, птице, мачке и пси

У нашој школи одржана је 6.октобра изложба кућних љубимаца, на којој је било изложено 127 животиња- од рибица и птица па до мачака и паса.

Постала је традиционална манифестација која са раздраганошћу и знатижељом ок уп ља ученике. У организацији изложбе, поред главног организатора педагога Катарине Диклић , ове године су учествовали учитељи ,наставници ( њих 18) и велики број ученика. Пошто је Сурчин приградско насеље и има много напуштених животиња, ова изложба има и едукативни карактер ,тј. код ученика развија свест о правилном односу према животињама.

Изложба је реализована у сарадњи са Кинолошким савезом Сурчина. Чланови овог савеза на изложби су приказали правилно вођење пса и групе у кинологији. У склопу изложбе учитељице су, у сарадњи са родитељима, организовале маскенбал са маскама у облику животиња.

Поред тога, наставница историје Јелена Марковић организовала је изложбу

Наставница Драгица Хаџибеговић и школски хор песмом су обележили традиционалну изложбу кућних љубимаца

17изложба кућних љубимаца

Рибице, птице, мачке и пси

шољица са ликовима животиња, а посетиоци су том приликом почашћени топлим напитком. Наставница музичке културе, Драгица Хаџибеговић и школски хор, пропра-тили су изложбу певањем песама о животињама. Наставници језика приредили су изложбу литерарних радова.

Изложба је била веома посећена и пример је добре сарадње наставника, родитеља и локалне самоуправе.

Добра организација окупила је велики броја ученика који су у недељу довели своје љубимце и дружећи се лепо провели своје слободно време, уместо да су време проводили пред компјутерима или били препуштени сами себи.

Тр а д и ц и о н а л н а и з л о ж б а к у ћ н и х љубимаца побудила је, и ове године ,нарочиту знатижељу међу ученицима и наставницима, тако да организатори ове хвале вредне ваннаставне активности могу одистински да буду задовољни.

Наставница Драгица Хаџибеговић и школски хор песмом су обележили традиционалну изложбу кућних љубимаца

18 изложба кућних љубимаца

Млади новинари наше школе

Зидне новине : Јесење слике и приче

Млади новинари наше школе, који су под вођством учитељице Гордане Векић започели свој рад прошле школске године , наставили су активности на пољу новинарства извештавајући и бележећи на паноу Зидних новина различита школска дешавања. У холу школе они су у оквиру зидних новина представили своје поетске и прозне текстове, међу којима је посебно место поклоњено традиционалној изложби кућних љубимаца.

Новинарска секција млађих разреда окупља, иначе, ученике трећег и четвртог разреда, чији је залагање у досадашњем делу ове школске године позитивно оценила и њихова учитељица Гордана Векић. Нагласила је, између осталога, да су се најмлађи новинари својски потрудили да поводом изложбе кућних љубимаца приреде Зидне новине и да их садржајно обогате својим другим прилозима – песмама и прозним текстовима. Овогодишње зидне новине допадљиво су уређене, осликане су и прегледно су представљени одређени текстови, дешавања у школи и радови најмлађих новинара наше школе, међу којим се издваја, при самом врху изложених прилога, и текст о омиљеној ђачкој манифестацији – изложби кућних љубимаца.

На овој традиционалној изложби окупио се велики број ученика и 18 наставника. Представљено је на добро осмишљеној манифестацији 127 животиња: рибица, птица, мачака и паса.

И ове школске године, према речима учитељице Векић, најмлађи новинари наше школе позабавили су се праћењем важнијих догађај, прслава и других дешавања у школи. На приређеном паноу у холу школе представљене су Зидне новине са следећим садржајем: Пријем ђака првака, Изложба кућних љубимаца, Чајанка... . Јесење слике и приче насловна је тема занимљивих Зидних новина наших младих новинара.

19изложба кућних љубимаца

Бела пуфница на дар

Кућног љубимца заметнули смо пре пет година приликом куповине породичне куће, када су нам кумови једне зимске ноћи на дар донели малу белу пуфницу са плавом машном око врата. Његова дугачка бела длака побудила је међу нама радост, застали смо непомично и са невјерицом када смо угледали у новокупљеној нашој кући овог лепог малог пса.

Вукао је плаву марамицу по кући, а када би га сустигао умор, испружио би се на тепих, залегао и убрзо заспао.

Стољнаци и завесе били су мета омиљеног нашег пса Бинга, златног ратривера, а кад су му порасли и ојачали зуби, све нас је изненадио и зачудио изгризеном корпом и поцепаном плавом машном, баш оном у којој су га као поклон донели кумови, што је приморало мајку да га због овог и другог неваљалства пренесе у двориште.

У дворишту су га задесили хладни зимски дани и први снег у који је загњуривао своју њушкицу. Растући длака му је постајала све златнија, а ја сам га стрпљиво учила да седне, легне, да шапу пружи и окрене...Радо се игра и жмурке са нама, вуче крпе и игра се лоптом.

Иако је већ поодрастао, воли још да га мазимо, да се играмо са њим и помилујемо га по већ посве златним длачицама и белим на трбуху. Бинго је наш најбољи пас, одрасли смо ја и брат уз њега, оплеменио нас је и учинио бољима.

Теодора Бабић, 8-3

МАЧКА

Она је сваштојед, тако да све једе,А када је неко мази,Обавезно преде.

Репом маше кад је стварно задовољна,И једна чинија млека,Њој ће бити добољна.

Ушима и најмању опасност спази,Док полако шапицамаПо башти гази.

Окицама својим природу вешто гледа,Она зна да оданост јеМного вредна.

А ноћу мирно посматра месечину жуту,Док се на трави излежава у свомТоплом капуту.

Николина Марунић , 7-2

Пријатељство пса

Мој кућни љубимац Астор тромесечни је пас који се оштенио у малом селу код Суботице. Долазак у моју кућу за њега је био збуњујући због затеченог друштва: корњаче, мачке и папагаја. Привикао се, међутим, за неколико дана, показавши то играма са мачком, трчкарањем по дворишту и слушањем песме папагаја.

Омиљена му је и кућица са терасом, одакле ме радосно испраћа пред јутарњи полазак у школу. Разигра се и кад угледа поводац као знак за шетњу и игру лоптицом. Андријана Шуша, 8-3

Црни овчар и бела мачка

Омиљен ми је црни немачки овчар Вук. Опчињава га јурњава за својим репом, необична и занимљива игра мог пса, кућног љубимца са дивном црном длаком и белином по трбуху. Велика је маза, радо креће у шетњу, превазишао је првобитне потешкоће са шапицама, умиљава ми се и воли да га мазим док ми је у крилу.

Права маза је и бела мачка, мој други кућни љубимац. Јована Пухаловић, 8-3

20 кутак за најмлађе стваРаоце

Јесење јутро

Сваки део дана је посебан на свој начин, па тако и јутро.

Када сам се пробудила, било ми је хладно. Погледала сам кроз замагљен прозор и видела сам бели покривач на трави. Изашла сам напоље и схватила да је то мраз. Благи ветар је дувао по свежем ваздуху. Светлуцаво сунце је почело да се буди. Паперјасти облаци су морали да се померају, да би дочекали прозрачно сунце. Бајковито небо је изгледало врло лепо са свим тим накитом. Погледала сам на пуну улицу људи који су журили на посао. Онда су моји родитељи и сестра изашли напоље да и и ми направимо укусну зимницу. После извесног времена ,зимница је била спремна за кување. Тата је преузео ајвар, а мама џем. Блатњави кучићи су скакали по мени. У даљини се чуо лавеж паса. Понеке птичице су почеле да певају. Чула сам и косилице и машине за скупљање траве. Уплашено лишће, које је опало са мистериозног дрвећа, у ствари се онесвестило због чудних, али истинитих прича мудрог дрвета. Када се лишће онесвести, мудро дрво пусти једног добровољца- грану да оде по фарбу. Дрвеће тада офарба лишће у жуту, црвену, браон и друге сличне боје. Окренула сам се, али мраз је нестао! Изгледа да га замењује мокра трава.Ушла сам унутра да пробам џем.

Дала бих га и вама, али неки други пут.

Селена Богдановић ,IV-1

Мој љубимац

Имао сам пса који се звао Астор.

Када сам био беба, он ме је чувао док сам спавао у колицима. Уз њега сам проходао, увек сам се држао за њега да не бих пао и ударио се. Касније сам видео да је мој пас мало необичан. Никада није јурио мачке, увек се играо са њима. Док се маца мацила, он је чувао мачиће и заједно са момом-мацом их преносио у зубима да их пацови не удаве. Када сам пошао у школу, сваки дан ме је пратио до капије и чекао док се не вратим. Тада би весело скакао и мотао ми се око ногу.

Пре месец дана он је угинуо, а ја сам био много тужан јер сам изгубио свог друга и пријатеља.

Врапчева прича

Било је јутро. Из свог гнездашца, испод труле греде, провирио сам и видео прве сунчане зраке.Џив, џив... певао је мој кљунчић, весело дочекујући још један сунчани јесењи дан. Малена крила залепршаше и већ сам био у ваздуху. Ваљало би одмах одлетети до пекаре. Тамо ћу покупити мрвице хлеба и кифли. Летим брзо, јер ће голубови и вране појести све, а нама врапцима неће остати ништа.Кад си тако мали као ја, мораш се борити за сваку мрвицу. Кад напуним стомачић, срећан сам и певам цео дан. Ево ме код пекаре. Неко је бацио целу кифлу и већ се окупило доста моје браће врабаца. Сви су вредно чупкали укусну белу кифлу. Уф, добро је, на видику нема ни једне мачке. Највише се плашим да ме не изненади. У дворишту где ја живим, газдује један велики мачак. Фрк! Грозно створење од којег страхују све птице у крају. Најео сам се и летим на купање у прашину. То је одлична занимација.

Живот је леп кад си сит и у друштву себи сличних.

Шћулац Адам, III-2

Јесен у жутом капуту

Стиже нам јесену жутом капуту,просипа кишупо златном капуту.

Опада лишће,пар по пар,носи нам јесен злато на дар.

Котрља се лишћепо мокром путу,стиже нам јесен у жутом капуту

Анастасија Рацић 21

Како ја чувам природу

Природа је све што нас окружује, зато морамо да је чувамо и не бацамо свуда смеће.

Ја чувам природу тако што не бацам папире, флаше и храну по улици.

Када људи не би бацали смеће, реке и паркови би били чистији.

Алекса Филиповић , 2/2

21кутак за најмлађе стваРаоце

Јесен у мом врту...

Дуже ноћи, хладнија јутра, лишће које почиње да жути и опада најављује најблагородније доба у години- јесен.

У јесен стижу плодови целогодишњег рада и труда. Јабуке и крушке сазревају на радост деце која их радо користе у свакодневној исхрани.

Грожђе својим пуним плодовима било црно или бело мами погледе случајних пролазника.

Ватромет боја пожутелог лишћа разних лишћарских врста, уноси радост у срца свих људи, који знају да је јесен краљица свих годишњих доба и то их чини срећним.

Ових дана моју башту прелећу јата птица, која ужурбано грабе пут југа, подсећају нас да ово благостање није вечно.Јер као што песма каже:“Долази зима, дуга и хладна...“

Јежић кога већ дуго посматрам ужурбано вуче лишће и разне плодове јесени на својим бодљицама у свој зимовник где ће провести време до пролећа.Свакога дана се осећају хладни и дуги прсти зиме која је пред вратима...

Збогом јесени до следећег виђења.

Јована Марковић III-3

Како ја чувам природу

Природа је лепа. У њој има пуно лепих цветова и дрвећа.

Да нема природе, не би било ни живих бића. Да би природу сачували, ми морамо да бринемо о њој. Ја природу чувам тако што не бацам смеће. Редовно заливам цвеће и дрвеће у свом дворишту.

Сви би требало да поведемо више рачуна о природи јер је она извор живота.

Кристина Мартић , 2/2

Врабац

Здраво, ја сам врабац Ћира. Живим у кућици на крају града . Њу су ми поконили другари за рођендан. Кад дође зима, људи долазе и хране ме. И моји другови долазе код мене на гозбу. Онда се сви заједно дружимо, певамо и играмо. Људима смо веома занимљиви. Ми се трудимо да њима буде лепо у току зимске шетње, а они нама да не будемо гладни.

Тако се сваки дан лепо забављамо.

Матија Вук Славковић, III-2

Како Меда Медић доживљава јесен

Свако има пријатеље, па тако и ја. Мој најбољи друг је Меда Медић. Он се најесен понекад игра са мном, углавном је реч о игри под називом „ Нађи храну за зиму“ . Када ловимо рибу, ја понесем пецаљку, а он има шап. Када беремо бобице и јагоде, ја победим зато што он све смаже из своје корпе, а да не буде тужан, ја му дам скоро све што сам убрала. Остатак понесем кући за џем.Недостају му другарице ласте које га увек буде за школу. Некад спава са врапцима склупчан у својој пећини. Њему је пред крај лета рођендан, а ја му увек купим мекану, дебелу бунду да би имао лепше зимске снове. Не воли опадање лишћа, зато што, када падне са своје мајке, изгледају тужно. Сунца је све мање, а облака све више. Облаци су недавно били тмурни и све чешће је падала киша.

Тако мој друг Меда Медић диживљава јесен.

Елена Богдановић, III-2

22 кутак за најмлађе стваРаоце

Јесен

Јесен је и у моједвориште стигла,са грана је жутолишће дигла.

Из гнезда су отишлеласте, да топлијекрајеве траже.

Мој мачак Мићкодобио је ново оделода греје његово тело.

Напољу падају кишеи све на јесен мирише.

Катарина Шикљован, III-3

Јесен

Јесен је стала у наш вртпа је зато постао жут.Жуто је лишће и пада, пада,и за нас ђаке постоји нада.Идемо, јесен нас чека,тамо на пропланку вијуга река.Браћемо плодове што јесендаје нама, за радост све остаје.

Јована Марковић III-3

Стиже јесен

Прошло је лето,дани су кратки.стиже нам јесени плодови слатки.

Свуда су шљиве,јабуке, грожђедеца баш волекад јесен дође.

Јесен је лепаплодови слатки,само је штета,дани су кратки.

Матија Вук Славковић III-2

Стигла је јесен

Јесен је једно од годишњих доба.

Када нам покуца на врата, то значи да су плодови увелико зрели и да мајка природа боји листове у жуту, наранџасту па чак и у црвену боју. Птице селице су купиле карту за југ и полако крећу на пут. Кишни облаци не пуштају сунчеве зраке да дођу до нас, па се морамо топлије облачити.

Те догађаје створила је јесен.

Богдановић Елена III-2Јесен

Да ли је стиглајесен жутаса свог далекоги дугог пута?

Да ли си понела својејесење дивне боје,и остале чари своје,и најслађе грожђе моје?

Добро ми дошлаи овог пута,драга, драгајесени жута!

Милица Ђурашић, III-2

Моја јесен

Стиже јесен, септембар је ту,лишће жути и на траву пада.Киша лије, то је јесен права,и мрки меда спрема се да спава.

Пуно магле и припреме сада,јер у јесен свако се надаи замишља жеље док златнолишће пада.

Деца иду, у школу крећусад у јесен и крилима полећу.Сви прваци сада знање стичуи остали то већ знајуда са школом посла имају.

Волим много јесен тиху,кад на миру грожђе зри.То је моје добро доба,јер у јесен раде сви.

Сара Милошевић, III-2

23литеРаРна РазглеДница

Непресахнуте песме Вишњића, слепог гуслара и народног певача

Дивим се таленту и упорности Филипа Вишњића, народног певача и слепог гуслара. Замишљам старца са забаченом главом на бојним пољима по устаничкој Србији како песмом и гуслама бодри српске ратнике и устаниике. Упечатљиви су његови заноси, широко чело,забачена глава, валовита проседа коса просута по раменима, упадљиви бркови што наткриљују усне.

Филип је у народној ношњи, сељачка кошуља изаткана му је од платна загасите боје, застире јуначке груде и сувоњаве дуге руке. У крилу овог дичног слепог народног певача издвајају се гусле, наш прослављени народни инструмент.

Чини ми се да звуци гусала испуњавају и уздижу овог човека, слепог путника са запрћеном торбом на рамену, који се најбоље осећа кад гудало загуди и гусле омамљујућим звуцима прате победе српских ратника у Првом српском устанку.

Слушао је он како се силна турска војска сјатила на поносну реку Дрину да би угушила и потукла неустаршиве српске устанике. Ове застрашујуће речи одзвањале су му у ушима још у завичају, са друге стране смарагднозелене лепотице, стишане и понекад хировите Дрине. Допирали су до њега и гласови српских немоћних народних бегунаца

пред силином турске најезде, за којима је остајала пустош српских села и мирис паљевине. И крици српских рањеника на победничком пољу Мишару растуживали су га и уливали му снагу да стиховима опева ове мученике и јунаке, и узнесе њихов борбени успех у окршају са многобројном турском војском, да српску победу преточи у народну епику, песму која ће проносити славу и несаломљиву снагу народа који се подигао на устанак. Радост и задивљеност слепог гуслара и певача разабиру се у његовим песмама испеваним након љутог боја и српске победе. Са српским устаницима пробијао се кроз бојна поља и песмом уливао јунацима из нашег народа борбени дух и непоколебљивост на путу нових српских победа широм намучене и угњетене Србије.

Када је српска војска доживела пораз,године 1813, Филип Вишњић је по војвођанским равницама, по сремским ораницама и пределима и даље истрајно песмом проносио славу и ратничке успехе Срба у првим устаничким годинама. У својој подигнутој и скромној колибици ,на троношцима у њој, посетиоци су слушали стихове песама о српским устаницима које је овај наш слепи гуслар сам испевао у славу храбрих синова нашег српског народа. Заокупљао је он сељаке и својом појавом, физичким изгледом, висином, широким раменима, набораним и руменим лицем, достојанственим ходом...

Са Вишњићем по устаничкој Србији

Заронивши у прошлост, у дане Првог српског устанка, замислила сам да сам једног летњег јутра прошетала улицама устаничког Шапца са Филипом Вишњићем, познатим нашим слепим гусларем и народним певачем. Било је то уочи славне битке на пољу Мишару, када су наши јунаци устаници извојевали славну победу над многобројном турском војском. Као што је познато, српску војску предводио је лично Карађорће, неустрашиви и одважни вођа српских устаника, а турску Кулин-капетан, суров и безобзиран ратник.

Филип Вишњић и ја угледали смо на пољу Мишар два врана гаврана са крвавим кљуновима и ногама, баш оне који су Кулин-капетаници пренели вест о страшном поразу турске војске на ратишту, на Мишар пољу.

Угледавши их, понадала се међутим да су јој ови весници несреће ипак донели добре вести: да су на бојном пољу видели турску војску, господара Кулин-капетана и турске поглавице како су умирили Србију и погубили српске устанике и њихове вође, набрајајући при томе историјске личности које је Вишњић опевао у епској народној песми и заплењена добра и заробљени народ као турске заточенике и робове.

Гаврани јој казаше да су видели како су се војске судариле, српска и турска, те да су у славном боју српски устаници поразли и посве потукли турску војску. Анђела Бошковић, 8-3

24 литеРаРна РазглеДница

Сви смо жедни љубави

Најплеменитије и најдрагоценије осећање подарено човеку је љубав. Никакво зло се не може изродити из искрене, неговане и чисте љубави. Та емоција плени, ствара и уздиже нас до висина, а како бисмо другачије летели да није крила љубави. Али чак и ова лепа емоција има своју супротност, звану мржња. Сурова подела.

Иако се истински трудим, нисам у могућности да схватим шта значи мрзети. Кажу да је граница између љубави и мржње танка, и да се у одређеном тренутку прелази. Ја не делим то мишљење; ако некога волиш на прави начин, како га можеш мрзети?! Никакви поступци, изговори и разлози не могу оправдати онога ко мрзи. Ми само заборављамо на све лепе тренутке које смо проживели захваљујући тој истој љубави. Зашто узимати отров и горчину, а толико је слатких и лепих ствари свуда око нас? Сви смо жељни и жедни љубави. Треба само наћи извор, росу у трави, капљицу на листу. Све што је добро на овом свету долази од љубави, она је покретач, она је воља,она увек зна прави пут. Мржња спутава, манипулише, уништава, гура нас на дно. Сиромаши наш дух рањава и обезвређује нас као личности. Снага љубави разграђује камена срца, руши границе. Најлепши стихови, романи, песме и бајке написани су на тему љубави. Ниједно дело није засновано на темама мржње и зла. Ако волимо, можемо да стварамо, да непредујемо, да превазилазимо границе, да се боримо и побеђујемо. Мржња је оскудна, сувишна и непотребна емоција у нашим вредним животима.

Зар ћемо своје постојање подредити и условити нечим што смо сигурни да није вредно? Мржња је до те мере негативна да је о њој тешко и писати. Мржња је болест коју треба лечити љубављу; кад је излечимо, онда смо је и победили…

Рената Гашпар, VIII-2

Срем

Ово је песма о Срему,Поносно живим у њему.Све те лепоте Срема,Нигде на свету нема.

Равница пуно боја,Домовина је моја.Све људе добре вољеПрима у крило своје.

Авлија пуна цвећа,За Сремицу је срећа.Из пушнице све се пуши,А шунка на тавану суши.

И гласно кажем свима,Свега у Срему има.Ко овде није био,Не зна шта је пропустио.

Ово је песма о Срему,Поносно живим у њему.

Милица Брковић 7-1

Мењамо свет

Чудан је овај наш свет! Оговара те, а воли те. Пружа ти руку, а мрзи те. Исмева племенита дела, а памти их кроз векове. Али ипак, сви смо ми наши, они су моји и ја сам њихов и ми заједно чинимо свет. Хајде да тај свет мало мењамо! Мењати свет око себе, значи мењати себе, а када променимо себе, променимо своју околину, а самим тим мењамо цео свет.

Свет је јединствен. Индија, Немачка, Америка, Кина... постоје само на географским картама, а те карте су израдили политичари.

Лука Ристовић, 8-2

Гусле мога деке

И ствари имају дшу , заправо, оне имају душу у нашој машти.

Свака ствар је посебна, али за мене су гусле мога деде јединствене. Направљене су од јаворовог дрвета , оног јавора који је годинама стајао на врху брда изнад теткиног Обарка . На гуслама је дека изрезбарио лик Вука Караџића и Петра Петровића Његоша . Гудало у облику змије направљено је од гране бора који је поносно стајао у Гају , а струна од коњске длаке . Када би дека засвирао на чудесним гуслама, из њих би потекао звук који нам је причао приче . То су песме о Марку Краљевићу , Косовкој девојци , цару Лазару,и многим знаним и незнаним јунацима . Причале су о љубави ,о рату ,о срећи , тузи и храбрости наших јунака . Иако изгледају као обичан инструмент, оне имају душу .

И надам се да ће опевати још много јунака и испричати много прича будућим генерацијама .

Даница Делић, 6-2

25језички поДсетник

Велико слово

Тргови и улице: Теразије, Студентски трг, Трг ослобођења, Трг револуције, Булевар цара Лазара, Дунавски кеј, Немањина обала, Кружни пут, Футошки пут, Обилићев венац, Косовска, Фрушкогорска, Улица Ђуре Јакшића, Улица владике Данила, Улица српских владара, Улица платана, Улица бродараца.

Напомена 1: У склопу најраширенијег модела именовања улица, с меморијалним именом у генитиву ( типа: Улица краља Милутина), реч улица је најчешће испустива па се у складу с општим правилом тада прва реч властитог имена у новом облику пише великим почетним словом: Станујем у Краља Милутина, а она у Владике Данила.

Напомена 2: Реч улица пише се малим почетним словом кад је придодата имену, а сувишна је и нема је у регуларном (језички коректном) називу (уп. нпр.: Пуста улица Илица у Загребу, Станујем у улици Зелени венац) и када је употребљена у облику множине (нпр.: У улицама Марка Краљевића, Цара Лазара и у Косовској неће бити струје...). Међутим, реч улица је неизоставна у именима као Улица платана, Улица бродараца, Улица Модене и сл., и увек се, наравно,пише великим почетним словом.

(Правопис српскога језика)

Концерт на Коларцу

Наши ученици и наставници недавно су са радошћу и знатижељом пратили концерт на Коларцу, што је уистину био дан празника за наше посетиоце значајној задужбини наше престонице. Наставница музичке културе Драгица Хаџибеговић предводила је ученике на поменути концерт, то јест на слушање дела Бетовена, Равела и Брамса.

Осим поменутог концерта, веома занимљива посета приређена је и у Етнографском музеју нашег главног града. Том приликом је натавница историје Јелена Марковић одржала час о култури, вери и одећи.

Концерту и запаженом предавању наставнице историје присуствовали су, поред ђака наше школе, и наставнице Биљана Царић и М арина М аксић, те васпитачица Горанка.

Н а с т а в н и ц е Д р а г и ц а Хаџибеговић и Јелена Марковић приредиле су и прошле школске године угодно дружење ученика и слушање класичне музике у наведеној задужбини. Хвале вредне су и речи наставнице историје о културним вредностима и знаменитостима нашег главног града.

26 занимљива биологија

У овој устаљеној рубрици нашег часописа настављамо да објављујемо занимљивије радове ученика у којима су приказане карактеристичне појединости и одлике животињског и биљног света. Овом приликом реч је о лековитој биљци жалфији, о узгоју пшенице и домаће животиње краве.

Пшеница

Пшеница се узгаја широм света и најважнија је зрнаста биљка која се користи у људској исхрани. Уз кукуруз, друга је на лествици укупне производње житарица.

Од зрна пшенице добија се брашно за хлеб, колаче, тестенине и за ферментацију при производњи пива, алкохола, вотке и биогорива. Одвојена љуска од брашна назива се мекиња.

Пшеница се сеје као крмно биље, а слама се користи као застирка у стајама и шталама, те као грађевински материјал за израду кровова и зидање. Истраживања су попказала да је највероватније место одомаћивања пшенице Дијарбекир у Турској. Ширење узгоја пшенице ван плодног лука почело је током неолитског периода да би се пре пет хиљада година молгла наћи у Етиопији, Индији, Ирској и Шпанији. Миленијум касније стигла је и у Кину.

Пре три хиљаде година употреба плодова које су вукли коњи повећала је производњу житаррица која је наставила да расте употребом модерних машина и метода и проширивањем обрадивог земљишта.

Пшенична зрна се класификују према особинама зрна за намену на тржишту производа. Свака класа има своју употребу. Произвођачи одређују које су класе најпрофитабилније за производњу. Пшеница је широко узгајана и даје добар принос по јединици површине; добро расте и у умерено кратким сезонама и даје високо квалитетно брашно.Хлеб се углавном прави од пшеничног брашна, али и од других житарица – ражи и зоби.

Маја Јокановић, 8-1

Крава

Дананашња крава првобитно је дошла са Блиског истока. Називамо је и домаће говедо, младунче теле а мужјака бик. Сматра се да су краве стигле са сточарима и пољопривредницима на Кипар пре много година.

Краве (домаће говедо) распрострањене су широм света. Краве зебу више су прилагођене тропској клими него оне европског порекла. Од 15. века Европљани доводе кравуе у Америку, Аустралију и Нови Зеланд, где се убрзо развија крдо подивљалих крава.

Најпознатија кланица крава је у Америци, а највећи број домаћих говеда постоји у Индији (око 226 милиона), у Кини (108 милиона) и у Америци (96 милиона). Краве и волови као сисари и биљоједи имају изузетно дугачак и сложен систем за варење; називају се зато преживари. Брзо прогутају несажвакану храну која прво силази у прва два дела желуца, одакле се понова враћа у уста у облику громуља.

Велики број крава (око 200 милиона) узгаја се у Бразилу. Поред меса, млека и млечних производа и коже, измет домаћих крава врло је цењено као природно гнојиво у пољоприв реди и као гориво Домаћа говеда, посебно волови, користе се у већем делу света за вучу и орање. Вања Барац, 8-1

27занимљива биологија

Жалфија

Жалфија је вишегодишња биљка. Стабло је високо од 50 до 90 цм. Листови су сребрно зелени. Цветови су плаво-љубичасти, а понекад љубичастобеличасти. Жалфија је једна од најстаријих лековитих биљака. Кортисти се у медицинске сврхе искључиво лист који се бере, суши и чува пажљиво. Главни лековити састојак је испарљиво мирисно етарско уље.

Опорост и лековитос т листа потиче од танина. И горке материје у жалфији делују лековито. Жалфија улази у велики састав броја лекова који се употребљавају за испирање уста и грла кад настану упале и катари, јер су то добра и безопасна средства која јачају слузокожу и делују антисептично. До открића антибиотика жалфију

су вековима употребљавали у облику чаја против знојења за оболеле од туберкулозе, јер смањује лучење знојниух жлезда.

Чај и други лекови начињени од жалфије употребљавају се и за јачање организма. Наводе је сви антички медицински писци. Познато је да је од свег лековитог биља Карло Велики највише ценио жалфију.

Исидора Милановић, 8-3

Воћни чај са хибискусом

Још су наше баке познавале „црвени чај“, чај од свега о што су могле да сакупе у свом дворишту. Некада су то били освежавајући напици од цвета руже, хибискуса, комадића јабуке и другог сушеног воћа и биља. У данашње време воћни чај је далеко прихваћен и познат као напитак који крепи и освежава, има широку употребу како у летњим, тако и у зимским месецима. Воћни чајеви не садрже кофеин ни танин, тако да се погодни за свакодневну употребу код старијих особа , трудница и деце. Да бисте припремили укусан воћни чај, морате га оставити преливеног 8 до 10 мин. да би добио пуну арому. Чај је дефинитивно ствар укуса, али наш предлог је да чај прелијете врелом водом и оставите најмање 5 минута, уживајте.

Бора Бора Састав: Суво грожђе, бобице зове, папаја, јабука, органски хибискус, црна рибизла , арома, сунцокрет, различак, малина и јагода.

Т 100°Ц 5-8мин

Бакина Башта Састав: комадићи зове и јабуке, органски хибискус, црна аронија, цвекла, , арома, црвена рибизла, малина, купина, јагода.

Т 100°Ц 5-8мин

Божићни Звончићи Састав: Комади јабуке, органски хибискус, шипак, кора од поморанџе, сува шљива, кокос, лоптице шећера, арома, каранфилић, вишња, плаво цвеће слеза, кардамон.

Т 100°Ц 5-8мин

Торта од Меда Састав: комади јабуке, органски хибискус, хонеyбусх, делови шипурка, кора од поморанџе, листићи бразилског ораха, арома, мед (мин. 2%), цимет, звездасти анис, цвет наранџе.

Т 100°Ц 5-8мин

Пина Колада Састав: делови шипурка, ананас, јабука, органски хибискус, кокос, арома.

Т 100°Ц 5-8мин

Сицилија Састав: Комади јабуке, органски хибискус, шипак, кора од поморанџе (мин.14%), ружа, поморанџа (мин.2%), цвет наранџе, арома, невен.

Т 100°Ц 5-8мин

Плишани Меда (чај за децу) Састав: Комади јабуке, органски хибискус, желе бомбоне(мин. 19%), делови шипурка, арома, кора од поморанџе, невен.

Т 100°Ц 5-8мин

Зимска Бајка Састав: абука, органски хибискус, шипурак, суво грожђе, кора од поморанџе, органски рооибос, листићи бразилског ораха, арома.

Т 100°Ц 5-8мин

28 путујемо, запажамо, бележимо...

Једнодневни излет шестака

Вожња Царском лађом

Дивни мајски дан пружио је нашим шестацима нарочито задовољство и раздраганост на једнодневном излету. Дружина од 62 ђака и одељењске старешине заједно су посетили Бечеј, сликовито војвођанско насеље, чувену Царску бару и надалеко познати замак Дунђерски. Ови садржаји једнодневног излета употпунили су и обогатили дружење вршњака, наших ученика прошлогодишњег шестог разреда ,које су на занимљивом путовању предводиле одељењске старешине.

Нарочито узбуђење и знатижељу побудила је вожња Царском лађом по утишаној води Царске баре; овај незаборавни угођај који се, уз задовољство и опседнутост осебујним призором природе, утискује у памћење као дивно сећање на основношколске дане.

Замак Дунђерски, што је запосео т а м о ш њ и п р е д и в н и а м б и ј е н т непрегледне и раскошне равнице, одувек плени нарочиту пажњу свих посетилаца. Ово древно здање уистину има шта да пружи и добродушно понуди своје дражи и слику минулих времена свим знатижељним посетиоцима и путницима намерницима. Тако су и наши ученици имали прилику да доживе лепоту замка, да донекле проникну у прошле дане, доживе дух минулог времена и градитељског умећа замка. Ова прелепа грађевина пленила је пажњу и наших ђака, п р о ш л о год и ш њ и х ш е с та к а , и одељењских старешина.

Ипак је највећу пажњу међу ученицима на овом излету побудила и привукла ергела коња и вожња кочијама. Раздрагана атмосфера и уживање током вожње обележили су узбудљиви и веома допадљиви део заједничког дружења ученика и наставника наше школе на поменутом једнодневном излету.

29путујемо, запажамо, бележимо...

Лепоте завичаја Вука Караџића

Полазак аутобусом и с п р е д ш ко л с ке зграде на једнодневни излет обележио је и побудио осмехе и раздраганост на лицима окупљених п р о ш л о го д и ш њ и х п е т а к а . П р в о с у с е з а п у т и л и к а о српској православној светињи – манастиру Тр о н о ш а . У о в о ј светињи ученици су се упознали са њеном ис торијом и духовноћу, а ,уз то, чули су и веома занимљиву причу о воштаној свећи коју су начинили верници оближњих насеља.

Нарочиту пажњу петака првукао је наставак пута и обилазак Вукове родне куће у Тршићу, њен древни градитељски стил , етнографски елементи и одговарајуће приказан некадашњи живот нашег славног реформатора језика и правописа, сакупљача народних умотворина и обичаја народа српског. Тамошња шума, бритко зарезани пут уз речицу, жуборење воде и сликовити крајолици Вуковог завичаја пленили су радозналост наших петака и пружили им незабораван доживљај.

Бакарно лићше пуцкетало је под ногама, стварало посебан осећај и угођај, а ђаци на самом улазу Вукове куће нису могли одолети понуди сувенира на тамошњим тезгама. Прича о Вуку испред његове куће и разгледање изложених етнографских предмета у кући и докумената о овом нашем великану употпунили су укупан утисак и доживљај током једнодневног излета.

Игра на тамошњој л и в а д и та кођ е ј е о б р а д о в а л а ђ а к е и з а ј е д н и ч к о м дружењу вршњака дала посебну драж. После игре, певања и дружења ,ђаци су се са својим одељењским с т а р е ш и н а м а запу тили ка Бањи Ковиљачи.

Емилија Петровић и Теодора Симић , 6-1

30 путујемо, запажамо, бележимо...

Екскурзија седмака

Наставница као горска вила

Сенка горостасне и разгранате копаоничке јелке, уплетени ветар мрси њене врхове озарене сунчевим сјајем. Издашно и чежњиво додирује узнесене руке, прсте и танани струк наставнице физичког васпитања Цаце, Славице Петровић, помало згрануте несташлуцима својих ђака. Као да нас запахну у загрљају засенка на поветерацем милованом планинском обрису Мрамора, узвишице планинске изнад хиљаду метара, тајанствена горска вила Равијола из епске поезије. Просу ова вила са висова планинских свој сјај љупкости, опчињености и лепршавости танковитог тела пониклог у осебујним горама Копаоника, наше планинске дичне красотице. Поглед уперен у бескрајна пространства плаветнила узноси се, као да се отима, кроз разгранате крошње, грање стасите чаробнице јеле копаоничке, удахнувши овом тренутку у оку камере наше наставнице Јасмине Јовић дрхтај тајанствене занесености и одсјај жудње у засенку копаоничког стабла устремљеног ка висинама.

Образовно-васпитни задаци

• У п о з н а в а њ е к у л т у р н о - и с т о р и ј с к и х знаменитости нишког краја, баштине Лазаревог града, одлика појединих географских појмова неше земље и природног драгуља – Ђавоље вароши, очаравајућег и задивљујућег дара природе који се нуди посетиоцима.

• Развијање љубави према нашој културно-историјској баштини, одавање почасти прецима палим на бранику слободе и православља и подстицање родољубивих осећања међу младим нараштајем.

Програмски садржаји

Ученици 7. разреда, њих педесет и троје, посетили су 16. и 17. маја град Ниш, Музеј града Ниша, Ћеле-кулу, Ђавољу варош, Лазарев град Крушевац, некадашњу српску престоницу, и Лазарицу, цркву у Крушевцу грађену византијско- моравским стилом архитектуре, у виду сажимања српске традиције и византијског градитељства и ликовног погледа на свет.

Музеј града Ниша, изложбене поставке које дочаравају историјску и културну баштину нишког краја из древних времена, трећег и четвртог века, није привукао очекивану пажњу ученика наше школе. Зато је њихову знатижељу нарочито побудио јединствен споменик Ћеле-кула, градитељска тврђава из турског доба у чије су зидине уграђене лобање српских јунака и родољуба који животе положише на бранику слободе и православне вере.

31путујемо, запажамо, бележимо...

Ђавоља варош привукла нас је и опчинила својом осебујном и раскошном природом, изворима црвене и жућкасте киселе воде, рударским окнима, вајарским делом природе у виду горостасних фигура у чији је настанак уткана и легенда о окомањеним сватовима, као и богомоља Св. Петке у окриљу шуме овог споменика природе. У овом Божјем храму негује се традиција везивања марамица како би се призивањем молитве и благослова светитељке отклониле недаће и невоље верујућег народа.

Лазарев град Крушевац употпунио је и обогатио доживљајну страну дводневне екскурзије седмака. Наша опседнутост усредсређена је на градитељски и по православној просвећености узвишену цркву Лазарицу, архитектонски и уметнички прекрасну богомољу.

Споменик ратницима на Мрамору

У преподневним часовима другог дана екскурзије, након бурне и бесане ноћи у хотелу “Јуниор”, приређен је рекреативни боравак ученика у природи на обронцима Копаоника и обилазак Споменика палим борцима и ратницима пролетерских бригада на планинској узвишици Мрамор.

Усхићени смо лепотом

Чудесна лепота радос ти је у њеној безбрижности.

Ореол и лик светитеља и просвитеља, Св. Саве, оцртава се на деблу у чаробној и раскошној природи Ђавоље вароши, испред храма СВ. Петке, а наставник Срба надахњује се пред богомољом и ликом светитеља тајнама времена, мудрошћу и љубављу Божјом.

Занос и чежња

Дах застане пред вајарским делом природе; чула човекова су опчињена при загледаности у неухватљиве маштовите фигуре подно којих је разјапљени процеп котлине низ чију се пукотину сливају чари бајне.

Човек се утаји пред призором “окамењених сватова”, ни корак да крочи, као да се издашно заноси и прикрада у чежњивим и осебујним даровима природе.

Блажен међу женама

Жени је стало да обдари човекову слободу.Преиначити жену може само средина.Кажу: жена је бољи део човечанства!Човек међу женама испуњен је блаженством, облива га задовољство и на ученичким походима даровима природе и културно-историјским знаменитостима.

Ову драж, узбуђеност чула и огрејаност жаром дружења у шумској чаролији Ђавоље вароши и лишће

32треперећи поздравља.

Наставник Срба и ведрооке, раздрагане колегинице, Јаца и Цаца, обавијени красотама заводљиве Ђавоље вароши.

Огледање љубави

• Љубав је учитељица духа.• Деца окружена љубављу, одражавају ју је. Кад нема

љубави, немају шта да одражавају.• Љубав и христољубље Лазаревих неимара уткани су и у

ову прекрасну богомољу –Лазарицу у Крушевцу.• Љубав као чекање, шутња, тихи немир, тајна, сан, жеља,

усхићење, занос...

Незаборавно и бајковито дружење вршњака

Дводневно дружење вршњака проткано је незаборавним доживљајима и дешавањима која се засвагда урезују у сећања.

Повратак је обично пропраћен трептајима узнемирености и жалом за очас ишчезлим дражима дружења на школској екскурзији седмака.

Србољуб Зорица (текст) и Јасмина Јовић (снимци)

путујемо, запажамо, бележимо...

Традиционални школски јесењи оријентациони крос: такмичарски дух и раздрагани поклици ученика са трибина

Награде најбољим ученицима

Традиционални јесењи крос ученика наше школе и ове је године, како је то уобичајно,одржан на спорском терену ФК,,Јединство“у Сурчину.

Сунцем окупано блиставо зеленило стадиона измамило је осмехе и раздраганост ученика од петог до осмог разреда, које је прожимао такмичарски дух и воља да покажу своја достигнућа, вештину и брзину на такмичењу, осим што такав дух надметања основношколских вршњака није био међу већином девојчица осмог разреда. Неумесно понашање осмакиња на спортском терену, месту устаљеног окупљања наших ђака на спортским надметањима, касније је донекле озлоједило наставницу физичког васпитања Славицу Петровић, нагласивши при томе да ће девојчице „наградити“ према заслузи.

Устаљени јесењи крос одржан је истовремено кад и крос РТС-а.На заједничком такмичењу девојчице су постигле следеће резултате:Тијана Јапунџић(5-1),Милена Николић(6-1),Милица Петровић(7-1) и Јелена Шокчанић(8-2)-прво место; друго место

припало је: Наталији Шаренац(5-1),Милици Спасић(6-2) и Сандри Николић(7-3); док су треће место освојиле Теодора Павловић(5-1),Емилија Петровић(6-1) и Роса Мандарић(7-1)

Дечаци су такође били успешни на такмичењу. Прво место је припало Алекси Ивањцу(5-3),Вељку Сталевићу(6-1),Ивану Хорвату(7-1) и Александру Пајчину(8-3).Другопласирани су:Душан Цветковић(5-3),Лука Милићевић(6-1),Горан Милеуснић(7-3) и Урош Блажић(8-3).

Треће место освојили су: Богдан Марчета(5-1), Марко Костић(6-1), Марко Ђаконовић(7-1) и Урош Пауновић(8-2).