8 606106 055993

матични бр: 62513420, ПИБ: 107120973жиро рачун: 160-355899-58 Banca Intesa

АГЕНЦИЈА ЗА ИЗДАВАЊЕ ЧАСОПИСА И МАРКЕТИНГ “НЕДЕЉНИК”

БРОЈ:

ЦЕНА:

GASIFIKACIJA SRBIJEVuka Karadžića 3, Smed. Palanka

Tel. 026/ 319-892, fax: 026/ 319-869, mob: 064/ 64 64 244,e-mail: dminvest@open.telekom.rs

7830

Dositejeva 10, KrnjevoTel: +381 26 821 085, Fax: +381 26 821 211

www.podrumradovanovic.rspodrumradovanovic@neobee.net

PODRUM RADOVANOVIĆ

УГОВОР ЖЕЛЕЗАРЕ И ЕСМАРКА ИСТОРИЈСКИ ДОГАЂАЈ ЗА СМЕДЕРЕВО

Др Јасна Аврамовићградоначелница Смедерева

10. фебруар 2015. 2

3 10. фебруар 2015.ТЕМА БРОЈА

Недељник у посети Винарији Радовановић

ВИНО ЈЕ ПРОИЗВОД ЗАДОВОЉСТВА, И ТЕЖЊА ЗА САВРШЕНСТВОМ

У селу Крњеву, надомак Смедеревске Паланке, где су шумадија утапа у помо-равље, настају једна од најбољих вина у Србији. Пре двадесетак година, настао је „Мали подрум Радовановић“, данас је то, доминантна винарија на српском тр-жишту. Вина која потичу из овог подру-ма, достојно и у сваком тренутку могу понети епитет „врхунска“. Не морате би-ти врсни познавалц вина, да би сте при-ликом испијања, нaprimer, Chardonnay , Rose или Cabernet-a, схватили да пијете изврсна вина, „за душу“.

Према речима нашег саговорника Мије Радовановића, творца винарије Ра-довановић, искуство енолога није кључ-но, за настанак доброг вина, потребна је и наклоност природе.“Вино је производ задовољства, и увек тежимо да достиг-немо савршенство. Граница до које ће-мо доћи, не зависи само од нас, већ од природе, географског положаја и идеје винара. Мало луцидности је потребно, сваком озбиљном винару. Поред обра-зовања, морате имати идеју шта жели-

те да достигнете.Када се заврши једна година, морате имати визију, шта би сте следеће године могли и желели да оства-рите.“, каже један од најцењенијих ви-нара у Србији.

Упитан како је освајао тржиште и стваро бренд, Радовановић каже да је

његов мотив увек био, љубав према ви-нарству као вечитој инспирацији. „Ја сам просто желео да правим вина,јер сам волео вина. На почетку нисам оче-кивао да ћу доћи до овог стадијума. Ка-да направите име, добијате и велику од-говорност. Сада, због тих вина, на крај једног малог села, долазе амбасадори и разне еминентне личности из света, спорта, културе...“

Вино је једино пиће које се уноси у храмове, користи на литургијама и има своју славу.

Култ Светог Трифуна је веома раз-вијен у српским крајевима, а славе га посебно виноградари, док га својим заштитником сматрају и гостионича-ри. Виноградари на дан Светог Трифуна иду у винограде, орезују лозу и вином заливају чокоте, да би тиме повратили винограду малаксалу снагу, после ду-гог зимског периода, па да почне бујати у пролеће које се већ почиње примица-ти. „Поштујући традицију, сваке годи-не са владиком Игњатијем, одлазимо у виноград, симболично орежемо по не-ки чокот и онда настављамо дружење са пријатељима, каже Мија Радовано-вић “. Свети Трифун је слава винара и у духу православља, биће обележена и у винарији Радовановић.

„Вино је пиће, које служи за ужи-вање, али ако послушамо савете Светске здравствена организације, црно вино се користи као лек. Према препоруци лека-ра , сваког дана би требало да конзуми-рамо црни хлеб, чашу црног вина, цр-ну чоколаду и лук, јер помажу очувању

виталности,“поручио је Радовановић читаоцима Недељника.

Винска култура у Ср-бији је доста напредовала, данас чак људи знају да направе одлична домаћа вина за сопствене пот-ребе. Одувек је било да добар домаћин уме на-прави добро вино .“ Ве-лика вина не траже сло-жену технологију, она траже добро земљиште, рад у внограду, вино не сме никада да се зане-мари. Вино тражи слу-гу. Није потребно факул-

тетско образовање да би сте направили добра вина. Потребна је воља и љубав“, објашњава Радовановић.

Велики број људи ужива у чаробним укусима вина „Радовановић“, пију их уз ручак, вечеру или десерт, у тренуцима опуштања. Различитост вина се огледа у

томе, што се нека вина нађу на тржишту после неколико месеци, такозвана мла-да вина. Велика вина су вина која су однегована и која тек после низа година постају тржишна. Вина Радовановић су пријатна, тиха, лагана и ненаметљаива, као и њихов творац. Од давнина до да-нашњих дана вино увесељава, опушта, инспирише љубав, надахњује уметни-ке, склапа пријатељства, ретки су они који бар једном нису њиме нахранили своја чула. Вино је сунце заробљено у боци. Вино има своју митску, култур-ну и религијску димензију. Није позна-то када је човек попио прву чашу вина,

али је сасвим извесно да га је увек сма-трао Божјим даром.

Чувени Ришеље је истицао да онај ко погрешно пије вино квари ужитак и себи и другима. Вино је симбол жи-вота и постојања, у то име наздравимо берби,виноградарима и винарима али и љубави. И.Р

ДАН ЗАЉУБЉЕНИХИ тако, и љубав званично има

свој дан, иако би требало да траје колико и сам живот. Миришљава писма су давно изашла из моде,

е-маил честитке су однеле победу, па и ако припадате оној другој

старосној групи или сте гледишта да је то помодарство, заборавите се на дан и нека вам знамење 14. фебруара послужи као повод да овај дан проведете са сродном

душом. Без обзира на ваше године, препустите са чаролији овог дана, изрека каже “да срце које воли, не

стари”.

10. фебруар 2015. 4ОД А ДО Ш

ТУРИЗАМПрошле недеље одржан је први са-

станк Радне групе за доношење плана о Стратегији и развоју етно и сеоског ту-ризма Општине Смедеревска Паланка. Радну групу чине једанаст чланова, дип-ломирани туризмолози, етнолози, исто-ричари, економисти, географи, правни-ци. Председник радне групе је Родољуб Станимировић, помоћник председника општине. Стратегија о развоју туризма предвиђа значајне активности у овом

облику туризма и предаје му приоритетан значај. Сеоски туризам би требало да допри-несе очувању сеоске средине и културне баштине, али и да економски мотивише локал-но становништво да остане на селу. Село је база у којој се туристи могу упознати са културним наслеђем, наро-дним стваралаштвом, архи-

тектуром, обичаји-ма и фол-клором. Председ-ник Радне групе и помоћник председ-ника Општине Палан-ка, Родољуб Стани-мировић је истакао да у оквиру израде Стратегије развоја етно и сеоског тури-зма, мора да се вели-ка пажња посвети и на усвајање програ-ма одрживог рурал-ног развоја Републике

Србије, као и на програм развоја великих градова, као што су Нови Сад, Београд, Крагујевац.“ „У изради стратеије о раз-воју сеоског туризма у нашој општини укључили смо све службе кренувши од Туристичке организације Србије. Такође ћемо укључити у рад и људе који се ба-ве занатством, уоститељством, пољопри-вредном делатношћу и све оне који бу-ду желели да помогну својим идејама у развоју сеоског туризма“, истакао је Ро-дољуб Станимировић.

В.С

ГРАЂЕВИНСКЕ ДОЗВОЛЕ ЗА 28 ДАНАКрајем прошле године ступиле су

на снагу измене и допуне Закона о из-градњи и планирању, а све у циљу ра-ционалнијег, бржег и ефикаснијег из-давања грађевинских дозвола. Према неким статистичким подацима, Србија се налази на крају листе земаља по броју дана који су потребни за издављње до-звола. С обзиром на такве околности,

министраство је предузело кораке ка-ко би скратило процедуру и омогућило потенцијалним инвеститорима да брже дођу до грађевинскиг дозвола.“ Рок од 28 дана је збирни рок, од почетка до

краја поступка издавања грађевинске дозволе. Странка, под претпоставком да поседује, а то је најважније, доку-мент о сређеним правно-имовинским односима за парцелу на којој жели да гради објекат, или да већ изграђен обје-кат надгради, реконструише или врши адаптацију, може добити грађевниску дозволу и пре навршених 28 дана. Уко-

лико странка не посе-дује такав документ, служба мора да преки-не поступак издавања грађевинске дозволе. Даклле,странка мора да има решене прав-но- имовинске одно-се да би могла да уђе у поступак издавања грађевинске дозволе. Тек тада може да се рачуна рок од 28 да-на“ изјавила је Ми-ра Возић, начелник службе за правно-имо-винске, стамбено-ко-муналне и грађевин-ске послове. Држава

ће преузети на себе прикупљање доку-ментације и разних потврда како би се олакшало инвеститорима да не би мо-рали да иду по разним шалтерима ин-ституција, предузећа и министарстава

за разне сагласности.Поступак при-бављања документације за градњу ће се спроводити у обједињеној процеду-ри, на једном месту, од издавања лока-цијских услова до издавања употребне дозволе. Циљ измена закона је укидање великог броја процедура и такси за до-бијање грађевинске дозволе, унапређење привредног амбијента како би се при-вукао што већи број инвеститора, по-већање учешћа грађевинарства у бруто домаћем производу са садашњих четири

на седам одсто у 2017, повећање укуп-ног привредног раста и убрзавање мно-гих инвестиција и реформи.

В.С

5 10. фебруар 2015.ОД А ДО Ш

ПОНОВО РАДИ РАСВЕТА ?Према информацијама,које је на по-

следњој седници општинског већа изнео председник општине Смедеревска Па-ланка, Радослав Милојичић, споразум о репрограму дуга за електричну енер-гију општине је потписан, па убрзо тре-ба очекивати укључење јавне расвете на паланачким улицама. Према Милоји-чићевим речима, овај репрограм је пот-писан на нивоу пословодства ЕПС Снаб-девања. До тренутка изласка новог броја Недељеника, још није стигло званично саопштење, али се надамо да ће улице бити осветљене када овај број буде у ру-кама читаоца. „Добио сам информацију да је директор ЕПС Снабдевања потпи-сао уговор о репрограму дуга за елек-тричну енргију. Морам да се захвалим Марку Благојевићу и Ивици Којићу што су уложили напор да се споразум потпи-ше. Од њих сам и добио ту информацију. По репрограму, општина би требало 25. фебруара да уплати 10 милиона динара

за редовну потрошњу и рату ста-рог дуга. Ре-довно ће-мо плаћати дуг, а новац смо буџе-том пред-видели. Зах-ваљујем се онима који су уложили своје напо-ре и помо-гли општи-ни Паланка, а онима који су успоравали потписи-вање уговора, поручујем да су наноси-ли штету грађанима, а не мени лично. Ових дана очекујемо званичну потвр-ду о споразуму репрограма дуга, а јав-на расвета ће бити укључена после 25.

фебруара, када уплатуимо 10 милиона дианра“, рекао је председник општине. Месечна рата зависиће од редовне пот-рошње струје и требало би да буде око 3 милиона динара.

В.С

УСКОРО РЕКОНСТРУКЦИЈА ВОДОВОДНЕ МРЕЖЕ

У протекла два месеца водоснабдевање у Паланаци је уредно, истичу у ЈКП „Водовод“. Честа пуцања цеви и ква-рови на мрежи доводе до краћих искључења воде у поједи-ним деловима града. „Екипе „Водовода“ кварове отклањају у што краћем року“, рекао је за Недељник директор Ми-одраг Михајловић, додајући да је водоводна мрежа у на-шој општини веома стара и дотрајала. „Трудимо се да та искључења, док траје поправка, буду што краћа. Рестри-кција воде у овом периоду нема али већ од априла су мо-гуће. Тада се повећава потрошња воде и садашње количи-не, 100 литара воде у секунди, неће бити довољне“, рекао

је Михајловић. Сва ,техничи и бактериолошки исправна вода, не стиже у потпуности до грађана јер настају вели-ки губици у мрежи. „То се може отклонити једино ком-пленом заменом цеви, односно изградњом нове дистри-бутивне мреже. План за замену мреже у улици Трг хероја, од фонтане до Максија, је урађан. Реконструкцију мреже финансира ће Европска унија. Предвиђено је у другој и трећој фази да се изврши замена цеви у улицама Вука Ка-раџића до Шулејићеве, Љубе Ристића , део Првомајске и Васе Пелагића“, истакао је директор Михајловић.

В.С

КРПЉЕЊЕ РУПА НА ПРОЛЕЋЕ

Посипањем соли и течног калцијум - хлорида, по градским коловозима и општинским путевима, Зимска служба у организацији ГДП „Нискоградња“, интензив-но је ових дана третира све саобраћајнице првог, дру-гог и трећег припритета у зависности од временских ус-лова и падавина.

У случају нових падавина, по селима ће се посипа со и ризла а у самом граду коловози се третирају калцијум хлоридом и сољу. Сви путеви који су у надлежности зимске службе ГДП „Нискоградња“, су били проходни

у дане викенда. Према наводима надлежних из овог пре-дузећа, не постоји бојазан од непроходности саобраћај-ница уколико буде било снега, јер имају спремне екипе, механизацију и средства, којима би третирали колово-зе и уклањали снежне наносе. У ГПД „Нискогрдња“ за сада не знају да ли ће се у, наредном периоду, крпити ударне рупа и асфалтирати улице у граду. Према речи-ма председника општине Радослава Милојичића, ти по-слови су планирани за почетак сезоне, на пролеће. Та-кође је предвиђено да се ове године асфалтира тротоар у улици Вука Караџића. В.С

На последњој седници општинског већа, чланови су дали сагласност на предлог о повећању цена воде. Према

плану и програму ЈКП“ Водовод“, планирано је повећање од 37 посто. Тако ће грађани убудуће, кубик воде плаћати

82 динара, а правна лица 204 динара. Поређења ради, цена кубика воде у Велиикој Плани, износи 94 динара,

док је призводња и дистрибуција воде у суседној општини, знатно јефтинија него у паланачком Водоводу. На овај начин надлежни објашњавају да је поскупљење

оправдано. Коначну одлуку о овом предлогу донеће одборници на наредној седници СО.

10. фебруар 2015. 6АКТУЕЛНО

ЛЕКАРИ НА МУКАМАИзабрани лекари у домовима здравља

данас су под великим притиском, поред великог броја пацијената, морају да воде рачуна приликом прописивања лекова, који и поред тога што су на позитивној листи не иду на дијагнозу коју пацијент има. У додатно тежој ситуацији су пе-дијатри, јер се ради о деци и о поједи-ним лековима који су јако скупи и често родитељи нису у ситуацији да их купе. За многе родитеље, шифарник лекова

је још увек непознаница, посебно када се суоче са чињеницом да је другом па-цијенту за исту болест преписан лек на рецепт, а они тај исти лек (сингулар) мо-рају да плате око 2.000 динара.

Др Љиљана Бркић, педијатар у амбу-ланти на Колонији, каже да поштовање Правилника о прописивању лекова, до-датно оптерећује и лекаре и медицин-ско особље и пацијенте. „ Ја имам око 1.300 пацијената, сваког дана се суоча-

вам са разним дечијим боле-стима, новим вирусима, оба-вљам систематске прегледе, морам да будем сконцентрисана и приликом прописивања леко-ва, да извршим брзу претрагу кроз шифарник дијагноза, како бих се уверила да не грешим. У случају да инспекција РФ-ЗО-а утврди да сам погрешила шифру, да сам лек преписса-ла за другу дијагнозу, онда тај пропуст, морам да надокнадим из свог џепа, плаћајући казну. Нпр. постоји дестет врста епи-лепсије али само за дијагно-зу, односно шифру Г 40, имам

право да препишем лек на рецепт“, ка-же др Бркић. Суштина је да је све мање и мање лекова, који се издају на рецепт.

И.Р

По Правилнику о прописивању лекова, антибиотик „панцеф“,

лекари могу прописати само за гнојно запалење уха, инфекцију доњих респираторних органа и

урогениталне инфекције. Уколико га препишу за инфекцију горњих дисајних путева и обичну упалу

грла, болести које се такође лече овим леком, морају да плате казнене поене из свог џепа. Уколико то не учине, могу да

очекују судски епилог. Све је више нових болести, нових вируса, повећавају се алергијске болести,на полен, на кишу, маглу,

услови живота су другачији, средина је загађена посебно у

Смедеревској Паланци. Морамо много више водити рачуна о

хигијенским условима.

НОВЕ ЛИСТЕ ЛЕКОВА Од 1. јануара 2015. године почела је

примена нове Листе лекова који се пропи-сују и издају на терет средстава обавезног здравственог осигурања, коју је донео Ре-публички фонд за здравствено осигурање, као и примена Одлуке о највишим цена-ма лекова, коју је донела Влада Републи-ке Србије. Нова листа лекова, која се при-мењује од почетка ове године, садржи око 250 нових лекова, углавном генеричких, чи-ме је осигураним лицима омогућен шири обим права у погледу доступности лекова од већег броја различитих произвођа, као и доступности потпуно нових лекова за ле-чење паркинсонове болести и шизофреније. За скоро половину од укупног броја леко-ва са листе лекова, цене лекова у овој го-дини су снижене и та снижења се крећу у распону од 10% до чак 62% у односу на цене које су важиле у 2014. години. Сни-жени су лекови у свим терапијским гру-пама, тако да ће примена ове листе лекова довести до значајно мањег издвајања фи-нансијских средстава за лекове и од стра-не РФЗО-а и од грађана у 2015. Годиниe.

Према речима директорке Градске апотеке „Здравље“ Весне Манојловић, крајњи корисни неће имати велике ко-ристи од снижења лекова. „Прошире-на је позитивна листа када је реч о па-ралелним лековима.То значи да се на позитивној листи налази лек који про-изводи више фабрика а који је по хе-мијском саставу исти. Па је до сада било

два произвођача једног лека а сада их је више. Самим тим се и позитивна лис-та лекова шири. То не значи да су леко-ви са негативне листе прешли на по-зитивну и да пацијент , који је до сада куповао лек, од сада не купује. Што

се тиче појефтињења лекова мо-рам да скренем пажњу јавности и првенствено пацијената. Поје-фтињење, у просеку од 30 одсто, се односи на лекове са позитивне листе и то не на све. То су леко-ви које пацијенти не купују већ добијају на рецепт. Зато сам ре-кла да њих и не дотиче снижење лекова. Да су појефтинили леко-ви са негативне листе онда би па-цијенти имали корист, али се ту ништа није променило“, наводи

директорка апотеке. Што се тиче снаб-девености апотеке, дешава се да поједи-них лекова тренутно нема. Разлог томе су јавне набавке, чија процедура мора да се испоштује.

В.С

СИГУРНУ И УДОБНУ ВОЖЊУ, ЖЕЛИ ВАМ АУТОСАОБРАЋАЈНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЛАСТА

7 10. фебруар 2015.АКТУЕЛНО

ОБАВЕШТАВАЈУ СЕ ГРАЂАНИ – КОРИСНИЦИ УСЛУГА ИЗНОШЕЊА СМЕЋАОбавештавају се корисници услуга изношења смећа и

депоновања смећа да је PORR-WERNER & WEBER доо Ниш – Огранак Смедеревска Паланка, почео са приме-ном обрачуна затезне камате на доспела а не наплаћена потраживања. Затезна камата ће се обрачунавати на рачу-не који нису плаћени до 20-ог у текућем месецу, у виси-ни која је одређена важећим законским прописима. Моле се грађани, корисници наших услуга, да редовно изми-рују обавезе, како би избегли плаћање затезне камате, а у случају већег дуга и утужење заједно са непотребним судским трошковима.

Грађани који имају већа дуговања могу доћи у прос-торије PORR-WERNER & WEBER, које с еналазе у ули-ци Олга Милошевић бр:11, у служби за обрачун и нап-лату, ради договора и могућности плаћања дуга на рате.

НОРМАТИВИ, НОРМАТИВИ...Један од проблема са којим се суо-

чава Дом здравља у Паланци, је мањак лекара. Амбуланте у Кусатку и Азањи, тренутно имају само по једног лекара, што је недеовољно, јер се ради о сели-ма са највећим бројем становника, на територији наше општине. Према ре-чима директорке Дома здравља др Јасми-не Стојковић, у последње три године девт лекара је отишло у пензију, а без одобрења ресорног министарства, ни-су могли да приме ни једног новог док-тора. „Имамо обећање из Министарства да ће нам одобрити пријем, ми упорно сваког месеца тражимо лекаре за општу медицину“,објашњава др Стојковић.

Служба Хитне помоћи, располаже само једним возилом, тако да проблем настаје када дође до упоредних позива два или више пацијената у исто време. Уколико је једна једина екипа на тере-ну, не може да се упути да прегледа дру-гог пацијента, док не заврши са претхо-дним. Чести су случајеви истовремених позива из два различита села коју могу бити удаљена и по више десетина кило-метара. „Према прописаним нормативи-ма Министарства здравља, паланачка служба Хитне помоћи, нема права да за-хтева још једно возило“, каже др Стојко-вић. Приморани да поштују прописане нормативе, често се суочавају са ситу-ацијом, да болеснику не могу благовре-мено да укажу лекарску помоћ, која му по закону припада. Некада су минути одлучујући, када се ради о спашавању људских живота и транспорту тешко повређених лица до болнице. Пацијен-тима за утеху, докторима за оправдање, имамо нормативе који се веома поштују.

У Гошиној амбуланти паланачког До-ма здравља, тоалет за пацијенте, није у функцији већ месецима, чекаонице су свакодневно препуне болесних људи, који сатима чекају на преглед, своје фи-зиолошке потребе тада „морају“ да за-немаре. Овај проблем је према речима директорке др Јасмине Стојковић је у

фази решавања и уп-раво је почела сана-ција квара, који није могао бити решен бла-говремено због нере-шених правно-имовин-ских односа .

„Било смо у блока-ди три месеца због сто-матологије и то нам је стварало велике проб-леме у функционисњу, конкретно у набавци ле-кова, санитетског ма-теријала и енергената. То смо некако прева-зишли, измирили смо дуговања али и даље стоји извесност да ће поново доћи до блокаде. То је проблем у целој Србији а не само код нас. За-послени су тужили за своје неисплаће-не зараде, ми немамо приход из кога би смо финансирали те људе, нити имамо новца за социјални програм, због чега долази до блокаде рачуна“.

Велике су гужве и у једној јединој био-хемијској лабораторији која се налази

Гошиној амбуланти, где се упућују и одрасли и деца. У изјави за „Недељ-ник“, директорка Дома здравља, наво-оди да лабораторија има четири техни-чара мање, због чега се стварају велике гужве. „Нама су скренули пажњу из Ми-нистарства, да не бисмо требали ни да имамо лабораторију, јер је има болница Стефан Високи“. Изгледа да постоји мо-гућност да останемо и без био-хемијс-ке лабораторије.

Пацијенти су нервозни и огорчени, чекају сатима на преглед, у ситуација-ма када један или два лекара оду на бо-ловање, настаје тотални хаос у орга-низацији рада. Док око 2.500 лекара у Србији, представља само статистички број на евиденцији Националне службе за запошљавање, они који раде су пре-оптерећени и плаћају цех заједно са па-цијентима чији се број из месеца у месец, рапидно повећава. Подсећамо здравство постоји због грађана. С обзиром да је закон већ изједначио приватно и држав-но здравство, можда се решење пробле-ма крије у чињеници да ће грађани Ср-бије, ускоро са овереним здравственим књижицама, моћи да се лече у приват-ним лекарским ординацијама.

И.Р

10. фебруар 2015. 8ИНТЕРВЈУ

ЈА САМ СКРОМНА ЖЕНАЈедина жена градоначелник у Србији, др Јасна Аврамовић

Др Јасна Аврамовић, градоначелни-ца Смедерева, по професији лекар, за Недeљник говори , како успева да во-ди велики град какав је Смедерево, о новим инвестицијама и томе колико је тешко бити жена градоначелник и бави-ти се политиком у Србији.

Смедерево је ових дана у жижи ин-тересовања, због уговора који би треба-ло „Железара Смедерево“ да потпише са“ Есмарком“, због чега су новинари Недељника посетили овај, данас моде-ран и уређен град, на обали Дунава и са градоначеницом др Јасном Аврамовић, разговарали о многим актуелностима.

Недељник: Погледи већине грађа-на Србије, ових дана усмерени су ка Смедереву. Према званичним инфор-мацијама, потписивање уговора између „Железре Смедерево“ и „Есмарка“, очекује се сваког тренутка. Претпо-стављајући да је то важан тренутак за Смедерево и Србију уопште, как-ва су ваша очекивања?

Др Јасна Аврамовић: Захваљујући ан-гажовању премијера Александа Вучића, решиће се проблем „Железаре Смедере-во“, што је историјски догађај, за Сме-дерево , па и за Србију. Очекујемо до-лазак „Есмарка“, тиме и стабилизацију економије. Пет хиљада постојећих рад-

ника, поново ће имати мир и спокој, јер неће изгубити свој посао. Поред тога оче-кујемо да запослимо још један одређе-ни број радника, тиме ће град Смедере-во живети боље.

Недељник: Премијер Србије Алек-сандар Вучић је недавно изјавио да жели да заштити постојеће ресурсе у Железари и да су управо ти ресурси били камен спотицања, када је реч о постизању договора са Есмарком?

Др Јасна Аврамовић: Премијер Ву-чић, неће било шта урадити, на штету било ког града, а понајмање Смедере-ва. Смедеревци и ја као градоначеница, имамо стопостотно поверење у премијера и мислимо да ће то што он буде урадио бити најбоље за Смедерево. Премијер је до сад показао довољно разумевања, решавајући проблем „Желвоза“, отва-

рајући „ПКЦ“ . Сматрам да је Алексан-дар Вучић, показао довољно разумевања за град Смедерево а и за читаву Србију.

Недељник: Какав је буџет града Смедерева за 2015. годину? Да ли ће бити стабилан као и претходне године?

Др Јасна Аврамовић: Буџет града Смедерева је јако стабилан. У 2014. го-дини проглашени смо за најстабилнији град у Србији. То значи да је локална самоуправа на чијем сам челу ја, јако

добро распоређивала средства из буџе-та, поштујући скупштинску одлуку и апропријације. Буџет смо трошили рав-номерно, водећи рачуна о свим катего-ријама подједнако, нисмо дозволили да неко има извршење 60%, а неко 100 посто. Максимално смо испоштовали скупштинску одлуку. Губитак од 600 милиона, који смо затекли 2012. годи-не, успели смо да смањимо на 200 мили-она. Имали смо пренетих средстава 200 милиона, ове године. За текућу 2015. го-дину, направили смо реалан биџет, оче-кујем да буџет за наредну годину, буде без икаквих оптерећења и дуговања, та-ко да ће извршење буџета за ову годину бити више од 90 процената.

Недељник: Животни стандард у Смедереву је највиши у поређењу са осталим градовима, колико средста-ва из буџета издвајате за социјално-угрожене?

Др Јасна Аврамовић: Издвајамо дос-та средстава, али не само кроз социјал-ну помоћ и надокнаду за егзистенцију, већ доста новца дајемо за отварање но-вих радних места, приватним преду-зетницима и за покретање самостал-ног бизниса. Посебно водимо рачуна о породиљама и трудницама, њима при-мања не касне ни месец дана. Имамо фонд за образовање младих, поред та-лентованих ученика, стипендирамо и добре студенте и ђаке из пољопривред-них и социјално-угрожених домаћин-става. Пратећи популациону политику, нашим суграђанкама које конкуришу за новац за вештачку оплодњу, новац одо-бримо и на тај начин покушавамо да повећавамо наталитет. Град омогућава свим инвалидима да бесплатно студи-рају. Поред свега тога, буџет ни једног

9 10. фебруар 2015.ИНТЕРВЈУ

дана није био блокиран.Недељник: Да ли су планиране ин-

вестиције и у овој години?Др Јасна Аврамовић: У овој години,

доста страних инвеститора ће доћи у Сме-дерево. Поред ПКЦ-а, са којим смо пот-писали уговор, долази и „ЦЦВ-и“ фир-ма из Италије, која ће градити халу од 14.000 метара квадратних, упослиће око 300 радника. Ми као град, градимо халу 3.500 квадрата, коју ћемо као браунфилд издавати заинтересиваним инвеститори-ма. У 2015, наставићемо истим темпом као претходне године. Многи пројекти који су планирани раније, биће реали-зовани у овој години. О њима не могу да говорим јер је реч о великим фирма-ма и они не желе публикацију до пот-писивања уговора.

Недељник: Да ли ће доћи до из-мештања железнице ?

Др Јасна Аврамовић: Измештање железнице и опремање тврђаве инфра-структурно, то су озбиљни послови које сам оставила за следећи мандат. У овом мандату ћу се строго бавити, довођењем инвеститора и отварањем нових рад-них места. Ове године од Владе Репу-блике Србије, смо добили 37 хектара, у подручју слободне зоне, на којима гра-димо путеве, и ја на том простору оче-кујем око 7.000 нових радних места, до краја 2016. године.

Недељник: Да ли планирате да унапредите развој туризма?

Др Јасна Аврамовић: После 50 го-дина, добили смо привилегију од Вла-де, да вила Обреновића, која је резиден-ционални објекат, буде отворена од маја месеца, за туристе два дана недељно. Поред тврђаве, вила Обреновића биће још једна од дестинација, која ће при-влачити туристе. Ослободићемо верти-кални кеј и врло брзо, велики бродови

ће моћи да пристају у Смедерево.Недељник: Радите на довођењу ин-

веститора, отварању нових радних места, када се саберу бројке које сте навели, да ли то значи да Смедере-во, у блиској будућности, неће имати грађане који се налазе на евиденцији Националне службе за запошљавање?

Др Јасна Аврамовић: На евиденцији имамо 8.000 незапослених. За мене то није реалан број, мислим да је око 12.000 не-запослених лица. Отварање нових радних места, није само за град Смедерево, већ за читав округ. У ПКЦ-у, тренутно раде и грађани Ковина и Смедеревске Палан-ке и других околних места. Наша индус-тријска зона, би требало да буде центар развоја индустрије подунавског округа. Смедерево је доласком ПКЦ-а доказало да може да испуни европске стандар-де. Оно што је веома битно у реализа-цији свих наших пројеката, је подршка Владе Републике Србије и премијера Александра Вучића, без те подршке не би смо могли да газимо овако крупним и сигурним корацима.

Недељник: Да ли сте као високи функцинер СНС упознати са пробле-мима, са којима се суочавају грађа-ни Смедеревске Паланке када је реч о здравству?

Др Јасна Аврамовић: Упућена сам, али не могу да помогнем некоме ко од мене не тражи помоћ. Имам добру ко-муникацију са Министарством здравља, ако буде неко осетио потребу да затра-жи помоћ, на располагању сам свакоме из Смедеревске Паланке. Када је Гоша затражила помоћ, ја сам својим аутори-тетом омогућила, да Гоша не буде бло-кирана, да може да ради и да могу рад-ници да примају плату.

Недељник: Успешно обављате по-сао градоначелника, имате ли пред-ности због тога што сте жена?

Др Јасна Аврамовић: Немам пред-ности, напротив, већина људи мисли да

су жене слабије, што није тачно. Мислим да на челу сваког града или општине, би требало да буде жена. Моји блиски сарад-ници су углавним жене, са мушкарцима сарађујем равноправно и функцијски.

Недељник: Према кулоарским при-чама, Ви сте будућа министарка. Да ли бисте се прихватили тог посла и од-

говорности, или бисте радије , и у на-редном мандату остали на месту гра-доначленика?

Др Јасна Аврамовић: Не, сувише во-лим свој град и никада нећу отићи из њега. Мислим да ми треба још један мандат, да могу да средим све што сам замислила. Желим да средим тврђаву, која би била мала фабрика у којој може да ради око 2.000 радника. Много то-га још у Смедереву има да се ради. Ос-тајем у свом граду. Ја сам скромна жена.

Минула година је била веома успеш-на за Смедеревце. Многи радници који су страховали за свој посао, сада могу да осете олакшање. Смедеревска фа-брика железничких возила „Желвоз“, потписала је почетком децембра 2104. године уговор са италијанском фирмом „Чимолаи“, која ће у Смедереву произво-дити челичне конструкције за свој про-изводни програм.

Град Смедерево је сопственим сред-ствима у рекордном року - за мање од 4 месеца, изградио халу површине 20.000 квадратних метара, за потре-бе Финске компаније „ПКЦ-Гроуп“. Предвиђено је да „ПКЦ“ инвестира најмање 8 милиона евра и у наредне 3 године упосли најмање 1.500 људи. Преговори са „Есмарком“ који ће пре-узети „Железару Смедерево“, налазе се у завршној фази и до уторка 10 фебру-ра, када ће се нови број „Недељника“ наћи пред својим читаоцима, нацрт ку-попродајног уговора би требало да буде потписан. Потписивањем овог уговора, Смедерево ће се поново наћи на индус-тријској мапи Европе.

И.Р.-В.С.

10. фебруар 2015. 10ПОВОДИ

ГОША ИДЕ У СТЕЧАЈAгенциjа за приватизациjу обjавила jе

списак 188 предузећа за коjа jе одлучено да ће ићи у стечаj, jер за њих ниjе било заинте-ресовних купаца, а те фирме, како jе рече-но, годинама немаjу ни посла, ни тржишта. На списку фирми за „гашење“, нашли су се, између осталог, Шик Kопаоник из Kуршу-млиjе, затим делови великих система EИ Ниш, Зорка Шабац, Гоша из Смедеревс-ке Паланке.У свим предузећима има око 5.000 радника, а сви ће добити отпремнине. Социjални програми треба да буду спро-ведени у наредних 60 дана, а отпрем-нине су 200 евра по години стажа код последњег послодавца, односно макси-мално 8.000 евра.

Од делова бившег гиганта фабрике Гоша у стечај одлазе следеће целине: Го-ша-електроопрема без запослених, Гоша-дибут доо 14 запослених, Гоша-фабрика друмских возила ад 6 запослених, Го-ша-Холдинг корпороција ад 10 запосле-них, Гоша-фабрика за производњу ала-та и машина 7 запослених.

„Tо су фирме коjе постоjе само на папиру и дошло jе краjње време да их за-творимо, jер оне практично немаjу делат-ност“, обjашњавају из Агенције за прива-тизацију. Влада је наложила Министарству финансија – Пореској управи и Фонду за развој Републике Србије – да покрену пос-тупак стечаја у тим предузећима.

СВЕ ВИШЕ СТАРИЈИХУ Смедеревској Паланци, тренутно

има око 12.000 пензионера, ако се овом е дода и податак, да имамо још неколи-ко хиљада грађана треће животне до-би, који нису остварили право на пен-зију, онда можемо рећи да сваки четврти житељ наше општине, припада најста-ријој популацији становништва. Четвр-тина становника старија је од 65 година. Изгледа да се демографске пројекције остварују, да је старење са ниским на-талитетом незаустављив тренд, на под-ручју наше општине.

Паланачки пензионери, незадовољ-ни својим социјалним статусом или из потребе за дружењем, утеху свакоднев-но могу да пронађу у ОО Пензинера. Организација на чијем је челу Слобо-дан Пантић, веома брине о својим чла-новима, омогућава им да огрев (дрва и угаљ) купе на осам рата, пакете сухо-меснатих производа, свежу пилетину и друге намирнице на више месечних рата. Стално се организују, дружења, спортска такмичења и различите врсте манифестација.

„Овогодишњи Светосавски бал, ос-таће запамћен по одличној атмосфери и изврсној посећености.“ Светосавски

бал смо одржали на Кисељаку, било је више од две стотине посетилаца, угос-тили смо пензинере из Велике Плане, Младеновца,Краљева, Пожаревца, Ражња и Јагодине. Желимо и на овај начин да на млађе генерације, пренесемо љубав према историји Срба. Обележићемо дан заљубљених, припремамо се за шахов-ски турнир „Олимпијада трећег доба“ , који ће се о одржати у Великој Плани, крајем фебруара. Наша шаховска еки-па позната је по освајању трофеја. Ако се традиција буде наставила, очекујем да ми освојимо прво место, Плањани

друго а Смедеревци треће. Већ смо по-чели да се припремамо за фестивал који се ове године одржава у Паланци, јер смо прошле године победили на „Фестивалу фолклора пензионера“ у Лесковцу . Екс-курзије ће бити на програму, чим почне лепо време“, истиче Слободан Пантић.

Од јануара текуће године, ОО Пензи-онера, бројнија је за шест стотина члано-ва. Чланарина на годишњем нивоу изно-си 200 динара и представља олакшицу за многе чланове, јер својим чланством мо-гу да остваре право на многе повољности које пружа ова организација. И.Р

11 10. фебруар 2015.ПОВОДИ

БЕСЕДЕ У ЗОРАНОВУ ЧАСТПре нешто више од недељу дана, у

малој сали Скупштине општине Смеде-ревска Паланка, одржана je конферен-ција за штампу, на којој је најављено ква-лификационо регионaлно такмичење у беседништву „У Зоранову част“, које ће бити одржано 17. фебруара у сали пала-начког Градског позоришта. За ово такми-чење могу да се пријаве млади старости од 18 до 30 година, са подручја општина Смедерево, Смедеревска Паланка, Ве-лика Плана и Пожаревац – без обзира на пол, верску или националну припадност и политичко опредељење.

О пропозицијама такмичења, које се на националном нивоу одржава десе-ти пут за редом, у организацији Демо-кратске странке и фондације др Зоран Ђинђић, говорила је Вишња Адамовић, председница Демократске омладине:

- Беседе у Зоранову част ове године биће на тему Живот је оно што од ње-га направимо. И Србија је оно што од ње направимо.

Садржај беседе може бити на политичку, економску, социолошку, културолошку, исто-ријско-социолошку и општедруштвену тему. Беседа треба да се обраћа одређеној гру-пи људи у зависности од изабране теме.

Беседништво је реторичка вештина и беседе нису слободне позоришне фор-ме како што су монолози, скечеви или замишљени дијалози...

Презентација беседе може бити ис-кључиво усмена уз могућност коришћења подсетника. Такмичар/ка који/а беседи, говором, изгледом и гестом треба да буде пристојан и да ничим не вређа друге људе. Учесници могу бити узраста 18-30 година, без обзира на формално образовање, пол, националност или политичко опредељење. Учесници такмичења су обавезни да најкас-није три дана пре почетка такмичења у граду који су изабрали, доставе организа-тору пријаву са насловом и текстом беседе. Сваки такмичар/ка добија такмичарски број. Наступ учесника се одвија по редоследу који се добија јавним извлачењем такмичарских бројева непосредно пред само такмичење. Беседа треба да траје максимално до 5 минута. Приликом наступа дозвољено је ко-ришћење сценских реквизита. Влади-мир Ђурђевић, портпарол квалифика-ционог такмичења „Беседе у Зоранову част“ у Смедеревској Паланци, говорио је о исотријату и значају беседништва:

- Беседништво води порекло још из античких времена. Стари Грци знали су

да постоје два облика социјалног дело-вања: присила и убеђивање. За силу ни-су потребни никакви аргументи, јер је сама сила довољан аргумент. Са друге стране, у убеђивању је на делу сила ре-чи, а не реч силе.

Ми живимо у насилним времени-ма, и зато многи могу да помисле да су речи преслабе у сукобу са материјал-ном силом. Међутим, аргументи и сами постају сила онда када захвате масе, ка-да масе постану убеђене да су неки ар-гументи истинити.

Зато је важно неговати беседништво, као начин ваљаног изношења аргумена-та, као демократску тековину – рекао је између осталог Ђурђевић.

Смотра „Беседе у Зоранову част“ одр-жавају се већ десет година, у знак сећања на Зорана Ђинђића, премијера, полити-чара и филозофа, који је смело и непо-колебљиво улазио у расправе, износећи јасне и аргументе и доказе.

У нашем граду биће одржано ре-гионално квалификационо такмичење, а финална смотра, на којој ће наступи-ти победници квалификационих такми-чења, биће организована у Београду, 12. марта текуће године.

И.Р

МИРИС ТАМЈАНАКњига Жарка Талијана свечано представљена у великој сали паланачке СО

У препуној великој сали Скупштине општине 13. јануара свечано је поред-стављена књига Жарка Талијана, „Ми-рис тамјана“. После промоција у Азањи , на прошлогодишњем Сајму књига, и у Смедереву, ова књига је већ стекла број-не читалачке публике. О Талијановој књизи, која већ на први поглед, одлич-ном опремом и штампом, указује да се ради о веома значајној публикацији, го-ворили су Радмила Милентијевић, про-фесор емеритус Сити Колеџа у Њујорку,

Зоран Колунџија, уредник издавачке куче „Прометеј“ из Новог Сада (која је за је за едицију у којој се појавила и Талијанова књига награђена за издавачки подухват године на Сајму књига у Београду), Не-мања Девић, историчар, стручни сарад-ник Центра за савремену историју у Бе-ограду и аутор, Жарко Талијан.

Књига Жарка Талијана доноси ре-зултате десетогодишњег истраживања о жртвама Балканских и Првог светског рата из села Азања. У књизи су објавље-

на бројна писма и фо-тографије српских војни-ка и њихових породица, ратни дневници и дру-ге забелешке, чиме ова књига увелико превази-лази локалне оквире и постаје уверљиво и по-тресно сведочанство о једном од најтежих пог-лавља српске историје. О сим тога, Жарко Та-лијан је, педантним ис-траживањем, дошао до закључка да је од 1912. до 1918. Године у рато-вома пострадало преко 800 људи, а не 400, како

се до тада мислило. Богато документована, лепо опремље-

на и, пре свега, добро написана, књига Жарка Талијана, а то су истакли сви који су о њој говорили – представља пара-дигму озбиљноиг истраживачког рада. Теми страдања у Балканским ратовима и Великом рату, речено је на паланачкој промоцији, требало би да се позабаве и друга села у Србији, будући да је 9 де-сетина жртава поменутих ратова било сеоско становништво.

Представљање књиге Жарка Талија-на увеличали су глумци Градског позо-ришта, Радица Митровић, Миша Бајкић и Зоран Радивојевић, читајући одломке из овог дела.

Нслов Мирис тамјана преузет је је из једног збитија, које је потанко опи-сано у књизи. Наиме, породица једног ратника добила је депешу како је поме-нути страдао у боју, па је неколико годи-на, све до завршетка рата, приређивала помене. Војник је међутим био жив, и када се вратио у Азању, после завршет-ка рата, пошто су му испричали како су га ожалили и помене приређивали, про-коментарисао је како је у те дане увек осећао мирис тамјана.

В.

10. фебруар 2015. 12

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд * ISBN 2217-6640 – Недељник * COBISS. SR – ID 186111756 * Недељник је регистрован у Регистру јавних гласила * Агенција за издавање часописа и маркетинг Недељник * Одговорно лице: Ивана Рашковић * Новинари: Валентина Сенић и Ивана Рашковић * Тел: 064/ 036 26 76, 061/ 23 91 434 * Маркетинг: 026/ 314-890, e-mail: nedeljniksp@gmail.com, Консултанти: Златан Алексић, Владимир Ђурђевић.

ИЗ ДРУГОГ УГЛА

ПРИЧЕ КРАТКОГ ДАХАПише: Павле Јозић

СВЕТЛО БЕЗ ГАЋАПредвечерје је мирисало на мешавину свеже исецкане цве-

кле и црног лука. Низ фасаду градске управе, са њеног најви-шег спрата, цедио се црвени цвеклин сок, а шездесет хиљада душа је истовремено плакало на платоу испред зграде. Сузе су легитимно падале на тло, и правиле каљугу под стопали-ма босих оплакивача. Ехо јецаја ометао је радио-таласе по-лицијске заштићене фрекфенције, па је команда из станице звучала као квартет раштимованих виолина, уместо да јас-но упути распоређене, али такође уплакане плавце. За силом, упште, није било потребе. Сви су, уплакани, стајали у каљу-зи и – гледали у правцу зграде градске управе. Дневна свет-лост одавно се изгубила између фасада других зграда, па су само још уплашене очи посматрача могле да засветле пред жишком припаљене цигарете. У моменту када је мрак почео да обавија душу по душу - безобразно се увлачећи између сваке од њих, и ућуткујући јецаје – кроз рагастове је почела да цури жута течност, најсличнија садржају желуца. Најбли-жи згради, могли су је видети под бљеском властитих беоња-ча. Онима који су стајали даље – требало је мало времена. Док су се сокови мешали у дивно-наранџасту боју, шездесет хиљада душа је оркестрирано повраћало.

Таман када је изгледало да је и та епизода грађанске не-послушности, режирана у стилу последње наде далијевског истопљеног сата, пропала и претворила се у гацање по бла-ту и повраћки – тиху патњу огромног броја непослушних

прекинуо је громогласан звук разбије-ног стакла. Провлачећи дебеле ручер-де кроз оквир прозора, режући белу ко-жу о остатке стакла, на другом спрату зграде градске управе се појавила рашчупана женска фи-гура. Била је то Цана, секретарица. Шездесет хиљада ду-ша погледало је у светлоношу. Њен дубоки деколте, сијао је светлошћу нове демократске идеје, обасјавајући читав плато и растерујући мешавину мириса. И укуса. Тренутак тишине био је довољан да и плавци остану разоружани. Ца-на је, склопивши дланове (сви су, случајно, ваљда под ути-цајем разноразних телевизијских серија, помислили да ће их спојити у молитви), дланове и прислонила угловима наш-минканих усташаца и послала окупљенима поруку: „Људи! Одлучила сам да више нећу носити гаће!“

Цана је лакоћом атлете скинула свој веш и бацила га у масу. Остала је још неко време на прозору другог спрата, деколтеом сијајући над разулареним грађанима који су се отимали о њене гаће, тукли се, повраћали и плакали, а на крају и разишли. Због учинковитости Цаниног поступка, следећег дана на седници скупштине града, донета је је-динствена одлука о премештању Цане са радног места се-кретарице на ново радно место. Цана је и званично постала градски светлоноша, а протести због искључивања уличне расвете никада више нису били организовани.

VAŠ NOVI KISELJAK

13 10. фебруар 2015.КОЛУМНА

Црвено о црномПише: Владимир Ђурђевић

SIRIZA ANTE PORTASПитате се: зашто говорити о побе-

ди левице у Грчкој у малим, провин-цијским новинама? Иако то можда игледа непримерено, и у духу оне пословице, „видела жаба да се коњи поткивају, па и она дигла ногу“, текст о Сиризи има смисла, ако се има у ви-ду да у глобално повезаном свету сва-ки догађај изазива „ефекат лептира“. Одјеци промене политичког курса у Грчкој у том се смислу осећају и код нас.

Нећемо овом приликом да уз-лазимо у то да ли је Сириза заиста „радикална левица“, каквом је пред-стављају медији на Западу. Није тема ни политички програм ове леве коа-лиције, која ће, сасвим сигурно, мо-рати да прави компромисе. Оно што је оставило снажан утисак, а што је изазвало приметне турбуленцији и у нашој земљи, јесу поруке Алексиса Ципраса и његових следбеника.

Иако се многима чини да је основ-на порука, која усмерава постизбор-ни програм грчких левичара, одус-тајање од мера штедње, према нашем мишљењу далеко одсудније је на-пуштање либералног модела уређења државе, односно одустајање од де-регулације. Другим речима, Грци се не слажу са идејом да држава треба да се повуче из социјалног подручја, како би оставила простор за беспо-штедно дивљање капитала. Повећање плата у јавном сектору, подизање ни-воа „минималне зараде“, пуно здрав-ствено осигурање и обезбеђивање бесплатног оброка за децу у школама само су највидљивије манифестације

таквог политичког курса. Уместо да све препусти „невидљивој руци тр-жишта“, познатом буржоаском миту, држава овде, поново, води истинску бригу о свом становништву, на које је сваљено бреме штедње и враћања националног дуга. Разуме се, дугови се могу враћати и на други начин, додатним опорезивањем богатих, на пример.

Иако су се многи томе порадова-ли, у нашој Србији још није известан

„грчки сцена-рио“. Овде и даље доми-нантна мантра да је „свако ковач своје среће“. Пору-чују нам да ако не можемо да се запослимо – сами треба да се снађемо, да отворимо приватну фир-му, започнемо с а м о с т а л н и бизнис. Могли бисмо да упи-тамо: а шта да раде они који немају довољ-

но новца ни за два оброка дневно, да плате струју и комуналије? Откуда њима „почетни капитал“? Са друге стране, уколико сви постанемо пре-дузимачи, ко ће бити радници? Међу-тим, није ствар само у цинизму, који наведени позив опасно приближава познатој причи о оној краљици која је чувши да народ нема хлеба одвратри-ла – „нека једу колаче“. Наиме, уко-лико се тврди да држава треба да се повуче из економије, имајући у виду да сваку државну заједницу оснива одређена групација (класа), са јасним интересима, умесно је запитати се ко ће од овог „повлачења“ у ствари, имати највише користи. Тешко је по-веровати да је (нео)либерална држа-ва на страни оних који не поседују средства за производњу. У најавама „бољег сутра“ службеници и радни-ци су и иначе на зачељу колоне, а у првом плану је профит оних који од-лучују о животу и смрти обичног, не-предузимљивог света.

Уосталом, чак и ако прихватимо да је „привлачење страних инвес-титора“ пожељан економски правац

(као што није) – има ли оправдања слепо следити неки „програм мера“, уколико он изазива такво смањење плата и социјалних субвенција да то већину, убедљиву већину становника Србије, ставља у безизлазан положај? Знају ли гласноговорници оваквих „мера“ како је живети са (нередов-ном) платом од 25 000 динара ме-сечно? Како плаћати дажбине, слати новац студенту у Београду, купова-ти лекове, а одвојити и понешто за одржавање „базалног метаболизма“, за хлеб и млеко? За чије добро су те мучне реформе? Зна се: за добро ка-питалиста, предузетника, или ситних профитера и крвопија. Знају то они који нам поручују „да се сами снађе-мо“. Познато им је да ћемо тешко преживети, да нећемо моћи код зуба-ра, да ће нам „исећи“ струју (па тако ни са бесплатним декодерима нећемо моћи да гледамо шаренолику ТВ за-баву), да ће многима деца остати „на половини“ школовања. Уколико је у првом плану даље богаћење богатих, онда су потресне приче о сиромаш-ним болесницима и болесним сиро-масима нужна „колатерална штета“, коју либерали тврдог срца морају да прихвате.

У победи Ципраса, мада још увек неартикулисано, препознат је управо идеал друштвене бриге, социјално одговорне администрације, која ће грађанима упутити неку сувислу реч, а не смо фразе лоше свареног либе-ралног штива.

За сада је „грчко чудо“ још увек збуњујуће, нарочито када о њему, са дозом ниподаштавања, говоре неки важни људи на телевизији. Али, баук левице, који најављује долазећу авет комунизма, поново је пред вратима. И поново се, као у стара времена, сви удружују против њега: „француски радикали и немачки полицајци“, како је то још 1872. написао Маркс у Ма-нифесту.

Упркос либералном шепурењу, уркос паролама које нас позивају на рад, ред и дисциплину, макар у срци-ма, овде се поново разбуктао стари осећај за правду која надилази грубо направљени рам нашег друштвеног живота. У том смислу, Сириза је пред вратима, а видећемо да ли ће бити довољно снаге и решености да се та врата коначно отворе – после свих ових деценија „либерализације“ Ср-бије.

10. фебруар 2015. 14СПОРТ

ОВАНОпорављате се од на-

порног рада, али опоравак иде веома споро. Ви бисте, међутим, желели да се он догоди одмах. Радост де-лите са блиским особама. Нуде вам се нове послов-не могућности, везане за иностранство. На срећу, финансијска ситуација се поправља. Са партнером остварујете везу снова. Поведите рачуна.

ВАГАНалазите се у фази

промена. Још увек нисте прешли са речи на дело. Држите у руци дигитрон и планирате издатке. Оп-равдано се надате фи-нансијском напретку. На послу вешто манипулише-те. Са минимумом напо-ра остварујете максималне резултате. Шта више хоће-те? Околности вам иду на руку. Са партнером сте у хармоничним односима.

БЛИЗАНЦИОсећате потребу за

унутрашњим миром. Из-весна ситуација чини да размишљате о својој су-периорности. Пошто је на другима да то проце-не, потражите савет. Си-туација се колико-толико нормализовала. Интелек-туалном стабилношћу и супериорношћу с успехом окончавате давно започе-те послове.

СТРЕЛАЦПред вама су нови поче-

ци. Одлука да ставите тачку на оно што вас оптерећује постаје дефинитивна. Не-мате нерава ни времена да се оптерећујете туђим бри-гама. Послови захтевају до-датно ангажовање. У првом плану су креативне способ-ности, па у њима налазите задовољство. Истовремено храните сујету. Романтичан сусрет и започињање страс-не везе.

ЛАВРазмишљате о селидби

или адаптацији животног простора. Уколико постоје шансе да то одложите до про-лећа, стрпите се. Тада ће све бити далеко једноставније. Пуно посла изискује стр-пљење, које имате на претек. Пошто је потреба за тимским радом јака, резултати ће бити видљивији ако је испоштује-те. Многи Лавови настављају везу започету у прошлости.

ВОДОЛИЈАДолазите до решења

која вам раније нису пада-ла на памет. Још ако будете истрајни да их реализује-те? У противном, киксе-ви се настављају. Чувајте се уплетености у интриге. Разне приче колају око ва-шег имена. Дајете непро-мишљене изјаве, па вам је крив ђаво ако због њих сносите последице. Многе Водолије су у чудном љу-бавном троуглу.

БИКРационално сте испи-

тали све варијанте, али не можете да нађете право решење. Проблеми се наго-милавају невероватном бр-зином. Пословна ситуација није тако лоша као што ми-слите. Само треба бити стр-пљив и новац ће пристићи. Засад се морате задовољити уобичајеном зарадом. Јаз из-међу вољене особе и вас - са-мо је плод ваше уобразиље.

ШКОРПИЈАНаредних дана насту-

па предах. Осећате олак-шање, јер сте гомилу проблема који су вас оп-терећивали оставили по страни. То што је пара увек мало, за Шкорпије је нормално стање. Ухвати-ла их је потрошачка гроз-ница. Смањите прохтеве. Са партнером сте у сјајним односима. Слободне при-паднике знака очекује но-ва веза.

РАКНешто морате да про-

мените ако желите да из ситуације изађете спокој-ни и задовољни. Тешко уочавате сопствене греш-ке. Околности указују на то да их имате на претек. Исцрпљени сте, па је на-редна недеља повољна за прикупљање снаге за нове радне задатке. Извесни по-слови вас блокирају и оп-терећују.

ЈАРАЦЗапљуснуо вас је талас

нових почетака. Настојте да промене прихватите као нормалан след догађаја. Толерантније се односи-те према њима. Опседнути сте послом и побољшањем финансијске ситуације. Очекујте пуно изненађења кад је овај сегмент у пи-тању. Имате моћну подрш-ку планета. Многи при-падници знака планирају кардиналне промене.

ДЕВИЦАРазмишљате о слављи-

ма. Да ли сте централни учесник или присуствујете, свеједно је. Углавном, прија вам празнична атмосфера. Волите оно чиме се бавите, па на текуће проблеме гле-дате без панике. Има и дру-гих ствари осим посла које вам причињавају радост. Са партнером сте у сјајним од-носима. Веза је пуна роман-тичних тренутака.

РИБЕЗапљуснуо вас је талас

оптимизма. Свесни сте по-годности, али и чињени-це да их не треба све при-хватити, већ се окренути најквалитетнијим. Зах-ваљујући складу на нивоу личности, очекује вас од-личан период. Проблема могу имати само Рибе које су превише конзерватив-не. Са партнером дожи-вљавате сјајне тренутке.

ПОБЕДА КОШАРКАША МЛАДОСТИ

у 16. колу Друге мушке лиге Србије, кошаркаши Младости су недељу 8. фебру-ара извојевали још једну важну победу за опстанак у лиги. Младост је у Великој Плани савладала екипу домаћина, Пла-на Хардекс са 18 поена разлике,ПЛАНА ХАРДЕКС – МЛАДОСТ СП 72:90 ( 13:23, 16:29, 24:13, 19:25 ) Најефикаснији у еки-пи Младости је био Миловановић са 19 поена, Станисављевић са 16, Стаменко-вић и Тапушковић са по 14 поена. Код

плањана је најефикаснији био Пејовић са 19 поена. Иако је чак три пута у хали нестајала струја, што је доводило до пре-кида игре, Младост је успела да одржи концетрацију и ри-там у игри и заврши меч у своју корист.

Следећег ви-кенда Младост је

домаћин прваку на табели екипи Мла-дост адмирал из Земуна.

ПАРТЕНОНЦИ ПОРАЖЕНИминулог викенда екипа КМФ Партенон је гостова-

ла у Ваљеву, у наставку такмичења Друге футсал лиге „ЗАПАД“. Партенонци су се у 10. колу, састали са еки-пом КМФ „РБ“. Домаћини су извојевали победу над еки-пом Партенона, тако да је утакмица завршена резултатом КМФ „РБ“-КМФ „ПАРТЕНОН“ 2:1.Следећег викенда екипа Партенона је домаћин екипи КМФ „Колорадо“ из Горњег Милановца.

АК ЈАСЕНИЦА УЧЕСНИК НА МЕЂУНАРОДНОМ КРОСУНа стази без снега али по изузетно хладном и кишо-

витом времену, на теренима Спортског центра Кошутњак одржан је 48. Међународни бели крос. Иначе овај крос спада у један од најачих кросева на Балкану. Укупно је одржано седам трка. Војска и полиција су трчали деони-цу од 1000 метара, пионирке и пионири такође 1000 ме-тара, јуниори су трчали 4000 метара, јуниорке 3000 ме-тара и сениори 8000 метара. На крају је одржана и трка задовољства свих узрастних категорија на 1 километар.

Паланачки Атлетски клуб Јасеница је учествовао са 4 представника: У конкуренцији млађих пионирки ,Милена Васиљевић је заузела друго место а Тијана Димић је била пета.Ивана Ђурић је стартовала за старије пионирке али на жалост није завршила трку.Бранко Басарић је насту-пао за школе атлетике и завршио је трку на 14. месту.

* DIGITALNA ŠTAMPA * OFSET ŠTAMPA * GRAFIČKI DIZAJN *

* IDEJNA REŠENJA ZA LOGOTIPE * ŠTAMPA DO B2 FORMATA *

EXTRA KVALITET - EXTRA CENE! ! !

* DIGITALNA ŠTAMPA * OFSET ŠTAMPA * GRAFIČKI DIZAJN *

* IDEJNA REŠENJA ZA LOGOTIPE * ŠTAMPA DO B2 FORMATA *

EXTRA KVALITET - EXTRA CENE! ! !

ŠTAMPARIJA026 41 00 103; 065 51 555 67; 064/84 92 813026 41 00 103; 065 51 555 67; 064/84 92 813

https://www.facebook.com/grafos.stamparija

https://www.facebook.com/grafos.stamparija

grafos.sp@gmail.com;grafos-s.palanka@outlook.com

grafos.sp@gmail.com;grafos-s.palanka@outlook.com

SREĆNI PRAZNICI!SREĆNI PRAZNICI!

25

GODIN

A