Српски 8 - Граматика

Naslovna Gramatika 8.indd 1 8/12/2010 7:32:34 PM

дар рЕЧИГраматика за осми разред основне школе драгана Ћећез-Иљукић, Јелена Срдић, Слађана Савовић, Светлана Вулић

Предметни уредникМр Наташа Станковић-Шошо

Извршни уредникЛидија Станојевић

асистент уредникаЉиљана Ћалић

рецензенти Проф. др Рајна Драгићевић, Филолошки факултет у БеоградуДоц. др Бранка Јакшић-Провчи, Филозофски факултет у Новом СадуЈасмина Јелисавчић, професор српског језика у ОШ „Лаза Костић“ у Београду

Лектура и коректураБедрија Арсић

Технички уредникБиљана Видосављевић

Графичко обликовање Андрија Ћеранић

дизајн Студио Логос

ИлустрацијеДрашко Тубић

ФотографијеАрхива „Логоса“

ИздавачНови Логос Цара Душана 48, Београд тел.: 011/2636 520; факс: 011/2620 365e-mail: [email protected]

За издавачаНада Осмајић

Штампа

1. издање 2010.

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

ISBN 978-86-6109-020-2

COBISS. SR-ID 177177356

Министарство просвете Републике Србије одобрило је овај уџбеник за употребу у школама од 2010/2011. школске године решењем број: 650-02-00556/2010-06 од 21.7.2010. год.

дар речиГраматика за осми разред основне школе

драгана Ћећез-иљукић, Јелена Срдић, Слађана Савовић, Светлана Вулић

ИСТОрИЈа СрПСКОГ КЊИЖЕВнОГ ЈЕЗИКа............................. 9

Српски језик међу другим словенским језицима .................................. 9

Настанак првог књижевног језика свих Словена ............................................. 12

Српски књижевни језик до 19. века ......... 16

Српскословенски језик .............................. 16

Рускословенски језик ............................... 20

Славеносрпски језик ................................. 21

Вукова реформа језика, писма и правописа ............................................... 22

Српски језик од Вука до данас ................. 26

ГраЂЕЊЕ рЕЧИ ..................................... 28

Породица речи .......................................... 28

Начини грађења речи ............................... 30

Извођење ................................................... 30

Гласовне промене приликом извођења.... 33

Слагање ...................................................... 35

Гласовне промене приликом слагања ...... 36

Комбиновано грађење речи ..................... 37

Грађење речи претварањем ...................... 39

Научили смо .............................................. 41

ЗнаЧЕЊЕ рЕЧИ ..................................... 42

Вишезначност (полисемија) ..................... 42

Метафора .................................................. 42

Метонимија ............................................... 46

Приказивање вишезначности у Речнику српскога језика МС..................... 48

Хомонимија ............................................... 49

Научили смо .............................................. 52

Коришћење речника српског језика ....... 53

СИнТаГМЕ ............................................. 55

Именичке синтагме ................................... 55

Придевске и прилошке синтагме .............. 58

Придевске синтагме .................................. 58

Прилошке синтагме ................................... 61

Глаголске синтагме .................................... 64

Научили смо .............................................. 68

ЗаВИСнЕ рЕЧЕнИЦЕ ............................ 69

Научили смо .............................................. 71

Зависне предикатске реченице ................ 74

Научили смо .............................................. 79

Изричне реченице ..................................... 80

Односне реченице ..................................... 84

Месне реченице ........................................ 88

Временске реченице ................................. 91

узрочне реченице ...................................... 93

условне реченице ...................................... 96

Допусне реченице ..................................... 98

Намерне реченице .................................. 100

Поредбене реченице ............................... 102

Последничне реченице ........................... 104

Исти везници у различитим зависним реченицама ............................. 107

Научили смо ............................................ 108

Напоредни односи међу реченицама .... 109

Напоредни односи међу зависним реченицама ............................. 110

укрштеница .............................................. 112

Исказивање реченичних чланова зависним реченицама и предлошко--падежним конструкцијама .................... 113

ЗнаЧЕЊЕ И уПОТрЕБа ГЛаГОЛСКИХ ОБЛИКа ....................... 116

Лични глаголски облици ......................... 116

Глаголска времена ................................... 116

Презент .................................................... 116

Перфекат ................................................. 119

Футур I ..................................................... 121

Аорист ...................................................... 123

Плусквамперфекат .................................. 124

Имперфекат ............................................ 125

Глаголски начини..................................... 127

Императив ............................................... 127

Потенцијал ............................................... 128

Футур II .................................................... 130

Нелични глаголски облици ..................... 131

СадрЖаЈ

4

5

Глаголски прилог садашњи ..................... 131

Глаголски прилог прошли ....................... 132

Радни глаголски придев и трпни глаголски придев ..................................... 133

Инфинитив ............................................... 135

Научили смо ............................................ 136

аКЦЕнаТ ............................................. 138

Одређивање места акцента .................... 138

Одређивање квантитета (дужине) акцента .................................... 138

Одређивање квалитета (интонације) акцента .............................. 141

Правила акцентуације у српском књижевном језику .................................. 143

Неакцентоване дужине ........................... 145

Неакцентоване речи ............................... 146

Преношење акцената

на проклитику не ..................................... 148

Правилан изговор ијекавског рефлекса дугог јата (ије) ........................ 148

Реченични акценат .................................. 149

ОрТОЕПИЈа ......................................... 151

Правилан изговор (самогласника и сугласника) ........................................... 151

Варирање интензитета, темпа и пауза у говору ....................................... 154

Реченична интонација ............................ 159

Научили смо ............................................ 163

СаВрЕМЕнИ СрПСКИ ЈЕЗИК .............. 164

Језик свакодневне комуникације ........... 164

Главне особине говорног језика ............. 167

Главне особине писаног језика у јавној комуникацији ............................. 169

Главне особине писаних стилова јавне комуникације ................................. 170

Публицистички (новинарски) стил ......... 170

Научни стил ............................................. 172

Административни (пословни) стил ......... 172

Дијалекти српског језика ........................ 174

Призренско-тимочки дијалекат .............. 176

Косовско-ресавски дијалекат ................. 178

Шумадијско-војвођански дијалекат ....... 178

Зетско-јужносанџачки дијалекат ............ 180

Источнохерцеговачки дијалекат ............ 181

Дијалекат и стандардни језик ................. 184

Језици националних мањина .................. 187

Развој лексике српског језика ................ 188

Нормирање језика ................................... 190

укрштеница ............................................. 192

ПРАВОПИС .......................................... 194

Прилагођено писање имена из страних језика (транскрипција) ......... 194

Генитивни знак ........................................ 199

Писање полусложеница .......................... 202

Именичке полусложенице ...................... 202

Придевске полусложенице ..................... 204

Прилошке полусложенице ...................... 205

Научили смо ............................................ 206

употреба великог слова .......................... 206

Спојено и растављено писање ................ 211

Скраћенице ............................................. 212

Растављање речи на крају реда .............. 214

Интерпункција ......................................... 216

ЈЕЗИЧКа КуЛТура .............................. 220

Расправа (аргументативни текст) ........... 220

Рекламе као врста пропагандних текстова ........................... 225

Репортажа као новински жанр ............... 228

Критички приказ (књиге, филма, радијске и телевизијске емисије) ........... 230

Бирократски језик ................................... 233

Читање и разумевање табела и графикона ................................. 238

Индекс, појмовник, библиографија ....... 240

Појмовник ................................................ 242

Верујући да реч треба да буде правилно изговорена и написана, предајемо ти Дар речи. Пажљиво бирај речи, јер оне имају снагу. Најснажније су оне које долазе директно из срца. Памти и пренеси!

Ауторке

Кратак водич кроз уџбеникПоштовани ученици,добро дошли у осми разред!

ОЛОВКАУ овом пољу налазе

се задаци који те воде кроз лекцију и

помажу ти да научиш ново градиво.

НАСЛОВ ЛЕКЦИЈЕ

Oбележава веће делове тематских

целина у уџбенику.

ИЛУСТРАЦИЈАСвака лекција је илустрована на одговарајући, креативан начин (цртежом, фотографијом или уметничком репродукцијом).

ЗАПАМТИ И ОВООбјашњења важних језичких

појмова о којима учиш у осмом разреду налазе се у овом пољу.

НАЗИВ ПОГЛАВЉА

Oбележава веће тематске целине у

уџбенику.

6

НАУЧИЛИ СМОУ овом поглављу је систематизовано

градиво које учиш у основној школи.

ПОДСЕТИ СЕ...У овом поглављу обновићеш градиво које си научио/-ла у

претходним разредима.

КУЋИЦАОдговори на

постављена питањау Радној свесци.

КЉУЧНЕ РЕЧИНалазе се на крају

сваке лекције.

7

9

Историја српског књижевног језика

Српски језик међу другим словенским језицима

Језици који имају исто порекло чине језичку породицу. Већина европских језика потиче од праиндоевропског језика и припада индоевропској језичкој породици. Тим језиком се говорило, како се сматра, у трећем миленијуму пре нове ере у јужној Русији.

Државе у којима становништво већином говори неки индоевропски језик обојене су црвеном бојом

„Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо га, умножавамо и украшавамо, дотле живи и народ: може се међу собом разумијевати и умно саједињавати; не прелива се у други, не пропада.“

Вук Стефановић Караџић

10


Из индоевропског језика настало је више породица језика: сло-венска, германска, романска (италска), келтска и друге, као и засебни језици: грчки, албански и јерменски, који немају сроднике.

Прасловенски језик је најстарији словен-ски језик од којег су се развили сви словенски језици.

Словени су се из прапостојбине раселили на три стране, а прасловенски језик се раслојио и настале су три групе словенских језика:

Групи јужнословенских језика припада и једини књижевни језик свих Сло-вена – старословенски језик.

„Многе речи су сличне у европским језицима. Такве су речи: буквар, азбука, буквално (дословно) у српском језику, буква – слово у руском језику, book – књига у енглеском и Buch – књига у немачком. Та веза објашњава се сазнањем да су Индоевропљани писали на буковој кори.“

(Р. Бугарски, Увод у општу лингвистику, прилагођено)

да ЛИ ЗнаШ?

Из индоевропског језика настало је више породица језика: сло-венска, германска, романска (италска), келтска и друге, као и засебни језици: грчки, албански и јерменски, који

прапостојбине раселили на три стране, а прасловенски језик се раслојио и настале су три групе словенских језика:

источнословенскагрупа

рускибелорускиукрајински

западнословенскагрупа

пољскичешкисловачкилужичкосрпски

јужнословенскагрупа

западни:српски/хрватскисловеначки

источни:македонскибугарски

11


С обзиром на исто порекло, словенски језици све три групе имају слично-сти у гласовном систему, граматици, као и у речнику (српски – мати, руски – мат , пољски – matka). У свакој ужој групи, сличности су веће, па се говор-ници српског језика могу споразумети с Македонцима, Словенцима и Буга-рима.

Постоји више критеријума према којима се одређује значај и положај једног језика. Неки од њих су: број говорника, територија на којој се говори тим језиком, културна баштина, историја језика итд.

Уради домаћи задатак (1, 2, 3) у Радној свесци на страни 89.

„Саопштење византијског писца Прокопија (6. век) да Словени поштују бога господара грома односи се првенствено на Јужне Словене. (...) Занимљиво је да се и многа брда и висови на југословенском земљишту називају Св. Илија, који, по народном веровању, влада громом и представља наследника старинског бога громовника. Трагови Перуновог култа сачувани су и у обичајима и веровањима везаним за поштовање храста.“ (одломак из Словенске митологије, страна 232)

„За неке храстове, слично као и за нека друга шумска стабла, веровало се да су сеновити (злокобни) и они се нису смели посећи јер би онај ко то учини могао одмах умрети или би дуго боловао и најзад умро. (...) Неки извори говоре о томе да је храст био посвећен старом словенском божанству Перуну.“

(одломак из Словенске митологије, страна 297)

да ЛИ ЗнаШ?

праиндоевропска језичка заједница, индоевропска породица (словен-ска група језика, источнословенски језици, западнословенски језици, јужнословенски језици), српски језик

КљуЧнЕ рЕЧИ

12


Настанак књижевног језика свих Словена

Прошле године си учио/-ла о почецима словенске писмености.

1. Како су се звала браћа која су дошла у Моравску да шире хришћанство међу Словенима? __________________________________________________

2. У ком веку је то било? _____________________________________________

3. Како се зове писмо које су они саставили? ____________________________

4. На којем језику су проповедали хришћанство? ________________________

Словени су из своје постојбине почели да се селе у 5. и 6. веку. Кретали су се у три правца, на североисток, запад и југ и у новој средини се нашли под културним, верским и политичким притиском суседних народа. Јужни

Ко вам је писмена учинио и

књиге превео?

Ћирило и његов брат Методије.

У 9. веку.

13


Словени, који су се доселили на Балкан у 6. и 7. веку, нашли су се између два центра хришћанства, под утицајем грчког језика из Цариграда и латинског из Рима, док су Западни Словени били под верским и културним притиском Франачке и неких германских држава. Да би се одупрли утицају већ развијених култура, Словенима је требало образовање.

„За Словене су културне тековине хришћанства биле огромне, а међу њима је од посебног значаја била писменост.“

(Предраг Пипер, Увод у славистику)

То су први схватили Западни Словени, па је кнез Растислав, владар Морав-ске (део данашње Чешке), упутио молбу византијском цару Михаилу III да

му пошаље мисионаре који би на словенском језику ширили хришћанство и описмењавали Сло-вене. Зна се да су 863. године у Моравску стигла браћа Константин (касније замонашен Ћирило) и Методије да проповедају хришћанство. Година почетка словенске писмености је 863. година.

У то време се сматрало да се само на грчком, латинском и јеврејском може проповедати вера.

Како су Ћирило и Методије знали словенски језик?

Још као дечаци учили су грчки алфабет. Пошто су у околини Солуна, где су они живели, тада живели и македонски Словени, научили су и њихов језик.

Ћирило је саставио прво словенско писмо глагољицу.Глагољицом су исписане и на словенски језик преведене прве црквене књиге.

Ћирило и Методије су:

а) створили СТАРОСЛОВЕНСКИ језик (на основу говора Словена

из околине Солуна)

б) превелиса грчког на старословенски

Библију и друге црквене књиге

Свети Ћирило и Методије

14


Речи које Константин и Методије нису знали на словенском језику гра-дили су по узору на грчки. Чак су преузимали и реченичне моделе из грчког. Тако је настао први словенски књижевни језик – старословенски. Он се брзо ширио међу Словенима, па је стигао и до српских земаља. Нема поузда-них доказа о томе када је писменост стигла међу Србе. Претпоставља се да је то било између 864. и 867. године.

Старословенски језик је био искључиво језик писане комуникације. Нико га није говорио иако су се текстови црквених књига наглас читали и појали.

Када су протерани из Моравске, неки ученици Ћирила и Методија су кренули према југу, ка Јадранском приморју, а неки су отишли у Бугарску. Окупљали су се на двору цара Симеона, у Преславу, у Бугарској. Наставили су рад својих учитеља и створили ћирилицу, ново словенско писмо, које су тако назвали у Ћирилову част.

Слово о писменима је прва словенска расправа која говори о значају глагољице.

Написао ју је Црноризац Храбар у 10. веку.

У првом делу расправе објашњава се да Словени нису пре него што су покр-штени имали књиге, већ су се служили цртама и резама. Потом су почели да записују словенске речи грчком и латинском графијом (словима).

да ЛИ ЗнаШ?

Средњовековни писац Теофилакт у Житију Климентовом каже да су се Константин и Методије, пошто су створили словенска слова, „потру-дили да божанско знање (тих слова) пренесу на своје бистрије ученике“. Помиње петорицу: Горозда, Климента, Наума, Ангеларија и Саву. После смрти Ћирила и Методија њихови ученици су били прогоњени јер су ширили хришћанство и неговали језичку и културну традицију, па се Горозду и Сави губи сваки траг, а Ангеларије умире у Бугарској. Једино о Клименту и Науму има више података.

(Д. Оболенски, Шест византијских портрета, прилагођено)

да ЛИ ЗнаШ?

15


Претпоставља се да су ученици Ћирила и Методија ћирилицу саставили крајем 9. и почетком 10. века. Она је била, у ствари, грчко (уставно – велика слова) писмо прилагођено гласовима словенског језика, тј. употпуњено сло-вима за словенске гласове (нпр. q , x, ж, ч, ш, { итд.). Ћирилица је изворно словенско писмо. Свако слово је имало своје име: аз, буки, вједи...

Од имена слова аз и буки настао је назив азбука за редослед слова у нашој ћирилици.

Словенска писма

До 12. века писало се и глагољицом и ћирилицом, али је тада ћирилица потиснула глагољицу.

Најстарији ћирилски споменици писани су на пергаменту (кожа нарочитим поступком прерађена за писање), који се користио све до 15. века. Крајем 13. века почиње да се користи папир – јефтинији и лакши материјал за писање.

Књиге су преписиване у то време, али су преписивачи у њих уносили понешто из свог говора (прилагођавали гласове, уносили речи). Тако старо-словенски језик почиње да се мења, па су у 12. веку настале његове редакције (рецензије): чешка, руска, македонска, бугарска и српска. Црквенословенски језик је назив за све редакције старословенског језика. Уради домаћи задатак (5, 6, 7) у Радној свесци на страни 89.

прво словенско писмо

глагољица(9. век)

друго словенско писмо

ћирилица(крај 9. и почетак 10. века)

Ћирило, Методије, глагољица, старословенски језик, ћирилица, редакције, црквенословенски језик


16


Српски књижевни језик до 19. века

1. Како се зове књижевни језик свих Словена? __________________________

2. Од када су Словени употребљавали свој заједнички књижевни језик? _____________________________________________________________________

3. До када се употребљавао старословенски језик? _________________________

4. Како су настајале редакције старословенског језика? ___________________________________________________________________ _____________________________________________________________________

Као што знаш, Ћирило и Методије су научили дијалекат македонских Сло-вена из околине Солуна још у детињству. Тај дијалекат је послужио за основу књижевног језика свих Словена, па су старословенски најбоље разумели Јужни Словени. Старословенски језик је први књижевни језик који су Срби кори-стили (од 9. до 12. века).

СТарОСЛОВЕнСКИ ЈЕЗИК је био само ПИСанИ ЈЕЗИК.

У почетку се старословенски језик није превише разликовао од тадашњих српских народних говора. С временом, српски народни језик (тј. дијалекти) мењао се и удаљавао од књижевног, тј. старословенског језика.

Српскословенски језик

Први српски књижевни језик је српска редакција старословенског језика или српскословенски језик. Настаје током 12. века и служи потребама Право-славне цркве и средњовековне српске државе. Све до прве половине 18. века српскословенски језик је био књижевни језик. Најстарији сачувани рукопис на српскословенском језику је Мирослављево јеванђеље.

17


1. Прочитај наведени одломак из Мирослављевог јеванђеља и подвуци непо-знате речи у њему:

„Ја грешни Глигорије дијак, недостојни да се назовем дијаком, заставих ово јеванђеље златом кнезу великославном Мирославу, сину Завидину. А мене, господине, не заборави грешнога, већ ме сачувај себи, да ми није, господине, жао теби што сам радио, кнезу својему господину, да ме не чуваш грешнога.“

2. Нађи објашњење непознатих речи у Речнику српскога језика Матице српске.

3. Препричај наведени одломак.___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

„Мирослављево јеванђеље су писала два писара: главни није оставио трага о своме имену, мада су га старији тумачи рукописа нази-вали Варсамелеон, погрешно тумачећи последњу исписану реч у рукопису. У питању није било властито име, већ грчки назив једног од материјала коришћеног при изради рукописа – балзамо-вог уља. Други писар, који је у два кратка записа на маргинама руко-писа оставио сведочанство о своме имену и жељама, беше „грешни“ Глигорије (Григорије) дијак (писар).“

(А. Милановић, Кратка историја српског књижевног језика)

да ЛИ ЗнаШ?

18


У средњем веку једна од најважнијих књижевних врста било је житије (биографија). Житија су писана српскословенским језиком и у њима је описан живот владара или истакнутог црквеног поглавара. Писана су да би се њима учврстио култ владара који су проглашавани за свеце. У 13. веку житија су писали Стефан Првовенчани (Житије светог Симеона) и Доментијан (Житије светог Саве, Житије светог Симеона). Теодосије у првим деценијама 14. века пише житија Светог Саве и Светог Петра Коришког.

„А он, блажени, дође на Свету Гору месеца новембра 2. дан. Богоносни и преподобни оци, који живљаху на Светој Гори, примише га с радошћу и с великом почашћу. Прво се усели у манастир Ватопед, јер ту и нађе жељено, заблудело своје јагње; и целовавши га и узевши га на своје раме, како доликоваше, постави га себи у службу. (...)

И скупивши ту довољно монаха, постави некога преподобнога мужа по имену Методија монаха. И управивши све што је на довољство манастиру и онима који живе у њему, остаде ту осам месеци, вршећи подвиге и неисказана духовна дела, која не може исказати ум човечји. Јер не само ту у манастир свој, него и у свој тој Светој Гори и свима ту манастирима даде преизобилне милостиње, на помен себи и свему своме наследству.“

(Свети Сава, Житије светог Симеона)

Када је написано Мирослављево јеванђеље?

„Мирослављево јеванђеље, најстарији и најлепши ћирилични споменик српске писмености, настало је у последњој четвртини 12. века. (...) Кнез Мирослав, брат великог жупана Стефана Немање, владао је хумском облашћу, која је добрим делом обухватала територију данашње Херцего-вине. Могуће је да је израду јеванђеља наручио поводом изградње своје задужбине, цркве св. Петра на Лиму. Не зна се како је и када Јеванђеље из Хума пренето у манастир Хиландар.“

(одломак из предговора приређивача Мирослављевог јеванђеља)

Мирослављево јеванђеље се чува у Народном музеју у Београду. Напи-сано је за хумског кнеза Мирослава, брата Стефана Немање. Чувано је у Хиландару до 1896. године, када је поклоњено краљу Александру Обреновићу.

да ЛИ ЗнаШ?

„Живот је овај сен и сан.“

Свети Сава

Печат светог Саве са Карејског типика (1199)

19


У делима правне садржине, повељама, уговорима, писмима владара, српско словенски језик је имао више народних језичких особина. Душанов законик, који је донесен 1349. године, писан је народним језиком са елемен-тима српскословенског. Тим закоником су утврђене обавезе, али и права, како сељака, тако и властеле. Важио је на целој територији српске државе.

Падом српских средњовековних држава под турску власт (од 15. века) кул-турни развој српског народа је прекинут.

У време светог Саве бројеви су означавани словима. О томе нам сведоче рукописи које је свети Сава оставио. Да би се знало да написани знак није слово, већ да представља

цифру, изнад слова стављан је знак

Десетице су записиване овако:Знаци за јединице били су следећи:

Стотине овако:Бројеви од 11 до 19

записивани су на следећи начин:

Покушај да цифрама светог Саве запишешдатум рођења чланова своје породице.

(Мирко Дејић, Светосавска читанка)

Сви остали бројеви писани су комбинацијом наведених ознака.

Да би се нагласило да су неким словом представљене хиљаде,довољно је било да се испред тог слова стави знак

На пример, број 1135 писан је овако:

20


Рускословенски језик

Дугу епоху у развоју српскословенског језика прекинула је Велика сеоба Срба.У аустријско-турском рату (1683–1699) турска војска није успела да опседне

Беч и Аустријанци су кренули у снажан противнапад. У борбу се укључио и велики део српског народа верујући да ће на ослобођеним територијама ство-рити своју државу.

Када су Турци поново почели да освајају изгубљене српске територије, плашећи се турске одмазде због тога што су ратовали на страни Аустрије – Срби беже преко Саве и Дунава у Угарску (данашња Војводина и Мађарска). Велику сеобу Срба 1690. године предводио је патријарх Арсеније III Чарнојевић.

Са српским народом беже калуђери и свештеници, који су наставили књижевни рад у јужној Угарској. Преписивали су црквене књиге које су понели са собом, али су почели и сами да пишу дела религиозно-поучног карактера на српскословенском језику.

У Угарској, у новој средини, Срби су били изложени католичким културним притисцима – гушена су њихова верска и национална права. Да би се оду-прли притисцима, окрећу се Русији и траже руске учитеље који би ширили православље на словенском језику. Године 1726. на позив српског митро-полита Петровића, долази учитељ Максим Суворов и у Карловцима отвара „Славјанску школу“, а потом долази и Емануел Козачински, који 1733. године отвара „Латинску школу“. Те школе негују рускословенски језик, што је, у ствари, била руска редакција старословенског језика. Рускословенски језик је потиснут у другој половини 18. века, када га замењује славеносрпски језик.

Шта су србуље?

Србуље – рукописне и штампане књиге на српскословенском језику ћирилицом, које су Срби користили од почетка писмености до прве половине 18. века.

Умножавање књига штампањем почело је у српској средини у држави Ђурђа Црнојевића, где је 1494. штампан Октоих (осмогласник), прва ћирилична штампана књига код Јужних Словена. Током 16. века србуље су штампане у Венецији, у Горажду, Грачаници, Милешеви, у Мркшиној цркви и у Београду.

(Из Лексикона српског средњег века, прилагођено)

да ЛИ ЗнаШ?

21


Неки писци 18. века писали су и народним језиком, али само када су се обраћали народу. Међу њима су били: Гаврил Стефановић

Венцловић, Захарије Орфелин и Јован Рајић.

Славеносрпски језик

По одласку руских учитеља, многи писци уносе еле-менте народног језика у своја дела на рускословенском језику. Средином 18. века настаје мешавина рускосло-венског и народног српског језика позната као славе-носрпски језик. Славеносрпским језиком су писали писци с краја 18. и с почетка 19. века, а први српски часопис писан тим језиком био је Славеносрпски магазин Захарија Орфелина, штампан у Венецији 1768. године.

Пошто није била написана граматика славеносрпског језика, у писању нису морала да се поштују никаква правила, па су могли да пишу и они који су били мање образовани. У то доба све више се истиче потреба за стварањем на народном језику. За ту просветитељску идеју залагао се Доситеј Обрадовић, али сам се никада није у потпуности ослободио рускословенских речи, па и он припада писцима који су стварали на славеносрпском језику.

Књижевни језици:

Уради домаћи задатак (8–16) у Радној свесци на странама 89 и 90.

Печат Суда народа српског (1825)

СТАРОСЛОВЕНСКИ

ЈЕЗИК

СРПСКОСЛОВЕНСКИ

ЈЕЗИК

РуСКОСЛОВЕНСКИ

ЈЕЗИК

СЛАВЕНОСРПСКИ

ЈЕЗИК

од 9. до 12. века

од 12. до почетка 18. века

прва половина 18. века

друга половина 18. века

старословенски језик, српскословенски језик, рускословенски језик, славеносрпски језик, Мирослављево јеванђеље, Душанов законик


22


Вукова реформа језика, писма и правописа

Вук Стефановић Караџић је рођен 1787. године у Тршићу близу Лознице, у породици пореклом из Старе Херцеговине, из племена Дробњаци. Пошто су у његовој породици деца умирала, добио је име Вук да му вештице и духови, по народном обичају, не би наудили.

Писање и читање научио је од рођака Јевте Савића, који је био једини писмен човек у крају. Школовао се на различитим местима, али с прекидима и без икаквог реда. Без обзира на то, прочуо се као веома писмен човек, па је постао писар код церског хајдучког харамбаше Ђорђа Ћурчије када је почео Први српски уста-нак. После слома Првог српског устанка, кренуо је, као и велики број Срба, преко Дунава, у Аустрију. У Бечу 1813. године упознаје Јернеја Копитара, словеначког научника, који је радио у дворској библиотеци. То познанство је било пресудно за Вуков даљи рад. Копитар, који је био упознат с приликама у српској књижевности, видео је у Вуку човека који може да уведе ред у језик и писмо српског народа.

Пошто је од Копитара стекао основна филолошка знања, Вук је знао шта треба чинити. Већ 1814. године објавио је:

Малу простонародну славено-сербску пјеснарицу, прву штампану збирку српских народних песама;

Писменицу сербскога језика по говору простога народа писану, прву граматику српског језика, штампану Мркаљевом азбуком.

Тим делима утврдио је два главна правца свог рада: прикупљање и објављи-вање народних умотворина и реформу језика и правописа.

23


По савету Јернеја Копитара, Вук је почео да прикупља грађу за речник српског језика. У исто време, у Срему, сакупља народне песме од избеглих гуслара и певача (Филипа Вишњића, Тешана Подруговића и других) и објављује другу збирку народних песама Народна српска пјеснарица.

Речник је штампао 1818. године под насловом Српски рјечник. Садржао је 26 270 речи, махом из народног говора, а Јернеј Копитар га је превео на немачки и латински језик. То је прва књига штампана реформисаном ћирилицом и новим правописом. У исто време Вук је привео крају Mркаљеву реформу. Увео је слова љ, њ, ћ, ђ уместо Мркаљевих л , н , т , д , ј из латинице уместо ï, а џ из старих румунских рукописа. Тиме је Вук установио модеран српски језик, заснован на народном говору и на начелу: Пиши као што говориш. У склопу Српског рјечника налази се и Српска граматика. Њоме почиње нормирање српског језика.

Сава Мркаљ је најзначајнији реформатор српског писма пре Вука Караџића. У Будиму је 1810. године објавио књигу Сало дебелога јера либо азбукопротрес, писану азбуком од 26 слова уместо ранијих 40. На крају те расправе стоји начело: Пиши као што говориш.

да ЛИ ЗнаШ?

„У својим Мемоарима Јаков Игњатовић износи како би Вуков право-пис много брже био прихваћен да се истицала економичност његова – уштеда у хартији избацивањем сувишних слова. Један научник је изра-чунао да само дебело јер, слово без гласовне вредности, које се писало на крају сваке сугласником завршене речи, представља седам посто тек-ста. Дакле, од хартије предвиђене за 1 000 примерака неке књиге ишло је 70 примерака на ово немо и непотребно слово. А колики би губитак био до данас, ако имамо у виду милионске тираже!“

(Г. Добрашиновић, Изабрани списи В. С. Караџића)

да ЛИ ЗнаШ?

24


Европа је са одушевљењем дочекала Српски рјечник, али је српска јавност била огорчена. Као разлог за то наводи:

• ијекавски изговор;• народни, превише „прост“ Вуков језик;• слово ј које је Вук унео из латинице (противници су га осуђивали за покушај

покатоличења);• непристојне речи које је Вук унео у Српски рјечник.

Значај Вуковог Рјечника није само у томе што је сакупио речи језика одређеног краја, већ и то што њиме продире у дух самог српског народа. Објашњења многих речи у њему говоре о животу, историји и култури српског народа. Прво издање Српског рјечника било је језгро из којег се полако развијао српски стандардни (књижевни) језик.

Друго издање Српског рјечника (1852) много је обимније од првог. Садржи више од 47 500 речи, али су изостављене непристојне речи. Вуков сарадник на изради тог издања речника био је Ђура Даничић.

Тих година Вук започиње борбу за народни српски језик и азбуку, првен-ствено са црквеном влашћу и водећим људима, а та борба је трајала више деценија. Међу највећим Вуковим неистомишљеницима били су митро-полит Стратимировић и Јован Хаџић, с којим је Вук полемисао годинама. Године 1817. Вук је објавио критику романа Милована Видаковића Љубомир у Јелисијуму, где напада првенствено језик и правопис.

Прочитај како Вук објашњава реч МОБА у Српском рјечнику:

„Код Срба је обичај да иду љети у неке свеце, кад не смију себи радити, газ-дама на мобу, тј. без плате, само за јело и за пиће. Највише иду на мобу те жању (ријетко косе, копају кукурузе, купе сијено или шљиве – кашто се и преде на моби), зато се жетелачке пјесме зову и мобарске пјесме. На мобу највише иду млади момци, дјевојке и младе, и свако се обуче и накити, као на Васкрсеније, или на Цвијети, кад иде цркви или намастиру, па цијели дан жањући пјевају, шале се и веселе, а послије вечере играју и пјевају до неко доба ноћи...“

да ЛИ ЗнаШ?

25


Без обзира на то што у Србији нема разумевања за његов рад, Вук сакупља народне умотворине и 1823. године објављује три књиге под називом Српске народне пјесме.

Реформу азбуке завршио је 1836. године, после путовања по Црној Гори и Далмацији, где је чуо глас х који није постојао у говору његовог краја и увео га је у азбуку. Од тада пише хљеб, орах, хаљина, одох уместо љеб, ора, аљина, одо. Од јекавског јотовања одустао је 1839. године и уместо ђевојка, ђеца пише дјевојка, дјеца.

Иако су митрополит Стратимировић, велики Вуков противник, и кнез Михаило у Србији спречавали свим средствима прихватање реформисане азбуке и новог правописа, Вуков језик постепено улази у књижевност. Пре-кретница у прихватању Вукових идеја била је 1847. година, када су објављена четири дела на народном језику: Песме Бранка Радичевића, Рат за српски језик и правопис Ђуре Даничића, Горски вијенац Петра Петровића Његоша и Вуков превод Новог завјета. Та дела су показала да се „простим српским језиком“ могу исказати мисли, осећања и критички суд.

Године 1850. постигнут је Књижевни договор у Бечу између представ-ника илираца, који су предводили реформу језика у Хрватској, и Вука и Даничића, као представника Срба. Закључили су да и Хрвати и Срби говоре истим језиком, па су за основу књижевног језика узели штокавско наречје, екавског и ијекавског изговора. Позвали су српске и хрватске писце да пишу новим књижевним језиком.

Читав Вуков живот био је испуњен тешком борбом на свим пољима. То га није спречавало да ствара до последњег дана. Умро је 1864. године, а четири године касније, уредбом кнеза Михаила, Вукова реформа књижевног језика и правописа прихваћена је званично у Србији.

Уради домаћи задатак (17–31) у Радној свесци на странама 90–92.

Вук Стефановић Караџић, Сава Мркаљ, Јернеј Копитар, реформа писма и правописа, Пјеснарица, Писменица, Српски рјечник, Српске народне пјесме


26


Српски језик од Вука до данас

1. Зашто је била значајна Вукова реформа? _______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

2. Напиши имена најзначајнијих Вукових сарадника: ______________________ __________________________________________________________________________________________________________________________________________

За српски језик заснован на народном језику, реформу азбуке и увођење фонетског правописа, Вук се борио пола века заједно са својим сарадницима. Посебан значај међу Вуковим сарадницима имао је Ђура Даничић. Поред тога што је помагао Вуку, он је писао многе критике и полемике, обрачунавајући се тако с Вуковим противницима. Међу његовим делима најзначајнија су: Рат за српски језик и правопис и превод Старог завјета.

Славеносрпски језик, до тада језик књижевних дела, постепено се повлачио, а затим и сасвим нестао. У другој половини 19. и почетком 20. века, српски књижевни језик се убрзано развија. У његовој основи је источнохерцеговачки и шумадијско-војвођански дијалекат. Лексика се богати творбом нових речи, које у основи имају словенски корен, али се прихватају и позајмљенице, речи из других језика. У другој половини 19. века многе речи долазе из руског језика јер наши писци стварају под утицајем руске књижевности. Крајем 19. и почетком 20. века велики број младих интелектуалаца из Србије школује се у Француској и Немачкој, па су тада многе речи ушле у српски језик из француског и немачког језика.

Почетком 20. века развија се стил есеја, а касније и књижевне критике, новинарства и науке и назива се београдски стил.

Зачетници београдског стила су књижевни критичари: Богдан Поповић, Љубомир Недић и Јован Скерлић. Београдски стил је заснован на лексич-ком и семантичком богатству народног језика западне Србије, а одликује се прецизношћу, концизношћу, отменошћу, упрошћеношћу, убедљивошћу и природношћу.

27


Стварањем заједничке државе 1918. године, Срби и Хрвати развијају заједнички савремени (књижевни) језик назван српскохрватски. У 20. веку српскохрватски језик је једини словенски језик са два писма (ћирилицом и латиницом) и два изговора (екавским и ијекавским). Од 1960. до 1996. године у употреби је био заједнички Правопис српскохрватскога (хрватскосрпскога) књижевног језика, који прописује употребу оба писма, и оба изговора.

Иако је дошло до расцепа заједничке државе, па и одвајања језика, са гле-дишта науке, ово је исти језик без обзира на име: српски, хрватски, босански (језик Бошњака).

У Србији се говори српски језик, заснован на штокавском наречју, екавског и ијекавског изговора, службено писмо је ћирилица, али се употребљава и латиница.

позајмљенице, београдски стил, српско службено писмо


28

Грађење речи

Породица речи

1. Обнови основнe појмове грађења (творбе) речи тако што ћеш урадити следеће задатке:

а) Речи које нису постале од других речи су ___________ речи. На пример: стан, лист, брег, у, ко, плав.

б) Наведи још неке такве речи: _____________________________________

2. Допуни реченицу:

Творенице су речи које су настале од _________________________________

То су све изведене и сложене речи. На пример: прстић, напрстак, прстен; младић, подмладити, омладина, младост, младенци.

3. Сагради што више речи од:

а) придева ЦРН: __________________________________________________

б) именице ЛИСТ: ________________________________________________

ПОдСЕТИ СЕ

Просте речи су: цвет, лист, трн, као и њихови падежни облици: цве-тови (ном. множ.), листови (ном. множ.), трном (инстр. једн.).

ЗаПаМТИ И ОВО

29


4. Допуни реченицу:

Најмањи заједнички део свих твореница, који их повезује по значењу, назива се __________ речи. Пример:

РАДник, РАДница, РАДити, РАДуцкати, РАДништво, РАДни

5. Подвуци корен следећих твореница:а) цветић, цветати, цветни, процветати, цветак, расцветатиб) киша, кишница, кишни, кишовито

6. Допуни следећу реченицу:Породицу речи чине речи са заједничким _______________. На пример:

бели, белка, белити, Белић, забелети.

7. Врати залутале речи у њихове породице.

Корен у речи ШУМАР није ШУМА, јер она припада низу ШУМити, ШУМни, ШУМар, ШУМа којем је заједнички део ШУМ-, а не ШУМА-.


проста реч, творенице, изведена реч (изведеница), сложена реч (сложе-ница), корен речи, породица речи


________________ ________________ ________________

________________ ________________ ________________

________________ ________________ ________________

30


Начини грађења речи

Извођење

ИЗВЕДЕНА

РЕЧ

ТВОРБЕНА

ОСНОВА СуФИКС

златар злат- -ар

златарка златар- -ка

златан злат- -ан

1. Допуни реченице:

Речи златар, златарка и златан су ________________ речи или изведенице. Настале су тако што су _________ -ар, -ка, -ан додати на творбене основе _____, _________, __________. Корен тих речи је ____________. Од које речи су све оне изведене? __________. Којој врсти речи припада та реч? ____________________.

Корен речи се понекад може поклопити с творбеном основом:

лист + -ић листић (лист је и корен и творбена основа)Реч од које је настала нека друга реч назива се и мотивнa реч.

Наведи основне начине грађења речи. Шта су пре-фикси? А суфикси? Како се речи деле према настанку?

злат- -ар

-ка

-ан

златар-

злат-

Настале су тако што су _________ -ар, -ка, -ан додати на творбене основе _____, Настале су тако што су _________ -ар, -ка, -ан додати на творбене основе _____, Настале су тако што су _________ -ар, -ка, -ан додати на творбене основе _____,

31


Мотивна реч творенице КУЋНИ је КУЋА. Понекад се мотивна реч поклапа с творбеном основом:

лек + -ар лекар (лек је и мотивна реч и творбена основа)

2. Подвуци суфиксе у следећим изведеницама:

прозорак, воћар, клизач, скупоћа, главурда, дрвен, сивкаст, братов, људски

3. Заокружи творбену основу у следећим речима:

Маријин, брадат, лавица, станар, станарка, другарство

4. а) Подвуци корен речи ВРТЛАРКА.б) Творбена основа изведенице ВРТЛАРКА је ___________________.в) Врста речи од које је настала реч ВРТЛАРКА је _______________.

И неки глаголи су изведене речи:

СТАРИТИ = СТАР + (И) + ТИ

5. Попуни табелу:

ИЗВЕДЕНА РЕЧТВОРБЕНА

ОСНОВАСуФИКС

НАСТАВАК ЗА

ОБЛИК

гласати

логоровати

лак- -ира- -ти

суд- -и- -ти

куцнути -ну-

шуш- -ка- -ти

црвенити

творбена основа наставак за инфинитивсуфикс

СТАР + (И

32


6. Настави низ изведеница:

а) писАЦ, косАЦ, _________________________________________________

б) слушаЛАЦ, гледаЛАЦ, __________________________________________

в) певАЧ, орАЧ, __________________________________________________

г) учиТЕЉ, градиТЕЉ, ____________________________________________

д) професорКА, министарКА, ______________________________________

ђ) лавИЦА, мачкИЦА, _____________________________________________

Следећи придеви су настали додавањем суфикса на творбену основу или на мотивну реч, која може бити и проста и сложена. Настали су извођењем:


аматерски = аматер + (-ски), западни = запад + (-ни)

водоинсталатерски = водоинсталатер + (-ски)

југозападни = југозапад + (-ни)








Documents

Српски 8 - Граматика